САДРЖАЈ
Увод..................................................................................................................................................
3
1.Теоријски приступ.....................................................................................................................
5
1.1. Говор, језик, комуникација....................................................................................................5
1.2. Говорно – језички поремећаји................................................................................................8
1.3. Артикулационо – фонолошки поремећаји и други говорно-језички поремећаји...........11
1.4. Врсте говорно – језичких поремећаја..................................................................................13
1.4.1. Поремећај гласа.............................................................................................................14
1.4.2. Поремећај гласа код деце са кранофацијалним аномалијама...................................17
1.4.3. Поремећај артикулације – изговора гласова...............................................................19
1.4.4. Поремећај читања и писања.........................................................................................26
1.4.5. Поремећај ритма и темпа говора..................................................................................33
1.4.6. Брзоплетост у говору.....................................................................................................37
1.4.7. Успорен говор................................................................................................................38
1.4.8. Говорни негативизам.....................................................................................................39
1.4.9. Поремећај језичке структуре........................................................................................41
1.5. Карактеристике деце са говорним поремећајима и учествовање наставника у
логопедском третману..................................................................................................................46
1.6. Подршка и помоћ ученицима са говорно – језичким поремећајима у васпитно
образовном процесу.....................................................................................................................47
2. Истраживање..........................................................................................................................
49
2.1.Предмет истраживања............................................................................................................49
2.2. Циљ истраживања..................................................................................................................50
2.3. Задаци истраживања..............................................................................................................50
2.4. Хипотезе истраживања..........................................................................................................51
2.5. Методе, технике и инструменти истраживања...................................................................51
2.6. Популација и узорак истраживања......................................................................................52
2.7. Организација истраживања..................................................................................................53
МАСТЕР РАД
3. Интерпретација резултата истраживања-дискусија и анализа..................................
53
3.1. Говорно-језички поремећаји у млађим разредима основне школе „Вук Караџић“........54
3.2. Структура говорно-језичких поремећаја у основној школи „Вук Караџић“...................55
3.3. Полна структура ученика са говорно-језичким поремећајима у основној школи „Вук
Караџић“........................................................................................................................................57
3.4. Ученици са говорно-језичким поремећајима у основној школи „Вук Караџић“ према
типу насеља у коме живи.............................................................................................................58
3.5. Утицај говорно-језичких поремећаја на исправност читања, брзину и разумевање
прочитаног.....................................................................................................................................59
3.6. Утицај говорно-језичких поремећаја на успех ученика у школи.....................................61
3.7. Однос ученика у одељењу према ученицима са говорно-језичким поремећајима.........63
3.8. Способност учитеља да препознају и коригују говорно-језичке поремећаје..................63
3.9. Закључци истраживања.........................................................................................................63
Прилози........................................................................................................................................66
Закључак........................................................................................................................................
70
Литература..................................................................................................................................
71
1
МАСТЕР РАД
Такве промене готово редовно за последицу имају поремећај у развоју детета, односно
сметњу која може да успори читав развој, да га усмери у другом, најчешће погрешном
правцу, или да га потпуно заустави. Облици у којима ове промене могу да се појаве су
веома разноврсни, различитог су степена и још разноврсније етиологије. Сваки поремећај
без обзира на облик и степен, нарушава успостављену динамику уредног развоја и оставља
последице које се у мањем или већем обиму пројектују на целокупан психофизички развој
детета.
Тако данас нису ретки случајеви да се у редовним разредима заједно са својим
вршњацима нађу деца са сензорним оштећењима (оштећење слуха и оштећење вида), са
говорно-језичком патологијом, телесном инвалидношћу, са тешкоћама у менталном
функционисању, као и са емоционалним проблемима у понашању.
У овом раду ће бити речи о неправилностима и типовима артикулационих
поремећаја, односно изговора гласова као и на то колико те неправилности и поремећаји
утичу на говор, читање и писање а самим тим и на сам процес учења. Обратићемо највећу
пажњу на децу која имају проблеме са говорно-језичким поремећајима, односно на
поремећај артикулације.
3
МАСТЕР РАД
1. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП
1.1.
Говор, језик, комуникација
Под језиком се подразумева сложен систем кодова који означавају предмете,
симболе, радње или односе који носе функцију кодирања, преноса информација и њеног
увођења у различите системе. Језички систем садржи елементе који су на одређени начин
један у односу на други и који се појављују и употребљавају по сасвим одређеним
правилима.
Комуникација представља константну, симултану и узајамну интеракцију у
преношењу информација са једне на другу особу. Језик подразумева сложени систем
кодова који означавају предмете, симболе, радње или односе који носе функцију
кодирања, преноса информација и њеног увођења у различите системе, док је реч основно
средство кодирања и преношења искустава.
Употребом језика као система кодова који означавају предмете и њихове односе, а
помоћу којих се предмети уводе у извесне системе или категорије, овај систем кодова води
формирању апстрактног мишљења и „категоријалне свести“.
“Говор се хиљадама година мењао, под утицајем нових услова живота и рада
трпећи промене, које су водиле и које и данас воде ка његовом усавршавању. Основна
функција говора је успостављање комуникације са околином, али говор утиче и на
сазнајни развој, те отуда поремећаји у говору могу да изазову негативне последице, не
само на пољу социјалног, већ и на пољу целокупног психофизичког развоја личности.“
(Арсић, Ковачевић, 2010: 137)
Говор је вишедимензионална функција. Доласком на свет беба покушава да
комуницира са нама на себи својствен начин, а током раста и развоја дететов говор постаје
препознатљив за ширу социјалну средину. Једно од главних обележја које омогућава
детету да користи говор у комуникативне сврхе јесте и артикулација.
4
МАСТЕР РАД
Социолошка основа
која подразумева довољно говорних подстицаја из
спољашње средине и то у адекватно време, у односу на спремност
централног нервног система, зрелост моторике и узраст детета, уз помоћ
правилних говорних модела.
Већ након рођења дете почиње своје вокално споразумевање са околином. Први
крик по рођењу, а касније плач, представљају прве вокалне манифестације. Новорођенче
интонацијама у свом гласу изражава глад, бол или пријатно расположење. Већ се у другом
месецу нејасно изговарају неки самогласници (а, е, о), док се у трећем месецу појављују и
неки сугласници, као на пример:
м, п, б, т
.
Код деце предшколског узраста израженија је операција разликовања него
операција проналажења сличности, која указује на очигледна обележја којима се прави
разлика између два предмета. Код деце млађег школског узраста појављује се операција
уопштавања која добија облик издвајања заједничких обележја, али је још увек присутан
ниво очигледног поређења предмета или увођења оба предмета, али не у заједничку
апстрактну категорију, већ у заједничку очигледну ситуацију.
Познато је да постоје два облика спољашњег говора: усмени говор (дијалошки и
монолошки) и писани говор. Разговор је најбољи начин да се испита и процени степен
језичке развијености детета, да се утврди његова језичка компетенција и перформанца због
чега представља важан облик рада на развоју говора детета јер се поред осталог врши
подстицај гестом, мимиком, речју, реченицом, погледом.
Испитивање развоја дечијег говора има вишеструки значај за сазнавање и утицање
на психолошки развој детета, развој мишљења и говора, процес социјализације, узроке
који доводе до девијације у говору детета, педагошку праксу у вртићима и школама,
правилно коришћење законитости развоја дечијег говора.
Методе за праћење развоја говора деце су: директна или биографска метода
временских узорака говора; метода узорака говорних активности; метода тестова;
асоцијативне методе истраживања говора; метода попречних пресека и лонгитудиналног
посматрања дечјег говора и бележења података; вођење дневника говорног развоја детета;
вођење кумулативног картона о целокупном развоју па и говорном.
Утврђивање логопедског статуса садржи:
6
