Povećanje  frekventnosti  i  ozbiljnosti  samih  katastrofa  i  njihovih  posledica  ukazuju  da  problem
katastrofa  mora  biti  u  fokusu  svetske  zajednice  u  godinama  koje  dolaze.  U  okviru  IDDR
(International Decade of Disaster Reduction 1990-1999. godine) i ostalih organizacija nastalih tokom
prošlih  godina,  smanjenje  uticaja  katastrofa  dobija  na  znaĉaju.  Svetska  konferencija  o  smanjenju
uticaja katastrofa, odrţana od 18. do 22. januara 2005. godine u Kobe-u, Japan, i Cunami u Indijskom
okeanu ukazali su na potrebu za akcijom svetskih razmera. Katastrofe izazivaju velike štete zemljama
u  razvoju,  njihovim  ekonomijama,  ţivotnoj  sredini  u  svim  regijama  sveta  i  samim  tim  ugroţavaju
bezbednost ljudi u istim.

Skorašnji dogaĊaji koji su se desili u visoko razvijenim zemljama, kao što je uragan Kartina
(Sjedinjene Ameriĉke drţave, 29. avgust 2005. godine) koji je uništio New Orleans i sneţna oluja u
Nemaĉkoj (25. novembar 2005. godine) podsećaju nas da su sve drţave, bez obzira na stepen njihove
razvijenosti, ranjive na posledice katastrofa. MeĊutim, evidentno je da su siromašne zemlje
najizloţenije katastrofama.

Razumevanje  bezbednosti  pomereno  je  iz  nacionalne  bezbednosti    u  individualnu  i  humanitarnu
ljudsku  bezbednost.  Druga  promena  paradigme  predstavlja  promenu  siromaštva,  sa  finansijskog
siromanštva (finansijski uticaj zarade) u ljudsko siromaštvo (nedostatak dobrostanja). Ova promena
odrazila se i u polju upravljanja katastrofama – od toga da katastrofa predstavlja ekstreman dogaĊaj
kao posledicu prirodnih sila do toga da se katastrofa posmatra kao manifestacija izazvana nerešenim
problemima  razvoja.  Pristupi  smanjenju  posledica  katastrofa  postali  su  kompleksniji.  Ranjivost,
ţilavost  i  izdrţljivost  kao  pojmovi  dobili  su  na  vaţnosti  a  paţnja  je  usmerena  na  socijalne,
ekonomske,  politiĉke  i  kulturne  faktore.  Integrisano  smanjenje  posledica  katastrofa  zavisi  od
kolaboracije  i  razmene  znanja  izmeĊu  raznih  disciplina  i  kompetencija.  Pristupi  mogu  biti
kvantitativni    i  kvalitativni,  a  ĉesto  previše  opasni  po  svojoj  prirodi.  Zbog  toga  mnoga  podruĉja
istraţivanja  razvila  su  sopstvene  definicije  za  pojmove  vezane  za  katastrofe  i  njene  uticaje.  Kao
posledica toga, komunikacija unutar te nauĉne zajednice je izuzetno oteţana.

UPRAVLJANJE AKCIDENTNIM RIZICIMA

1.1

KLIMATSKE PROMENE

O potencijalnim efektima klimatskih promena koje mogu nastati globalnim zagrevanjem ukazuje film
„The Day After Tomorrow” („Dan posle sutra”) u kome je prikazano kako globalno zagrevanje, ĉije
su  posledice  topljenje  leda  na  Antarktiku,  poplave,  grad,  uragani,  tornada,  "gura"  planetu  pravo  u
novo ledeno doba. Iako je stanje klimatskih promena sa ovako katastrofalnim posledicama još uvek
fikcija,  privredni  subjekti  i  osiguravajuća  i  reosiguravajuća  društva  uviĊaju  ĉinjenicu  da  je  rastući
broj  rizika  uslovljenih  klimatskim  promenama  prisutan  u  realnosti.  Na  to  posebno  ukazuje  uragan
Katrina  iz  avgusta  2005.  godine,  dogaĊaj  koji  se  ranije  smatrao  najgorim  mogućim  scenarijem
ostvarenja  prirodne  katastrofe,  koji  je  usmrtio  više  hiljada  ljudi,  uzrokovao  preseljenje  više  od
miliona  ljudi,  izazvao  ogromne  materijalne  štete  i  najvaţnije,  ukazao  kako  su  sve  nacije  izloţene
negativnim  efektima  vremenskih  ekstrema  uzrokovanih  globalnim  zagrevanjem.  Promena  klime  u
vidu globalnog zagrevanja je vidljiva, opipljiva i merljiva i predstavlja jedan on najznaĉajnijih rizika
sa kojima se svet suoĉava.

TakoĊe, dodatna povećanja proseĉnih temperatura na globalnom planu su ne samo moguća već i vrlo
verovatna  a  brojna  istraţivanja  dokumentuju  da  ljudski  faktor  ima  znaĉajan  uticaj  na  klimatske
promene.  Štetni  dogaĊaji  uzrokovani  klimatskim  promenama  se  kontinuirano  povećavaju  i  to  ne
samo  u  oblastima  koje  su  oduvek,  za  trţište  osiguranja  i  reosiguranja  bile  izloţene    prirodnim
hazardima , kao što su SAD ili Japan, već i u drugim delovima sveta, posebno u Evropi. Imajući u
vidu  evidentnost  klimatskih  promena  pred  privrednim  subjektima  a  posebno  osiguravajućim  i
reosiguravajućim  društvima  se  postavljaju  izazovi  identifikovanja  potencijalnih  kratkoroĉnih  i
dugorĉnih efekata klimatskih promena na njihovo poslovanje i finansijske performanse i pronalaţenja
mera za njihovo minimiziranje. PredviĊanje verovatnoće nastanka i intenziteta štetnih posledica je od
kljuĉnog  znaĉaja  za  osiguravajuća  i  reosiguravajuća  društva.  MeĊutim,  priroda  sistema  klimatskih
procesa  je  kompleksna  i  haotiĉna.  Mehanizmi  povratne  sprege  izmeĊu  razliĉitih  klimatskih  procesa
ĉine ovaj sistem nelinearnim. Imajući u vidu da su osiguravajuća društva, istorijski posmatrano, bila
fokusirana na štetne dogaĊaje lokalnog intenziteta za koje je postojalo relevantno istorijsko iskustvo
kao  i  ĉinjenicu  kompleksnosti  klime  i  njenih  promena  na  globalnom  niovu,  adekvatna  procena
verovatnoće  nastanka  i  intenziteta  štetnih  posledica  ektremnih  prirodnih  katastrofalnih  dogaĊaja
predstavlja znaĉajan izazov.

U svetu današnjice ne postavlja se više pitanje da li postoji ili ne globalna promena klime već kako se
evidentne  klimatske  promene  odraţavaju  i  kako  će  se  odraziti  kao  i  kakve  izazove  prouzrokuju na
ţivot  na  Zemlji,  ekonomiju  a  posebno  na  osiguravajuća  i  reosiguravajuća  društva  koja  se  nalaze  u
samom epicentru dešavanja, zbog njihove suštinske uloge u društvu da formiranjem zajednica rizika
obezbeĊuju zaštitu pojedinaca i privrednih subjekata od rušilaĉkog dejstva prirodnih sila i nesrećnih
sluĉajeva  izazvanih  ljudskim  delovanjem.  U  kontekstu  globalnih  promena  klime,  odgovornost
osiguravajućih  i  reosiguravajućih  društava  je  dvojaka,  jer  s  jedne  strane  ona  treba  da  budu
pripremljena za negativne efekte koje klimatske promene mogu prouzrokovati na njihovo poslovanje
i njihove klijente, a sa druge strane ona mogu u velikoj meri doprineti minimiziranju rizika, kojem su
izloţeni pojedinci i privredni subjekti, obezbeĊenjem adekvatnih rešenja za pokriće tog rizika. U tom
smislu  problematika  globalnog  zagrevanja  se  sa  aspekta  trţišta  osiguranja  i  reosiguranja  moţe
posmatrati takoĊe dvojako, kao izvor novih rizika, koji prete obezbeĊenju kontinuiteta poslovanja i to
kako  sa  aspekta  poslova  osiguranja  tako  i  sa  aspekta  investicija,  ali  i  kao  izvor  novih  mogućnosti,

UPRAVLJANJE AKCIDENTNIM RIZICIMA

vremenski uslovi  pod uticajem manjih ili većih promena u kraćim ili duţim vremenskim intervalima
u atmosferi, biosferi, litosferi i hidrosferi. Ova ĉinjenica ukazuje na nemogućnost davanja objašnjenja
promene vremenskih prilika usled promena uticaja samo jednog uzroka. TakoĊe, imajući u vidu da se
klima menja pod uticajem promena vremena, pogrešno bi bilo zakljuĉiti da su vremenske prilike pod
uticajem klime, već upravo suprotno. MeĊutim, imajući u vidu evidentnost promene klime, o ĉemu će
biti  više  reĉi  u  daljem  tekstu,  koja  je  utvrĊena  dugoroĉnim  pomeranjem  izraĉunatih  statistiĉkih
proseka vremenskih promena, moguće je pretpostaviti trendove tih promena.

Klima  je  oduvek  imala  snaţnog  uticaja  na  ĉoveka,  odnosno  ljudsko  društvo.  U  periodu
pleistocenskog  ledenog  doba,  poznatijeg  kao  poslednje  ledeno  doba,  dolazi  do  povećanja  veliĉine
ĉovekovog  mozga,  razvoja  oruĊa  i  širenja  ljudske  vrste  širom  sveta.  Nakon  ledenih  doba  nastupa
holocen, period u kome i danas ţivimo, a u kome je klima igrala veoma vaţnu ulogu u istoriji kultura
i civilizacija, od pronalaska poljoprivredne proizvodnje do uspona i padova imperija. Ljudsko društvo
se  razvijalo  u  velikoj  meri  u  zavisnosti  od  razliĉitih  klimatskih  tipova  koji  se  javljaju  u  okviru  tri
klimatska pojasa, ţarki, umereni i hladni, koji su se formirali zahvaljujući obliku Zemlje i razliĉitom
stepenu zagrevanja njenih delova tokom  godine.  U okviru svakog od navedena tri klimatska pojasa
javljaju se odreĊeni klimatski tipovi, na primer u okviru ţarkog pojasa – ekvatorijalna, monsunska i
tropska  klima,  u  okviru  umerenog  pojasa  –  sredozemna,  pustinjska,  kontinentalna  i  umereno-
kontinentalna klima a u okviru hladnog pojasa – subpolarna i polarna klima. Uticaj klime na ĉoveka
najjasnije  se  moţe  sagledati  na  osnovu  ĉinjenice  da  je  najveća  gustina  naseljenosti  stanovništva  u
oblastima kontinentalne i umereno-kontinentalne klime za koje je specifiĉna karakteristika postojanja
sva ĉetiri godišnja doba.

Klima utiĉe na sve aspekte ĉovekovog ţivota, njegov naĉin oblaĉenja, osećanja i ponašanja, naĉin i
sadrţaj  ishrane,  troškove  zagrevanja  ili  rashlaĊivanja.  TakoĊe,  ona  odreĊuje  raznovrsnost
poljoprivredne proizvodnje, utiĉe na razvoj turizma (na primer, pojedine vrste turizma razvijaju se u
zavisnosti od karakteristika podneblja u odreĊenim oblastima, na primer, sredozemna klima se smatra
veoma povoljnom za letnji turizam a planinska klima za zimski turizam), vrste biljnih i ţivotinjskih
vrsta,  a  utiĉući  na  odnose  ponude  i  traţnje  za  odreĊenim  proizvodima,  klima  indirektno  utiĉe  i  na
finansijski  sistem.  OdreĊene  studije  ukazuju  i  na  uzroĉno-poslediĉnu  povezanost  izmeĊu  klime  i
ţivotnog standarda. Na primer, zahvaljujući globalnom hlaĊenju, odnosno tzv. malom ledenom dobu
u Evropi je tokom XIII  veka došlo do smanjenja nutritivne vrednosti hrane što se dovodi u uzroĉnu
vezu sa kugom koja je uzrokovala veliki gubitkak ljudskih ţivota u XIV veku (procene se kreću oko
jedne  ĉetvrtine  ili  ĉak  jedne  trećine  ukupnog  stanovništva  Evrope).  Klimatske  informacije  imaju
ogromnog ekonomskog znaĉaja za razliĉite poslovne aktivnosti kao što su poljoprivreda (na primer,
informacije  o  tome  da  li  će  odreĊeni  klimatski  uslovi  biti  povoljni  za  uzgajanje  odreĊenih  vrsta
biljnih  kultura),  graĊevinarstvo  (na  primer,  klimatske  informacije  su  u  graĊevinarstvu  neophodne
zbog potrebe da graĊevine budu izgraĊene na naĉin da su sposobne da podnesu uticaje klime, kao što
je  na  primer  sposobnost  podnošenja  udara  uragana),  snabdevanje  energijom  (na  primer,  izgradnja
polja  vetrenjaĉa  zavisi  od  toga  koji  klimatski  uslovi  najviše  odgovaraju  korišćenju  energije  vetra),
transport, ali i osiguravajućim i reosiguravajućim društvima kako bi mogli da predvide potencijalne
uticaje klime na ostvarivanje štetnih dogaĊaja, pre svega onih katastrofalnog karaktera.

Imajući u vidu snaţan uticaj klime na ljudsko društvo jasno je da će promene klime u vidu globalnog
zagrevanja neminovno uticati na ĉoveka i njegove aktivnosti. Do sada dokumentovani efekti porasta
temperature postoje u razliĉitim oblastima, na primer promene u domenu upravljanja poljoprivredom