Upravljanje medicinskim otpadom

Seminarski rad

Upravljanje medicinskim otpadom

1. Uvod

.........................................................................................................................................3

1.1 Šta je medicinski otpad?............................................................................................................4

2. Klasifikacija medicinskog otpada

.........................................................................................5

2.1 Opasan  infektivni otpad............................................................................................................7
2.2 Patološki otpad..........................................................................................................................8
2.3 Oštri predmeti............................................................................................................................8
2.4 Hemijski otpad...........................................................................................................................9
2.5 Oprezno sa toplomerima...........................................................................................................9
2.6 Opasna plastika........................................................................................................................10
2.7 Citotoksički i citostatički otpad................................................................................................10
2.8 Farmaceutski otpad.................................................................................................................11
2.9 Genotoksični otpad..................................................................................................................11
2.9.1 Radioaktivni otpad................................................................................................................11

3. Rukovanje medicinskim otpadom

......................................................................................11

3.1 Razvrstavanje medicinskog otpada.........................................................................................12
3.2 Kontejneri za prikupljanje otpada...........................................................................................14
3.3 Obeležavanje otpada...............................................................................................................15
3.4 Skladištenje medicinskog otpada............................................................................................16
3.5 Prostor za skladištenje.............................................................................................................17
3.6 Transport medicinskog otpada................................................................................................18
3.7 Tretman medicinskog otpada..................................................................................................19

4. ZAKLJUČAK

.......................................................................................................................21

5. IDEJNO REŠENJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG PROJEKTA, OBJEKATA I 
OPREME ZA TRETMAN MEDICINSKOG OTPADA NA PROSTORU PREDUZEĆA 
VISAN U SVILAJNCU

...............................................................................................................23

1.1 Šta je medicinski otpad?

Medicinski otpad 

se definiše kao: „sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generiše

pri pružanju zdravstvenih usluga (dijagnostika, prevencija, lečenje i istraživanja u

oblasti humane i veterinarske medicine)". Drugim rečima, pod medicinskim otpadom

se podrazumeva sav otpad koji nastaje u medicinskim ustanovama (državnim ili

privatnim), medicinskim istraživačkim centrima ili laboratorijama.

To je heterogena mešavina otpada, pri čemu 10–25% čini opasan otpad rizičan po

zdravlje ljudi i životnu sredinu.

1

Medicinski otpad (slika 1) čine sledeće vrste otpada koje se koriste i stvaraju u zdravstvenim 

ustanovama: 



infektivni, 



farmaceutski, 



upotrebljeni oštri instrumenti, 



patoanatomski,



radiološki i 



hemijski otpad. 

Vrste infektivnog otpada koji nastaje u bolničkim službama posle obavljenih medicinsko-

tehničkih radnji su: brizgalice, igle, boce i sistemi od infuzija, ampule, zavojni materijal, vate, 

gaze, upotrebljeni urinarni kateteri i sl. Na mestu nastanka medicinski otpad se odlaže u 

namenske kante.

2

1

 BEZBEDNO UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM 

Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje 

medicinskim

otpadom

2

 Upravljanje medicinskim otpadom u ustanovi „Opšta bolnica Leskovac“

Slika 1 Medicinski otpad 

3

2. Klasifikacija medicinskog otpada

Medicinski otpad se prema poreklu može podeliti u sledeće grupe:

Grupa A

 – ljudsko tkivo koje se može identifikovati, krv, životinjski leševi i tkivo iz 

veterinarskih centara, bolnica ili laboratorija; zaprljani hirurški zavoji, brisevi i ostali sličan 

zaprljani otpad; ostali otpadni materijali, (od zaraznih bolesti, isključujući one iz grupa B – E);

Grupa B

 – Odbačene igle od inekcija, ampule, slomljeno staklo ili bilo koji drugi zagađeni oštri 

instrumenti ili predmeti koji se bacaju;

Grupa C

 – Mikrobiološke kulture i potencijalno infektivan otpad iz laboratorija za patologiju i 

drugih laboratorija zdravstvene zaštite ili istraživanja;

Grupa D

 – Lekovi ili drugi farmaceutski proizvodi;

Grupa E

 – Predmeti koji su iskorišteni za bacanje urina, fecesa ili drugih telesnih sekreta ili 

ekskreta koji ne spadaju u grupu A; ovo uključuje uloške za inkontinenciju, stoma vrećice i 

posude za urin, tamo gde se proceni da ne postoji rizik od infekcije, vrste otpada iz grupe E koje 

nisu obuhvaćene definicijom medicinskog otpada.

3

  http://www.beogradskanedelja.rs/ekologija/medicinski-otpad-u-centru-grada-da-li-su-nam-deca-ugrozena/ 

dostupno 21.3.2016.

2.1 

Opasan  infektivni otpad

Infektivni otpad je onaj koji u sebi sadrži klice, odnosno agense koji mogu dovesti do pojave 

različitih vrsta zaraznih oboljenja. Jednim delom, ovaj otpad potiče iz laboratorija gde se vrše 

razna rasejavanja bakterija, virusa i kultura tkiva, odakle se može proširiti na okolinu. Drugi deo 

se odnosi na ono što bolesni ljudi nose sa sobom od infektivnih oboljenja.Posebno su značajni 

oni agensi koji se nalaze u krvi i derivatima krvi, a prvenstveno se misli na viruse hepatitisa B i 

C   i   na   virus   HIV   (koji   je,   srećom,   izuzetno   osjetljiv   i   teško   preživljava   u   spoljašnjoj 

sredini).Otpad vezan za infektivne agense može biti u tečnom i čvrstom stanju. Tečni se izbacuje 

putem   otpadnih   voda.   Trebalo   bi   istaći   da   70-80   odsto   ukupnog   otpada   u   zdravstvenim 

ustanovama čini tečni otpad. Zato je izuzetno bitno saniranje otpadnih voda iz bolnica na pravi 

način, jer su te otpadne vode pogodna sredina za razvoj pojedinih bioloških agenasa koji mogu 

dovesti do zaraznih oboljenja.Kada je o čvrstom otpadu reč, tu prvenstveno postoji problem 

odlaganja oštrih predmeta: skalpela, igala i sl, koji služe u intervencijama. Zarazni agensi se duže 

zadržavaju u iglama, pa ako se čovjek slučajno ubode, može da oboli od hepatitisa C ili B.

1

Slika 3.  Simbol infektivnog otpada 

4

4

 http://www.slideshare.net/SanjayNegi4/biomedical-waste-managment-as-per-bmw2011  

dostupno 21.3.2016.