Fakultet za pravne i poslovne studije
Novi Sad
Seminarski rad
tema:
-Upravljanje finansijskim resursima
preduzeća -
Studenti: Profesor:
Mančić Ivana, br.indeksa 68/07 Prof. dr. Blagoje Novićević
Ilić Maja, br. Indeksa 123/07
Niš, 2008.godina
UVOD
Finansijske resurse pereduzeća čine novac i derivati novca,
pri čemu se pod derivatima novca podrazumevaju hartije od
vrednosti i prava. Preduzeće ove resurse obezbeđuje preko
finansijskog resursa po ceni koja je rezultat njihove ponude i
tražnje. Kao i kod ostalih vrsta resursa cilj je da ,,nabavna’’ cena
bude što niža. U zavisnosti od cene, formira se struktura
finansijskih resursa ili finansijski portfolio. Drugim rečima,
finansijski portfolio ili portfolio finansijskih resursa čine
različite vrste finansijskih resursa, koji preduzeće struktuira
tako da može da ostvari maksimalan prinos od njihovog
korišćenja uz minimalan rizik. Optimalni portfolio finansijskih
resursa je dinamička, promenljiva kategorija jer su ulaganjau
ove resurse najpodložnija riziku. Zato se sa sopstvenih izvora
finansiranja prelazi na tuđe i obrnuto, sa kratkoročnih na
dugoročne i obrnuto, sa novčanih na hartije od vrednosti i
obrnuto, sa klasičnih na specifične i obrnuto itd. Ekonomski
opravdan je svai portfolio kod koga je prosečna cena resursa
manja od prinosa koji donose.
1.Pojam i vrste finansijkih resursa prema
pojavnom obliku
Finansijski resursi preduzeća su resursi pomoću kojih
preduzeće pribavlja materijalne i ljudske resurse. Da bi moglo
1
Koristeći ulogu kupca i prodavca razlićitih vrsta
finansijskih resursa, preduzeće može da struktuira profitabilan
portfolio finansijkih resursa a to je takav portfolio koji donosi
prinos na finansijske resurs, i istovremeno diversifikuje rizik
kome su finansijski resursi podložni.
Druge vrste finansijskih resursa se nazivaju derivati novca,
jer se izvode iz ponude i tražnje za novcem i imaju istu funkciju
kao i novac. U derivate novca se ubrajaju različite vrste hartija
od vrednosti i prava, mada prava predstavljeju derivate hartija
od vrednosti.
Hartije od vrednosti su vrednosni papiri koji imaju sve
funkcije kao i novac, odnosno njihovim korišćenjem se izmiruju
novcane obaveze. Prava se izvode iz hartija od vrednosti, pa ih
imaju samo držaoci hartija od vrednosti. Npr. Pravo na
kupovinu novih akcija preduzeća po nižoj ceni od tržišne mogu
imati samo dosadašnji držaoci akcija ili mogu imati pravo
prvenstva pri kupovini novoemitovanih akcija; držaocima
obveznica se može dati pravo na korišćenje povoljnijih uslova
kreditiranja i sl.
Hartije od vrednosti se mogu podeliti po rezličitim
kriterijumima, ali sa aspekta njihovih osnovnih karakteristika
kao finansijskog resursa, bitna su dva kriterijuma:
obaveze za emitenta i
vreme dospeća obaveze.
Preduzeće koje emituje (izdaje) hartije od vrednosti radi
prikupljanja novčanih sredstava naziva se emitent. Emitent
može emitovati:
kreditne ili dugovne hartije od vrednosti
3
vlasničke hartije od vrednosti i
hibridne hartije od vrednosti.
Kreditne (dugovne) hartije od vrednosti omogućavaju
njihovom emitentu da pribavi potrebna novčana sredstva, ali
mu zadaju obavezu da na dan dospeća kreditne hartije od
vrednosti izvrđi obavezu po njenom osnovu. Npr. Ako je
preduzeće 1. maja 2007. god emitovalo obveznice u iznosu od
1000000 dinara sa rokom dospeća 5 godina, ono ima obavezu da
držaocima obveznica 1. maja 2012. god isplati 1000000 dinara, a
dogovoreni iznos kamate isplaćuje tokom roka dospeća
(najčešće polugodišnje u periodu od 1. maja 2007 god do 1. maja
2012 god.) Kamata se isplaćuje bez obzira da li je u toku tih 5
godina preduzeće poslovalo sa dobitkom ili sa gubitkom. Tako je
iznos duga od 1000000 dinara uvećan za cenu duga, odnosno za
kamatu, pa preduzeće-emitent obveznice, kao kreditne hartije
od vrednosti, vraća više sredstava nego što je pozajmilo.
Vlasničke hartije od vrednosti omogućavaju njihovom
emitentu da obezbedi potrebna novčana sredstva uz sledeće
obaveze: da vlasnicima vlasničkih hartija od vrednosti (npr.
Vlasnicima akcija) najmanje jednom godišnje isplaćuje
dividendu ukoliko ostvari dobitak, da im obezbedi prava učešća
u upravljanju preduzećem (samo za vlasnike običnih akcija ) i
pravo ućešća u likvidacionoj masi (ukoliko dođe do likvidacije
preduzeća i likvidaciona masa bude veća od obaveza prema
poveriocima).
1
Držaoci vlasničkih hartija od vrednosti mogu da
ih prodaju tako da ostvaruju kapitalni dobitak (kada je tržišna
cena u momentu prodaje veća od nominalne, emisione cene) ili
kapitalni gubitak (kada je tržišna cena u momentu prodaje
manja od nominalne, emisione cene).
1
Troškovi preduzeća N.Figar
4
tuđe.
Sopstveni izvori finansiranja su u vlasništvu preduzeća, a
čine ih: akcijski kapital, udeli, ulozi, rezerve, akumulacija i
amortizacija.
Akcijski kapital se pribavlja emitovanjem akcija. Samo deo
akcijskog kapitala koji pripada zaposlenima u svojstvu
akcionara je sopstveni izvor finansiranja, dok je akcijski kapital
koji pripada akcionarima izvan preduzeća tuđ izvor. Akcija je
hartija od vrednosti koja se sastvoji iz dva dela: prvi deo je plašt
akcije, a drugi talon kupona za naplatu dividende. Plašt akcije
sadrži: ime emitenta, vrstu akcije, emisionu (nominalnu)
vrednost akicje, broj i seriju akcije, datum izdavanja i potpis
emitenta. Talon sadrži: broj i seriju akcije, vreme dospeća za
naplatu, a kod nekih vrsta akcija i iznos dividende.
Vrednost na koju se akcija emituje (izdaje) je njena
emisiona ili nominala vrednost, i po njoj se prodaje na
primarnom tržištu kapitala. Držaoci akcija mogu trgovati
akcijama na sekundarnom tržištu (berzi). Kada je tržišna cena
akcija veća od emisione ostvaruje se kapitalni dobitak, a kada je
niža od emisione ostvaruje se kapitalni gubitak.
Preduzeće može biti emitent raznih vrsta akcija. Po
rezličitim vrstama akcija ima različite obaveze, što je bitno za
struktuiranje portfolia hartija od vrednosti i portfolia
finansijskih resursa.
Akcije čijim emitovanjem se prikupljaju početna sredstva
za osnivanje preduzeća osnivaju se osnivačke akcije a akcije
svih narednih emisija koje služe za povećanja finansijskih
resursa nazivaju se sukcesivne akcije. Obične akcije su vlasnički
papir po osnovu uloženih sredstava u akcije, koje njihovim
vlasnicima daju: pravo na dividendu posle isplate dividende
6
