РАЧУНОВОДСТВО
УПРАВЉАЧКО РАЧУНОВОДСТВО И МЕТОДЕ ФОРМИРАЊА ЦЕНА
Професор: Студент:
(2017.)
2
Садржај:
Увод ......................................................................................................................................... 3
1. Управљачко рачуноводство ............................................................................................. 4
2. Продајне цене у управљачком рачуноводству ............................................................... 6
2.1. Модерни управљачко – рачуноводствени системи ................................................ 10
2.1.1.
ЕРП као скуп управљачких алата ................................................................. 11
2.1.2.
АБЦ – обрачун трошкова на бази активности и АБП – одређивање
продајних цена на бази активности .................................................................... 12
2.1.3.
Концепт циљних трошкова (Target Costing – TC) ......................................
14
2.1.4.
Обрачун трошкова на основу укупног животног циклуса производа
(Total – Life Cycle Product Costing – TLCPC) .................................................... 14
2.1.5.
Обрачун и управљање трошковима кроз ланац вредности (Value Chain
Analisys – VCA) .................................................................................................... 15
2.1.6.
Концепт управљања континуираним уштедама у трошковима (Kaizen
Costing – KC) ........................................................................................................ 16
2.1.7.
Концепт обрачуна трошкова (Take – Back Costing – TBC) ........................ 16
2.1.8.
Концепт обрачуна трошкова на бази карактеристика производа (Future
Costing) .................................................................................................................. 17
2.2. Управљачко рачуноводство у микро, малим и средњим предузећима .............. 17
3. Снижење и повећање продајне цене робе ....................................................................... 18
Закључак ................................................................................................................................. 21
Литература .............................................................................................................................. 23
2
1. Интерно извештавање менаџмента и то за:
а) планирање и контролу пословних активности и
б) процену извршења пословних активности и менаџера;
2. Интерно извештавање менаџмента о профитабилности појединих производа и
марки производа, о дистрибуцијским каналима и слично. Те информације користе се у
доношењу одлука за алокацију ресурса и одлука о утврђивању цена;
3. Интерно извештавање о активностима које се односе на тактичко и стратешко
одлучивање као што су питања свеукупне пословне политике и дугорочног пословања,
развоја нових производа, улагања, специјалних ситуација и слично;
4. Екстерно извештавање преко финансијских извештаја инвеститора, владиних
институција и других спољних партнера. У том случају користе се извештаји
припремљени у складу са општеприхваћеним рачуноводственим начелима или
политикама.
Другим речима, предузећем управљају директно или индиректно корисници
информација унутар предузећа (менаџмент на свим нивоима одговорности), али и
корисници информација изван предузећа (власници предузећа, деоничари, разни
кредитори, владине агенције и други). Такође, за потребе управљања нису довољне
информације које се односе на будућност већ и информације о прошлости.
Управљачко рачуноводство обухвата процесе и технике којима се долази до
финансијских и нефинансијских информација од значаја за доношење одлука, а у циљу,
квалитетнијег управљања пословањем и постизања максималне финансијске успешности.
Активност управљачког рачуноводства задовољава потребе само руководилаца
предузећа. Значајно је и да је ово рачуноводство орјентисано ка будућности. На основу
информација управљачког рачуноводства менаџмент мора да буде у стању да планира, да
доноси одлуке и потом да прати њихово спровођење. Све те активности изискују
информације које помажу антиципирању и предвиђању будућих пословних догађаја у
предузећу. Прецизније речено, активност управљачког рачуноводства се бави
извештавањем о ономе што се раније догодило у предузећу, у мери и на начин како би се
те финансијске информације могле искористити у антиципирању будућности.
1. Управљачко рачуноводство
Управљачко рачуноводство је део рачуноводства који информацијама снабдева
менаџмент предузећа. Може се замислити као својеврсни информациони сервис за
менаџере предузећа. Дакле, управљачко рачуноводство за свој примарни задатак има
обезбеђивање информација које су менаџерима потребне за обављање њихових функција.
Доношење пословно финансијских одлука је свакодневна активност менаџера.
Менаџмент и подразумева континуирано доношење одлука и те одлуке могу да се поделе
према различитим критеријумима, али пре тога треба знати да је управљачко
рачуноводство је и овде тај део рачуноводства који ће менаџерима обезбедити
информације за обављање ове функције тј. доношење одлука.
2
Управљачко рачуноводство је срачунато на краткорочне одлуке. Ове одлуке су
алтернативног карактера (купити или производити; да ли да се прихвати нека специјална
поруџбина или не, продаја или прерада даље и сл.). Нпр. купити или производити значи да
ли одређену компоненту коју уграђујемо у финални производ сами произведемо у
сопственој режији или да набавимо на екстерном тржишту од неког добављача. Да би
менаџмент могао да донесе одлуку шта му је исплативије управљачки рачуновођа треба да
састави cost benefit анализу да се анализирају и трошкови и користи и једне и друге
алтернативе и алтернативе производити и алтернативе куповати.
Дакле, управљачко рачуноводство је токоје ће обавити cost бенефит анализе на бази
којих ће менаџмент донести одлуку да ли произвести ту компоненту или је купити.
Управљачко рачуноводство за обављање функције полагање рачуна треба да
обезбеди информације оукупним или пуним трошковима. За другу функцију (управљачку
контролу) неопходне су информације о контролабилним трошковима и учинцима и
управљачко рачуноводство треба да их обезбеди.
Дакле, управљачко рачуноводство је у функцији обезбеђивања информација
интерним органима (руководству) за ефикасно управљање пословним процесима. Ово
рачуноводство често се изједначује са погонским књиговодством, односно књиговодством
трошкова, што није исто, јер управљачко рачуноводство обухвата шире подручје,
укључујући могућност утврђивања ефеката пословања по делатностима, секторима,
пословним јединицама, све до појединачног производа, а такође укључујући не само
стварне трошкове и приходе (обрачуне), већ и планске (предрачуне и њихово међусобно
поређење). У ствари, кључни део управљачког рачуноводства је рачуноводство трошкова и
учинака (код нас класа 9) које представља аналитичко рачуноводство интерног подручја
пословања. Често се назива и интерно рачуноводство, а код произвођачких правних лица и
фабричко или погонско рачуноводство. Оно је део управљачког рачуноводства чија је
основна садржина вишеструка аналитичка обрада трошкова и учинака.
Битна карактеристика управљачког рачуноводства је да се код њега много већа
пажња посвећује прикладности информација и правовремености информација него у
финансијском рачуноводству и рачуноводству трошкова.
Рачуноводствене информације су у њему увек проблемски оријентисане, много је
већи акценат на испитивању одступања у економским категоријама. Осим тога, ово
рачуноводство омогућује обезбеђивање података о компаративним предностима и
недостацима, трошковима и ефектима и нето резултатима алтернативних решења као
основе за одлучивање (одлука и нема смисла ако не постоји избор од више алтернативних
решења).
У финансијском рачуноводству и рачуноводству трошкова полазиште је увек
изворни податак. Прикупљени подаци се затим на уобичајени начин сређују и обрађују док
се не дође на крају до података, односно информација, који се исказују у
рачуноводственим извештајима.
У управљачком рачуноводству се полази од тога какве одлуке у оквиру пословног
система треба донети и у складу са тим потребама се конципира структура потребних
рачуноводствених података и информација. Оно је дакле, усмерено, пре свега, ка
будућности. Повољна околност за то је што управљачко рачуноводство није
формализовано односно није ограничено прописима, већ се прилагођава конкретним
потребама и специфичностима одређеног пословног система. Тиме је и припремама
података за интерне потребе отворен знатно шири простор. Према томе, у односу на
2
карактеристика и функција производа, представља кључ успешног одређивања продајних
цена.),
- Конкурентима (Конкуренција је одавно постала кључни састојак пословног успеха
или неуспеха скоро сваког предузећа. Предузећа приликом повлачења било ког потеза, као
и доношења одлука о продајним ценама, морају не само пратити него и на време
предвиђати потенцијалне реакције својих конкурената. Веома често у случајевима
отворене тржишне утакмице, алтернативни производи конкурената могу утицати на
тражњу и извршити снажан притисак у правцу смањења продајних цена производа
предузећа. Данас се све чешће могу срести предузећа која приликом одређивања продајних
цена користе сазнања о технологијама, капацитетима и пословној политици конкурената
како би проценила трошкове производње њихових производа. У таквим околностима
трошкови конкурената постају прихватљива мера за трошкове предузећа на којима
почивају одлуке о продајним ценама. Насупрот томе, веома је мало предузећа која се
приликом одлучивања не морају бавити конкуренцијом тако да могу посегнути за
највишим продајним ценама. Коначно, не заборавимо да је у данашњим околностима
хиперконкуренција постала важна карактеристика пословног окружења на глобалном
нивоу. Отуда, поред свега наведеног, кретање девизних курсева валута различитих земаља
има значајан утицај на трошкове и одлуке о продајним ценама.) и
- Трошковима (Трошкови имају директан утицај на продајне цене преко понуде.
Наиме, познато нам је да ће неко предузеће бити спремно да на тржишту понуди већу
количину производа само уколико трошкови производње јединице производа опадају.
Наравно, важи и обрнуто. У том смислу предузећа имају рачуницу да се задрже на неком
тржишту све док додатни приход од продаје неког производа надмашује његове додатне
трошкове. Због свега тога менаџери морају познавати и разумети трошкове како би својим
производима одредили продајне цене које ће бити атрактивне за купце, са једне, и које ће
обезбедити максимизирање добитака предузећу, са друге стране. Међутим, менаџери своје
размишљање о релевантним трошковима за потребе одређивања продајних цена ни у ком
смислу не смеју ограничити само на трошкове производне функције. Ово због тога што
одлучивање о продајним ценама захтева препознавање релевантних трошкова у свим
пословним функцијама ланца вредности, почевши од истраживања и развоја па све до
пружања продајних и постпродајних услуга купцима. Ово шире поимање трошкова
производа обезбеђује проблему одређивања продајних цена дугорочну перспективу
захтевајући пажљиво управљање трошковима како током животног циклуса производа,
тако и током животног циклуса купаца.).
Мада за рационално одлучивање о продајним ценама важни су још:
- Структура и карактеристике тржишта (У зависности од структуре и карактеристика
тржишта, менаџери морају различито вредновати утицај купаца, конкуренције и трошкова
на продајне цене производа. На мање конкурентним тржиштима процењена вредност
производа из перспективе купаца и цене конкурентских производа одређују тражњу, док
трошкови производње и испоруке производа купцима одређују понуду производа. У
таквим приликама предузећа о продајним ценама одлучују са прилично великим степеном
слободе те их отуда оправдано називамо price setters. Такође, битно је запазити да, како се
смањује конкуренција на тржишту, тако кључни фактор за одређивање продајних цена
постаје спремност купаца да прихвате одређену цену а не трошкови или потези
конкуренције. Коначно, на тржиштима где нема конкуренције, монополска предузећа могу
прилично опуштено одређивати високе продајне цене. Међутим, чак и тада постоји
