УНИВЕРЗИТЕТ
У
БЕОГРАДУ
ТЕХНИЧКИ
ФАКУЛТЕТ
У
БОРУ
РУДАРСКИ
ОСЕК
СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ
РЕЦИКЛАЖНЕ
ТЕХНОЛОГИЈЕ
И
ОДРЖИВИ
РАЗВОЈ
СЕМИНАРСКИ
РАД
УПРАВЉАЊЕ
КОМУНАЛНИМ
ЧВРСТИМ
ОТПАДОМ
КАНДИДАТ
МЕНТОР
Никола
Марковић
Проф
.
др
Родољуб
Станојловић
БОР
,
маја
2007.
године
3
смеши
се
јавља
и
већа
количина
опасних
материја
:
жива
из
батерија
,
фосфор
-
карбонати
из
флуорецентних
лампи
и
токсичне
хемикалије
из
средстава
за
чишћење
,
органских
растварача
,
боја
и
лакова
за
заштиту
дрвета
.
Непрекидни
раст
градских
насеља
и
промена
структуре
потреба
грађана
све
више
појачава
проблем
комуналног
отпада
.
Количина
смећа
расте
,
јер
се
повећава
потреба
за
храном
,
пићем
и
робом
за
дужу
употребу
.
Повећава
се
количина
упаковане
робе
,
а
амбалажа
повећава
количину
отпада
.
Пре
нагле
индустријализације
,
за
решење
проблема
комуналног
отпада
бринула
се
сама
природа
.
Сељаци
су
своје
производе
доносли
директно
са
њива
и
поља
на
столове
,
без
посебне
прераде
и
паковања
,
реклама
и
трговачке
мреже
.
Отпаци
од
воћа
и
поврћа
,
склони
лаком
труљењу
,
користили
су
се
као
ђубриво
за
земљиште
/4/.
Индустријски
развијене
земље
,
са
ниским
процентом
сеоског
становништва
,
са
великом
продукцијом
роба
производе
и
велику
количину
отпада
,
много
већу
него
неразвијене
земље
.
Тако
,
Њујорчани
производе
9
пута
већу
количину
отпада
од
своје
масе
,
а
грађани
Маниле
– 2,5
пута
.
Један
од
разлога
је
и
што
се
роба
у
Њујорк
довози
са
удаљености
и
до
неколико
хиљада
километара
,
па
је
за
очување
свежине
и
лепог
изгледа
робе
потребно
користити
много
више
и
трајније
амбалаже
/4/.
Американци
око
једне
десетине
од
цене
робе
плаћају
за
њену
амбалажу
.
Подаци
из
1986.
године
показују
да
се
на
абалажу
у
САД
трошило
више
него
што
је
износила
чиста
добит
фармера
.
Планирана
сума
за
амбалажу
за
1987.
годину
у
САД
је
износила
26
милијарди
динара
/4/.
Што
се
више
жена
упошљава
у
комерцијалним
фирмама
,
то
више
расте
потреба
за
робом
која
се
директно
допрема
у
домаћинства
.
Различити
полупроизводи
и
готови
прозводи
све
више
истискују
домаћу
кухињу
.
А
таква
исхрана
,
без
обзира
што
смањује
органске
отпатке
у
домаћинству
,
значајно
повећава
отпатке
у
виду
употребљене
амбалаже
.
Количина
смећа
се
повећава
због
велике
количине
амбалаже
и
материјала
који
се
користе
у
рекламне
сврхе
/4/.
У
индустријски
развијеним
земљама
маса
амбалаже
чини
око
30%,
а
њена
запремина
читавих
50%
целокупног
комуналног
отпада
/4/.
Папир
представља
50%
амбалаже
,
затим
следе
стакло
,
метал
и
пластика
.
Просечни
Американац
одбацује
око
300 kg
амбалаже
годишње
.
За
последњих
30
година
удвостручила
се
употреба
амбалаже
.
У
САД
више
од
половине
свог
произведеног
папира
и
стакла
и
око
једне
трећине
пластичних
маса
користи
се
производе
,
чији
је
рок
трајања
краћи
од
годину
дана
.
Производња
ових
амбалажних
материјала
троши
око
3%
укупног
националног
енергетског
буџета
/4/.
Удео
пластике
у
производњи
амбалаже
је
почев
од
60-
тих
година
прошлог
века
нагло
порастао
.
Напици
,
биљна
уља
,
средства
за
чишћење
,
парфимеријски
производи
данас
имају
пластичну
амбалажу
.
Данас
је
тешко
наћи
ове
производе
у
класичној
стакленој
амбалажи
.
Следећи
корак
је
израда
конзерви
у
пластичној
амбалажи
.
Тако
стално
расте
и
удео
пластике
у
комуналном
отпаду
.
До
1975.
године
стаклена
амбалажа
у
индустрији
освежавајућих
напитака
је
преовладавала
.
Од
1981.
године
однос
се
променио
у
корист
пластичне
и
алуминијумске
амбалаже
за
једнократну
употребу
.
Конзерве
газираних
напитака
чине
5%
комуналног
отпада
/4/.
Алуминијум
је
почео
да
се
примењује
од
1820.
године
,
када
су
немачки
научници
освојили
његову
производњу
.
Тада
је
његова
цена
износила
1200$
по
килограму
и
био
је
скупљи
од
злата
.
Од
тог
времена
,
кад
је
алуминијум
употребљен
за
играчку
Наполеоновог
сина
,
његова
примена
је
непрекидно
расла
.
Године
1983.
појавила
се
прва
алуминијумска
конзерва
од
355 ml,
а
сада
се
на
ове
конзерве
троши
22%
укупног
алуминијума
који
увози
САД
.
Године
1985.
произведено
је
у
САД
више
од
70
милијарди
конзерви
за
газиране
напитке
,
од
којих
је
66%
било
произведено
од
алуминијума
/4/.
4
Увођење
јефтине
петрохемијске
производње
и
нових
технологија
најавили
су
век
пластике
.
Дволитарске
пластичне
боце
,
представљене
први
пут
1978.
године
,
данас
чине
22%
укупне
продаје
безалкохолних
пића
у
САД
.
Ако
се
пореди
по
маси
,
пластична
амбалажа
се
данас
производи
неколико
пута
више
него
алуминијумска
и
свих
необојених
метала
заједно
.
Њена
продаја
расте
по
стопи
од
5%
годишње
.
Боце
за
кечап
,
паковања
супа
,
сладоледа
и
др
.
морају
бити
лака
и
биолошки
неактивна
,
тј
. –
пластична
/4/.
Мада
неупућени
човек
може
помислити
да
постоји
само
једна
врста
пластике
,
уствари
постоји
46
различитих
типова
пластике
.
Један
једина
боца
за
кечап
састоји
се
од
6
врста
пластике
,
које
имају
различите
улоге
:
да
дају
облик
,
густину
,
еластичност
и
херметичност
.
Нажалост
,
мало
је
процеса
који
омогућавају
добијање
више
од
једне
врсте
пластике
истовремено
.
Велику
еколошку
опасност
носи
процес
који
се
примењује
за
добијање
материјала
,
који
се
користи
за
чување
“
брзе
”
хране
у
топлом
стању
.
Приближно
половина
тог
паковања
садржи
хлорна
једињења
.
Када
те
супстанце
стигну
у
горње
слојева
атмосфере
,
јаки
сунчеви
зраци
их
пробијају
,
избацујући
атоме
хлора
.
Хлор
је
у
стању
да
уништи
озонски
омотач
,
који
штити
земљу
од
ултраљубичастог
зрачења
/4/.
У
развијеним
земљама
света
(
САД
,
Западна
Европа
,
Јапан
,
Аустралија
)
живи
седмина
становника
света
.
Они
производе
трећину
светског
комуналног
отпада
.
Али
,
у
напредним
технологијама
управљања
отпадом
(
рециклажа
и
обрада
отпада
)
развијене
државе
учествују
са
више
од
80%
у
укупно
рециклираном
и
обрађеном
отпаду
,
у
контролисаном
одлагању
готово
са
49%,
а
у
неконтролисаном
одлагању
свега
са
6% /5/.
Дневна
и
годишња
маса
комуналног
отпада
по
становнику
разликује
се
од
државе
до
државе
.
Она
у
развијеним
земљама
износи
1,4 kg/
дан
по
становнику
,
а
у
средње
развијеним
и
неразвијеним
0,2 – 0,7 kg/
дан
по
становнику
.
Годишњи
прираст
насталог
отпада
у
земљама
ЕУ
износи
1%.
У
земљама
западне
Европе
је
1992.
године
по
становнику
настајало
приближно
390 kg
комуналног
отпада
годишње
/6/.
У
Њујорку
је
1996.
године
по
становнику
настајало
више
од
400 kg
отпада
годишње
/4/.
Садашње
стање
у
Републици
Србији
(
као
и
у
многим
земљама
у
транзицији
)
је
веома
теко
проценити
.
Разлог
је
недостатак
података
о
квантитативној
и
квалитативној
анализи
отпада
,
тачније
вођења
евиденције
о
количинама
,
утврђивања
карактеристика
,
нарочито
састава
,
спровођења
категоризације
отпада
.
Поуздани
подаци
о
карактеристикама
отпада
утврђују
се
на
основу
вишегодишњих
испитивања
по
утврђеној
методологији
уз
примену
важећих
стандарда
.
У
Србији
таква
испитивања
нису
вршена
/7/.
Укупна
количина
отпада
у
Србији
се
процењује
на
око
3.500.000 m
3
/
год
.
и
2.200.000 t/
год
.,
а
базирана
је
на
подацима
комуналних
предузећа
.
Према
подацима
потврђеним
за
160
општина
Србије
(
без
Косова
),
сакупљањем
отпада
од
стране
комуналаца
је
обухваћено
око
70%
становника
,
тј
.
око
5
милиона
становника
,
пошто
се
сакупљање
отпада
у
сеоским
подручјима
не
врши
.
Процењује
се
да
је
маса
генерисаног
комуналног
отпада
по
становнику
од
0,3 – 1,57 kg/
дан
,
што
је
нешто
ниже
него
у
земљама
централне
и
источне
Европе
.
Према
подацима
добијеним
од
струковног
удружења
КОМДЕЛ
,
процењује
се
да
се
у
Србији
на
званичне
депоније
одлаже
приблжно
6.000 t
отпада
дневно
.
У
ову
количину
је
укључен
отпад
из
домаћинстава
,
комерцијални
отпад
и
неопасан
индустријски
отпад
,
али
и
медицински
отпад
из
болница
и
здравствених
установа
,
као
и
грађевински
отпад
/7/.
У
Војводини
просечна
годишња
продукција
комуналног
отпада
износи
преко
900.000
тона
/8/.
