TEMA: Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja
Upravljanje raspodelom
Lanac nabavke
se može posmatrati kao skup preduzeća kroz koja se kreće
određeni proizvod na putu ka krajnjem kupcu. On pokriva celokupan fizički prosec,
počev od nabavke sirovina, preko svih faza procesa proizvodnje određenog proizvoda,
njegovog skladištenja, distribucije i prodaje krajnjem kupcu.
Upravljanje lancem nabavke
se može posmatrati kao upravljanje svim
aktivnostima koje imaju za cilj stvaranje zadovoljstva kod krajnjeg kupca tj. fizičko
kretanje i prenos robe i usluga prema korisnicima. Sprecifikacija i vreme isporuke se
zajedno opisuju frazom „na vreme i u potpunosti“, i direktni su rezultat upravljanja
raspodelom. Ta fraza najbolje i opisuje zadatak upravljanja raspodelom.
Strategisko upravljanje lancem nabavke
Je povezivanje dobavljača i kupca pregovaranjem i ostvarivanjem
dogovora koji vodi do zadovoljstva kupca proizvodom i uslugama, uz
ostvarivanje koristi i zarade za sve učesnike koji se nalaze u lancu
nabavke;
Operativno upravljanje lancem nabavke
Ovakav vid lanca nabavke predstavlja kontinualno planiranje, ravoj,
kontrolu, informisanje i praćenje akcija u okviru i između lanca nabavke u
cilju ostvarivanja integrisanog procesa nabavke koji dovodi do realizacije
strategiskih ciljeva.
Svaki dobar
informacioni sistem za lance nabavke
mora da zadovolji nekoliko
principa, ukoliko se želi kvalitetno upravljanje informacijama i tokovima informacija. To
su sledeći principi:
Dostupnost podataka i njihova dinamika
Podaci moraju biti na raspolaganju u svim delovima lanca nabavke
u bilo kom trenutku njegovog funkcionisanja;
Tačnost podataka
Podaci koji se nalaze u informacionom sistemu moraju apsolutno
realno da oslikavaju realno stanje u fizičkom sistemu;
Upravljanje na osnovu izuzetaka
Omogućava neometani rad u nepredvidivim situacijama. Ova
karakteristika predstavlja jedan od najvažnijih zahteva koji se
postavlja pred kreatore informacionih sistema;
Standardizacija i fleksibilnost
Standardizacija postupaka, upotreba istog bar-koda, standardizacija
sistema označavanja resursa u okviru svih organizacija koje čine
lanac nabavke, pružaju mogućnost olakšane i ubrzane
komunikacije između delova lanca.
Kriterijumi koji utiču na formiranje lanca nabavke
Prilikom formiranja lanca nabavke moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
1.
Međusobne veze
- jedan od najvažnijih faktora koji određuje uspeh
poslovanja svake organizacije. Svaka od aktivnosti, utiče na narednu
aktivnost, čak i u situacijama kada se te aktivnosti obavljaju u različitim
organizacijama;
2.
Ekonomija obima
– od izuzetnog je značaja, ali samo u slučajevima kada
se troškovi proizvodnje smanjuju sa povećanjem obima proizvodnje.
Postoje fiksni i varijabilni troškovi. Ovi prvi su uvek isti bez obzira na
promene obima proizvodnje, a drugi su u direktnoj proporciji sa
pormenama obima proizvodnje;
3.
Sposobnost učenja
- se ogleda u sposobnosti da se na vreme uoči
potencijalni problem, da se definiše njihov sadržaj i uzroci i da se na kraju
nađe najbolje moguće rešenje. Ova sposobnost omogućava organizaciji da
ostvari troškovne prednosti i prednost razlike;
4.
Način korišćenja sopstvenih kapaciteta
– može da ima jako veliki uticaj na
fiksne troškove proizvodnje, kao i na način na koji se ti troškovi
raspoređuju na različite proizvode iz proizvodnog programa određenog
preduzeća;
5.
Međusobni odnosi
– obuhvataju sve ranije navedene kriterijume naravno
uz dopunu i proširivanje. Ovaj kriterijum implicira deljenje i zajedničko
korišćenje resursa kroz ceo lanac nabavke, i podstiče veći nivo poverenja i
saradnje;
6.
Integracija
– to je sustina upravljanja lancem nabavke. Zadatak joj je da
poveže delov različitih organizacija koje učestvuju u nekom lancu;
7.
Terminiranje izlaska na tržište
– značajno je za konkurentsku poziciju
određene firme. Ukoliko organizacija izbaci novi proizvod na tržište ona
ostvaruje prednost razlike, ali mora da sprovodi marketinšku kampanju,
konkurencija to može da iskoristi ako brzo odreaguje i plasira svoj sličan
proizvod na tržište. Tako će ostvariti troškovnu prednost jer neće morati
da ulaže sredstva u marketing. Drugi način da dobije korist je da
proanalizira proizvod, usavrši ga ili pojeftini njegovu proizvodnju i na taj
način ostvari prednost razlike ili troškovnu prednost.
8.
Diskreciona politika
– neke organizacije ili celog lanca nabavke može da
se odnosi na široki spektar odluka, principe poslovanja, koji nemaju
direktne veze sa proizvodom, ali utiču na neke aspekte formiranja njegove
cene (korišćenje ekološkog materijala, isporuka u određenom period…).
9.
Lokacija
– proizvodnog pogona ili magacina u značajnoj meri utiče na
ukupne troškove. Tu su i troškovi energije, troškovi stručnih kadrova. Na
uspešnost poslovanja utiče i razvijenost infrastrukture, udaljenost
proizvodnih i skladišnih prostora poslovnih partnera.
10.
Institucionalni faktori
– predstavljaju ekstrerne faktore. Oni obuhvataju
zakonsku regulativu i poresku politiku neke države.
Strategija distribucije
Veoma je važno da kompanija koja se bavi poslovima koji su fokusirani na
potrošača ima jasno definisanu strategiju distribucije. Prvi zadatak koji se postavlja pred
strategiju distribucije je da odluči da li će odredjenu aktivnost obavljati kompanije ili
treće lice.
Strategija može da bude veoma različita. Na primer, kod strategije imovine
(zgrade, oprema, transportna vozila) postoje tri grane:
posedovati imovinu ili deo imovine;
zakupiti ili iznajmiti imovinu;
imovina pod ugovorom.
Neke od miksovanih strategija su prikazane u tabeli. Postoje 64 mogućih
kombinacija, na primer sopstveni prostor, zakupljeni prostor, upravljanje sopstvenim
prostorijama, mogućnost da treće lice upravlja našim prostorom, sopstveni transport,
zakupljeni transport. Tabela pokazuje 24 najčešće korišćenjih kombinacija. Ovde se
pominje i treće lice koje upravlja distribucijom. Postoje neke očigledne prednosti kod
upravljanja ditribucijom od strane trećeg lica, specijalizovane organizacije radeći za
veliki broj drugih klijenata uspevaju da ostvare ekonomiju obima i na račun toga nude
uslugu po povoljnoj ceni, na primer rukovodstveni, informacioni, transportni, pravni
poslovi. Sve češća je pojava da orginalni proizvodjači operme prepuštaju skladištenje i
transport drugim kompanijama.
Strategija distribucije zavisi od ekomoskih faktora, kanala distribucije i njihovih
lokacija, lokacija uslužnih centara i skladšta. Kraći kanali ditribucije su naročito pogodni
za kvarljivu robu, usluge koje zahtevaju blizinu potrošača i hitne proizvode. Takođe u
kanalima distribucije može postojati i posrednik. On može smanjiti troškove ditribucije i
to u slučajevima kada izvor manjka sa zalihama, kada imamo veći broj destinacja i kada
je transport otežan i skup. Takođe smo rekli da strategija zavisi i od izbora lokacije
kanala. Taj izbor obično zavisi od cene skladišta i industrijskih postrojenja. Lokacije
uslužnih centara i skladišta su takođe bitan faktor, međutim sa intarnetom daljina između
uslužnog centra i korisnika postaje manje važna.
Kanali ditribucije
Za proizvođače ili brz prenos potrošačke robe je važno da strategija distribucije
treba da razmotri mogućnosti i za sadašnje i buduće poslovanje kroz odgovarajuću
kombinaciju kanala distribucije. Na ovom primeru fabrike je prikazan kanal distribucije:
ditributer;
veleprodaja;
supermarket;
korinik (direktno).
Na slici je pikazan tipičan primer kanala distribucije. Izbor strategije zavisi od
cene distribucije i mora biti usklađen sa poslovnim procenama i budućim mogućnostima.
Kanali distribucije su određeni fazama koje su potrebne za dostavu proizvoda ili usluga.
Kada imamo kanal koji se sastoji od jedne faze onda organizacija ima veću kontrolu i
uticaj na taj kanal distribucije. To je slučaj kada se proizvod dostavlja direktno do
potrošača. Međutim, ako postoji više faza sa posrednicima između organizacije i
potrošača, onda svaki posrednik ima uticaj na određenim odlukama kao što su čuvanje
zaliha, nivo usluge i pokrivenost tržišta. Strategija distribucije takođe treba da uzme u
obzir i politiku kompanije za naročite trgovce i za on-line naručivanje od strane
korisnika.
Kanali distribucije mogu da se podele i na:
direktni kanali;
indirektni kanali;
dualni sistemi.
