UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE
Master studije
MASTER RAD
UPRAVLJANJE BILANSOM BANKE
Mentor:
Student:
Prof. dr Miroljub Hadžić
Miroslav Stojanović 400341/2009
Beograd, 2011. godine
3
UVOD
Predmet rada
Prema gore pomenutim činjenicama, predmet rada jeste upravljanje bilansom banke. Rad je
sadržinski koncipiran u pet celina koje bi trebalo da daju komplementarni odgovor na odabranu
temu: „Upravljanje bilansom banke“.
U prvoj teoretskoj celini rada biće obrazloženo finansijsko izveštavanje u bankama. Objasniće se
pojam iznačaj finansijskih izveštaja banaka: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima
gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu. Analiziraćemo koje informacije pruža svaki od
navedenih pojedinačnih izveštaja i razliku među njima. Utvrdićemo struktura i sadržaj
finansijskih izveštaja, kao i način priznavanja, merenja, prikazivanja i obelodanjivanja svih
stavki u finansijskim izveštajima banaka.
U drugom delu rada ćemo se osvrnuti na upravljanje bilansom stanja banke. Utvrdićemo kako se
preko bilansa stanja vrši pregled njenih finansijskih pozicija, tj. sredstava u aktivi i obaveza u
pasivi, te kapitala kao posebnog oblika izvora sredstava. Analiziraćemo značaj bilansa stanja
banaka i način uvida u strukturu ili suštinu svakodnevnih a posebno važnijih poslovnih operacija
i poslova banke. Napravićemo osvrt na nadatke menadžera kod održavanja likvidnosti i odliva
depozita, upravljanja aktivom i upravljanja pasivom.
U trećem delu rada ćemo obraditi upravljanje bilansom uspeha banke koji prikazuje finansijski
uspeh banke. Utvdićemo razliku od upravljanja bilansom stanja koji se sastavlja na određeni dan,
sastavlja za određeni vremenski period. Analiziraćemo upravljanje kamatnim prihodima i
rashodima banke. Zatim ćemo obraditi upravljanje operativnim troškovima banke.
U četvrtom delu rada ćemo izvršit komparativnu analizu bilansa tri poslovne banke
(Vojvođanske, ProCredit i Erste) Na osnovu kvantitativne analize ćemo videti koja banka ima
naveći kapital, tržišno učešće i druge pokazatelje koji su nam potrebni za ovu analizu.
4
Aktuelnost istraživanja
Banke se međusobno razlikuju po visini svoje aktive, klijentima, spremnosti na preuzimanje
rizika, broju poslovnica i filijala, depozitnoj osnovi, akcionarskoj strukturi i ostalom, pa se ne
može očekivati da će se organizovati ili upravljati rizicima na jedinstveni način. Stoga se i smatra
da upravljanje bankom treba organizovati prema njenoj prirodi te rasponu i složenosti
poslovanja. Na taj način, korporativno upravljanje u bankama se odnosi na upravljanje
poslovanjem banke koje uključuje upravljanje sa aktivom, pasivom, prihodima, rashodima i
kapitalom banke.
Korporativno upravljanje performansama banke podrazumeva opredeljenje ka većoj ili manjoj
tržišnoj vrednosti banke, pa je zbog toga upravljanje performansama banke polazna osnova njene
tržišne vrednosti. Bilansne performanse igraju veoma važnu ulogu u bankarskom sistemu svake
banke, jer predtavljaju glavne pokazatelje uspešnosti bankarskog poslovanja, stoga im se pridaje
veliki zanačaj.
Cilj istraživanja
Cilj rada je da kroz ovaj rad istraži i analizira problematika fiansijskog izveštavanja u bankama,
pre svega u našoj zemlji, a na primeru pojedinih domaćih banka. Pored toga, cilj ovog rada je
utvrđivanje pokazatelja poslovanja banke, koji će na najbolji način prikazati kako banka posluje
i kakve su njene glavne performanse.
Metodologija istraživanja
Desk research -
metoda koja podrazumeva sublimiranje stavova i zaključaka na osnovu brojnih
izvora informacija kao što su: stručna literatura, zakoni i internet.
6
1. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U BANKAMA
Obaveza sastavljanja i objavljivanja finansijskih izveštaja utvrđuje se zakonskim propisima, kao
što su zakon o preduzećima ili zakon o bankama. Cilj finansijskog izveštavanja je da se pruže
informacije o uspešnosti poslovanja (bilans uspeha) i finansijskom položaju (bilans stanja), kao i
o promenama na finansijskom položaju koje su nastale u toku izveštajnog perioda, a koje su
korisnicima finansijskih izveštaja potrebne za donošenje ekonomskih odluka.
Potpun finansijski izveštaj obuhvata:
1
•
Bilans stanja;
•
Bilans uspeha;
•
Izveštaj o tokovima gotovine;
•
Izveštaj o promenama na kapitalu;
•
Napomene uz finansijske izveštaje;
Svaki od navedenih pojedinačnih izveštaja pruža informacije koje se razlikuju od ostalih, ali su
istovremeno svi ti izveštaji uzajamno povezani, jer svaki od njih održava samo različite aspekte
istih poslovnih promena. Finansijski izveštaji prikazuju finansijske učinke transakcija i drugih
događaja grupišući ih u široke klase prema njihovim ekonomskim obeležjima. Ove široke klase
nazivaju se elementi finansijskih izveštaja.
Struktura i sadržaj finansijskih izveštaja, kao i način priznavanja, merenja, prikazivanja i
obelodanjivanja svih stavki u finansijskim izveštajima utvrđuju se u skladu sa unapred
prihvaćenim računovodstvenim standardima. U našoj zemlji, kao i u najvećem broju malih
zemalja, finansijski izveštaji sastavljaju se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog
izveštavanja.
Velike razlike u poslovnim karakteristikama banaka u odnosu na sva druga preduzeća prirodno
se odražavaju i na strukturu i sadržaj finansijskih izveštaja banaka. Finansijski izveštaji za banke
treba pre svega da pruže konzistentnu i pouzdanu informaciju o opštem finansijskom
1
Bojović P., Živković A., Dželatović M., Bankarske finansije i računovodstvo, Beograd 2008 str. 350
