ЗБОРНИК РАДОВА ГЕОГРАФСКОГ ФАКУЛТЕТА

BULLETIN OF THE FACULTY OF GEOGRAPHY

ГОДИНА 2003.

СВЕСКА

YEAR 2003.

TOME

УПРАВЉАЊЕ ОПАСНИМ ОТПАДОМ У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Мирослав Маркићевић, мр Мишко Милановић

∗

Извод:

Рад се бави анализом система управљања опасним отпадом у

Републици Србији. Третман опасног и медицинског отпада код нас заузима све
значајније место у плановима за побољшање стања животне средине како би се
постигао   одрживи   развој.   Тренутна   пракса   управљања   опасним   отпадом   која
укључује заједничко одлагање са комуналним отпадом или његово складиштење у
круговима   фабрика   представља   опасну   претњу   људском   здрављу   и   животној
средини. Надаље, обрада неправилно одложеног опасног отпада биће све скупље
са   порастом   њихових   количина   и   са   растом   негативног   утицаја   на   животну
средину.

Кључне речи:

опасни отпад,

управљање,

циљеви и принципи управљања,

одрживи развој, Република Србија.

Abstract:

The work deals with analysis of the system of hazardous waste

management in the Republic of Serbia. Treatment of hazardous and medical waste in our
country gaines prominence in the current plans for the improvement of the environment
in order to achieve sustainable development. Current practice that includes co-disposal
with municipal waste or stockpilling inside factories represents serious threat to human
health and the environment. Furthermore, tretment of improperly stored hazardous waste
will become costlier as their quantities and their environmental impact grow.

Key words:

hazardous waste, management, objectives and princpiles of

management, sustainable development, the Republic of Serbia.

УВОД

На преласку XX и XXI века наша земља обрела се на путу

транзиције, односно промене свог политичког, економског, социо-
културног и еколошког система. За крајњи циљ овога пута одабрано
је наше придруживање развијеним земљама Европске Уније. Један

∗

Рецензију урадио проф. др Милутин Љешевић

Управљање опасним отпадом у републици Србији

од најважнијих услова из домена проблематике животне средине, за
наше прикључивање ЕУ, јесте усклађивање домаћег законодавства
правилима ЕУ, те развој система управљања животном средином
(

Environmental Management System – EMS

Проблеми кроз које пролазимо као држава описани су у

Документу о државној стратегији

(Country Strategy Paper – CSP),

из

децембра   2001.   године   ,   који   даје   стратешки   оквир   за   пружање
помоћи Европске Уније СР Југославији за период 2000-2006. година.
Овај документ дефинише и циљеве сарадње ЕУ са Србијом и Црном
Гором,   политички   одговор   и   приоритетне   области   за   сарадњу
базирану   на   процени   политичке   и   социо-економске   ситуације.
Вишегодишњи   индикативни   програм

(Multi-annual Programme –

MAP)

детаљније разрађује ове циљеве,

очекиване резултате и

остваривост   приоритетних   области   сарадње   у   периоду   2002-2004.
година. За остваривање овог Вишегодишњег програма обезбеђена су
финансијска   средства   у   износу   960   милиона   евра   од   CARDS
Националног   програма   и   још   додатних   31   милион   евра   од
Регионалног CARDS-а

(Cudic, V. 2004).

Помоћ Европске Уније нашој земљи усмерена је, у

најгрубљим цртама, на: подршку изградњи демократских
институција, економски оправак и реформе, успостављање
грађанског друштва.

Помоћ економском опоравку и реформама обухвата:

енергетски   сектор,   реконструкцију   и   развој   саобраћајне
инфраструктуре,   област   животне   средине   и   економски   развој
(привреда и финансије). У области животне средине циљ Стратегије
је   „очување   природних   вредности   и   спречавање   неповратних
губитака, заштита становништва од ризика по здравље, подизање на
виши   ниво   управљања   отпадом,   усклађивање   законодавства   из
области   животне   средине   са   правилима   ЕУ   и   међународним
уговорима из ове области.”

ПОЈАМ ОПАСНОГ ОТПАДА И УПРАВЉАЊА ОПАСНИМ
ОТПАДОМ

Актуелни Закон о заштити животне средине Републике

Србије не даје дефиницију опасног отпада, него отпада (у целини) и
опасних и штетних материја.

Управљање опасним отпадом у републици Србији

склоност   оксидацији,   органски   је   пероксид,   акутна   отровност,
инфективност, склоност корозији, у контакту са ваздухом ослобађа
запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне
супстанце,   садржи   токсичне   супстанце   са   одложеним   хроничним
деловањем,   као   и   екотоксичне   карактеристике),   као   и   амбалажа   у
којој је био или јесте спакован опасни отпад.

Идући корак, након дефинисање појмова опасних и штетних

материја, отпада и опасног отпада, јесте дефинисање обима ових
појмова, односно њихова класификација. Према

Закону о

потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног
кретања опасних отпада и њиховом одлагању – Анекса III, VIII и IX

опасне материје се сврставају

(Јолџић,

В., 2002):

експлозивне

материје, предмети пуњени експлозивним материјалима, средства за
паљење,   збијени   гасови,   гасови   претворени   у   течности   и   гасови
растворени   под   притиском,   запаљиве   течности,   запаљиве   чврсте
материје, материје склоне самопаљењу, материје које у додиру са
водом   развијају   запаљиве   гасове,   оксидујуће   материје,   органски
пероксиди, отрови, гадне и заразне материје, радиоактивне материје,
корозивне   материје,   остале   опасне   материје   („опасне   за   време
превоза”), сировине од којих се производе опасне материје и отпаци,
ако имају особине тих материја.

складу са политиком управљања отпадом у Европској

Унији, посебно се издвајају следећи токови отпада (

Национална

стратегија управљања отпадом са програмом приближавања
Европској Унији, 2003

)

кућни,

комерцијални и неопасан

индустријски отпад, отпад од амбалаже,

коришћени акумулатори и

батерије, неупотребљива возила, старе гуме, отпадна уља, ПЦБ

отпад, опасан отпад, електронска опрема, муљ из постројења за

третман отпадних вода.

ЦИЉЕВИ УПРАВЉАЊА ОПАСНИМ ОТПАДОМ

дизајнирању система управљања опасним отпадом

нарочито је значајно дефинисање циљева управљања, који имају
задатак да усмере управљање у жељеном правцу (телеолошки значај
дефинисаних циљева), и да послуже као еталон за вредновање
резултата одређене стретегије и евентуално њено редефинисање.

Токови опасног отпада су болдирани.

Зборник радова Географског факултета

том смислу стратегија управљања опасним отпадом:

одређује основну оријентацију управљања опасним отпадом у
функцији развоја привреде, оријентише управљање опасним отпадом
саобразно регулативи Европске Уније, одређује хијерархију могућих
опција управљања опасним отпадом, идентификује одговорност за
опасни отпад и значај и улогу власничког усмеравања капитала,
успоставља циљеве управљања отпадом за краткорочни и дугорочни
период, одређује улогу и задатке појединим чиниоцима друштва.

Као општи циљеви управљања отпадом издвајају се: заштита

унапређење квалитета животне средине у целини и стања њених

елемената, заштита здравља људи, заштита изворишта питке воде,
имплементација   принципа   одрживог   развоја   и   даља   интеграција
бриге   о   животној   средини   у   секторске   политике,   побољшање
образовања  о  животној средини  и развијање  јавне свести о  њеној
угржености, заштити и унапређењу, примена економских принципа

развој економских приступа у све планове и циљеве заштите

животне средине.

Посебни циљеви управљања опасним отпадом су: рационално

коришћење сировина и енергије и употреба алтернативних горива из
отпада,   смањење   опасности   од   депонованог   отпада   за   садашње   и
будуће   генерације,   имплементација   адекватне   административне   и
професионалне   организације,   осигурање   стабилних   финансијских
ресурса  и подстицајних  механизама за  инвестирање  и спровођење
активности на основу принципа загађивач плаћа и корисник плаћа,
имплентација   информационог   система   у   управљању   опасним
отпадом,   успостављање   стандарда   за   третман   опасног   отпада,
смањење,   поновно   коришћење,   рециклажа   и   регенерација   отпада,
смањење   опасности   од   отпада   применом   најбољих   расположивих
техника   и   супституцијом   хемикалија   које   представљају   ризик   по
животну средину и здравље људи, развијање јавне свести о опасном
отпаду,   његовом   утицају   на   животну   средину   и   здравље
становништва, о адекватним начинима збрињавања опасног отпада и
одрживо управљање отпадом.

ПРИНЦИПИ УПРАВЉАЊА ОПАСНИМ ОТПАДОМ

Кључни принципи који се морају узети у обзир приликом

успостављања и имплементације плана управљања опасним отпадом,
а како би се постигли горе наведени циљеви јесу: принцип одрживог

Зборник радова Географског факултета

производа; 4)

искоришћење

–

искоришћење вредности отпада кроз

компостирање, производ-њу/поврат енергије и друге технологије; 5)

одлагање отпада –

уколико не постоји друго друго одговарајуће

решење, одлагање отпада депоновањем или спаљивањем без
искоришћења енергије.

Принцип примене најпрактичнијих опција

по животну

средину је систематски и консултативни процес доношења одлука
који обухвата заштиту и очување животне средине, али и највећу
економску добит, уз прихватљиве трошкове, како дугорочно, тако и
краткорочно.

Принцип одговорности произвођача

значи да произвођачи,

увозници, дистрибутери, и продавци производа који утичу на пораст
количине отпада, треба да сносе колективну одговорност за настали
отпад. Разматрајући животни век производа, није само произвођач
онај који утиче на стварање отпада, већ и остали у том ланцу имају
велику улогу. Овај принцип указује да произвођач отпада треба да
утиче на: минимизацију стварања отпада, развој производа који су
рециклабилни, развој тржишта за поновно коришћење и рециклажу
њихових производа.

СТАЊЕ ОПАСНОГ ОТПАДА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Постојеће количине отпада, укључујући и опасни отпад, у

Републици Србији, као уосталом и у свим земљама у транзицији,
тешко је проценити, што је условљено неадекватном евиденцијом о
количини и саставу отпада и непостојањем категоризације отпада.
Према подацима струковног удружења КОМДЕЛ-а укупна количина
отпада, које сакупља 90% комуналних предузећа у Србији износи 2,2
милиона тона годишње (

Национална стратегија управљања

отпадом са програмом приближавања Европској Унији, 2003

што

укључује   отпад   из   домаћинстава,   комерцијални   отпад   и   неопасни
индустријски   отпад,   али   и   отпад   из   болница,   других   здравстених
установа   и   осталих   објеката   у   којима   се   обавља   здравстена
делатност, кланични и грађевински отпад.

Подаци о опасном отпаду у Србији су непотпуни. Према

Прелиминарном катастру опасног отпада у СР Југославији из 1993.
године, у Србији се годишње произведе око 260000 тона овог отпада.
Према овом извештају за још 300000 тона отпада годишње треба
испитати како би се утврдило да ли припада категорији опасног