УНИВЕРЗИТЕТ
СИНГИДУНУМ
БЕОГРАД
ДЕПАРТМАН
ЗА
ПОСЛЕДИПЛОМСКЕ
СТУДИЈЕ
-
Д
О
К
Т
О
Р
С
К
А
Д
И
С
Е
Р
Т
А
Ц
И
Ј
А
-
УПРАВЉАЧКО
РАЧУНОВОДСТВО
У
ФУНКЦИЈИ
УПРАВЉАЊА
РИЗИЦИМА
АКТИВЕ
И
ПАСИВЕ
(ALM-ASSET LIABILITY MANAGEMENT)
У
ДРУШТВИМА
ЗА
ОСИГУРАЊЕ
Ментор
:
Кандидат
:
Проф
.
др
Милован
Станишић
мр
Дејан
Дрљача
Београд
, 2008
година
Управљачко
рачуноводство
у
функцији
управљања
ризицима
активе
и
пасиве
(Asset liability management)
у
друштвима
за
осигурање
Страна
2
од
250
поједине
факторе
ризика
,
одређивање
временске
дистанце
која
ће
бити
узета
у
обзир
и
идентификовање
елемената
од
значаја
за
доношење
закључака
,
уважавајући
сва
ограничења
која
се
јављају
у
процесу
конкретизације
резултата
анализа
и
извођења
закључака
.
Пословање
сваког
правног
лица
генерално
је
праћено
ризиком
,
што
нарочито
важи
за
друштва
за
осигурање
која
карактерише
континуирана
трансформација
средстава
и
обавеза
из
једног
облика
у
други
и
изузетно
јак
инвестициони
потенцијал
садржан
у
техничким
резервама
друштва
.
Уколико
је
ризик
већи
,
утолико
је
будућност
неизвеснија
.
Фактор
време
при
томе
врши
велики
утицај
на
тачност
процене
и
могућност
мерења
идентификованих
ризика
,
с
обзиром
да
што
је
проток
времена
већи
,
више
него
пропорционално
је
и
већи
ризик
неизвесности
деловања
економских
и
неекономских
фактора
.
У
мери
којој
друштво
за
осигурање
успе
да
квантификује
ризик
,
пословна
очекивања
друштва
ће
бити
реализована
у
већој
мери
.
Иако
на
екстерне
ризике
који
се
некада
називају
и
систематским
ризицима
или
тржишним
ризицима
друштво
најчешће
не
може
да
утиче
,
добром
антиципацијом
промена
у
тржишном
окружењу
,
проценом
снаге
и
потеза
конкуренције
и
диверсификацијом
портфеља
осигурања
и
портфеља
депонованих
и
уложених
средстава
техничких
резерви
,
друштва
за
осигурање
могу
значајно
умањити
односно
минимизирати
ове
ризике
.
У
овом
раду
разматраће
се
проблематика
ризика
активе
и
пасиве
,
укључивши
и
један
број
ризика
осигурања
који
су
непосредно
у
функцији
предмета
и
циља
овог
рада
,
односно
у
функцији
бољег
разумевања
активности
управљања
имовином
,
капиталом
и
обавезама
,
усклађивања
пословања
са
начелима
осигурања
,
оптимизације
структуре
активе
и
пасиве
,
односно
структуре
депонованих
и
уложених
средстава
техничких
и
гарантних
резерви
,
што
у
крајњем
циљу
треба
да
помогне
да
се
препознају
путеви
за
максимизирање
резултата
пословања
,
минимизирање
улагања
за
остварење
таквих
резултата
и
обезбеђења
бржег
раста
и
развоја
друштва
за
осигурање
.
Без
обзира
што
технике
актуарских
и
осталих
математичких
модела
којима
се
врши
мерење
и
процена
појединих
ризика
(
доминантно
код
ризика
осигурања
и
оцене
адекватности
обавеза
)
излазе
из
оквира
предмета
и
циља
овог
рада
,
мора
се
нагласити
да
системски
приступ
управљању
ризицима
мора
имати
своју
рачуноводствену
и
актуарску
компоненту
,
како
у
односу
на
препознавање
односно
идентификовање
појединих
ризика
,
тако
и
у
односу
на
технике
мерења
,
процене
и
контроле
идентификованих
ризика
,
у
зависности
од
природе
и
карактера
појединих
ризика
.
Полазећи
од
изнете
тезе
,
сложености
и
природе
појединих
ризика
,
конзервативно
управљачко
рачуноводство
какво
смо
до
сада
познавали
,
са
свим
својим
инструментима
,
неминовно
ће
доживети
еволуцију
која
ће
ићи
у
правцу
увођења
нових
инструмената
анализа
и
обухватања
ширег
спектра
елемената
и
фактора
у
процесу
оцене
укупног
финансијског
положаја
правног
лица
.
Примењено
на
друштва
за
осигурање
,
то
конкретно
значи
да
ће
финансијски
менаџери
и
менаџери
ризика
у
друштвима
за
осигурање
морати
континуирано
да
проширују
своја
знања
не
само
у
погледу
захтева
МСФИ
,
већ
да
у
своје
анализе
