Upravljanje istrazivanjem i razvojem

2. RAZVOJ PREDUZECA

2.1 . RAST I RAZVOJ PREDUZECA

Preduzeca su organizacioni sistemi, sto znaci da funkcionisu svesnim, organizacionim
aktivnostima coveka koji im postavlja ciljeve I svojim upravljackim aktivnostima coveka koji
im postavlja ciljeve I svojim upravljackim aktivnostima ih neprestano usmerava ka tim
ciljevima. Konstitucija sistema (preduzeca) moze da se menja tokom funkcionisanja na tri
nacina:



Evoluciono



Adaptivno



Revoluciono

Evolucione promene su stalne promene koje se ispoljavaju ka promena kvaliteta, kvantiteta
I promene po elementima structure, vezane za razvoj. Malog inteziteta, dugog perioda
trajanja.

Adaptivne promene su promene koje nastaju kada system svojim delovanjem zeli da izvrsi
zeljeni spoljasni uticaj.

Revolucione promene su promene structure jednog sistema, nastale itercepcijom drugog
sistema u njegov evolutivni process. Ove promene su, po pravilu visokog inteziteta, ali
kraceg vremena delovanja.

Egzogene promene nastaju usled funkcionisanja sistema I ispoljavaju se kao promene u
odnosu izlaza I ulaza u system.

Dinamika sistema ukazuje na smer kretanja, razmere kretanja I intezitet kretanja.

Razvoj u odnosu na prilagodjavanje moze da bude indukovan (pasivan) I autonoman
(aktivan). I indukovan I autonoman razvoj dovode da kvalitativnih I (ili) kvantitativnih
promena u preduzecu.

Rast preduzeca je rezultat razvoja, merenje moze da bude apsolutno I relativno.

Bencmarking (benchmarking) je za sada najbolja metodologija merenja. Metod
bencmarkinga je narocito pogodan za merenje u odnosu na razvoj, jer je u korelaciji sa
strateskim menadzmentom, upravljanjem totalnim kvalitetom I reiznenjeringom. Zalaze se
za ucenje, imitiranje I usavrsavanje prakse najboljih. Posmatra se kroz cetiri osnovna tipa
aktivnosti: konkurentski, interni, funkcionalni I genericki. Konkurentski se odnosi na odnos
sopstvenih izlaza I kljucnih konkurenata. Interni bencmarking govori o uskladjenosti svih
delova preduzeca u odnosu na druge. Funkcionalni poredi rezultate odredjenih funkcija.
Genericki se odnosi na vecinu procesa u poslovanju. Bencmarking stice sve vecu
popularnost.

Bencmarking se zasniva na saradnji, pa je od izuzetnog znacaja prevazilazenje sukoba,
podizanje profesionalizma I efektivnosti.

2.2. RAZVOJ PREDUZECA

Kompleksne, medjuzavisne pojave nisu mogle dovoljno dobro sagledati.

Rast-ukrupnjavanje, Razvoj – kvalitativna promena.

Preduzeca kao organizacioni sistemi teze ka stanju najvece verovatnoce, a to je haos. Haos
je prirodna teznja koja vodi ka slobodi, do dezorganizacije.

Razvoj preduzeca se odvija kroz procese:

Povecanje entropije, kao opste prirodne pojave svojstvene svim sistemima

Smanjenja entropije, kao uslova ostvarenja ciljeva organizacija, koje imaju teleoloski

karakter

Adekvatnog organizacionog potencijala, kao negacije njihove entropije I pretpostavke

kontinuelnog ostvarivanja njihovih ciljeva

Tek u 20. Veku, s pojavom teorije sistema I holistickog pristupa, nastaje teorija po kojoj je
razvoj posledica neprekidnog procesa interakcije izmedju structure organizma, s jedne I
zahteva sredine, s druge.

3.UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZECA

3.1. UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZECA

Za kontrolisanje velikih kompleksinih sistema, Siljak smatra das u vazni sledeci faktori:

Dimenzija(broj ucesnika)

Neizvesnost

Informaciono-strukturni pritisci

Osnovni ciljevi upravljanja razvojem su:

Stvaranje razvojnih programa koji doprinose fleksibilnosti preduzeca I povecanju

sposobnosti za adaptaciju I prilagodjavanje trzisnim zahtevima

Razvoj kreativnosti svih ucesnika procesa

Selekciju ciljeva prema znacajnosti, od najznacajnijeg do manje vaznih u okviru

zeljenog razvojnog programa

Stvaranje prototipa na kojem se neprekidno usavrsavaju karakteristike koje ce

zadovoljiti zahteve postavljene ciljem, korisnoscu, traznjom potrosaca I trzisnih trendova

do strategijske promene. Strategija ukazuje na put kojim se treba kretati I nacin na koji se
mogu realizovati ciljevi.

Preduzeca prema ovom kriterijumu – dostignutom intezitetu razvoja na:poziciona I
inovativna preduzeca. Poziciona preduzeca su ona koja koriste strategiju poboljsanja
poslovanja. To su reaktivne strategije koje se baziraju na prethodnim odnosima u okruzenju
I preduzecu. Ona se najvise bave tekucim nego buducim problemima. Focus je na
kratkorocnoj efektivnosti. Organizaciona struktura je relativno formalizovana I funkcionalno
specijalozovana. Inovativna preduzecasu okrenuta novim trzisnim sansama I isticu
prednosti novih tehnologija. Strateski su aktivna u odnosu na okruzenje. Ona kreiraju
ofanzivnu marketinsku I tehnolosku strategiju. Organizaciona struktura je uglavnom
fleksibilna I neformalna.

Hi-tech preduzeca se mogu definisati kao inovativna preduzeca koja uspesno koriste
otvorenu tehnolosku, marketinsku I organizacionu strategiju , radi snaznog vodjstva u
pozicioniranju novih proizvoda. Otvorenom strategijjom preduzece je okrenuto okruzenju,
primenjuje nova znanja, oslanja se na kreativnost I inovaciju. Tehnologija je kljuc I alat
konkurentnosti.

3.3.

MODEL UPRAVLJANJA RAZVOJEM PREDUZECA

Model preduzeca. Sustina upravljanja razvojem preduzeca je resavanje mogucih buducih
problema.

2. Glava

1.OKRUZENJE KAO FAKTOR RAZVOJA PREDUZECA

1.1.

OKRUZENJE

Okruzenje kao eksterni factor direktno Utica na razvoj preduzeca. Dinamicka sposobnost
preduzeca podrazumeva vremensko rasporedjivanje razlicitih tipova inovacija I kombinacija
primenjenih tehologija sa novim trzisnim segmentima.

1.4.1. GLOBALIZACIJA I LOKALNI (REGIONALNI) RAZVOJ

Globalizacija dovodi do krupnih promena u medjunarodnim odnosima, ali nacionalne drzave
ostaju I dalje najznacajniji pokretaci makrookruzenja, iako promet najvecih multinacionalnih
kompanija moze da bude veci od bruto nacionalnih dohodaka vecine drzava. Znacaj drzave
proizilazi iz nekoliko cinjenica: nacionalne drzave kontrolisu teritoriju, korporacije to ne
mogu; drzave mogu legitimno raspolagati vojnom silom, bilo individualno ili na koletivnom
nivou, za odrzavanje datog pravnog aparata. Drzave I dalje daju okvire razvojnih

strategija , koje ce u 21.veku morati da odgovore na dva velika izazova. Prvi izazov se
odnosi se na ekoloske zahteve iz kojih ce proisteci snazan tok novih inovacija. Drugi izazov
je siromastvo. Globalizacija je dovela do daljeg produbljivanja razlike izmedju bogatih I
siromasnih.

Koncept lokalnog privrednog razvoja prosao je tri talasa. Prvi je trajao od sezdesetih do
osamdesetih godina 20. Veka. Tezilo se privlacenju industrijskih investicija, poreskim
olaksicama, direktnim placanjima, itd. Drugi talas je trajao od osamdesetih do sredine
devedesetih godina. Focus se premestio na odrzavanje I jacanje domacih industrijskih
preduzeca kroz neposredne dotacije, savete, obuku, tehnicku pomoc I slicno. Treci talacje
zapoceo sredinom devedesetih godina 20.veka, a traje I danas.

1.4.2. ODRZIVI RAZVOJ

Preduzeca iz oblasti industrije , transporta, energetike, poljoprivrede fokusirace se na :



Stednju u kojoj nalaze nove sanse



Na pronalazenje cistih tehnologija duz celog lanca vrednosti – snadbevanje I

proizvodnih operacija



Sistemski pristup za recikliranje (zatvorene kruzne tokove)



Kretanje uskadjeno sa okruzenjem ( informacije I telekomunikacije smanjuju potrebu za

fizickim kretanjem)



Drustvenu odgovornost



Otvorenost I transparentnost

Sedam je osnovnih zahteva – izazova pred preduzecima:



Smanjenje materijalnih utrosaka u proizvodnji



Smanjenje energetskih utrosaka u proizvodnji



Smanjenje toksicnih disperzija



Recikliranje materijala



Maksimiziranje upotrebe obnovljivih resursa



Povecanje trajnosti proizvoda



Povecanje servisne usluge

Radi boljeg definisanja indikatora odrzivosti, drustvo kao system se moze razloziti na
elemente

Rec nauka potice od latinske reci scientia, koja znaci znanje ili biti vest. Postoje brojne
definicije nauke. Najopstija definicija je da je ona kreativna aktivnost traganja za istinom o
stvarnosti.

U tom smislu se nauka moze posmatrati sa dva aspekta:statickog I dinamickog. Staticki
podrazumeva



Akumulativnost znanja I iskustva prethodnih generacija



Proverljivost cinjenica



Mogucnost reprodukcije

Dinamicko stanje nauke karakterisu:



Dinamicki system



Istrazivanje, kao aktivnost ljudskog duha na unapredjenju nauke



Naucno saznanje kao rezultat ili proizvod istrazivanja

2.2. NAUKA I TEHNICKO-TEHNOLOSKI RAZVOJ

U strucnoj literaturi se upotrebljavaju razliciti termini, kao sto su : tehnicki, tehnoloski I
tehnicko - tehnoloski razvoj. Nauka , tehnologija I tehnika su tri forme znanja koje se
mogu razlikovati po cilju, primeni I nivou sagledavanja problema.

2.3.1. KOOPERACIJA NACIONALNOG INOVACIONOG SISTEMA I PREDUZECA

Nacionalni inovacioni system stvara okruzenje za primenu nauke I tehnologije u resavanju
razvojnih problema, kao sto su povecanje produktivnosti I konkurentnosti na globalnom
nivou. Nacionalni inovacioni sestem (NIS) definise se kao system interaktivno povezanih
javnih I privatnih preduzeca, bez obzira na velicinu, univerziteta I vladinih agencija I
institucija, u cilju stvaranja nauke I tehnologije u okviru nacionalnih granica.

NIK se idnedifikuje sa cetiri dimenzije kapaciteta: apsortivna, IR, difuzija I traznja.



Apsorptivni kapacitet je sposobnost preuzimanjanovog znanja I prilagodjavanja

uvezenih tehnologija



IR sposobnost je znacajna ne samo za generisanje novih znanja, vec I kao

mehanizam za njihovu apsorpciju



Difuzija je kljucni mehanizam za realizaciju ekonomskih koristi od investicija u IR,

kao I za povecanje apsortivnog kapaciteta



Traznja za IR I inovacijama je kljucni ekonomski mehanizam koji generise