UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA
Kontrolna pitanja
1
.Osnovni ciljevi djelovanja i programa MMF-a
Međunarodni monetarni fond
(
MMF
)
je međunarodna finansijska organizacija osnovana 22. jula 1944. godine na konferenciji u
Breton vudsu, sa ciljem da podstakne zemlje u vođenju adekvatne ekonomske politike i da
pomogne u prevazilaženju platno-bilansnih teškoća zemalja članica. Osnovale su ga
44 zemlje. Danas, MMF ima 189 zemalja članica. Sjedište ove organizacije je u Vašingtonu.
Glavna područja aktivnosti su: nadzor i finansijska i tehnička pomoć. Nadzor se sastoji od
redovnog praćenja ekonomske politike koju sprovode zemlje članice i godišnjeg izveštaja o
uspešnosti te politike, pogotovo u oblasti deviznog kursa. Finansijska pomoć uključuje kredite
i zajmove zemljama članicama, koje su suočene sa ozbiljnim platno-bilasnim
teškoćama. Tehnička pomoć se ogleda u tome što MMF pruža stručnu pomoć svojim
članicama pri kreiranju finansijske i monetarne politike, kao i pri osnivanju institucija. Ova
aktivnost je bila najizraženija u bivšim socijalističkim zemljama koje su morale da pređu sa
centralne planske privrede na tržišnu privredu.
Ciljevi MMF-a su sledeći:
Omogućiti ekspanzniju uravnoteženog rasta međunarodne trgovine i time doprinijeti
povećanju i održavanju visokog nivoa zaposlenosti i visokog nivoa realnog dohodka,
Uspostaviti povjerenje među zemljama članicama u pogledu dugoročne međunarodne
monetarne stabilnosti,
Proširivanje međunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje,
Stabilizacija deviznih kurseva i spriječavanje konkurentskih depresijacija,
Obezbjeđenje finansijskih sredstava za pomoć zemljama članicama u uravnoteženju
platnog bilansa,
Smanjenje platno-bilansnih neravnoteža.
Kao i u prošlosti MMF i dalje predstavlja međudržavnu i monetarnu financijsku instituciju, ali
danas s gotovo univerzalnim članstvom. Njegove se aktivnosti i politika sprovodi na
temelju Sporazuma, a izvršava se putem organizovanog vođstva u formi Odbora guvernera,
zatim izvršnog odbora i Upravljačkog direktora s timom od oko 2000 zaposlenih.
Glasačka moć u MMF-u zasniva se na sistemu kvota. Svaki član ima izvestan broj
osnovnih
glasova
plus jedan dodatni glas za svako Specijalno pravo vučenja (SDR) od 100.000 kvote
zemalja članica. Specijalno pravo vučenja je obračunska jedinica MMF-a i predstavlja
potražnju valute. Ono je bazirano na grupi ključnih međunarodnih valuta. Osnovni glasovi
generišu blagu pristranost u korist malih zemalja, ali dodatni glasovi određeni od strane SDR-
a prevazilaze ovu pristrasnost. Promene u glasačkim deonicama zahtevaju odobrenje
supervećine od 85% glasačke moći. Članice koje se suoče sa deficitom platnog bilansa mogu
računati na kredite MMF-a pod određenim uslovima. Mogućnost dobijanja kredita prije svega
zavisi od veličine kvote date zemlje.Zaduživanje kredita može dostići čak i iznos do 100%
kvote date zemlje i to u četiri tranše po 25%
BOSNA I HERCEGOVINA I MMF
Odlukom Izvršnog odbora MMF-a (Odbor izvršnih direktora MMF-a) od 14.decembra 1992.
godine konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u
MMF-u. Istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori mogu da naslijede
članstvo SFRJ u MMF-u. Prema navedenom, Bosni i Hercegovini je pripalo 13,2% prava i
obaveza SFRJ.
Stanje na dan 30.11.2017.
Finansijski aranžmani BiH sa MMF-om
u SDR
Aranžman Datum
odobrenja
sredstava
Krajnji
datum
angažovanja
sredstava
Odobreni
iznos
Angažovani
iznos
Otplaćeni
iznos
Ostatak
duga
I stend by
aranžman
1998-01
29.05.1998
29.05.2001.
94.420.000
94.420.000
94.420.000
0
II stend by
aranžman
2001-04
02.07.2002.
29.02.2004.
67.600.000
67.600.000
67.600.000
0
III stend
by
aranžman
2009-12
08.07.2009.
07.07.2012. 1.014.600.000 338.200.000 338.200.000
0
IV stend
by
aranžman
2012-14
26.09.2012
30.06.2015
538.030.000 422.750.000 199.749.375 223.000.625
EFF
aranžman
2016-19
09.09.2016
31.08.2019
443.042.000
63.412.500
0
63.412.500
Ukupno
2.177.692.000 986.382.500 699.969.375 286.413.125
Trenutna MMF-ova kvota za BiH je SDR 265,2 miliona (oko 341 milion evra) ili 0,06% od
ukupne kvote, a glasačka moć u MMF-u je jednaka broju od 4.116 glasova ili 0,08% od
ukupnog iznosa. U septembru 2016. godine MMF je BiH odobrio trogodišnji prošireni
kreditni aranžman u okviru
EFF
-a čija je vrijednost 553.3 miliona evra.
2. Osnovne karakteristike djelovanja i programa Svjetske banke
Svijetska banka predstavlja grupaciju od pet međunarodnih organizacija. Nadležnosti
obuhvataju pružanje finansijske pomoći zemljama u svrhu ekonomskog razvoja i smanjenja
siromaštva. Banka je osnovana 1944. Godine. Aktivnosti su usmjerena na ekonomski manje
razvijene zemlje. Banka ima 189 članica.
Zajedno s
Međunarodnim Monetarnim Fondom,
organizacije Svjetske banke se nekad nazivaju institucijama Bretton Woodsa.
Grupa svjetske banke obuhvata pet organizacija:
sektor industrije, trgovine i agrobiznisa
4. Članstvo BiH u Banci za međunarodna poravnanja
Banka za međunarodna poravnanja
, osnovana 1930. sa sjedištem u Bazelu radi razvijanja
saradnje između centralnih banaka država članica, osiguranja uslova za neometano odvijanje
međunarodnih finansijskih operacija te posredovanja u finansijskim transakcijama između
država članica banke. BIS je profitna organizacija koja sredstva osigurava ponajprije svojom
djelatnošću, a manjim dijelom od doprinosa centralnih banaka. Centralnim bankama zemalja
članica, uz uslov da su deponirale određen dio svojih zlatnih i deviznih rezervi, odobrava
isključivo kratkoročne kredite za održavanje spoljne likvidnosti pod povoljnijim uslovima od
komercijalnih banaka (kamatna je stopa 1/3 od tekuće tržišne). Više od 80% svjetskih
centralnih banaka ima depozite u BIS-u. Svoju djelatnost BIS obavlja na temelju prodaje i
zaloga zlata na ime i za račun pojedinih centralnih banaka ili upravljanjem i investiranjem
dijela deviznih rezervi centralnih banaka. Banka je sudjelovala u provođenju Maršalova plana
i u međunarodnim obračunima u okviru Europske monetarne unije, nakon Europskoga
monetarnog sporazuma. Od 1960. obavlja i funkciju koordinacijskog centra za stabilnost
valutnih odnosa, kao i funkciju pomoćnog organa Međunarodnog monetarnog fonda i
Svjetske banke. Tokom dužničke krize 1980-ih preko BIS-a su reprogramirani spoljni dugovi
zemalja u razvoju. U novije doba BIS osigurava i finansijsku potporu međunarodnim
finansijskim organizacijama.
Trenutno ima 60 članica centralnih banaka
Banka za međunarodna poravnanja svoje je djelovanje tokom vremena prilagođavala
prilikama. Ono se je danas koncentrisalo na četiri osnovne funkcije, i to:
a. unapređivanje međunarodne monetarne kooperacije;
b. pržanje usluga banke centralnim bankama;
c. centra za monetarna i ekonomska istraživanja;
d. agenta pri izvršavanju raznih međunarodnih finansijskih aranžmana
.
5.
Aktivnosti EIB-a sa osvrtom na BiH
Evropska investiciona
banka
(EIB) je finansijska institucija
Evropske unije
. Osnovana je
u
Rimu
1958
. godine
ugovorom o osnivanju Evropske zajednice
. Finansira investicione
projekte koji doprinose balansiranom razvoju Unije. Akcionari EIB su zemlje članice
Evropske unije. Prema tom vlasništvu EIB kao kreditni institut ima mogućnosti da na
kapitalnom tržištu nabavi novac po veoma povoljnim uslovima pošto ima klasifikaciju AAA.
EIB nema klijente koju ulažu novac nego isključivo kreditno finansira projekte koji na drugi
način ne bi mogli da se finansiraju ili bi po veoma skupoj ceni nabavili kredite.
Projekti koje banka finansira moraju da imaju ciljeve razvoja Evropske unije:
razvoj evropskih industrija,
razvoj malih preduzeća,
stvaranje prekoevropskih mreža (transport, telekomunikacije, energija),
podrška informacionim tehnologijama,
zaštita prirodne okoline,
poboljšanje zdravlja i obrazovanja.
Takođe od tih projekta moraju da profitiraju najnerazvijene regije. Projekti moraju da privuku
dalje izvore investicija.
EIB je glavni akcionar u Evropskom investicionom fondu (EIF). EIF je stvoren
1994
. kako bi
omogućio razvoj malih i srednjih preduzeća. Finansijska sredstva se daju putem posrednika i
državnih istitucija. EIF deluje osim na teritoriji Evropske unije na teritoriji Evropske slobodne
trgovinske zone (
engl.
EFTA
) Lihtenštajn, Islandu i Norveškoj.
EIB je autonomna institucija. Ona radi prema mogućnostima kapitalnih tržišta. Pored toga
sarađuje sa svim institucijama Evropske unije. Članovi EIB imaju mogućnosti da prisustvuju
sednicama i sastancima svih institucija Unije.
6.Kakva su primarna, a kakva sekundarna tržišta
Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se:
primarna tržišta
sekundarna tržišta
Podela je izvršena po tome da li se na njima vrši prva kupovina i prodaja finansijskih
instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja.
Primarna tržišta
su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na
njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove
hartije od vrednosti.
Kupci
kupuju novoemitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njeni
prvi vlasnici. Kupac u ovom slučaju ima položaj investitora, jer kupovina za njega znači
investiciju, s obzirom da od kupljene hartije od vrednosti očekuje prihode veće od ulaganja
koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti.
Prodavci
novoemitovanih hartija od vrednosti
imaju ulogu emitenata koji preko primarnog tržišta dolaze do sredstava za svoje finansiranje.
Primarna finansijska tržišta
imaju funkciju da se transferisanjem finansijske štednje
obezbedi njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima.
Sekundarna tržišta
su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na
njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija sa hartijama od vrednosti.
Ova tržišta omogućavaju prodaju finansijske aktive, da bi se došlo do likvidnih sredstava, jer
ova tržišta obezbeđuju likvidnost finansijske aktive a to znači da obezbeđuju likvidnost
privrednim subjektima. Jedna od bitnih funkcija sekundarnih tržišta je da ona određuju cenu
finansijske aktive, čime se postiže efikasnost poslovanja i upravljanja.
Sekundarna tržišta
postoje za skoro sve hartije od vrednosti – obveznice, akcije, opcije,
fjučerse.
7. Osnovne karakteristike tržišta novca
Novčana tržišta predstavljaju tržišta gdje poslovne banke i drugi privredni subjekti
prilagođavaju svoje pozicije likvidnosti pozicijama zaduživanja, kreditiranja ulaganja u
kratkim vremenskim intervalima. Na razvijenim tržištima novca preduzeća, vlada i pojedinci
mogu posuđivati sredstva kratkoročno u periodu od 1 dana do 180 dana. Tržište novca se
sastoji od većeg broja pojedinačnih tržišta ka što su:
kreditno tržište ( sretanje ponude i tražnje za kratkoročnim kreditima)
eskontno tržište (trgovina komercijalnim mjenicama, njihov eskont tj. otkup prije
dospjeća i reeskont- kreditiranje takvog otkupa od strane CB)
lombardno tržište (trgovina lombardnim kreditima)
zapisa.Razlika između kupovne cijene i krajnje vrijednosti prilikom dospijeća predstavlja
zaradu ulagača. Trezorki zapisi s inicijalnim dospijećem od 91 i 182 dana izdaju se sedmično.
Potvrde o depozitu(CD-certificate of deposit) oročeni je bankovni depozit. Oročeni depoziti
ne mogu se povući po viđenju. Banka plaća glavnicu s kamatama tek po isteku određenog
perioda oročenja. Kratkoročni depozitni sertifikati su lako utrživi.
Komercijalni zapisi je kratkoročni neosigurani dug koji izdaju velike korporacije. Dospijeća
komercijalnih zapisa sežu do 270 dana. Komercijalni zapisi najčešće se izdaje sa dospjećem
kraćim od jednog ili dva mjeseca u iznosima od više stotina hiljada dolara. Stoga mali
investitor u komercijalne zapise mogu investirati samo indirektno, kroz investicione fondove
tržišta novca. Smatra se da su komercijalni zapisi prilično siguran finansijski instrument,
njima se trguje na sekundarnom tržištu tako da su veoma likvidni.
Bankovni akcept počinje kao nalog banci od strane njezinog klijenta za isplatom određenog
iznosa na određeni datum u budućnosti,obično unutar šest mjeseci. Kada banka potvrdi nalog
za isplatu kao „prihvaćen“,preuzima odgovornost za konačnu isplatu vlasniku akcepta. Nakon
toga, akceptom se može trgvati na sekundarnim tržištima kao i bilo kojim drugim potraživanje
prtema banci. Bankovni akcepti smatraju se veoma sigurnm imovinom, jer onmogućuju
trgovcima da postojeća potraživanja prema bankam zamijene tako da postanu njihova osobna
potraživanja. Često se koriste pri međunarodnoj trgovini gdje je kreditna sposobnost jednog
partnera nepoznata drugomu. Akcepti se prodaju sa diskontom na nominalnu vrijednost
naloga za isplatu, kao što se trezorski zapisi prodaju s diskontom na nominalnu vrijednost.
Dileri držanim HoV koriste ugovor o ponovnom otkupu koji se naziva i repo, kao oblik
kratkoročnog, obično jednodnevnog pozajmljivanja. Diler prodaje HoV investitoru uz
dogovor da ih ponovo otkupi sledećeg dana, po nešto višoj cijeni. Povećanje cijene
predstavlja jednodnevnu kamatu. Diler tako uzima jednodnevni zajam od investitora. Repo
ugovori se smatraju vrlo sigurnim u smislu kreditnog rizika zato što su zajmovi obezbjeđeni
državnim HoV.
Banke svoje depozite drže u centralnoj banci (u americi je to Federal Reserve Bank ili Fed).
Svaka banka članica saveznog sistema rezervi obavezna je održavati minimalno stanje na
računu rezervi ili pri Fed-u. Zahtjevani iznos ovisi o ukupnim depozitima klijenata banke.
Sredstva na bankovnim računima rezervi nazivaju se Savezni fondovi ili Fed fondovi. Neke
banke stalno imaju više sredstava nego što Fed zahtjeva.
9.Osnovne karakteristike tržišta kapitala
