1.POJAM UPRAVLJANJA
Upravljanje istrazivanjem I razvojem
u epohi naucno-tehnickog progresa sastoji se u
definisanju I medjusobnom povezivanju sledecih
pojimova
:upravljanje , razvoj,
israzivanje I nucno-tehnicki progres.
Upravljanje IR
predstavlja najvazniji podskup
celokupnog upravljanja poslovnim sistemima, jer je to nuznost opstanka u promenljivom
okruzenju.
Pojam upravljanja
kako u opstem tako I u smislu istrazivanja I razvoja sadrzi
osnovni cilj
:kako I cime upseno I kontinuirano voditi nove obrazovne osobe,nosioce
razvojnih mogucnosti,kako voditi unutrasnje procese,promene organizacije koja uci, teziti
stalnoj inovaciji procesa uz odrzavanje stabilne strukture u dinamicnom okruzenju.
Stabilna organizacija
je organizacija koja je uspesna kak na untrasnjoj integraciji, tako I
na spoljasnoj integraciji sa dinamicnim trzistem.Odnos spojasnjeg I unutrasnjeg
marketinga predstavlja meru uspesnosti organizacije:
Da bi jedna organizacija efektivno I efikasno funkcionisala , ona mora da identifikuje I
obavlja menadzment brojnim povezanim aktivnostima.
Aktivnost
koja koristi resurse I
kojom se obavlja menadzment da bi se transforimali ulazni elementi u izlazne, smatra se
procesom
.Cesto izlasni element jednog procesa direktno cni ulazni element sledeceg
procesa.
2.POJAM RAZVOJA
Razvoj
podrazumeva
promenu polozaja sistema (preduzeca) u prostoru I vremenu,koja
ga dovodi u bolje stanje, sto predstavlja jedan od osnovnih ekonomskih ciljeva svakog
poslovnog I organizacionog sistema.
Razvoj
podrazumeva promene u preduzecu koje
donose poboljsanje buduceg funkconisanj, izmenu strukture buduce proizvodnje I
poslovanja uopste.U praksi se cesto ne pravi razlika izmedju
razvoja
I
rasta
, vec se cesto
izrazavaju samo povecanjem vrednosti ostvarene proizvodnje.Medjutim, povecanje
vrednosti ostvarene proizvodnje prikazuje rast.
Razvoj
je kompleksniji od rasta I on bi
obuhvatio pored povecanja vrednosti proizvodnje, poboljsanje proizvodne tehnike,
tehnologije I poboljsanje upravljanja u svim oblastima poslovanja,poboljsanje
proizvodnog programa itd.
Rast
obuhvata kvantitativno povecanje obima poslovanja, tj.
kvantitativne promene koje ne predvidjaju bitnije izmene postojecih tehnicko-tehnoloskih
I drugih osnova poslovnih sistema.Kod rasta je akcenat na kvantitativnim , a kod razvoja
na kvalitativnim promenama.
Pojam
razvoj
obicno se vezuje za sisteme koji imaju
sposobnost da evoluiraju tokom vremena, prelazeci tako u sve vise nivoe I stanja.Razvoj
se moze definisati kao integralan I kontinualan proces transformacije sistema iz
postojeceg stanja u novo stanje vise efikasnosti.To je proces stalnih promena,celovitog I
neprekitdnog prilagodjavanja.
Razvoj
podrazumeva
pored kvantitativnog povecanja
obima poslovanja I kvalitativno prosirivanje, poboljsanje I inoviranje postojece
proizvodnje I poslovanja uopste, tj. kvalitativne promene koje se obezbedjuju uvodjenjem
novih poslovnih aktivnosti.
5.FAZE NAUCNO-TEHNICKOG PROGRESA
Naucno-tehnicki progres
u najrasprostanjenoj podeli ima tri komponente kao
sukcesivne
faze
u procesu njegovog javljanja tj.:
1)
pronalazenje (inovacija);
2
) prva
aplikacija pronalaska (inovacija);
3)
sirenje pronalaska (imitacija,difuzija); Pored ove
postoji veci broj detaljnih podela naucno-tehnickog progresa pojedine faze.Jedna od njih
je podela na sledecih
sest faza
:
1)
bazicna naucna istrazivanja;
2)
primenjena
istrazivanja;
3)
pronalazastvo;
4)
razvoj (eksperimentalno-razvojna istrazivanja);
5)
prva
primena pronalaska (inovacija);
6)
difuzija.Svaku fazu progresa realizuju
pojedinci,odnosno organizacije, doprinoseci na taj nacin pospesivanju naucno-
tehnoloskog razvoja I jacanju rpivredjivanja u celini.Organizacija, odnosno pojedinac
koji nosi prvu fazu tehnickog progresa naziva se
pronalazacem
, tj. inovatorom (
inovator
je osoba ili preduzece koje je prvo uvelo novi proizvod, imitator je osoba ili preduzece
koje je uvelo neki izum posle njegove prve aplikacije).Brzina razvoja naucno-tehnickog
progresa zavisi od toga u kojoj se meri angazje nauka, znanje, sposobnost ljudi.Odatle
proizilazi zahtev, da je nuzno uspostavljati cvrstu spregu izmedju naucno-tehnickog
progresa I obrazovanog sistema. Intenzivan razvoj visokih tehnologija zahteva
reformisanje obrazvonog sistema kako bi se obezbedili kadrovi sposobni za inovacionu-
naucno-istrazivacku strategiju razvoja.
6.ZNACAJ NAUCNO-ISTRAZIVACKOG RADA
Znacaj
savremene nauke jasno se ogleda u vezi sanjenim celokupnim delovanjem na
drustvo.Naucno-istrazivacki rad pocinje inputima.
Inputi
naucno istrazivacke delatnosti
kadar, sredstva,transfer tehnologije I naucne informacije) u procesu invencije stvaraju
ideje, teorije,otkrica patente,metode I informacije, iz cega proizilaze novi
proizvodi,procesi, usavrsavanja, unapredjenja koji spadaju u proces inovacije.
Proces
inovacije
moze se nastaviti procesom difuzije koji obuhvata prenos znanja izmedju
preduzeca;prenos tehnologije izmedju grana I medjunarodna difuzija.Medjutim sam
proces inovacije utice na privredni razvoj (rast produktivnosti,smanjenje troskova,
podizanje kvaliteta proizvoda I procesa , povecanje akumulacije).
Privredni razvoj
utice
na samo drustvo I njegov prosperitet (rast zivotnog standarda,nova znanja,nove potrebe,
kultura zivljenja).
Drustveni prosperitet
povezan je I poboljsava druge inpute naucno
istrazivacke delatnosti.
7.DEFINISANJE,PODELA I MODELI NAUCNO-ISTRAZIVACKOG RADA
Najznacajnija komponenta nauke je
istrazivanje.
Veliki znacaj procesa istrazivanja
zahteva posebno sagledavanje prirode.Istrazivanje predstavlja primenu ljudske
inteligencije I iskustva u organizovanom I sistematizovanom naucnom resavanju
pojedinih problema.Istrazivanje najcesce
podrazumeva
:
1)
sistemsku primenu
covekovog razuma na proucavanju problema cije resenje nije do tada bilo poznato;
2)
plansko traganje ili kriticko ispitivanje radi otkrivanja novog znanja, sa ciljem da to
znanje bude korisno.
Istrazivanje
je proces kojim se dolazi do nekog novog znjana o
svetu oko nas I/ili mogucnoscu resenja poroblema kojeg smo uocili
.Naucno istrazivanje
se razlikuje od ostalih istraizvanja po tome sto je problemm kojim se bavi u domenu
zakona logike I zdravog razuma.
Principe
naucno-istrazivackog rada postavio je Dekart u
XVI veku I oni su I dans aktuelni, a to su:
1)(
princip evidencije
(tacno je samo ono sto se moze dokazati),
2)(
princip analize
( svaki problem treba rasclaniti na sastvne delove da bi se doslo
do parcijalnih resenja)
3)(
princip sinteze
(delove treba povezati u vece celine uocavanjem zavisnosti medju
njima, sve dok se ne oguvhati ceo sistem-problem I dok se ne nadju resenja)
4)(
princip kontrlole
(preispitivati ceo postupak radi utvrdjivanja svih relevantnih
faktora I pronalazanje najboljih resenja).
Prema usvojenoj klasifikaciji istrazivacko-razvojne aktivnosti se dele u
tri kategorije
:
1)Fundamentalna
(osnovna) istrazivanja definisu se kao istrazivanja sa ciljem sticanja
novog znanja I razumevanja univerzuma.Ova istrazivanja mogu se podeliti na slobodna I
usmerena
. a)Slobodna fundamentalna istrazivanja
su prvenstveno izvor novih znanja I
pretpsotavki
efikasnog odvijanja svih vrsta naucnog istrazivanja.b)Usmerena
fundamentalna
istraizvanja imaju za cilj prosirenje znanja u strogo ogranicenoj naucnoj
oblasti.
2) Primenjena istrazivanja
su takodje kreativan nacin dolazenja do novih
znanja, ali su usmerena ka sticanju koristi primenom saznanja tj. usmerena su u pravcu
zadovoljenja konkretnih potreba.U sklopu primenjenih istrazivanja treba pomenuti I
karakter pronalazastva.
Pronalazastvo
je usmereno na odredjeni proizvod,ili postupak a
rezultat toga je izum.
3) Eksperimentalno razvojna istrazivanja
su ona vrsta
istrazivanja koja se izvode sa ciljem stvaranja novih proizvoda,procesa, sistema,
usluga.Ona su locirana u preduzecima I na njihovo finansiranje odlazi 75% ukupnih
troskova.
8.INDIKATORI NAUCNO-ISTRAZIVACKOG RADA
Indikatori
koji odredjuju stepen razvijenosti naucno-istrazivacke aktivnosti drustva su:
1.Istrazivacki koeficijent-visina I struktura ulaganja u naucno-istrazivacki rad
–
Opste prihvacena ocena odnosa drustva prema naucnom I tehnoloskom razvoju jedne
zemlje je visina (procenat) izdvajanja iz bruto nacionalnog dohodka za naucno
istrazivacki rad.Nemacka investira 607US$/ stanovniku,Francuska 509US$/stanovniku,
Spanija 137US$/stanovniku itd.Cesto se iznosi I pokazatelj:iznos finansijskih sredstava
po glavi stanovnika zemlje, odnosno I po istraizvacu, koji investira u istrazivanje.Izvori
finansiranja naucnog I tehnickg razvoja u evropskim zemljama zasnovani su na
tri
sektora
: drzavnom budzetu, poslovnom sektoru I donacijama.Jedan vid finansiranja je
osnovno finansiranje same institucije sto podrazumeva rezijske troskove,deo istrazivacke
opreme,infrastrukturnu opremu itd.Institucionalno finansiranje predstavlja globalno I
dugorocno sprovodjenje politike u oblasti nauke I tehnologije.
2. Broj istrazivaca odnosno velicina I struktura istrazivacke populacije
– Ovo je
vazan indikator koji odredjuje stepen razvijenosti istrazivacke populacije, a meri se
njenim ucescem na 10.000 stanovnika ili na 1000 zaposlenih, tj.strukturnom raspodelom:
brjom istrazivaca na fakultetima, istrazivackim institutima I privrednim organizacijama.
Interesantno je pomenuti da na primer od 155.000 istrazivaca I indzenjera istrazivaca,
koliko ih ima u Francuskoj, 82.000 je angazovano na univerzitetima I istrazivackim
javnim ustanovama.U Nemackj ima oko 230.000 ljudi koji pripada istraizvackom kadru
10.KLASIFIKACIJA INTELEKTUALNOG KAPITALA
Intelektualni kapital
koristi se kao sinonim za neopipljivu imovinu orgnaizacije koja
znacajno uticen ana uspeh polsovanja, koja nije eksplicitno izrazena u bilansima stanja I
uspeha (eventualni pod nazivom goodwill – ugled).Intelektualni kapital postoji od
davnina I oznacava da je izvor tog kapitala intelekt,tj. znanje u razlicitim oblicima, koje
se javlja u
dva pojavna oblika
:
1.Materijalnom obliku
– u obliku planova,nacrta,
patenata, licenci, baza podataka,kompijuterskih programa itd.
2. Nematerijalnom obliku
– koji je u glavama zaposlenih, kao sto su znanje , vizije,sposobnost delovanja I resavanja
odredjenih problema itd.Iz finansijske perspektive intelektualni kapital se definise kao
vazan deo trzisne vrednsoti pored finansijskog kapitala.Intelektualni kapital se deli na
ljudski kapital
(koga cine sledece komponente: kompetencije,odnosi I vrednosti) I
strukturni kapital
koga cine kapital kupca I organizacioni kapital.
Kapital kupca
ili
potrosacki kapital cine sledece komponente: potencijali,odnosi I baze podataka.
Organizacioni kapital
cine kapital inovacija I kapital procesa.Kapital inovacija obuhvata
procese, kulturu I rukovodjenje.
11.LJUDSKI KAPITAL
Lljudski kapital
cine zaposleni sa celokupnim individulanim I kolektivnim znanjem:
sposobnostima,vestinama,stavovima, mogucnostima, ponasanjem, iskustvom I
emocijama.
Osnovne komponente
ljudskog kapitala su: kompetencije, odnosi I
vrednosti.
1.Kompetencije
– oznacavaju strucnu sposobnost zaposlenih, da u datim okolnostima
znaju sta, kako I kada da se uradi.Osim strucne, vazna je I tzv. socijalna kompetencija,
koja se odnosi na uspesnost rada sa drugim ljudima npr. nacin ophodjenja I
komuniciranja, timski rad, uklapanje u kolektiv,a vazna je I komercijalna kompetencija
koja oznacava sposobnost zaposlenih da svoje akcije usmeravaju ka stvaranju vrednosti.
2.Odnosi
– koji vladaju u organizaciji medju zaposlenima predstavljaju socioloski uticaj
na ekonomsku kategoriju saradnje,koja ima krajnji cilj stvaranje vrednosti.Sto uspesnije
zaposleni izgradjuju efektivne I efikasne odnose sa kolegama, klijentima, partnerima I
drugim strucnjacima, organizacija ce bolje poslovati, jer kolektivno znanje je visestruko
vece od individualnog znanja.
3.Vrednosti
-ljudskog kapitala su uslovljene postojecim individualnim I kolektivni
vrednosnim sistemima pripadajacueg drustva.Medjutim mogu se izdvojiti I u okviru
samog poslovnog sistema orgnaizacije, a posledica su rasprostranjenog I opste
prihvacenog kolektivnog sistema vrednosti u smislu pozeljnog ponasanja nasuprot
nepozeljnom.
12.STRUKTURALNI KAPITAL
Strukturalni kapital
podrazumeva sve nematerijalne faktore koji ostaju u organizaciji
kada zaposleni dou kuci,a u procesu rada bitno doprinose poslovnom uspehu.Razlikuju se
dve vrste
strukturalnog kapitala: organizacioni I potroskacki kaptial.
