ВОЈНА АКАДЕМИJА
УПОТРЕБА КОЊИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ
У ГОРНИЧЕВСКОЈ БИЦИ
-завршни рад-
МЕНТОР
ПОЛАЗНИК 63. КЛАСЕ
Београд, 2020. године
САДРЖАЈ
УВОД
..................................................................................................................................... 4
1.
КОЊИЧКА ДИВИЗИЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ
................................................ 7
1.1. Развој коњице као посебног рода војске кроз историју ратовања
.................. 7
1.2. Улога, задаци и основне карактеристике коњице почетком ХХ века
......... 12
1.3. Величина, подела коњице, формације и наоружање коњичких јединица
.. 15
1.4. Основна тактичка начела и специфичности употребе коњичких јединица
стратегијског нивоа
................................................................................................ 18
1.5. Коњичка дивизија као јединица стратегијског значаја у српској војсци
... 24
2.
УПОТРЕБА КОЊИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ У ДЕЈСТВИМА НА
СОЛУНСКОМ ФРОНТУ ДО ГОРНИЧЕВСКЕ БИТКЕ
....................... 27
2.1. Дејства Коњичке дивизије у прве две ратне године, повлачење преко
Албаније и Црне Горе и евакуација на Крф
...................................................... 27
2.1.1. Церска битка .................................................................................................. 29
2.1.2. Колубарска битка .......................................................................................... 31
2.1.3. Албанска голгота ............................................................................................ 35
2.2. Формирање Солунског фронта
........................................................................... 39
2.3. Опоравак, реорганизација и припреме српске војске за одлазак на
Солунски фронт
.................................................................................................... 46
2.3.1. Опоравак војске на Крфу .............................................................................. 46
2.3.2. Реорганизација српске војске ....................................................................... 48
2.4. Ангажовање Коњичке дивизије по изласку српске војске на Солунски
фронт
....................................................................................................................... 52
3.
НАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ О УПОТРЕБИ КОЊИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ У
ГОРНИЧЕВСКОЈ БИЦИ
...................................................................................... 56
3.1. Почетак операција на Солунском фронту у другој половини 1916. године
.57
3.1.1. Обострани распоред и планови сукобљених страна почетком августа 1916.
године ............................................................................................................. 58
3.1.2. Место, улога и задаци Коњичке дивизије у оквиру распореда српске
војске ............................................................................................................... 62
3.1.3. Бугарски напад 17. августа 1916. године....................................................... 65
2
УВОД
Посматрајући значај и улогу коју је коњица, као посебан род војске, одиграла за
време Првог светског рата произилази да су јој основни задаци били стратегијско и
тактичко извиђање, успостављења и одржавање додира са непријатељем, ометање
непријатељских операција и дејства којима су сопственим снагама стварани повољни
услови за маневар.
У нападним дејствима коњица се употребљавала за продоре кроз борбени
распоред непријатеља и дејства на његове бокове и позадину, за заштиту сопствених
крила и бокова, као и за експлоатацију успеха у нападу и гоњење непријатеља. У
одбрамбеним дејствима коњица се употребљавала за заштиту сопствених крила и
бокова, за затварање бреша и попуну празнина у одбрамбеном распореду као и за
заштиту повлачења делова претпостављене јединице којој припада.
Коњичка дивизија српске војске је, првенствено као општа резерва Врховне
команде, имала задатак да у појединим ситуацијама донесе превагу у току извођења
борбених дејстава. Упркос проблемима са попуном људством и коњима, нарочито
после повлачења преко Црне Горе и Албаније, као и поред недовољно развијеног
система логистичке подршке, дивизија је у току операција на Солунском фронту дала
немерљив допринос резултатима које је постигла српска војска.
Брзина, покретљивост, силина удара и моћ маневра Коњичке дивизије
допринели су да јединице српске војске за изузетно кратко време пређу велика
растојања и да што пре ослободе и поврате изгубљену државу.
Инспирацију за тему и писање овог рада нашао сам у бесмртним делима наших
предака који су са непоколебљивом вером и надом, на величанствен начин повратили
изгубљену државу и достигли вечити идеал слободе. Имајући својеврсну прилику да
као припадник Војске Србије боравим на просторима где су се пре једног века одиграле
славне битке српске војске код Горничева и на Кајмакчалану, осетио сам изузетну част,
понос и обавезу да дела наших Дивјунака не падну у заборав.
Значај истраживања добија специфичну димензију ако се узме у обзир да
постоји намера да се на просторима одигравања славних битака српске војске реализују
практични облици обуке и усавршавања официра Војске Србије.
Стручни (научни) значај истраживања огледа се у систематизацији претходно
стечених знања из више извора која до сада, кроз проучавање Горничевске битке, нису
у свом фокусу имале сама дејства и употребу Коњичке дивизије.
4
Практични (друштвени) значај овог истраживања огледа се у томе да резултати
истраживања могу допринети бољем сагледавању тока Горничевске битке, кроз
употребу Коњичке дивизије, а са циљем ефикасније едукације официра Војске Србије.
Комплексност предмета истраживања препознаје научну дескрипцију као
основни циљ истраживања. На нивоу научне дескрипције објашњени су услови и
активности које су предузимане у овиру планирања и припреме за Горничевску битку.
Тежишно, обрађено је ангажовање и сама употреба Коњичке дивизије у току битке.
Друштвени циљ предметног истраживања огледа се у систематизацији раније
стечених знања и детаљнијем представљању улоге Коњичке дивизије у Горничевској
бици. Посебан друштвени циљ може се сагледати кроз могућност коришћења резултата
истраживања у циљу унапређења обучавања и оспособљавања официра Војске Србије.
Предмет истраживања односи се на период од месеца марта 1916. године, до
новембра 1918. године, тј. од пребацивања Коњичке дивизије на Крф ради опоравка до
ослобођења отаџбине и краја Првог светског рата. Посебан фокус биће усмерен на
период одигравања Горничевске битке, у периоду од 12. до 16. септембра 1916. године.
Просторно одређење предмета истраживања односи се на територију Републике
Грчке, Бивше Југословенске Републике Македоније и Републике Србије.
У ширем смислу предмет истраживања припада теорији и пракси наука одбране,
а уже посматрано припада основама оператике и методологији наука одбране.
Употреба Коњичке дивизије у Горничевској бици подразумева разматрања и са
становишта војне историје и тактике, као грана наука одбране, што предмет
истраживања чини интердисциплинарним.
Специфичан значај за предметно истраживање имао је избор метода. Природа и
сложеност проблема наметнуле су потребу за применом више метода. У истраживању
су примењене све основне аналитичке и синтетичке методе сазнања и мишљења. Од
општенаучних метода примењена је историјска метода и хипотетичко-дедуктивна
метода, а од метода за прикупљање података коришћена је тежишно метода анализа
садржаја докумената.
Кроз почетне припреме за израду завршног рада дошао сам до закључка да је ова
проблематика, у војно - истраживачкој пракси, недовољно разматрана и истражена.
Литература за обраду ове теме је доста оскудна, парцијално и кроз мање сегменте
налази се код разматрања неких других проблема, што значи да постоји теоријска и
практична оправданост обраде теме.
У изради стручног рада, на бази анализе садржаја, теоријских ставова,
мирнодопских и ратних искустава покушао сам да дам свој допринос сагледавању и
5
1. КОЊИЧКА ДИВИЗИЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ
У Првом светском рату коњица се издвајала у оквиру копнене компоненте
оружаних снага као посебан род војске, поред пешадије, артиљерије и инжињерије.
Развој нових врста наоружања и примена тактике рововског ратовања, током
четворогодишњег периода рата, утицали су на то да улоге, задаци, организација и сама
употреба коњице мењају своје облике и карактеристике.
„Коњица је род копнене војске на коњима. У већини армија у свету данас не
постоји.“
1
„Коњица је род војске који даје могућност командном елементу да предузме
успешну офанзиву у пуном значају ове речи и да се користи моменталним незгодним
приликама код непријатеља пре него што овај буде имао времена да се освести. И тако,
само употребом коњице - која ће искористити своју моћ брзог кретања, па следствено и
изненађења - постићи ће се славни резултати и велики успеси.“
2
У складу са задацима, начелна подела коњице је била на стратегијску
(самосталну) и на колонску (у саставу појединих стратегијских јединица). Основ за
формацију стратегијске (самосталне) коњице била је коњичка дивизија као основна
стратегијска јединица која се начелно састојала од 2-3 бригаде са по 2 коњичка пука и
1-2 пука коњичке артиљерије, са осталим потребним деловима. Коњички пукови су у
свом саставу имали 3-4 коњичка ескадрона и 1-2 ескадрона митраљезаца.
У српској војсци, почетком Првог светског рата, као стратегијска јединица
егзистирала је Коњичка дивизија која се састојала од 2 коњичке бригаде са по 2
коњичка пука. У састав пука су улазила 4 коњичка ескадрона и 1 митраљеско одељење.
Поред тога, у састав дивизије улазили су 1 дивизион коњичке артиљерије, сачињен од 2
батерије и 4 топа, дивизијска служба, коњички вод везе и муницијска комора.
1.1. Развој коњице као посебног рода војске кроз историју
ратовања
„Коњица (француски cavlerie, од cavalier - коњаник, од cheval - коњ) је род војске
чији су војници на коњима. Природно је да су употреба коња за јахање и увођење
коњичких јединица у састав војски најпре отпочели у оним земљама у којима је одувек
1
Група аутора, Војни лексикон, ВИЗ, Београд, 1981, стр. 111.
2
Павловић Димитрије, Инструкције за употребу коњице у битци, Месечни војни лист „Ратник“, Београд,
1922, свеска I, стр. 64.
7
