UPRAVLJAČKO
RAČUNOVODSTVO SA
POSLOVNIM
PLANIRANJEM
Beograd 2012.
Sadržaj:
1.
Osnove i principi sistema dvojnog knjigovodstva.............................
2.
1.1.
Računovodstvena načela .......................................................................
5.
1.2.
Raščlanjavanje bilansa na račune ..........................................................
6.
1.3.
Zaključak računa i sastavljane bilansa iz računa ..................................
8.
1.4.
Knjigovodstvena dokumentacija ..........................................................
10.
1.5.
Knjigovodstveni mehanizam ................................................................
11.
1.6.
Knjigovodstveni računi .........................................................................
13.
1.7.
Proces knjiženja poslovne knjige i knjigovodstvene isprave ................
15.
1.8.
Bilans stanja imovine ...........................................................................
17.
1.9
Bilans uspeha ........................................................................................
18.
2.
Upravljanje i organizacija...................................................................
20
2,1
Razvoj upravljačkog računovodstva....................................................
22
2.2
Pojmovno odredjivanje i značaj troškova ...........................................
23
2.3
Klasifikacija troškova.........................................................................
23
2.4
Savremena klasifikacija troškova......................................................
32
2.5
Odnos utrošaka, troškova i izdataka .................................................
33
2.6
Ciljevi obračuna troškova ..................................................................
34
2.7
Sistemi obračuna troškova ..................................................................
34
2.8
Granični troškovi..................................................................................
36
3.
Oblici periodičnog i poslovnog rezultata za iskazivanje
performansi po centrima odgovornosti .............................................
40
3.1
Računovodstveni izveštaji iz obračuna troškova i rezultata po
centrima odgovornosti .....................................................................
41
4.
Pojmovno odredjenje i značaj prelomne tačke ................................
42
PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA
Mnogi autori pod pojmom računovodstvo obuhvataju sve postupke čiji je zadatak količinsko i
vrednosno, obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i učinaka koji nastanu u preduzeću, koji su pre
svega, ali ne isključivo, izazvani proizvodnjom i prodajom učinaka.
Računovodstvo je proces prikupljanja, klasifikovanja, evidentiranja, sumiranja i pružanja informacija
za potrebe odlučivanja.
Računovodstvo ima interne i eksterne zadatke. Interni zadaci su dokumentovanost i kontrola,
pružanje upravi preduzeća osnova za planiranje stanja imovine i rentabiliteta. Eksterni zadaci
računovodstva su u vezani za polaganje računa i informisanje. Računovodstvo obuhvata:
1. knjigovodstvo sa bilansom,
2. obračun troškova i rezultata,
3. računovodstvenu analizu i planiranje i
4. računovodstveni nadzor.
Ciljevi knjigovodstva si izvode iz ciljeva preduzeća jer, samo za sebe – bez preduzeća –
knjigovodstvo ne postoji. Osnovni ciljevi knjigovodstva označavaju:
1. utvrđivanje rezultata poslovanja (dobitka ili gubitka) u određenom vremenskom periodu i
2. utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan.
Predmet knjigovodstvenog obuhvatanja su samo oni poslovni događaji koji imaju za posledicu
promenu visine i/li strukture imovine i kapitala preduzeća. Predmet knjigovodstva je zapravo imovina
preduzeća odnosno promene koje se na njoj događaju.
Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koja preduzeće koristi radi ostvarenja
svojih ciljeva. Ovako definisana imovina označava se kao ukupna ili bruto imovina preduzeća.
Imovinu jednog preduzeća mogu činiti prava, stvari i novac, što predstavlja aktivu preduzeća.
Prema tome u koje svrhe se koristi imovina preduzeća si može podeliti na poslovnu i neposlovnu.
Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnim procesu deli na stalnu i obrtnu imovinu. Stalna
imovina može se javiti u materijalnom, imaterijalnom i finansijskom obliku. Obtnu imovinu čine zalihe,
potraživanja i gotovina.
Prema kriterijumu načina transformacije, obrta i pojedinačne vrednosti sredstava se dele na:
a) stalna sredstva
ili dugoročna sredstva (stalna imovina) i
b) tekuća
ili kratkoročna
sredstva
(obrtna imovina)
a) Stalna sredstva
se sastoje iz osnovni sredstava i dugoročnih finansijskih uloga (plasmana).
Osnovna sredstva
su ona sredstva koja se koriste duži vremenski period i koja tokom veka korišćenja,
uglavnom, ne menjaju svoj izgled, a svoju vrednost postepeno prenose na proizvode. U osnovna sredstva
spadaju: zemljište, zgrade, mašine, postrojenja, i dr.
Dugoročni plasmani
su finansijska ulaganja sredstava u drugo pravno lice s rokom povraćanja dužim od
jedne godine.
b) Tekuća (kratkoročna) sredstva
čine ona sredstava koja se koriste kraći vremenski period (obično
jedan proces reprodukcije) ili ako se koristi duži vremenski period, imaju malu vrednost.
U obrtna sredstva spadaju: novac u blagajni i na žiro računu, potraživanja, sirovine,
materijal, sitan inventar, rezervni delovi, auto gume, poluproizvodi, gotovi proizvodi, roba i dr.
Kada imovinu posmatramo prema vlasništvu, odnosno izvorima iz kojih potiču tada govorimo o
pasivi. Imovina može poticati od vlasnika ili od poverilaca. Izvori imovine odnosno kapital mogu biti
sopstveni i pozajmljeni.
Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzeću stoji na raspolaganju trajno. Sopstveni kapital
preduzeća predstavlja garantnu supstancu za pokriće gubitka.
Sopstveni kapital čini:
- osnovni kapital
: državni kapital, društveni kapital, akcijski kapital, udeli, ulozi i dr. izvori,
- rezerve
: kapitalne premije (emisione premije) revalorizacione rezerve, zakonske rezerve i dr. rezerve,
- neraspoređena dobit
.
Dugoročna rezervisanja
predstavljaju "obaveze" za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog
poslovanja koji će se pojaviti u narednim godinama odnose se na:
- rezervisanja za troškove u garantnom roku,
- rezervisanja za troškove investicionog
održavanja i
- rezervisanja za troškove obnavljanja
Slika 1. Imovina preduzeća
Finansijski izveštaj u kome se prikazuje imovina preduzeća na određeni dan sa aspekta oblika i
izvora označava se kao bilans.
Bez obaveza na formu svrstavanja pozicija u bilansu, bilansna jednačina nije nikada poremećena.
Bez obaveza na formu svrstavanja pozicija u bilansu, bilansna jednačina nije nikada poremećena.
AKTIVA = OBAVEZE + VLASNIČKI KAPITAL (A=O+K)
AKTIVA = VLASNIČKI KAPITAL + OBAVEZE (A=K+O)
AKTIVA – OBAVEZE = VLASNIČKI KAPITAL (A-O=K)
AKTIVA – VLASNIČKI KAPITAL = OBAVEZE (A-K=O)
Bilans stanja pruža pouzdanu sliku finansijskog položaja nekog entiteta. U praksi, ne tako retko,
obaveze prevazilaze vlasnički kapital.
Prema tome bilans stanja predstavlja formu izražavanja finansijskog položaja koji ima svoj
kvalitativni i kvantitativni aspekt; prvi se odnosi na celishodno rasčlanjivanje aktive, obaveze i
kapitala i pravilnoj klasifikaciji pozicija, a drugi na vrednosno kvantifikovanje, tj. procenjivanje
pojedinih bilansnih pozicija.
Podela bilansnih pozicija aktive može se izvršiti na više načina.
Sa gledista namene, sredstva (aktiva) se mogu grupisati u dve grupe:
a) poslovna sredstva (koriste se u vršenju delatnosti entiteta) i
b) neposlovna sredstva (služe povećanju standarda i za rekreaciju zaposlenih).
Sopstveni kapital
Pozajmljeni
kapital
Stalna sredstva
Obrtna
sredstva
