свом   источном   делу,   општина   Деспотовац   је   брдско-планинског   карактера
окружена   Кучајским   планинама,   а   у   западном   делу   преовладавају   равнице.
Територија Општине простире се на 623  km², од чега пољопривредно земљиште
заузима 31.481 ha, а шумско 26.688 ha.

Простире се између 43° 57' и 44° 13' северне географске ширине, односно

21°15' и 21° 50' источно од Гринича. По попису становништва из 2011. године, на
територији општине живи 23 191 становник.

Општина, поред Деспотовца као градског насеља, у свом саставу има још 32

насељена   места,   а   то   су:   Балајнац,   Баре,   Бељајка,   Богава,   Брестово,   Буковац,
Велики   Поповић,   Витанце,   Војник,   Грабовица,   Двориште,   Жидиље,   Златово,
Јасеново,   Језеро,   Јеловац,   Липовица,   Ломница,   Маквиште,   Медвеђа,   Милива,
Пањевац,   Плажане,   Поповњак,   Равна   Река,   Ресавица,   Ресавица   (село),   Сењски
Рудник, Сладаја, Стењевац, Стрмостен и Трућевац.
(

https://www.agromedia.rs/opstine/despotovac-opstina

)

1.2.ТУРИСТИЧКО – САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ

Саобраћајне везе општина Деспотовац са окружењем остварује друмским

саобраћајницама. Општина Деспотовац везе са ширим окружењем остварује преко
државног пута II реда Р 103 који се надовезује на државни пут II реда М-4 све до
петље на ауто путу Е-75 у Марковцу и даље према средњој и северној Европи преко
Београда, а према јужној Европи и Блиском истоку преко Ниша. Истим овим
путним правцем остварују се и друмске саобраћајне везе са саобраћајницама преко
Баточине и Раче са централном и западном Србијом и Црном Гором.

Општина Деспотовац остварује преко државних путева саобраћајне везе са

суседним   општинама   Свилајнац,   Јагодина,   Ћуприја,   Параћин,   Жагубица.   Са
општинама   Петровац   на   Млави   и   Бор   саобраћајне   везе   се   остварују   путевима
нижег   ранга.   Јавни   превоз   у   општини   Деспотовац   је   организован   на   нивоу
приградског јавног превоза.

Железничке саобраћајне везе са окружењем општина Деспотовац остварује

пругом Ресавица-Деспотовац-Свилајнац-Марковац. Дужина пруге на територији
општине Деспотовац износи 29.992 m. Општина Деспотовац поседује мрежу

државних путева у укупној дужини од 102,30 km. Сви државни путеви су са
савременим коловозом. (

https://www.despotovac.rs/content/view/804/177/

)

2.ПРИРОДНО – ГЕОГРАФСКЕ ВРЕДНОСТИ

Туристичка понуда општине Деспотовац, захваљујући природном богатству

и културно историјском наслеђу, је изузетно богата и разнолика. Природне
лепоте, као што су брдско-планински предели, разноврсност флоре и фауне и
речни токови, пружају добре услове за развој рекреационог, ловног и риболовног
туризма. Са друге стране богато културно историјско наслеђе овога краја изузетно
је привлачно за археологе, антропологе и културологе.

Као резултат посебних услова рељефа, конфигурације, састава живог света и

других особености, могу се издвојити одређене предеоне целине, које
представљају посебно интересантне природне целине од значаја за туризам и
рекреацију. Као најзначајније предеоне целине требало би навести: кањон Ресаве,
кањон Суваје, Винатовачу, водопад Лисине, Дивљаковац, Пасуљанске ливаде, као
и непосредну близину манастира Манасија. (

http://www.leparesava.com/sr/opstina-

despotovac/turizam/o-turizmu.html

)

2.1.РЕЉЕФ И ГЕОЛОШКИ САСТАВ

Територија општине Деспотовац претежно је брдско-планинског карактера

са веома разноликом геолошком подлогом на којој су се под утицајем
педогенетских чинилаца формирали разни типови земљишта. У сливу реке Ресаве
јављају се следећи облици рељефа:

- развођа, представљена гребенима и истакнутим врховима који се дижу са

гребенима, који, повезани међу собом, дају немирну кривудаву цик-цак
линију.

- − површи (стеновите висоравни) јављају се по ободу слива Ресаве и имају

изразите ерозивне карактеристике.

У оквиру свог рељефа, Деспотовац има природна добра која су под

заштитом државе:

Предео нарочите природне лепоте „Ресава“

обухвата слив горњег

тока Ресаве, ограничен са севера гребеном Соколице и венцем Бељанице, а са југа
платоом Вртачеља и Вите Букве. Присутни су сви облици рељефа почев од
истакнутијих врхова (Бељаница 1339m), стрмих страна испресецаних потоцима и
увалама, клисура (Ресаве и Суваје), до типичних платоа, богатих вртачама и
јамама. Ово заштићено природно добро регионално припада источној Србији и
простире се на територији општине Деспотовац.

заступљени. Поред речних долина се уочавају шевар, трска, барска млечика,
љутић, барски раставић, а долинске ливаде су углавном претворене у оранице.

Животињски свет је захваљујући бујној вегетацији и не тако густој

насељености, разноврстан и релативно богат. Срне су најзапаженије у подручју
шума и високих пропланака. У нижим деловима доминирају зец, лисица и куна, а
има и дивљих свиња, јелена. Птичји свет је такође разноврстан, од којих су
најбројнији врапци и птице певачице, затим орлови крсташи, јаребице,
јастребови, дивљи голубови и гугутке, али и фазани и препелице. У рекама Горње
Ресаве има пастрмки, кркуша, кленова и беовица. (Перуничић, Б., 1989.)

2.4.ХИДРОГРАФСКИ ОБЈЕКТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДЕСПОТОВЦА

Река Ресава

, притока Велике Мораве, представља основу хидрографске

мреже подручја општине Деспотовац. Сви изворни водотоци – саставнице Ресаве
извиру на висини од преко 1000 m надморске висине, док се ушће реке налази на
94 m надморске висине. Највећа количина воде протиче у пролеће, од марта до
краја маја. У састав реке Ресаве улази и неколико мањих притока:

Клочаница

је у горњем делу тока веома богата водом, док њеним доњим

током, кањоном Суваје, вода протиче површински само повремено, тј. највећим
делом протиче подземним током.

Ресавица

, притока Ресаве, представља један од најинтересантијих и

најлепших водних токова читавог подручја општине. Извире испод Јаворишта и
тече између Велике и Мале Ршице и Мегиног врха, с једне стране, и Црвеника,
Антрвеља и Полома, с друге.

Река Некудово

представља јужну саставницу или притоку Ресавице, са којом

се састаје, односно улива се у њу на коти 552 m. У западном делу речне долине
река се губи и не тече по површини.

Чемерница

је као и Клочаница највећа притока Ресаве. Веома је

интересантна и атрактивна клисура Чемернице, јер је усечена под вертикалним и
више стотина метара високим кречњачким одсецима Бељанице.

Ресавичко језеро

је настало стварањем бране од јаловине оближњих

Сењских рудника. Иако је у близини реке Ресавице, језеро се водом напаја
самостално захваљујући падавинама и није повезано са самом реком. Језеро је
мало познато и приступачно само путем са макадамом.
(

https://www.penzin.rs/resavicko-jezero-kod-despotovca/

)

Извори и врела су најзначајније и најинтересантније хидролошке појаве. У

планинском делу њих уопште нема, али су зато многобројни у долинама свих
притока Ресаве.

Као значајан природни туристички мотив у самом граду је извор

термоминералне воде који је условио постанак Деспотовачке бање.

Деспотовачка бања

је лечилиште вековне традиције, чија је околина била

насељена још у праисторијско доба, о чему сведоче разни праисторијски налази,
као и за време Римљана када су овде постојала насеља, на шта указују остаци
римског пута и утврђења.

Извор

Велико врело

и водопад

Велики бук

налазе се у подножју планине

Бељанице. Заштићени су Уредбом Владе Републике Србије из 1995. године, као