1
UNIVERZITET U NOVOM SADU
EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA
Upravljanje kreditnim portfoliom Erste banke
-istraživački rad-
Mentor:
Studenti:
Milivoje Davidović
Olivera Pandurov P067/10
Tijana Pavlović P154/10
Dragana Šikman Š018/10
Dragana Šević Š017/10
2
Sadržaj:
Uvod.................................................................................................................................................3
I Kredit i kreditni portfolio banke....................................................................................................5
1.1.Pojam i funkcija bankarskog kredita.........................................................................................5
1.2.Struktura kreditnog portfolia..................................................................................................... 6
1.3.Kvalitet kreditnog portfolia....................................................................................................... 7
II Upravljanje kreditnim portfoliom................................................................................................9
2.1.Monotoring kreditnog portfolia.................................................................................................9
2.2.Kreditna politika banke............................................................................................................11
2.3.Forma kreditne politike banke.................................................................................................12
2.4.Struktuiranje kredita................................................................................................................ 14
2.5.Upravljanje problematičnim kreditima....................................................................................15
2.6.Ocena kreditne sposobnosti fizičkih lica korišćenjem 5K analize..........................................15
III Upravljanje kreditnim portfoliom na primeru Erste Bank a.d. Novi Sad.................................17
3.1.Osnovne informacije o Erste banci..........................................................................................17
3.2.Analiza kreditnog portfolia Erste banke..................................................................................18
Zaključak....................................................................................................................................... 25
Literatura........................................................................................................................................26
Spisak slika, tabela i grafikona......................................................................................................27
4
Cilj istraživanja rada
jeste naučna analiza samog procesa upravljanja kreditnim portfoliom,
pokazatelja kvaliteta portfolia i analiza kreditnog portfolia na primeru Erste banke.Ukazaćemo na
značaj upravljanja kreditnim portfoliom kao jednog od ključnih faktora uspešnog poslovanja
banke.
U prvom delu rada smo posvetili pažnju pojmu kredita i kreditnog portfolia, poseban naglasak
smo stavile na sadržaj, oblik, strukturu, kvalitet kreditnog portfolia.
U okviru strukture kreditnog portfolio prikazali smo osnovne elemente svakog kreditnog
portfolio, ključne ciljeve kreditnog portfolio.
Što se tiče kvaliteta kreditnog portfolio, bitno je od čega zavisi taj kreditni portfolio, takođe smo
prikazali i upravljanje problematičnim kreditima u bankama.
Drugi deo govori o upravljanju kreditnog portfolio, odnosno monotoringu, struktuiranje kredita,
ročnost.i poseban osvrt na kreditnu politiku kao okvir za odobravanje kredita.
U trećem delu smo prestavili upravljanje kreditnim portfoliom Erste banke. Pokazale smo
performance kreditnog portfolio, njegovu dinamiku, strukturu i uspešnost banke.
5
I KREDIT I KREDITNI PORTFOLIO BANKE
1.1 Pojam i funkcija bankarskog kredita
Kredit je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U uslovima
kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz
naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka.
Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita
od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su
pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći
kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac
sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.
Nošenje sa sobom veće količine novca, odnosno srebra i zlata u nekim ranijim periodima, bio je,
a i danas je, veoma rizičan postupak. Kako bi izbegli rizik, trgovci koji su imali takav „višak“
sredstava su bili primorani da koriste potvrde o deponovanim novčanim sredstvima tzv.
Certifikate kojima su mogli da obave plaćanje u drugim, udaljenijim područjima ili državama. Te
potvrde su davale pravo vlasniku na koga glase da može podići odrđenu količinu zlata, srebra ili
novca na za to određenim mestima. Primerci ovakvih potvrda prvi put se javljaju oko 1700
godine pre nove ere.
U vreme pojave novca, kao i u ostalom i danas nije postojala nikakva „ravnopravnost“ u načinu
njegove raspodele. Neki su ga imali previše, neki pak premalo. Oni koji su posedovali novac u
količini većoj od sopstvenih potreba bili su u mogućnosti da ga privremeno pozajme onima
kojima je bio neophodan za neki poduhvat ili potrošnju, a nisu ga imali dovoljno u datom
momentu. Takvu transakciju, uz određene uslove, poznajemo kao „kredit“.
U pocetku razvoja kredita postoje zelenaški krediti, cija uloga pored širenja kapitalistickih
odnosa, nosi i jednu negativnu komponentu, a to je kamata koja dostiže visinu i do 100% od
iznosa kredita i u takvim uslovima potrošna uloga kredita ima primarni karakter.
Na scenu tada stupa Bankarski kredit, čija potrošna uloga ima sekundarni karakter.
U takvim uslovima ogleda se prava funkcija bankarskog kredita, a to je pre svega razvoj
industrije i prozivodnje. Koncentrišu ogromna sredstva stvarajući novcani kapital, čime se ističe
njegova društvena uloga koju ćemo najbolje videti u fazama, u sferi reprodukcije i
metamorfozama robnog u novčani kapital, i obrnuto.
Reč kredit potiče od latinske reči
creditum
što znači zajam, odnosno
credo, credere
što znači
verovati. Izraz kredit podrazumeva odnos, najčešće ugovoreni, između lica koje je dalo kredit
(kreditor) i lica koje je kredit uzelo (korisnik kredita).
1
Kredit se može posmatrati sa više aspekata: kao pravna kategorija, kao monetarna kategorija i
možemo posmatrati njegovu vezu sa pojmom “poverenje”.
1
1
www.wikipedia.org
(preuzeto sa
http://en.wikipedia.org/wiki/Credit_%28finance%29
, 5maj, 2014.)
7
Prikaz pokazuje da postoji međuzavisnost između kreditnog portfolia i kreditne politike.
Usmeravanjem kreditne politike na dugorocno kreditiranje, usmerava se i kreditni portfolio ka
dugorocnoj strukturi, što može imati negativne implikacije na likvidnost i profitabilnost banke.
Slika br. 2. Ključni ciljevi kreditnog portfolia banke
Obim
Naplata
Struktura
Cena
Usluge
Profit
Izvor:Vunjak, N.,(2013), Korporativno bankarstvo,“Proleter“ a.d.Bečej, Subotica, str.145.
Visina kamatne stope kao elementa kreditnog portfolia treba da je profitabilna, što znači da
pokriva pasivnu kamatnu stopu i ostale funkcionalne rashode(zarade, ptt usluge, struju, vodu,
zakup...) koji nastaju u procesu bankarskog poslovanja.
Oblikovanje strukture kreditnog portfolia banke je u nadležnosti top menadzmenta.
Svaki kreditni portfolio treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročni i dugoročnih kedita
koji su namenjeni fizičkim i pravnim licima u privredi, stanovništvu, budzetskim organizacijama
i sl. Ponuda kredita treba da je kompletirana sa visinom i vrstama kamatnih stopa, određenim
kolateralom, učešćem ili izdvojenim depozita od strane korisnika kredita.
Banke se obično opredeljuju na uvođenje zaštitnih klauzula, jer se krediti odobravaju na osnovu
prikupljenih tuđih izvora sredstava.
1.3.Kvalitet kreditnog portfolia
Kvalitet kreditnog portfolia banke zavisi od tri ključna faktora
4
:
Kapital
Zarada (dobit)
Disciplina.
Veličina kapitala banke direktno utiče na prihode banke, a prihodi su ključniji izvor zarada u
banci. Kreditna disciplina se odnosi na kontrolu kreditnih troškova, kreditni gubitak i rast
kreditnog portfolia.
Za kreditni portfolio se kaze da ima kvalitet ukoliko
5
:
1. je potpuno usaglašen sa kreditnom politikom i strategijom banke,
2. precizno definisani svi elementi kreditnog portfolia,
3. merljive performanse kreditnog portfolia.
Kvalitet kreditnog portfolia se iskazuje koeficijentom, kao odnosom očekivanih gubitaka i
ukupnih kredita. U visoko razvijenim zemljama sveta ovaj koeficijent se kreće u relacijama
između 1% i 1.5 %. U domicilnoj bankarskoj praksi ovaj koeficijent se kreće između 3.5% i 50.5
%.
4
Ćurčić N. U.(2008)
Bankarski portfolio menadzment,
Beograd, Active Design, str. 264
5
Ćurčić N. U.(2008)
Bankarski portfolio menadzment,
Beograd, Active Design, str. 264
