Семинарски рад
Управљање ризицима од катастрофалних догађаја и пожара
ЦИКЛУС УПРАВЉАЊА
КАТАСТРОФАЛНИМ ДОГАЂАЈИМА
- УБЛАЖАВАЊЕ ЕПИДЕМИЈА -
СЕМИНАРСКИ РАД
1
Семинарски рад
Нови Сад, 2011.
САДРЖАЈ:
1.
УВОД ..........................................................................................................................
..... 1
2. ФАЗЕ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА ОД
КАТАСТРОФАЛНИХ
ДОГАЂАЈА ............................................................................ 2
2.1. ЦИЉЕВИ И АКТИВНОСТИ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА
РИЗИЦИМА ОД КАТАСТРОФАЛНИХ ДОГАЂАЈА ............................. 2
2.2. ОПШТЕ О ФАЗАМА ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА
ОД КАТАСТРОФАЛНИХ ДОГАЂАЈА ......................................................
4
3. УБЛАЖАВАЊЕ КАО ФАЗА ЦИКЛУСА У СЛУЧАЈУ ЕПИДЕМИЈА .............. 7
3.1. СТРУКТУРНЕ МЕРЕ УБЛАЖАВАЊА .....................................................
7
3.2. НЕСТРУКТУРНЕ МЕРЕ УБЛАЖАВАЊА ............................................... 8
КОЛЕРА – ХАИТИ
2010.ГОДИНЕ ..................................................................... 8
ХАИТИ 2011.ГОДИНЕ – УБЛАЖАВАЊЕ ЕПИДЕМИЈЕ КОЛЕРЕ .......... 10
4. НАУЧЕНА ЛЕКЦИЈА – ЗАКЉУЧАК ......................................................................
14
2
Семинарски рад
прилично стабилан (на приближно истом нивоу), али дошло је до наглог
раста хидро -метеоролошких катастрофа (климатских догађаја), као што су
поплаве, тропске олује, суше, торнада, урагани. Научници претпостављају да
ће се овај тренд наставити и чак би могао да порасте као резултат глобалних
климатских промена.
У географском смислу, Азија је несразмерно више погођена
катастрофалним догађајима од остатка света са око 43 % свих природних
катастрофа у последњој деценији. У истом периоду, од укупног броја
изгубљених људских живота у светској популацији због природних
катастрофа у Азији је регистровано скоро 70 % жртава.
Упоредо са развојем и повећањем броја становништва, настаје
притисак и промене у обрасцу становања и изградње, груписањем већег
броја људи на малим површинама, уништавање животне средине и друго,
што указује на то да број људи погођених природним катастрофама може да
постигне масовно повећање. Поред наглог развоја, научни кругови сугеришу
да ће климатске промене изазвати велике миграције становништва и
изазвати нове или погоршати постојеће конфликте око оскудних ресурса,
као што су обрадиво земљиште или вода.
2. ФАЗЕ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА ОД КАТАСТРОФАЛНИХ
ДОГАЂАЈА
У савременом свету, све већи значај се придаје смањењу последица од
природних катастрофа и катастрофа узрокованих људским активностима
кроз циклус управљања катастрофалним догађајима, као и кроз системско
укључивање свих фаза циклуса за спречавање и ублажавање утицаја, као и
адекватну припремљеност за катастрофалне догађаје, кроз превентивне
активности на свим нивоима у националним и светским оквирима, како би
4
Семинарски рад
се избегле катастрофе и како би се смањио/ублажио негативан утицај таквих
догађаја на становништво и заједницу у целини.
Управљање ризицима од катастрофалних догађаја има за циљ да се
смање или избегну, потенцијални људски и економски губици од природних
опасности, као и да се осигура брза и одговарајућа помоћ жртвама
катастрофе и оствари брз и ефикасан опоравак.
Циклус управљања ризицима од катастрофалних догађаја илуструје
ток, односно процесе којима се владе држава, државни органи, привреда,
јавни сервиси и службе, као и цивилно друштво припремају и остварују
план за смањење утицаја од катастрофа, план реаговања током и одмах
након несреће и предузмање корака опоравка после катастрофе.
Одговарајуће акције на свим тачкама у циклусу и нивоима у друштву
доводи до веће спремности, бољег упозорења, смањену осетљивост или
спречавање несрећа током наредног циклуса. Потпун циклус за управљање
ризицима од катастрофалних догађаја обухвата обликовање јавних
политика и планова како би се брже препознали и модификовали узроци
несреће или значајно ублажили њихови ефекти на људе, имовину и
инфраструктуру.
2.1. ЦИЉЕВИ И АКТИВНОСТИ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА ОД
КАТАСТРОФАЛНИХ ДОГАЂАЈА
Основни циљеви Управљањa ризицима од катастрофалних догађаја су:
а) Смањити или избећи губитке, изазване катастрофалним
догађајем и
пратећим опасностима;
б) Осигурати брзу помоћ жртвама;
в) Постићи брз и ефикасан опоравак.
Циклус управљања ризицима од катастрофалних догађаја
подразумева збир свих активности и мера који се предузимају пре, у току и
након катастрофе у циљу избегавања катастрофе, смањења њеног утицаја и
брзог опоравка од претрпљене штете.
Издвајају се три кључне активности у оквиру управљања ризицима од
катастрофалних догађаја и то:
1. Активности пре катастрофе. Ове активности се предузимају и имају за
циљ смањење потенцијалних и материјалних губитака у случају катастрофе.
На пример: спровођење кампања и упознавања становништва са системом
за рано упозорење, ојачавање постојећих слабих структура, припремање
планова у оквиру управљања ризицима на нивоу домаћинства, локалних
заједница и националних планова и друго. Активности предузете у овој
фази називају се мере припремљености и ублажавања.
5
