UNIVERZITET U NOVOM SADU
EKONOMSKI FAKULTET - SUBOTICA
UPRAVLJANJE NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA
SEMINARSKI RAD
Profesor:
Studenti:
Dr Marko Radičić Miloš Marsenić
M529/11
Asistent: Zoran Damjanac
D312/08
1
Upravljanje neprofitnim organizacijama
Mr Darko Marjanović
Subotica, 2012. godina
Sadržaj:
I.
UVOD……………………….………………………………………….……………..……3 1.1.
Predmet i cilj istraživanja………..………………….……………..……………….3
II.
NEPROFITNE ORGANIZACIJE………………………………………..…………………4
2.1.
Međunarodna klasifikacija neprofitnih organizacija………………………...
……..5
III.
OSNOVE UPRAVLJANJA I RUKOVOĐENJA U NEPROFITNIM
ORGANIZACIJAMA………………………………………………………….………6.3.1.
Pravni okvir za neprofitne organizacije…………………………………………….6
3.2.
Strateško planiranje………………………………….…………………………..... 7
3.2.1. Strateški plan
………………..………………………………………………….….7
3.2.2.
Vizija
……………………………………………………………………………. . 8
3.2.3.
Misija
……………………………………………………………….……………..8
3.2.4.
Vrednosti i kultura
……………………………………………………….……..…..9
3.2.5.
Sprovođenje analize organizacije
……………………………………...…………….9
3.2.6.
Strateški ciljevi
……………………………………………………………………10
3.2.7.
Podciljevi
………………………………………………………………………....10
3.2.8.
Finansijski ciljevi
……………………………………………………………..…...10
3.3.
Stvaranje i razvoj tima………………………………………………………...…. 11 3.4.
Liderstvo…………………………………………………………………..………12 3.5.
Organizacione promene……………………………………………………..…… 12 3.6.
Donošenje odluka……………………...…………………………………….…... 12 3.7.
Uspešni odnosi sa javnošću……………………………………………………… 13
3.7.1.
Primena koncepta upravljanja odnosa sa vrednim potrošačima u neprofitnim
organizacijama
………………………………………………………………………….143.8.
3
Upravljanje neprofitnim organizacijama
I.
UVOD
Neprofitne organizacije predstavljaju vrlo hetorogen skup organizacija za koje je
zajedničko to što služe kao forumi za kreiranje i distribuciju novih ideja. One teže
da upoznaju širu javnost sa značajem cilja za koji se zalažu i da dobiju odgovor na
poziv za podršku – novac za humanitarne svrhe, pomoć u postizanju nekog od
komunikacionih ciljeva. Nevladine organizacije, kao najprisutniji oblik neprofitnih
organizacija, osnivaju se da bi doprinele povećanju nivoa svest
javnosti o nekoj temi ili pružale pomoć određenoj marginalizovanoj grupi
.
Termin "nevladine organizacije", prvi put je u Srbiji upotrebljen 1874. godine, u
casopisu "Glas Javnosti". Neprofitni sektor u Srbiji od tog vremena prolazi kroz
nekoliko faza, od grupa i udruženja nastalih pod pokroviteljstvom Srpske
pravoslavne crkve i kraljevske porodice, preko udruženja gradana kontrolisanih
od strane države u socijalistickom periodu (tzv. "vladinih" nevladinih organizacija)
do savremenih nevladinih organizacija sa najrazlicitijim ciljevima. U Srbiji se na
NVO uglavnom gleda kao na vrstu nove ideologije. Posle oktobra 2000. verovalo se
4
Upravljanje neprofitnim organizacijama
da su se društveno-političke okolnosti u Srbiji naizgled promenile po nevladine
organizacije i da će saradnja između državnog i civilnog sektora konačno biti
uspostavljena na adekvatan način. Međutim, položaj i status nevladinih
organizacija ostali su isti i posle niza godina rada na uspostavljanju demokratije –
nevladine organizacije nisu dobile jasan zakonski okvir u kome rade, kao ni jasnu
finansijsku i institucionalnu podršku, a na polju predstavljanja nevladinih
organizacija u javnosti nije napravljen nikakav pomak. Međutim, slika o NVO se u
javnosti polako popravlja.
I.1.
Predmet i cilj istraživanja
Predmet istraživanja se zasniva na upravljanju neprofitnim organizacijama i
analiziranju neprofitnog sektora na teritoririji Republike Srbije i zemljama
Centralne i Istočne Evrope. Fokus istraživanja je na trenutnom stanju
neprofitnih organizacija i OCD u Srbiji. Za analizu stanja neprofitnog sektora u
Srbiji korišćeni su podaci za 2010. i 2011. godinu. U istraživanju se najpre opisuje
koncept upravljanja neprofitnim organizacijama, zatim se analiziraju NPO i OCD u
Srbiji, potom je osvrt na NPO u zemljama Centralne i Istočne Evrope, a zatim se
vrši komparativna analiza. Teorijska analiza predmeta istraživanja je podržana
saznanjima iz međunarodne i domaće naučne i stručne literature, kao i aktuelnim
istaživanjima globalno priznatih institucija i saznanjima autora koji su istraživali i
analizirali oblast neprofitnih organizacija.
Cilj istraživanja je da se utvrdi:
Stanje neprofitnog sektora u Republici Srbiji i zemljama Centralne i Istočne
Evrope
Preciznije sagledavanje uloge i zanačaja neprofitnog sektora u kontekstu
budućih razvojih mogućnosti
Bolje sagledavanje pravne regulative za neprofitni sektor
Uočavanje potrebe za podsticanje razvoja segmenta NPO, koje u Srbiji ima
mali udeo
II.
NEPROFITNE ORGANIZACIJE
6
Upravljanje neprofitnim organizacijama
profita (kao što je to cilj profitnom sektoru). Budući da ne pripada ni sferi države, a
ni sferi ekonomije i profita, nastao je termin treći sektor, koji od prva dva sektora
preuzima područja delatnosti i metode rada, ali ne i ciljeve i svrhu zbog kojih
postoji. Povećanje interesa za treći sektor vezano je sa politikom održivog razvoja i
politikom „trećeg puta“, koje zagovaraju reorganizaciju države i društva i
participaciju građana u rešavanju društvenih problema, kao i nova partnerstva
između javnog i privatnog sektora u pružanju javnih dobara i usluga. U tom smislu
sva tri sektora se, iako različita, zbližavaju, povezuju i sarađuju, kako bi se
zajednica i građani približili održivom razvoju (društveno odgovoran profitni
sektor, decentralizovano upravljanje i vladanje, aktivan i robusan sektor
građanskog društva).
Nevladine organizacije (nongovernamental organizations)
su organizacije koje
nastaju i deluju mimo vlade (nezavisno od nje). To je pojam koji označava da
postoje organizacije koje vlada ne osniva i ne kontroliše. Takvih organizacija u
društvu ima mnogo i pod ovakvu definiciju mogu da se podvedu sve organizacije
koje osnivaju građani na osnovu privatne inicijative, bez obzira da li se radi o
profitnim ili neprofitnim organizacijama. Kao pojam najviše je u upotrebu ušao u
zemljama u razvoju, nerazvijenim zemljama i zemljama srednje i istočne Evrope.
NVO su ona udruženja građana u koje se oni uključuju da bi ostvarili i zadovoljili
neke svoje privatne i opštedruštvene interese, motive i potrebe. NVO imaju status
pravnog lica (institucionalizovana su), odvojena su od države, neprofitnog,
nekomercijalnog i nepartijskog su karaktera, zasnovana na dobrovoljnom radu i
ulaganju sredstava. Pravni osnov nastanka NVO i njihovog formiranja nalazi se u
pravu čoveka i građanina na slobodu udruživanja i delovanja sa drugim ljudima,
koja zajedno sa osnovnim pravima predstavlja početak razvoja modernog
demokratskog društva.
Udruženja građana (citizen associations)
su grupe ljudi koji se udružuju na osnovu
privatne inicijative radi zadovoljenja zajedničkih ciljeva, interesa i motiva. Ona su
deo nevladinog, neprofitnog (trećeg sektora) i pripadaju sferi civilnog društva.
Udruženja svoju osnovu za nastanak i delovanje izvode iz prava na slobodu
udruživanja.
Građanske inicijative (civic initiatives)
su spontana reagovanja građana na
pojedinačne probleme, koja su trenutna i kratkotrajna, obično uslovljena trenutno
ugroženim interesima. Ona se temelje na nenormiranim, autonomnim i spontanim
delovanjima u lokalnoj zajednici. Putem njih građani pokreću rešavanje određenih
pitanja pred organima lokalne samouprave ili pak donošenje i promenu akta
kojim se uređuju značajna pitanja iz nadležnosti opštine. Lokalni problemi su
