DIPLOMSKI RAD

Upravljanje investicijma na globalnom tržištu

UVOD

U svom početku finansije su se bavile samo instrumentima, institucijama i

proceduralnim oblicima. Nije bilo pravila prema kome su se iznosili finansijski i
računovodstveni podaci kakvi su danas u upotrebi.

Razvojem kompjutera, a time i informacionih sistema, omogućeno je finansijkom

mendžeru korišćenje podataka koji su od značaja za donošenje ispravnih investicionih
odluka. Elektronika je veoma pozitivno uticala na sredstva pomoću kojih preduzeća obavljaju
bankarske poslove, platni promet, obavljanje transfera novca, kontrolisanje rizika i jos niz
sličnih poslova.

Ovim razvojem je olakšan put finansijskom menadžeru ka upoznavanju sa načinom

rada investitora i kreditora. Kako i na koji način investitori i kreditori procenjuju preduzeće i
kako određena odluka utiče na njihove individualne procene, su pitanja od značaja za
finansijskog menadžera. Razvoj modela procene koji se koriste pri donošenju finansijskih
odluka , počivali su na klasičnim delima Johna Burra Williamsa iz 1938. godine.

Sa razvojem potrebe za procenu, usledilo je kritičko procenjivanje strukture kapitala i

politike dividendi preduzeća u odnosu na procenu vrednosti celog preduzeća. Šezdesetih
godina u delima poznatih ekonomista (Modigliania i Millera) utvrđena je nebitnost politike
duga i dividende sa stanovišta procene ukoliko je finansijsko tržište efikasno.

Razvoj teorije portfolia i njena primena na finansijski menadžment su obeležili

šezdesete godine. Zasluge za ovu teoriju pripadaju Markowitz-u jos 1952., a za njen nastavak
i dalje prošrivanje Sharpe-u, Lintner-u i drugima. Stav ove teorije je da rizik pojedinačne
imovine ne bi trebalo prosuđivati na bazi mogućih odstupanja od očekivanog povraćaja,
većna bazi njenog graničnog doprinosa celokupnom riziku portfolia imovine, zavisno od
stepena korelacije te imovine sa drugim imovinama u portfoliu, pojedinačna imovina ce biti
više ili manje rizična.

Uporedno ovaj razvoj pratio je teorijski i empirijski rad u funkcionisanju finansijskih

tržišta. Tek nakon razvoja ovih teorija moglo se shvatiti da se deoničarski instrumenti i dug
preduzeća prodaju na tržištu koje može biti manje ili više efikasno. Model određivanja cene
kapitala počeo se primenjivati sedamdesetih godina u finansijskom menadžmentu.

Ovaj model je ukazivao kako neki rizik preduzeća nije relevantan za investitore u

imovinu preduzeća sve dok se taj rizik može dalje razvijati u portfolije imovine koji oni drže.
Razvijen je još jedan model određivanja cene opcija radi relativne procene vrednosti

Bunčić S. „Privredno pravo“, Poslovni biro, Novi Sad, 2008.

DIPLOMSKI RAD

Upravljanje investicijma na globalnom tržištu

finansijskih potraživanja. Kupujući deonice i istovremeno upisujući opcije na glavnicu,
investitoru je omogućeno da učvrsti svoj položaj sa malim rizikom, zahvaljujući većem
izboru na tržištu. Povratak na takav položaj na efikasnom finansijskom tržištu morao bi biti
bez rizika. Zato su mnogi naučnici vrednovali vrednosne papire.

Informacioni sistem u ekonomiji početkom osamdesetih omogućuje određeni uvid u
tržišno ponašanje finansijskih instrumenata. Saznanje o nepotpunom tržištu na kojem se ne
ispunjavaju želje investitora za određenim vrstama vrednosnih papira, omogućuje korporaciji
trgovanje specijalnim vrstama finansijskih potraživanja. Strategijska uloga finansija je sve
značajnija i vitalnija u okviru korporacije.

Glavni čovek u stvaranju vrednosti je finansijski menadžer. Da bi se došlo do

saznanja o stvaranju vrednosti potrebno je da se zna koju zaradu dobavljač kapitala traži od
preduzeća. To će dovesti do pojave oportunitetnih troškova u odnosu na koje se moraju
donositi odluke o proizvodu, investicijama i poslovanju. Slobodan tok novca treba vratiti
deoničarima kako bi ga upotrebili za druga investiciona ulaganja. Ako se to ne ostvari onda je
sudbina preduzeća u rukama tržišta za korporacijsku kontrolu i preduzeće ide u stečaj. Zbog
toga je od značaja kako ce finansijski menadžer postaviti vrlo osetljivu ravnotežu o kojoj
mora brinuti tokom celokupnog procesa odlučivanja.

Fabozzi, Frank J.. ed. The Japanese Bond Markets. Chicago: Probus Publishing, 1990.

DIPLOMSKI RAD

Upravljanje investicijma na globalnom tržištu

Razumevanje klijenta

–Proces razumevanja klijenta ili upoznavanja uglavnom

započinje kada investitor pokušava da shvati njegove ili njene potrebe i performanse. Za
portfolio menadžera investitor je klijent, i on pokušava, pre svega, da shvati potrebe klijenta,
da li klijent izvršava prispele obaveze obaveze i najvažnije njegove/njene performanse rizika.
Za pojedinog investitora oblikovanje njegovog ili njenog portfolija je suviše jednostavan
proces, ali razumevanje potreba i performansi klijenta je mnogo važnije za portfolio
menadžera što predstavlja i prvi korak.

Portfolio oblikovanje

-Proces oblikovanja portfolija je podeljen u tri faze:

1. Pre svega donosi se odluka kako izvršiti alokaciju portfolija kroz klase (akcije,

obaveznice, opcije) vrednosne papire sa fiksnim dohotkom i realnu imovinu. Takođe
možemo uključiti domaću imovinu versus inostranoj imovini i druge faktore koji se
odnose na ovu odliku,

2. Druga komponenta se odnosi na donošenje odluke o selekciji imovine gde odabiramo

imovinu, između ostalog, gde svaka klasa čini portfolijo. Pojednostavljeno rečeno,
ovaj korak predstavlja selekciju akcija koje čine komponente akcijskog kapitala,
obveznice sačinjavaju komponentu fiksnog dohotka i realna aktiva ili imovina stvara
komponentu realne aktive ili imovine.

3. Krajni korak je izvršenje gde se odnosi zajednički portfolijo. U ovom slučaju

investiroti trebaju utvrditi troškove trgovine nasuprot njihovom opažanju da postoji
potreba da trgovina bude brzo obavljena. Dok je od velike važnosti da se izvršenje
ostvaruje kroz postavljenu strategiju, mada veliki broj investitora gubi poziciju u
ovom procesu.

Evaulacija portfolijo performansi

-Predstavlja zadnji krak u investiranju i često

predtavlja bolan proces za finansijskog menadžera. Investiranje se, pre svega, fokusiraju na
stvaranju profita, naravno vodeći računa o performansama rizika. Investitori neoprštaju
neuspeh i nerado prihvataju izvinjenje, lojalnost finansiskom menadžeru nije zajednička
karakteristika. Stoga, evaluacija performansi je veoma važna za pojedinog investitora koji
formira svoj portfolijo.

1.2. Filozofija investiranja

Evidentno je da danas većina investitora nema jasnu filozofiju investiranja što može

reći isto i za menadžere u bankarstvu i profesionalne savetnike za investiranje. Oni u većini
slučajeva prilagođavaju svoju investicionu filozofiju prema tekućim poslovnim problemima i
naravno, napuštaju je kada određeni poslovni problem rešen.

Ovakav način funkcionisanja većine investitora je neodrživ i stoga zahteva nužnu

potrebu uvođenja i primene filozofije investiranja. Filozofija investiranja predstavlja proces

DIPLOMSKI RAD

Upravljanje investicijma na globalnom tržištu

uvođenja određene strategije i njeno menjanje sve dok se neostvari uočljiv pomak odnosno
uspeh. Usled nedostatka strategije evidentne su tri negativne posledice za portfolio
investitora:

1. Usled nedostataka kormila (strategije ili) ključnih vrednosti možemo biti žrtva
šarlatana koji traže sredstva govoreći da imaju dobru strategiju koja može biti tržišno opasna
po investitora ili ulagača;

2. Promenom postojeće strategije novom strategojom može se promeniti portfolio
investitora što može imati za rezultat visoke transakcione troškove i visoke odgovarajuće
takse ili provizije;

3. Primenom više strategija od strane investitora može imati negativan uticaj u pogledu
dobijanja objektivnih informacija, odnos prema riziku i personalnim karakteristikama. Sve
nabrojane karakteristike uticaće da imamo portfolio koji je izvan tržišnih kriterija, što će
verovatno uticati loše na ulagača ili investitora .

Sa dobrom definisanom filozofijom investiranja budućnost investitora će biti izvesnija. To
se ogleda u tome što nećemo biti samo spremni da odbacimo strategije koje se kose sa našom
ključnim vrednostima koji se odnose na tržište, već što ćemo biti kreatori nove strategije
investiranja za kojom ćemo imati realno potrebu.

DIPLOMSKI RAD

Upravljanje investicijma na globalnom tržištu

za   globalno   investiranje.   Nastavljamo   istraživanje   o   tome   gde   investirati,   u   četvrtom
poglavlju, gde ispitujemo tržišta vrednosnim papirima detaljno, širom sveta. U drugom delu
ovog   poglavlja   razgovaramo   o   vrednosnim   papirima   na   domaćem   i   globalnom   tržištu
opisujući glavne karakteristike i obrasce priliva gotovine. Iz ove diskusije, videćete raznolike
rizik-prihod karakteristike alternativnih investicija koje odgovaraju preporukama različitih
investitora.   Neki   vrednosni   papiri   su   više   odgovarajući   za   pojedince,     dok   su   druge
odgovarajuće   za   finansijske   institucije   kao   što   su   osiguravajuće   kompanije   i   penzijski
fondovi.   Treći   i   zadnji   deo   sadrži   procenu   istorijskog   rizika   i   prihoda   učinka   nekoliko
investitorskih instrumenata širom sveta i ispituje vezu između prihoda za mnoge od ovih
vrednosnih   papira.   Razumevanje   ovih   veza   obezbeđuje   i   dalju   podršku   za   globalno
investiranje.

2.1. Dokazivanje globalnih investicija

Dvadeset godina ranije, glavnica investicija je bila dostupna samo pojedinačnim

investitorima   i   sastojala   se   od   obveznica   i   akcija   prodavanih   na   Američkom   tržištu
vrednosnim   papirima.   Sada,   međutim   samo   pozivom   svog   trgovačkog   posrednika,   imate
pristup širokom spektru vrednosnih papira prodavanih širom sveta. Sada možete prodavati
akcije   u   General   Motors-u   ili   Toyoti,   akcije   američkog   ministarstva   finansija   ili   akcije
Japanske   vlade,   zajednički   fond   koji   investira   u   američke   biotehnološke   kompanije,
obveznice   fonda   svetskog   rasta   ili   opcije   na   američkom   registru   obveznica   zajedno   sa
nebrojenim drugim investicijama.

Nekoliko promena je izazvalo ovu eksploziju mogućnosti investiranja. Kao prvo,

porast i razvoj brojnih stranih tržišta kao sto su Japan,Velika Britanija i Nemačka, isto kao i
tržište u razvoju kao sto je Kina, napravila su ova tržišta dostupnim za investitore širom
sveta. Brojni Američki investitori su prepoznali ovu mogućnost, ustanovili je i proširili u
ovim zemljama. Ova ekspanzija je pomagana glavnim prednostima telekomunikacijske
tehnologije koja je omogićila stalan kontakt sa kancelarijama i finanasijskim tržištima širom
sveta.

Kao dodatno prednostima Američkih firmi, strane firme i investitori su preuzeli

inicijativu sa bogatstvom koje je pristizalo sa naftnih tržišta i od deviza, omogućili su
dodatno balans u plaćanju. Kao rezultat, investitori i investicije firmi širom sveta bile su
poželjne i omogućile su trgovinu širom sveta. Ovako, investicijske alternative su bile
dostupne od tradicionalnih tržišta i tržišta vrednosnim papirima širom sveta.