Висока школа струковних студија
за менаџмент у саобраћају – Ниш
Семинарски рад из предмета: Саобраћајни
системи
Тема: Управљање и регулисање саобраћаја
Предметни наставник: Студент: Милош
Тодоровић
Дипл.Инж.Саобраћаја: Душан Кнежевић бр.индекса: MS 9-
T/2012
Ниш, децембар 2012.
САДРЖАЈ
Увод......................................................................................................... 3
1. Управљање
саобраћајем.................................................................... 3
2. Критеријуми и
ограничења............................................................... 5
3. Хијерархија
управљања..................................................................... 5
4. Кораци
управљања............................................................................. 6
5. Однос управљања и
руковођења....................................................... 7
6. Регулисање саобраћајних
токова...................................................... 8
6.1. Правила кретања у путном
саобраћају................................... 8
6.2. Елементи кретања и саобраћајне
површине........................... 8
6.3. Приступи и принципи регулисања саобраћајних
токова...... 9
6.4. Начин регулисања и контрола
саобраћаја.............................. 10
7.
Закључак.............................................................................................. 11
2
подсистеме,своју хијерархију, своје окружење, своју динамику.
Обухвата велики број елемената као сто су: различити облици
саобраћајница и објеката (пруге, путеви, аеродроми, пристаништа,
централе итд). Под елементима саобраћајног система спадају и
најразличитија возна и пловна средства (камиони, аутобуси, пловни
објекти, транваји, авиони…).
Неопходно је да сви елементи саобраћајног система буду
међусобно повезани да делују као целина, односно,да као целина
извршавају функцију која је поверена саобраћајном систему.
1. УПРАВЉАЊЕ САОБРАЋАЈЕМ
Управљање саобраћајем садржи мере и поступке који се односе
на возаче, путне услове, саобраћајне токове, режиме кретања ради
обезбеђења високе пропусне и превозне способности пута и
економичног, уредног и безбедног кретања.
Управљање саобраћајем је појам којим се описује оно што се
непосредно предузима да би саобраћај на некој конкретној мрежи
био рационалан, безбедан, ефикасан, што јефтинији, довољно брз,
итд. Управљање саобраћајем укључује мноштво различитих мера,
као што су: организационе, техничке, економске, законодавне и сл. У
ужем смислу речи, реч је о управљању саобраћајним токовима на
путној мрежи.
Сваки саобраћајни систем садржи подсистеме који управљају
јавним(масовним) превозом, индивидуалним возилима,
немоторизованим кретањима итд. Ти подсистеми треба да буду у
одређеној равнотежи, односно да се међусобно допуњују. Систем
управијања саобраћајем је сложен систем са више нивоа. Уобичајен
је термин КАС (комплексан адаптивни систем).
Управљање саобраћајем је организовано деловање на
саобраћајни систем у целини или на поједине подсистеме ради
његове што боље ефикасности, тј. задовољења потреба друштва за
превожењем људи и терета у свим условима.
Основни задатак управљања саобраћајем је што ефикасније
4
искоришћење могућности постојеће саобраћајне мреже ради
постизања што квалитетнијег задовољења актуелних саобраћајних
захтева.
Процес управљања саобраћајем обухвата: оцену стања система,
анализу добијених информација и избор управљачких поступака,
реализацију усвојених решења и контролу стања у саобраћају (слика
1.1).
Сл.1.1 Компоненте процеса управљања саобраћајем
У путном саобраћају, саобраћајна мрежа представља просторно
интегрисан скуп чворова и линкова који је повезују у једну физичку
структуру различитих облика. Уопште, постоје два типа земаљске
саобраћајне мреже: градска (улична) и ванградска (путна) мрежа.
Према теорији саобраћајног тока, основна обележја
(параметри) саобраћајног тока су: брзина тока, густина тока, проток,
интервали у току, време путовања, хомогеност тока, временска
неравномерност, ниво услуге, временски губици итд.
5
