СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ
РАЧУНОВОДСТВО ЗА МЕНАЏЕРЕ
Назив семинарског рада:
УПРАВЉАЧКО РАЧУНОВОДСТВО
Студент:
Теофановић Марко
10.05.2012. године
САДРЖАЈ
1. Увод
2. Појам управљачког рачуновдства
2. Основе обрачуна по стварним трошковима
3.Основе методологије обрачуна по стварним трошковима
4. Утицај система обрачуна по стварним трошковима на вредност залиха и
периодични резултат и флексибилност цене коштања у овом систему
5. Слабости система обрачуна по стварним трошковима
6. Закључак
7. Литература
1
трошкова инкорпорирати у цену коштања. Тако да се сада појављује једна
јако важна подела а то је подела на планске (будуће,планиране) и на
стварне (историјске,прошле) трошкове. Она је настала када се почело
говорити о временском аспекту трошкова.
Систем обрачуна по стварним трошкова се заснива на
стварним,употребљеним количинама и стварним трошковима фактора
производње.
Тако да стварни трошак производње представља производ стварно
употребљених количина инпута и њихових стварних цена. Као такав он
представља елемент цене коштања одређеног производа. У оваквом
обрачуну трошкова главна пажња је усмјерена на носиоце трошкова.
2. Појам управљачког рачуновдства
Информације финансијског рачуноводства су веома значајне
информације и оне се могу користити у управи (менаџменту) предузећа.То
су веома значајне информационе основе које менаџмент користи у
доношењу пословних одлука. Оне морају бити, по форми и садржини,
ускладјене са информационим потребама менаџмента. А то је, управо,
садржај у п р а в љ а ч к о г р а ч у н о в о д с т в а .
Активност управљачког рачуноводства задовољава потребе само
руководилаца предузећа. Значајно је и да је ово рачуноводство
оријентисано ка будућности. На основу информација управљачког
рачуноводства менаџмент мора да буде у стању да планира, да доноси
одлуке и потом да прати њихово спроводјење. Све те активности изискују
информације које помажу антиципирању и предвидјању будућих
пословних догадјаја у предузећу.Прецизније речено, активност
управљачког рачуноводства се бави извештавањем о ономе што се раније
догодило у предузећу, у мери и на начин како би се те финансијске
информације могле искористити у антиципирању будућности.
Као што је већ речено и финансијско и управљачко рачуноводство
представљају значајну информациону основу за управљање пословањем,
односно неопходан систем за подршку пословном одлучивању у сваком
3
предузећу. При томе, управљачко рачуноводство, има доминантну и
незаменљиву улогу за менаџмент предузећа. Информације управљачког
рачуноводства могу бити квантитативне и квалитативне, финансијске и
нефинансијске. Традиционални методи процесирања информација
базирају се на kоришћењу квантитативних финансијских информација.
Последица таквог приступа јесу модели пословног одлучивања у
управљачком рачуноводству који фокусирају комбинацију финансијских
акција и врло мало користе нефинансијске индикаторе и нетрадиционалне
информационе изворе. Управљачко рачуноводство има незаменљиву улогу
у планирању и контроли пословних активности, које се све више темеље на
нетрадиционалним методама, техникама и информацијама.
На основу горе реченог, могуће је дати једно одредјење управљачког
рачуноводства:
«Управљачко рачуноводство обухвата процесе и технике којима се долази
до финансијских и нефинансијских информација од значаја за доношење
одлука, а у циљу, квалитетнијег управљања пословањем и постизања
максималне финансијске успешности».
3. Основе обрачуна по стварним трошковима
У досадашњем излагању истакнуто је постојање више система обрачуна
трошкова. Питање главног циља је основно питање по чему се разликују
овакви системи.
Главни циљ система обрачуна по стварним трошковима је накнадна
калкулација поруџбина и производа погона. Код оваквог система имамо
принцип у пракси познат као потпуно преваљивање трошкова. Сагласно
том принципу све врсте трошкова било директно као појединачни
трошкови или индиректно као општи трошкови морају да се зарачунају
носиоцима трошкова. Карактеристично за овај систем јесте да нема
одступања у трошковима.
То подједнако вреди и за производно и за непроизводно функционално
подручје.
Другим ријечима, сви трошкови производње у њиховом стварном износу
конституишу производну цену коштања носилаца трошкова, а сви
4
