Medicinski fakultet
Univerziteta u Nišu
Upotreba psihoaktivnih supstanci kao javno
zdravstveni problem
Seminarski rad iz socijalne medicine
Student: Mentor:
Stefan Aleksić 245 zp Roberta Marković
Nebojša Đorđević 256 zp
Nemanja Milenković 243 zp
Lazar Miloljubović 254 zp
Niš 2018
2
Sadržaj
Uvod……………………………………………………………………………………………….3
1.Psihoaktivne supstance…………………………………………………………………………..3
2.Klasifikacije psihoaktivnih supstanci……………………………………………………………4
3.Faktori rizika……………………………………………………………………………………..5
4.Mentalni poremećaji izazvani psihoaktivnim supstancama……………………………………..7
5.Poremećaji i ponašanja prouzrokovani psihoaktivnim supstancama…………………………...12
6.Suzbijanje psihoaktivnih supstanci u Srbiji i Evropi…………………………………………...14
Zaključak…………………………………………………………………………………………17
Literatura…………………………………………………………………………………………18
4
2.Klasifikacije psihoaktivnih supstanci
Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i
zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:
• medikamente: analgetici, sedativi i sl,
• alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,
• droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na
mozak i nervni sistem.
1. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti,
globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i
snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
2. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu
aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva
straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
3. Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja
izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i
promenjenog doživljaja sebe i okoline.
Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim klasifikacijama mogu
dovesti mentalnih i drugih poremećaja:
alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi i hipnotici, kokain, kofein, halucinogeni, nikotin, isparljivi
rastvarači.
Psihoaktivni lek ili psihoaktivna droga (takođe
psihofarmaceutski
ili
psihotropski
lek) je hemijska
supstanca koja prolazi kroz krvno-moždanu barijeru i dejstvuje prvenstveno na centralni nervni
sistem gde menja funkciju mozga, što dovodi do promena
u percepciji, raspoloženju, svesti, spoznaji i ponašanju. Ovi lekovi mogu biti
korišćeni rekreativno, sa namerom menjanja spoznaje, za ritualne ili duhovne namene, kao oruđe
za studiranje ili menjanje uma, ili terapeutski kao lek.
Zato što psihoaktivne supstance proizvode subjektivne promene svesti i raspoloženja koje mogu
biti prijatne za korisnika (npr. euforija), ili korisne (npr. povišena okretnost), mnoge psihoaktivne
supstance se zloupotrebljavaju. Drugim rečima, ove supstance se koriste prekomerno, uprkos
rizika od negativnih posledica. Dugotrajna upotreba pojedinih psihotropskih lekova može da
izazove fizičku zavisnost. Rehabilitacija od droga ima za cilj prekidanje ciklusa zavisnosti putem
upotrebe kombinacije psihoterapije, grupa za podršku i kontrolisane primene psihoaktivnih
supstanci.
5
U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najčešće u magijskim i
religioznim obredima. Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je retka pojava. U drugoj
polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droga, kao i do dramatičnog porasta broja
osoba koje su zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova
pojava je raširena naročito medju mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta
dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste sintetizovane droge čije
je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga.
U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita
svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance
(one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano
uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i
promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti (na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili
su strogo kontrolisane od strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin i dr.)
Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do kojih može doći zbog
uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima najvažniji su pojmovi akutno trovanje
(intoksikacija), zloupotreba i zavisnost od supstance i apstinencijalni sindrom ili kriza.
3.Faktori rizika
Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u životu čoveka, kada
od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi
do:
- sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner,
- bira se profesija i završava proces edukacije,
- odvajanja od porodice i osamostaljivanja,
- formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu ličnost koji najčešće
predstavljaju zbir svih osobina i moralnih principa različitih modela za identifikaciju (roditelji,
učitelji, rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i odredjuje se sopstveni sistem vrednosti
svake osobe po kome se ona vlada i koji je obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim
vrednostima i normama.
Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose. Neretko se kod
zavisnika od droga dešava da, zbog malog kapaciteta za podnošenje tenzije, izaberu da se
opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji ne preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše
nego da sami pronalaze i odredjuju šta će prihvatiti, a šta ne.
