“Upravljanje ljudskim resursima i dopunsko obrazovanje u javnom sektoru”
1
SADRŽAJ
1. UVOD…………………………………………………………………………………………2
2. LJUDSKI RESURSI…………………………………………………………………………..4
2.1 Upravljanje ljudskim resursima………………………………………………………5
3. LJUDSKI RESURSI, KLJUČNI FAKTOR U KREIRANJU VREDNOSTI JAVNOG
SEKTORA……………………………………………………………………………………7
4. DRŽAVNA UPRAVA, JAVNI SEKTOR I UPRAVLJANJE LJUDSKIM
RESURSIMA…………………………………………………………………………………9
4.1 Osnovni pojmovi…………………………………………………………………….9
4.2 Upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru……………………………….....10
4.3 Dopunsko obrazovanje u javnom sektoru…………………………………………..15
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………………….18
LITERATURA…………………………………………………………………………………...19
“Upravljanje ljudskim resursima i dopunsko obrazovanje u javnom sektoru”
2
1. UVOD
Briga o zaposlenima i upravljanje ljudskim resursima je nezaobilazan deo poslovanja svakog
preduzeća, i jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji, element njenog uspeha. Upravljanje
ljudskim resursima, kao poslovna funkcija, objedinjava poslove i zadatke u vezi sa ljudima,
njihovim pronalaženjem, izborom, obrazovanjem i druge aktivnosti osiguravanja i razvoja
zaposlenih. Da li je tako i u javnom sektoru?
U određivanju javnih preduzeća obično se ističu preovlađujuće, odnosno bitne karakteristike koje
su zajedničke za većinu ovih preduzeća i po kojima se ona razlikuju od ostalih. Ističe se da su
javna preduzeća u državnom vlasništvu, da je njihov cilj obezbeđenje proizvoda i usluga od
vitalnog značaja za društvenu zajednicu, pa se nalaze u monopolskom položaju na tržištu koji je
stečen uz podršku vlasti i da je predmet njihove delatnosti pod režimom regulative koja će im
obezbediti da funkcionišu u javnom interesu. Obzirom da su javna preduzeća pod velikom
kontrolom države u njihovom funkcionisanju se javlja i uticaj političke partije na vlasti koja
posredstvom države može da utiče na oblik njihovog funkcionisanja.
Ovo čini složenijim način organizovanja javnih preduzeća i time menadžment ovih preduzeća
dobija poseban značaj.
Javna preduzeća angažuju veoma velika sredstva, veliki broj ljudi i pokrivaju svojom delatnošću
obično teritoriju jedne države. Njihova uloga je nezamenljiva u funkcionisanju ukupnog
privrednog života. Razvoj javnih preduzeća i njihova ekonomska efikasnost zavise od kvaliteta
funkcije menadžmenta.
Zadatak menadžmenta je da na najbolji način koristi resurse javnog preduzeća u
stalno promenljivom okruženju. Menadžment javnog preduzeća je upućen na rad u kompleksnim
uslovima koji se ogleda u nastojanju da se postigne ona fina granica između optimalnog
zadovoljavanja interesa društva kao celine i interesa preduzeća kao subjekta privređivanja.
Potrebno je puno veštine i znanja koje će se upotrebiti za pridobijanje ljudi da u tehnološkom
procesu angažuju svoje ukupne radne potencijale, odnosno kinetičku i kreativnu energiju na
ostvarivanju optimalne ciljne funkcije javnog preduzeća.
“Upravljanje ljudskim resursima i dopunsko obrazovanje u javnom sektoru”
4
2. LJUDSKI RESURSI
Termin “ljudski resursi” govori nam o ljudima u organizaciji, o njihovom potencijalu, kao i svim
sposobnostima koje mogu da pruže organizaciji u cilju ostvarenja njenih potreba. Ranije se
smatralo da je ovaj pojam previše grub da bi se njime označavali ljudi kao živa bića, jer se
polazilo od toga da je sama reč resurs nešto što bi pre označavalo opremu u organizaciji ali
nikako i ljudski potencijal. Međutim, ispostavilo se da samim pojmom “resurs” ljudi upravo
dobijaju veoma važno mesto, jer ga time stavljaju u ravnopravan položaj sa ostalim resursima,
možda čak i bolji, jer za njihovo kvalitetno upravljanje potrebne su određene sposobnosti i
znanja.
2
Poslovanje preduzeća ne može se zamisliti bez odgovarajućih proizvodnih resursa, a ljudi, sa
svim svojim sposobnostima, predstavljaju jedan od tih resursa. Ljudski resursi imaju značajnu
ulogu za preduzeće, jer ljudi utiču na ekonomsku efikasnost preduzeća. Oni kreiraju i proizvode
robe i usluge, kontrolišu kvalitet, plasiraju proizvode, upravljaju finansijskim sredstvima, i
utvrđuju opštu strategiju i ciljeve organizacije. Bez efektivnih ljudi preduzeće ne bi nikada
moglo ostvariti svoje ciljeve. Ljudski resursi čine značajan trošak poslovanja. U zapadnim
zemljama, posebno u velikim preduzećima, troškovi radne snage čine 20-30% ukupnih troškova,
negde čak i do 50%. U privredama u tranziciji, zbog nižih cena radne snage, ovaj procenat je
nešto niži, ali nije nimalo zanemarljiv. Pod ljudskim resursima se podrazumeva ukupan duhovni
i fizički potencijal zaposlenog, kako skriveni tako i korišćeni potencijal. Osnovu predstavljanja
ljudi kao resursa čini težnja da se ovaj potencijal izjednači u tretmanu sa ostalim poslovnim
resursima preduzeća. Ljudski resursi raspolažu znanjem koje je neophodno za obavljanje radnih
aktivnosti i razvoj preduzeća. Oni poseduju inovatorske kvalitete, intelektualne, biološke i
fiziološke potencijale bez kojih se ne može odvijati proces rada.
Ljudski resursi doprinose na različite načine uspehu organizacije, ali se moraju pridržavati
strategije kompanije. Globalna konkurencija podstiče organizacije na stalni razvoj i napredak,
kako bi uspele da opstanu pred novim zahtevima koje postavlja globalizacija.
Ukoliko posedujemo dobar ljudski potencijal, tj. kvalitetne i obrazovane ljudske resurse,
2
Izvor: Ćamilović, Vujić, „
Osnove menadžmenta ljudskih resursa
“, Beograd 2006.
“Upravljanje ljudskim resursima i dopunsko obrazovanje u javnom sektoru”
5
moguće je odgovoriti na izazove i zahteve sa kojima se stalno suočavamo. Obrazovanje ljudskih
resursa u organizacije od velikog je značaja za njen razvoj i napredak.
2.1 Upravljanje ljudskim resursima
Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) se u organizacionoj teoriji i
praksi javlja s početka 90-tih godina, kada se ljudski faktor počinje posmatrati kao predmet
upravljanja. Upravljanje ljudskim resursima se pozicionira u sferi vođenja, odnosno usmeravanja
ljudi u organizaciji, a zasniva se na ključnim kategorijama organizacionog ponašanja kao što su:
motivisanje, odnosi pojedinaca i grupa, organizaciona socijalizacija, organizaciona kultura itd.
Za efikasno upravljanje ovim resursom neophodna su određena teorijska znanja, kao i specifične
metode, procesi i postupci da bi se ljudski potencijal iskoristio, odnosno da bi se usmerio njegov
razvoj. Upotreba i razvoj ljudskih resursa treba da budu usmereni ka realizaciji krajnjih ciljeva
preduzeća, tj. njegove razvojne i poslovne politike.
Međutim, efikasno i efektivno upravljanje ljudskim resursima mora da uzme u obzir i interese
ljudi, a ne samo ciljeve preduzeća. Istina je da preduzeće koristi ljudski potencijal kao sredstvo
za ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali i ljudi, isto tako, koriste preduzeće da bi ostvarili svoje
lične interese (zarada, iskustvo, afirmisanje itd.). Upravljanje radom i razvojem ljudskih resursa
je usko povezano sa upravljanjem i razvojem samog preduzeća. Samim tim u novom konceptu
menadžmenta, pored tehnološke, organizacione i ekonomske komponente, mora u znatno većoj
meri da budu zastupljene socijalna i psihološka komponenta. Jedino se na taj način može
obezbediti odgovarajući sklad između poslovnih resursa preduzeća, što je pretpostavka za
njegovo uspešno poslovanje i skladan razvoj.
3
Nemoguće je jednom definicijom obuhvatiti ceo pojam upravljana ljudskim resursima, ali
možemo istaći da bi se pod tim podrazumevala briga o ljudima unutar organizacije. To se odnosi
na pronalaženje pravih i iskusnih ljudi za organizaciju, čime bi se uticalo na obučavanje i razvoj
zaposlenih i podsticanje putem motivacije, da bi se uspeo zadržati takav kadar. Tako da bi se
moglo reći da se upravljanje ljudskim resursima sastoji od funkcije razvoja, motivacije i
3
Izvor: http://www.grf.bg.ac.rs/mm/files/learnmat/81HR%205-6.pdf
