I UVOD

Pojmovno, „bankarstvo“ u svojoj osnovi obuhvata izučavanje bankarskog sistema i

bankarske prakse, kao i izučavanje opštih pitanja kreditnog sistema i kreditne prakse.

Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u

privrednom životu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka, preko novca i kredita,
brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvene reprodukcije. Cilj tog izučavanja
je upoznavanje karaktera, funkcionalnih osobenosti i tehnike rada po poslovima udruživanja i
racionalnog korišćenja novčanih sredstava društvene akumulacije, kreditnih poslova, poslova
mobilizacije, koncentracije i ubrzanja cirkulacije novčanih sredstava, monetarnog i kreditnog
regulisanja, poslova platnog prometa i određenih uslužnih poslova, kao i kontrolnih funkcija.

Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi

zemalja, u smislu strukture, funkcija, vlasništva i međusobne povezanosti banaka. Ovaj pojam
može označavati i podelu rada među bankama u jednoj zemlji, koja je rezultat specijalizacije
ili zakonskih propisa.

Federalne Rezerve (Federal Reserve)

su Centralna banka Sjedinjenih Američkih

Država. Malo ljudi zna da su Federalne Rezerve kao Američka središnja banka privatna
institucija, "narodna banka" u privatnom vlasništvu.

U većini zemalja, četiri ili pet velikih banaka dominiraju u sektoru bankarstva, dok

samo u SAD-u postoji oko 8.000 komercijalnih banaka, 1.500 štedno-kreditnih organizacija,
400 štedionica i 10.000 kreditnih unija.

Da li je dobro imati toliki broj banaka? Čime se objašnjava toliki broj bankarskih

institucija, i da li to znači da je američki bankarski sistem efikasniji i konkurentniji od drugih?
Do odgovora na gore postavljena pitanja, pokušaću da dođem u nastavku, tj. tokom pisanja
rada.

Osim uvodnih razmatranja i zaključka, ovaj rad je podeljen na 2 (dve) celine, tj.

poglavlja, i to:

1) Savremeno bankarstvo

– U ovom delu rada su objašnjeni osnovni pojmovi o

bankarstvu – pojam i definicija banke, vrste i funkcije banaka, bankarski poslovi,
bankarski sistem.

2) Američki bankarski sistem

– Ovaj deo radi govori o istorijatu Sistema Fedralnih

Rezervi – FED (Američkog bankarskog sistema), strukturi i ulogama FED-a i
krizama u bankarskom sistemu SAD.

II SAVREMENO BANKARSTVO

1. Pojam i definicija banke

Bankarstvo se bavi istraživanjem uloge, značaja i poslovanja banaka, kao posebnim

institucijama finansijskog i ekonomskog sistema zemlje. Zadatak bankarstva je da ispituje i
prati opšta ekonomska kretanja koja se ispoljavaju funkcionisanjem banaka u bankarskom
sistemu. Drugim rečima, nauka o bankarstvu proučava funkcije i uloge bankarskog sistema,
bankarsko poslovanje, a naročito odnose, procese i poslovne transakcije koje se javljaju po
osnovu stvaranja i korišćenja novca preko banaka.

Bankarstvo, kao naučna disciplina, razvilo se u drugoj polovini 19.veka. Bankari su

se tada osposobljavali za uspešno vođenje bankarskih poslova, vodeći računa o kreditnom
pokriću, likvidnosti, poslovnom ugledu i sl.

Savremena shvatanja posmatraju banku kao specifično preduzeće koje posluje

novcem, zbog čega je njegov društveni značaj veći u odnosu na druga ,,obična’’ preduzeća.
Bankarsko poslovanje se takođe tretira i kao celina ekonomskih, finansijskih i monetarnih
mera, kojima se bankarski sistem stavlja u funkciju očuvanja stabilnosti nacionalne valute,
snabdevanja potrebnom količinom novca i kredita, efikasnog platnog prometa i dr.
(makroekonomski pristup).

Pojam ,,banka’’

potiče od latinske reči ,,banco’’ koja označava klupu (tezgu, danas

šalter), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu, na kojoj se vršila razmena različitih oblika i
vrsta novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim
prometom.

Ne postoji jedinstvena definicija banke.
Prve definicije pojma banke imale su za osnov funkcionalnu teoriju. Prema toj

teoriji,

banka je preduzeće čije su funkcije rezultat društvene podele rada

Za razliku od

drugih preduzeća, banka je posredničko preduzeće koje mobiliše i koncentriše slobodne
finansijske resurse (najčešće u vidu depozita) i vrši njihovu alokaciju (najčešće kredita).
Banka finansijski posreduje između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih sektora i
transaktora. Pri tome, tražeći da maksimizira sopstvenu dobit, banka optimizira alokaciju
finansijskih resursa.

Ubrzanim razvojem trgovine, banke se definišu kao institucije koje su nosioci

platnog žiralnog prometa. Nastankom i razvojem industrije i spoljne trgovine, banke se
definišu kao kreditne institucije.

Banke se tretiraju i kao preduzeća koja imaju za cilj maksimizaciju profita na uloženi

kapital vlasnika. Da bi to ostvarila, banka koristi organizacione inovacije.

Raširena su mišljenja, o tome, da je banka privredno preduzeće, koje se definiše kroz

razlike i sličnosti u odnosu na ,,obična’’ preduzeća i druge finansijske organizacije i
institucije. Sličnost je u činjenici da i banka, u ekonomskom i pravnom smislu, predstavlja
samostalni privredni i tržišni subjekt, kao i da svojim prihodima pokriva svoje rashode.
Razlika je u tome, što druga preduzeća uglavnom zarađuju na direktnim ulaganjima, dok
banke zarađuju na razlici u kamati. Tako se banke definišu kao ustanove i preduzeća koja se
profesionalno bave uzimanjem i davanjem kredita.

Savremene definicije pojma banke imaju za osnov teoriju

javnog karaktera banke

Javni karakter banke podrazumeva njen doprinos stabilnosti nacionalnog finansijskog sistema.

Dželetović M., Živković A., Bojović P.,

Bankarski menadžment

, Čigoja štampa, Beograd, 2008, str. 7-8

2.1. Centralna (emisiona) banka

Centralna (emisiona) banka

prema svom poslovnom obeležju jeste jedinstvena

emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-
monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novčane mase u opticaju, proizilaze iz
prava i ovlašćenja koje država zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te države.

Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da određuje ukupnost

odnosa u kreditno-monetamoj sferi države. Stoga, ovakva institucija ima obeležje nacionalne
banke, pa se, po pravilu, pripadnost određenoj državi ističe u njenom nazivu.

2.2. Depozitne (komercijane) banke

Depozitne (komercijalne) banke

su najrasprostranjeniji oblik bankarskog

organizovanja, sa primamim poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na štednju, i
da ih usmeravaju za određene komercijalne aranžmane (kredite) privrednih subjekata u
kratkom roku. Stoga se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama.

Ove banke su, po pravilu, organizovane kao institucije ili su u sastavu bankarskih

asocijacija-holding banaka. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg
Narodna banka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetame i devizne politike.
Depozitne (komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao što su:



devizni, devizno-valutni i menjački poslovi;



izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao);



čuvanje sredstava i hartija od vrednosti;



kupovanje i prodaja hartija od vrednosti;



izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao):



poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).

2.3. Univerzalne – banke opšteg tipa

Univerzalne banke (banke opšteg tipa)

bave se svim poslovima iz oblasti

bankarskog poslovanja u obimu i širini samom veličinom banke i njenim potencijalom. I kod
od ovih banaka depozitni posao predstavlja primami bankarski posao za koji se vezuju i svi
drugi bankarski poslovi u određenoj veličini.

2.4. Specijalizovane i granske banke

Specijalizovane i granske banke

bave se samo pojedinim vrstama bankarskih

poslova sa svim obeležjima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se
razlikuju banke koje se bave: investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim
poslovima, deviznim poslovima, poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim
bankarskim poslovima.

Slično specijalizovanim bankama, i granske banke obavljaju sve ili samo neke

bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za određenu proizvodnu
grupaciju preduzeća ili njihovo udruženje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obično
poznaju po atributima: "investiciona' "privredna", "izvozna" i sl.

2.5. Poslovne banke

Poslovne banke

se, po pravilu, razvijaju u zemljama tržisne ekonomije i najčešće se

bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom.

Poslovne banke se pretežno zasnivaju na sopstvenim finansijskim sredstvima

(kapital, rezerve). Zbog toga, u aktivnosti ovih banaka dominiraju sopstveni poslovi. Poslovne
banke su organizovane kao akcionarska društva koja obavljaju kratkoročne i dugoročne
bankarske poslove.

2.6. Štedno – kreditne organizacije

Štedno-kreditne organizacije

po svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu

bankarskih i finansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti
kreiranja novčanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje će
obavljati štedno-kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju;



poštanska štedionica,



štedionica,



štedno-kreditna organizacija i



štedno-kreditna zadruga.

2.7. Investicione banke

Investicione banke

, za razliku od komercijalnih banaka koje mobilišu sredstva na

kratak rok, mobilišu sredstva najmanje na srednji rok, a najčešće na duži rok (što omogućuje
dugoročne plasmane). Finansijski potencijal investicionih banaka formira se na bazi
emitovanja dugoročnih hartija od vrednosti. Sredstva se usmeravaju na drugorčne plasmane u
poljoprivredu, industriju, stambenu izgradnju i infrastrukturu.

Najstariji oblik investicionih banaka jesu hipotekarne banke, koje svoje plasmane

obezbeđuju hipotekom, kojom se blokira pravo prodaje nepokretnosti dužnika do isteka
kredita. U slučaju da dužnik ne vrati kredit, investiciona banka svoje potraživanje namiruje
prodajom blokirane nepokretnosti.

Osnovne funkcije investicionih banaka su:



stručno – savetodavne funkcije

(sposobnost i iskustvo) u distribuciji i prodaji

hartija od vrednosti,



posredničko – distributivne funkcije

u izboru hartija od vrednosti i načinu njihove

emisije (tzv. market making),



funkcija preuzimanja rizika emisije

, čime se garantuje ukupna cena emisije.

2.8. Ostale bankarske i finansijske institucije

Ostale bankarske i finansijske institucije

su usko specijalizovane institucije, čija je

zajednička karakteristika da raspolažu, koriste i usmeravaju znatna finansijska sredstva sa
kojima se pojavljuju na finansijskom tržistu. Ove institucije, iako nemaju odlučujuću funkciju
u finansijskom mehanizmu jedne države, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture,
koja je kao raznovrsna upravo i neophodna privredi i stanovništvu.

Među ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navesti:



novčane i robne berze;



stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem;

Pasivni bankarski poslovi

- predstavljaju one bankarske poslove u kojima se

banka pojavljuje kao dužnik u odnosu na komitente, koji se nalaze u ulozi poverioca. Još se
nazivaju i poslovi mobilizacije novčanih sredstava, s obzirom da banka putem njih formira
svoj kreditni potencijal. Banke preko tih poslova prikupljaju novčana sredstva do kojih dolaze
plaćajući po pravilu za to odgovarajuću kamatu. Pasivni bankarski poslovi su: emisioni
poslovi, izdavanje obveznica, izdavanje založnica, izdavanje blagajničkih zapisa, izdavanje
potvrda o deponovanim sredstvima i ulog na štednju.

Neutralni bankarski poslovi

- predstavljaju one bankarske poslove gde se

banka ne pojavljuje ni u ulozi poverioca ni u ulozi dužnika, već za komitente obavlja
određene bankarske usluge uz naplatu bankarske provizije. Još se nazivaju i posrednički
poslovi. Neutralni bankarski poslovi su: ugovor o depozitu, ugovor o sefu, devizni i valutni
poslovi, klirinški poslovi, bankarske garancije, poslovi platnog prometa, komisioni poslovi,
poslovi isplate i naplate, izdavanje kreditnih pisama, otvaranje akreditiva i poslovi primanja
zaloga.

Sopstveni bankarski poslovi

- predstavljaju one bankarske poslove koje banka

vodi u svoje ime i za svoj račun, pojavljujući se u ulozi trgovca, ortaka, špekulanta. Još se
nazivaju i vlastiti bankarski poslovi.

5. Monetarna politika, Centralna banka i poslovne banke

Kao finansijska disciplina, bankarstvo (bankarski sistem i bankarska politika) ima

značajnu ulogu u obuhvatanju i regulisanju novčanih tokova. Stoga se, za pojam banke,
vezuju poslovi kreiranja novčane mase, prikupljanje depozita, davanje kredita, obavljanje
platnog prometa.

U bankarskom sistemu,

Centralna banka

se bavi kreiranjem novca, tj. izdavanjem

novčanica i kovanog novca, što je jedna od njenih najznačajnijih funkcija. Za razliku od
centralne banke,

poslovne banke

se bave kreiranjem (stvaranjem) depozitnog i žiralnog

novca, što je jedna od osnovnih funkcija ovih banaka.

Centralna banka kreira primarni novac emitovanjem kredita, kupovinom hartija od

vrednosti i deviza od nebankarskog sektora, kao i kreditiranjem bankarskog sektora.

Primarni

novac

(ili monetarna baza) je ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema sektoru

poslovnih banaka, sektoru stanovništva i ostalim nebankarskim sektorima, koji imaju depozite
po viđenju kod centralne banke.

U monetarnoj politici, po pitanju centralne i poslovnih banaka, uglavnom, paralelno

deluju tri procesa:



monetarni tokovi (prelivanje)

i njihov odraz na kreditni i depozitni potencijal

banaka,



odnosi centralne banke i poslovnih banaka

(emisijom i povlačenjem novca

određenim instrumentima) i



odnosi poslovnih banaka prema privredi i stanovništvu.

Poslovne banke, u osnovi svoj filozofije poslovanja, imaju stabilnost, rentabilnost i

likvidnost u vođenju bankarske politike. Ovi motivacioni faktori dovode do usmeravanja
sredstava reprodukcije i maksimalnog profita (dobiti) banke, tj. do povećanja fondova banke,
privlačenja novih deponenata, stvaranje uslova za opšti visok rejting banke u bankarskom
sistemu, i dr.

Dželetović M., Živković A., Bojović P.,

Bankarski menadžment

, Čigoja štampa, Beograd, 2008, str. 1