UPRAVLJANJE OPASNIM
OTPADOM
2
OTPAD
Otpad
jeste svaka materija ili
predmet koji vlasnik odbacuje,
namerava ili mora da odbaci, u skladu
sa zakonom
Otpad se razvrstava prema poreklu i
sastavu otpada
4
OPASAN OTPAD
Opasan otpad
jeste otpad koji po
svom poreklu, sastavu ili
koncentraciji opasnih materija može
prouzrokovati opasnost po životnu
sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje
jednu od opasnih karakteristika
utvrđenih posebnim propisima,
uključujući i ambalažu u koju je
opasan otpad bio ili jeste upakovan
5
Klasifikacija otpada
Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada (EWC).
Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog
otpada prema mestu nastanka, poreklu i prema
predviđenom načinu postupanja.
Opasan otpad se klasifikuje prema poreklu,
karakteristikama i sastavu koje ga čine opasnim.
Opasan otpad, kao i otpad koji prema poreklu, sastavu i
karakteristikama može biti opasan mora biti ispitan.
1) katalog otpada
2) listu kategorija otpada (Q lista)
3) listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu
(Y lista – Bazelska konvencija)
4) listu opasnih karakteristika otpada (H lista)
5) listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra
opasnim (C lista).
7
Katalog otpada - Lista grupa
8
Katalog otpada
Indeksni brojevi
10
Katalog otpada - primer
11
OPASAN OTPAD (H lista)
H1
Eksplozivan
H2
Oksidirajući
H3 – A
Visoko zapaljiv
H3-V
Zapaljiv
H4
Nadražujući (iritantan)
H5
Štetan (opasan)
H6
Otrovan
H7
Karcinogen
H8
Korozivan
H9
Infektivan
H10
Toksičan za reprodukciju (teratogen)
H11
Mutagen
H12
Otpad koji oslobađa toksične ili veoma toksične gasove
H13
Izaziva preosetljivost
H14
Ekotoksičan
N15
Otpad koji ima svojstvo da nakon odlaganja proizvodi druge supstance
13
Karakteristike opasnog otpada
H2 – Oksidirajući
supstance i preparati koji izazivaju
visoko egzotermne reakcije u kontaktu
sa drugim supstancama, posebno sa
zapaljivim supstancama
14
Karakteristike opasnog otpada
H3A –Visoko zapaljiv
-
tečne supstance i preparati koji imaju tačku paljenja
ispod 21°C uključujući veoma zapaljive tečnosti, ili
-
supstance i preparati koji se mogu zagrevati i
konačno zapaliti u kontaktu sa vazduhom na
temperaturi okoline bez bilo kakvog izvora energije,
ili
-
čvrste supstance i preparati koji se mogu lako
zapaliti posle kratkog kontakta sa izvorom paljenja i
koji nastavljaju da gore ili budu istrošeni nakon
uklanjanja izvora paljenja, ili
-
gasovite supstance i preparati koji su zapaljivi na
vazduhu pri normalnom pritisku, ili
-
supstance i preparati koji u kontaktu sa vodom ili
vlažnim vazduhom, razvijaju visoko zapaljive gasove
u opasnim količinama
16
Karakteristike opasnog otpada
H4 – Nadražujući (iritantan)
supstance i preparati koji nisu korozivni i
koji kroz neposredan, odložen ili
ponovljen kontakt sa kožom ili
sluzokožom, mogu prouzrokovati
zapaljenje
17
Karakteristike opasnog otpada
H5 – Štetan (opasan)
supstance i preparati koji, ako se udišu
ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu
uključiti ograničene rizike po zdravlje
19
Karakteristike opasnog otpada
H7 – Karcinogen
supstance i preparati koji, ako se udišu
ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu
izazvati rak ili njegov porast
20
Karakteristike opasnog otpada
H8 – Korozivan
supstance i preparati koji mogu uništiti
živo tkivo pri kontaktu
22
Karakteristike opasnog otpada
H10 – Toksičan za reprodukciju
(teratogen)
supstance i preparati koji, ako se udišu
ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu
izazvati nenasledne urođene
nepravilnosti ili njihov porast
23
Karakteristike opasnog otpada
H11 – Mutagen
supstance i preparati koji, ako se udišu
ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu
izazvati nasledne genetske nedostatke ili
njihov porast
25
Karakteristike opasnog otpada
H13* - Izaziva preosetljivost
supstance i preparati koji, ako se udišu
ili ako prodiru kroz kožu, imaju
sposobnost izazivanja reakcije
preosetljivosti, tako da se daljim
izlaganjem proizvode karakteristični
negativni efekti
* u zavisnosti od raspoloživih metoda
testiranja
26
Karakteristike opasnog otpada
H14 – Ekotoksičan
otpad koji predstavlja ili može
predstavljati neposredne ili odložene
rizike za jedan ili više sektora životne
sredine
28
OPASAN OTPAD
Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori
opasnog otpada.
Kao izvori opasnog otpada, između ostalih, uglavnom se
javljaju:
• energetika
• hemijska i farmaceutska industrija
• prehrambena industrija
29
Opasan otpad iz domaćinstva
Nalazi se u manjim količinama u komunalnom otpadu
(ulja, boje, lakovi, antifriz, baterije, akumulatori,
kiseline, baze, lekovi, razređivači, rastvarači i dr.).
Potrebna primarna selekcija
Centri za sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstva pri
centrima za sakupljanje reciklabilnog otpada
Mesta za sakupljanje u maloprodajnim objektima
(baterije, akumulatori, fluorescentne cevi i dr.)
34
Za uspostavljanje sistema upravljanja opasnim otpadom planira se
Za uspostavljanje sistema upravljanja opasnim otpadom planira se
izgradnja jednog Nacionalnog centra za upravljanje opasnim
izgradnja jednog Nacionalnog centra za upravljanje opasnim
otpadom u narednom planskom periodu, dovoljnog kapaciteta za
otpadom u narednom planskom periodu, dovoljnog kapaciteta za
celokupnu količinu opasnog otpada koji se godišnje generiše u
celokupnu količinu opasnog otpada koji se godišnje generiše u
Republici Srbiji.
Republici Srbiji.
Potrebno je izgraditi regionalna skladišta opasnog otpada za njegovo
Potrebno je izgraditi regionalna skladišta opasnog otpada za njegovo
bezbedno sakupljanje i čuvanje do tretmana.
bezbedno sakupljanje i čuvanje do tretmana.
U urbanim centrima je potrebno odrediti i lokacije centara za
U urbanim centrima je potrebno odrediti i lokacije centara za
sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava (otpadnih ulja,
sakupljanje opasnog otpada iz domaćinstava (otpadnih ulja,
otpadnih električnih i elektronskih aparata, otpadnih baterija i dr.),
otpadnih električnih i elektronskih aparata, otpadnih baterija i dr.),
verovatno uz lokacije za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada.
verovatno uz lokacije za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada.
Uspostavljanjem sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada,
Uspostavljanjem sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada,
izgradiće se postrojenja za sakupljanje i tretman otpadnih baterija i
izgradiće se postrojenja za sakupljanje i tretman otpadnih baterija i
akumulatora, guma, ulja, otpada od električnih i elektronskih
akumulatora, guma, ulja, otpada od električnih i elektronskih
proizvoda i dr.
proizvoda i dr.
34
Koncepcija upravljanja otpadom
Koncepcija upravljanja otpadom
prema Strategiji
prema Strategiji
Koncepcija upravljanja otpadom
Koncepcija upravljanja otpadom
prema Strategiji
prema Strategiji
35
35
Šema
Šema
upravljanja
upravljanja
opasnim
opasnim
otpadom
otpadom
Šema
Šema
upravljanja
upravljanja
opasnim
opasnim
otpadom
otpadom
43
Cilj
Promena fizičkih, hemijskih ili
bioloških karakteristika otpada sa
ciljem smanjenja ili neutralizacije
njegovih opasnih karakteristika
44
Mogući tretmani
Biološki tretman
Hemijski tretman
Neutralizacija
Oksidacija
Taloženje
Fizičko hemijski tretman
Adsorpcija na aktivnom uglju
Destilacija
Jonska izmena
Reverzna osmoza
Solidifikacija/stabilizacija
Insineracija
Piroliza
46
Biološki tretmani opasnog otpada
Najviše se koristi za tretman otpadnih voda iz
industrije papira, prerade hrane, farmaceutske
industrije, kao i za preradu procednih voda iz
deponija.
Takođe:
• In-situ bio-remedijacija kontaminiranog
zemljišta
• Tretman kanalizacionih voda
• Tretman zemljišta
• Kompostiranje
47
Biološki tretmani opasnog otpada
• Optimizovan prirodni proces
• Podan za organske otpade male koncentracije
• Stroga kontrola procesa
• Relativno mala cena, efikasan i tolerantan na promene sastava
• Najčešće za prečišćavanje voda
• Može i za on-site ili off-site
• Nove aplikacije se istražuju
49
Hemijski tretmani opasnog otpada
Ovim metodama može se uspešno i uglavnom jeftino uklanjati
opasan otpad. Kada su u pitanju rastvorljive materije mogu se
primeniti jaka oksidaciona sredstva (hlor).
Menjanju hemijske osobine otpada
Koriste hemikalije za tretman
Potrebni detalji o sastavu otpada, reaktivnosti,
Potrebno obučeno osoblje za:
Ocenu sastava otpada
Praćenje hemijskih reakcija
Proveru rezultata reakcije
Opcije:
Neutralizacija
Oksidacija
Taloženje
Redukcija
50
Hemijski tretmani opasnog otpada
Proces
hemijske konverzije za
opasan otpad
Tip otpada
Oksidacija u vla
ž
nim uslovima
Razna organska jedinjenja
Ozonizacija
Fenoli, cijanidi, organsko olovo
Sagorevanje rastopljenih soli
Razna organska jedinjenja
Elektrohemijska oksidacija
Cijanati, tiocijanati, acetati, fenoli, krezoli
Tretman sa formaldehidom
Hrom (VI), cijanidni jon, metal-cijanidni kompleksi
Kataliti
č
ka redukcija sa metalnim prahom
Hlorovana organska jedinjenja
Kataliti
č
ka hidrogenacija
Polihlorovani ugljovodonici
Dehlorinacija
Polihlorovana organska jedinjenja
Destrikcija pomo}u mikrotalasne plazme
Pesticidi, polihlorovani bifenili
Hidroliza
Organofosforni pesticidi, pesticidi na bazi karbamata
Neutralizacija
Jake kiseline,
baze
52
Hemijski tretmani opasnog otpada
Oksidacija
Cijanidni molekuli se uništavaju oksidacijom. Pri tome se
kao oksidacioni agens najčešće upotrebljava hlor.
Oksidacija se mora sprovoditi u baznim uslovima, radi
sprečavanja stvaranja gasa cijanovodonika (HCN). Ovaj
proces je poznat kao alkalna hlorinacija. Pri oksidaciji
hlora, reakcija se odvija u dva koraka.
53
Hemijski tretmani opasnog otpada
Taloženje
Metali se često uklanjaju iz otpadnih voda iz
galvanizacije metodom taloženja. Ovo je direktna
primena principa rastvorljivosti proizvoda. Povećanjem
pH pomoću kreča ili NaOH rastvorljivost metala se
smanjuje i metali se talože kao hidroksidi metala.
Optimalno uklanjanje se postiže izborom optimalnog pH.
Iako postoji optimum za svaki metal, u mnogim
slučajevima su metali pomešani, i najniža vrednost za
svaki pojedini metal se ne može postići u smeši.
55
Fizičko-hemijski tretmani opasnog
otpada
Pojedini procesi fizičko-hemijskog tretmana se koriste
radi odvajanja opasnog otpada iz vodenih rastvora.
Otpad nije detoksifikovan, ali je koncentrovan za dalji
tretman ili iskorišćenje.
56
Fizičko-hemijski tretmani opasnog
otpada
Adsorpcija na aktivnom uglju
Adsorpcija je proces razmene mase u kome se pare ili
hemikalije u rastvoru vezuju za čvrstu supstancu pomoću
medjumolekulskih sila (npr. Van der Valsove sile). To je
površinski fenomen. Aktivni ugalj, molekularna sita, silika gel i
aktivirani aluminijum su najčešći adsorbensi. Aktivna mesta
postaju zasićena u nekom trenutku vremena. Kada organski
materijal ima komercijalnu vrednost adsorpcioni sloj se
regeneriše propuštanjem pare kroz njega. Para se zatim
kondenzuje i organska frakcija izdvaja iz vode. Ako organska
jedinjenja nemaju komercijalnu vrednost, ugalj se može ili
sagorevati ili vratiti proizvodjaču na regeneraciju. Sistemi sa
aktivnim ugljem su u upotrebi preko dvadeset godina
.
58
Fizičko-hemijski tretmani opasnog
otpada
Jonska izmena
Metali i jonizovane organske hemikalije se mogu regenerisati kroz
proces jonske izmene. U jonskoj izmeni, otpad koji sadrži jon koji
treba ukloniti propušta se kroz sloj smole. Smola se bira u
zavisnosti da li treba odvojiti katjon ili anjon.
Joni se uklanjaju sa površine smole u zamenu za jone u rastvoru.
Na primer, vodonik ili natrijum se menjaju za katjone (metal u
rastvoru). Kada sloj postane zasićen, proces se zaustavlja i smola
se regeneriše prolaskom koncentrovanog rastvora koji sadrži
originalni jon (vodonik ili natrijum) ponovo kroz sloj. Najčešće se
zahteva predfiltar da se odvoje suspendovane materije koje mogu
hidraulički zaprljati kolonu. On takodje uklanja organske materije i
ulja koja mogu uništiti smolu.
Proces jonske izmene je pogodan za relativno razblažene
koncentracije, manje od 1000 mg/l. Jonska izmena je komercijalno
primenjena za iskorišćenje galvanskih hemikalija iz kupatila
kiselina-bakar, kiselina-cink, nikal, kalaj, kobalt i hrom.
59
Fizičko-hemijski tretmani opasnog
otpada
Reversna osmoza
Osmoza se definiše kao spontani transport rastvarača iz
razblaženog rastvora do koncentrovanog rastvora kroz idealnu
polupropustljivu membranu koja sprečava prolaz rastvoru, ali
dozvoljava prolaz rastvaraču.
Kod ovog procesa, rastvarač se odvaja od rastvora korišćenjem
pritiska, koji je viši od osmotskog, te usmerava kretanje
rastvarača kroz delimično propusnu membranu. Kada se ovaj
proces primeni na vode iz procesa obrade metala, onda je rastvor
metal, a rastvarač voda. Proces je pogodan za obradu i organskih i
neorganskih vrsta opasnog otpada.
Selektivne membrane su se dobro pokazale kod kupatila sa
niklom, bakrom, cinkom i hromom.
61
Stabilizacija/solidifikacija
Stabilizacija/solidifikacija otpada je proces smanjivanja
pokretljivosti otpada.
Otpadni materijal se meša sa drugim materijalima u cilju
dobijanja smeše koja može da bude u čvstom ili nekom
drugom prihvatljivom obliku, pogodnom za dalje
upravljanje
Redukuje mogućnost curenja
Konverzija u manje toksičnu formu
Smanjuje površinu otpada
Redukuje mobilnost polutanta
Formacija čvrste mase bez slobodne tečnosti
Poboljšanje u rukovanju i fizičkim karakteristikama otpada
Predtretman za odlaganje na deponiju opasnog otpada
62
Stabilizacija/solidifikacija
Tipični opasni otpadni tretirani stabilizacijom/solidifikacijom:
Ostaci iz postrojenja za prečišćavanje gasova
Otpad iz muljeva prerade metala
Taložni muljevi
Filterske pogače iz presa
Otpad iz kožarske industrije
Kontaminirano zemljište
Mulj iz laguna
drugi dominantno neorganski otpad koji sadrži i
organske komponente
64
Termički procesi tremana opasnog
otpada
Destrukcija opasnih otpada pod uticajem
visoke temperature
Veliko smanjenje zapremine otpada
Proizvodnja toplotne i/ili električne energije
Visoki investicioni troškovi
65
Termički procesi tremana opasnog
otpada
Insineracija
Insineracija upotrebljava toplotu i kiseonik iz vazduha za uništavanje
organskih frakcija u otpadu. Zahteva visoke temperature od 900
o
C i više
(minimalna temperatura sagorevanja je 850
o
C i vreme zadržavanja gasova
u komori od 2 sekunde). Sa hemijskog stanovišta insineracija predstavlja
egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u
ugljendioksid i vodenu paru, uz oslobadjanje toplote.
Otpad koji se ubacuje u insinerator nije sastavljen samo od organskih
jedinjenja. Neorganski materijali uključujući metale i staklo se često nalaze u
otpadu. Metali i nemetali podležu oksidaciji kao rezultat insineracije. Na
primer, metalni bakar prelazi u bakaroksid, natrijum i kalijum u hidrokside,
fluor u fluorovodonik, hlor u hlorovodonik i ugljenik u ugljendioksid. Drugi
konstituenti čine zaostali pepeo ili otpadne gasove i zahtevaju posebno
rukovanje, tretman i odlaganje.
67
Termički procesi tremana opasnog
otpada
Savremena postrojenja za termički tretman otpada
moraju biti opremljena složenim i automatskim
upravljanim uređajima za čišćenje dimnih gasova.
To je i glavni razlog visokim troškovima termičkog
tretmana otpada.
Ti troškovi se mogu smanjiti prodajom proizvedene
toplotne i električne energije.
Ostatak nakon tretmana mora se
propisno odložiti
68
PRIMER
Upravljanje opasnim otpadom u industriji
70
Transport opasnog otpada
jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i
pretovar) i istovar otpada, i ovim se može baviti samo lice koje ima dozvolu za transport opasnog otpada
izdatu od nadležnog organa.
Otpad se transportuje u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na drugi odgovarajući način kako bi se sprečilo
rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara i kako bi se sprečilo zagađenje vazduha,
vode, zemljišta i životne sredine.
Transport opasnog otpada
može se vršiti samo
ADR opremljenim vozilima
i sertifikovanim vozilima
(cisterna) kojim upravljaju vozači sa sertifikatom o stručnoj osposobljenosti za transport opasnog tereta -
ADR. Kretanje opasnog otpada uvek prati Dokument o kretanju otpada koji popunjava proizvođač, odnosno
vlasnik i svako ko preuzima
opasan otpad
. Proizvođač, odnosno vlasnik opasnog otpada dužan je da trajno
čuva kopiju dokumenta kojim se potvrđuje da je kretanje otpada završeno i koji sadrži potpis i pečat
primaoca otpada.
Transport opasnog otpada
71
Dozvola za upravljanje otpadom
jeste rešenje nadležnog organa kojim
se pravnom ili fizičkom licu odobrava sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i
tranzit, skladištenje, tretman ili odlaganje otpada i utvrđuju uslovi
postupanja sa otpadom na način koji obezbeđuje najmanji rizik po zdravlje
ljudi i životnu sredinu.
Prema
zakonu o upravljanju otpadom
,
opasan otpad
ne može
preuzeti na upravljanje lice koje nema odgovarajuću dozvolu.
Dozvola za upravljanje opasnim otpadom
73
Bazelska konvencija
Bazelska konvencija je nastala na konferenciji u
Bazelu, Švajcarska, 1989. godine, gde je
sačinjen dokument Programa za životnu sredinu
Ujedinjenih nacija (UNEP) pod nazivom
«Bazelska konvencija za kontrolu
prekograničnih kretanja opasnih otpada i
njihovo uklanjanje»
74
Bazelska konvencija
Cilj Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog
kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja
(Bazelska konvencija) i njenih protokola je da se
obezbedi sveobuhvatna kontrola prekograničnog
kretanja opasnog otpada. Ova konvencija podrazumeva
i odgovornost i blagovremenu isplatu naknada za štete
koje proisteknu usled prekograničnog kretanja takvog
opasnog otpada, uključujući i incidente koji se javljaju
kao posledica nezakonitog prometa.
76
Elementi sistema obaveštavanja i kontrole
.
Obaveza obaveštavanja
.
Prethodno pismeno prihvaćena procedura
.
Obaveze ponovnog uvoza
.
Zabrane i restrikcije
.
Definicija i kontrola ilegalnog transporta
Dokumenti
.
Ugovor između izvoznika i preduzeća koje će sanirati opasni
otpad
.
Garancije osiguranja i finansiranja
.
Medjunarodni transportni propisi
.
Ekološko upravljanje otpadom
NACIONALNI PROPISI
NACIONALNI PROPISI
U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM
U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM
79
Zakonodavstvo Republike Srbije
Zakon o upravljanju otpadom,
Zakon o upravljanju otpadom,
Sl.glasnik
Sl.glasnik
RS, 36/09
RS, 36/09
, 88/10,
, 88/10,
14/16
14/16
Zakon o
Zakon o
zaštiti životne sredine,
zaštiti životne sredine,
Sl.glasnik
Sl.glasnik
RS, 135/04,
RS, 135/04,
36/09
36/09
,
,
14/16
14/16
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, 135/04, 36/09
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, 135/04, 36/09
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu,
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu,
135/04
135/04
, 88/10
, 88/10
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagadjivanja,
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagadjivanja,
135/04
135/04
, 25/15
, 25/15
Zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije
(Sl. glasnik
RS br. 135/04, 36/09, 14/16)
definiše osnovna načela zaštite
životne sredine, upravljanje i zaštitu prirodnih resursa, mere i
uslove zaštite životne sredine, programe i planiranje u oblasti
zaštite životne sredine, industrijske udese, učešće javnosti,
monitoring i informacioni sistem, sa jasno navedenim
nadležnostima Agencije za zaštitu životne sredine,
izveštavanje, finansiranje zaštite životne sredine, inspekcije i
kazne.
Z
akon o proceni uticaja na
ž
ivotnu
sre
d
inu
(Sl. glasnik RS br. 135/04, 36/09)
Procena uticaja projekata na životnu sredinu vrši se za
projekte koji se planiraju i realizuju, uključujući promene
tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili
prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog
zagadjivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po
zdravlje ljudi.
Procena uticaja projekata na životnu sredinu obuhvata
projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike,
saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede
i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju
na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini
nepokretnog kulturnog dobra.
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli
zagadjenja
(Sl. glasnik RS br. 135/04, 25/15)
•
Za rad n
Za rad n
ov
ov
ih
ih
i postoje
i postoje
ć
ć
ih postroje
ih postroje
nj
nj
a
a
koja mogu imati negativne
koja mogu imati negativne
uticaje na zdrav
uticaje na zdrav
lj
lj
e
e
lj
lj
udi i
udi i
ž
ž
ivotnu sredinu pribav
ivotnu sredinu pribav
lj
lj
a se integrisana
a se integrisana
dozvol
dozvol
a
a
kojom se obezbe
kojom se obezbe
dj
dj
uje spre
uje spre
č
č
ava
ava
nj
nj
e i kontrola zaga
e i kontrola zaga
dj
dj
iva
iva
nj
nj
a
a
ž
ž
ivotne sredine.
ivotne sredine.
•
Zakon uredjuje v
Zakon uredjuje v
rste aktivnosti i postroje
rste aktivnosti i postroje
nj
nj
a, uslov
a, uslov
e
e
i postupak
i postupak
izdava
izdava
nj
nj
a integrisane dozvole, nadzor i druga pita
a integrisane dozvole, nadzor i druga pita
nj
nj
a od zna
a od zna
č
č
aja
aja
za integrisano spre
za integrisano spre
č
č
ava
ava
nj
nj
e i kontrolu zaga
e i kontrolu zaga
dj
dj
iva
iva
nj
nj
a
a
ž
ž
ivotne sredine.
ivotne sredine.
Zakon o upravljanju otpadom
1. Strategija
1. Strategija
Osnovni dokument u planiranju upravljanja otpadom je Strategija koju donosi
Osnovni dokument u planiranju upravljanja otpadom je Strategija koju donosi
Vlada, za period od deset godina i koja se obavezno revidira posle pet godina, na
Vlada, za period od deset godina i koja se obavezno revidira posle pet godina, na
predlog ministarstva.
predlog ministarstva.
2. Planovi upravljanja otpadom
2. Planovi upravljanja otpadom
D
D
ve ili više jedinica lokalne samouprave donose regionalni plan upravljanja
ve ili više jedinica lokalne samouprave donose regionalni plan upravljanja
otpadom kojim se definišu zajednički ciljevi u upravljanju otpadom u skladu
otpadom kojim se definišu zajednički ciljevi u upravljanju otpadom u skladu
Strategijom.
Strategijom.
Lokalni plan upravljanja otpadom donosi jedinica lokalne samouprave u skladu sa
Lokalni plan upravljanja otpadom donosi jedinica lokalne samouprave u skladu sa
Strategijom.
Strategijom.
3. Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koja se izdaje integrisana dozvola
3. Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koja se izdaje integrisana dozvola
Plan upravljanja otpadom donosi se za postrojenja za koja se izdaje integrisana
Plan upravljanja otpadom donosi se za postrojenja za koja se izdaje integrisana
dozvola. To su industrijska i druga postrojenja koja proizvode otpad.
dozvola. To su industrijska i druga postrojenja koja proizvode otpad.
4. Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom
4. Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom
Postrojenja za upravljanje otpadom za koja se izdaje integrisana ili dozvola za
Postrojenja za upravljanje otpadom za koja se izdaje integrisana ili dozvola za
upravljanje otpadom, pripremaju i donose radni plan postrojenja za upravljanje
upravljanje otpadom, pripremaju i donose radni plan postrojenja za upravljanje
otpadom.
otpadom.
OSTALI PROPISI
Zakon o Prostornom planu (Sl. glasnik RS br. 88/10)
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09,
81/09, 64/10,
24/11, 121/2012, 42/2013 - odluka US,
50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i
145/2014)
88
Direktive EU
Direktiva 2008/89/E
Direktiva 2008/89/E
C
C
o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu
o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu
75/442/EE
75/442/EE
C
C
, 2006/12/E
, 2006/12/E
C
C
(Okvirna direktiva)
(Okvirna direktiva)
Landfill of Waste, Council Directive 99/31/EC
Landfill of Waste, Council Directive 99/31/EC
Industrial Emission Directive 2010/75/EU
Industrial Emission Directive 2010/75/EU
Packaging Waste Directive 94/62/EC as amended by Regulation (EC)
Packaging Waste Directive 94/62/EC as amended by Regulation (EC)
1882/2003 and Directives
1882/2003 and Directives
2004/12/EC and 2005/20/EC
2004/12/EC and 2005/20/EC
Waste Oils Directive 75/439/EEC as amended by Directives 1987/101/EEC,
Waste Oils Directive 75/439/EEC as amended by Directives 1987/101/EEC,
91/692/EEC and 2000/76/EC
91/692/EEC and 2000/76/EC
Batteries Directive 2006/66/EC, repealing Directive 91/157/EEC as amended
Batteries Directive 2006/66/EC, repealing Directive 91/157/EEC as amended
by Directive
by Directive
2008/12/EC
2008/12/EC
PCBs/PCTs, Council Directive 96/59/EC
PCBs/PCTs, Council Directive 96/59/EC
Sewage Sludge, Council Directive 86/278/EEC
Sewage Sludge, Council Directive 86/278/EEC
End
End
-
-
of
of
-
-
life vehicles
life vehicles
, Council Directive 2000/53/EC
, Council Directive 2000/53/EC
WEEE, Council Directive 2002/95/EC and 2002/96/EC
WEEE, Council Directive 2002/95/EC and 2002/96/EC
Cilj direktive je uspostavljanje sistema za kordinisano upravljanje
Cilj direktive je uspostavljanje sistema za kordinisano upravljanje
otpadom u
otpadom u
EU
EU
sa ciljem da se ograniči
sa ciljem da se ograniči
nastajanje
nastajanje
otpada.
otpada.
Direktivom se:
Direktivom se:
•
definiše osnovna terminologija vezana za otpad
definiše osnovna terminologija vezana za otpad
•
utvrđuje jedinstven sistem klasifikacije u zemljama EU
utvrđuje jedinstven sistem klasifikacije u zemljama EU
•
definiše strategija upravljanja otpadom u EU
definiše strategija upravljanja otpadom u EU
•
zabranjuje nekontrolisano odlaganje otpada
zabranjuje nekontrolisano odlaganje otpada
•
definiše hijerarhija upravljanja otpadom
definiše hijerarhija upravljanja otpadom
•
uspostavlja obaveza izdavanja posebnih dozvola za
uspostavlja obaveza izdavanja posebnih dozvola za
transport,
transport,
tretman, skladištenj
tretman, skladištenj
e
e
i odlaganj
i odlaganj
e
e
otpada
otpada
•
određuje obaveza
određuje obaveza
za
za
izradu Plana upravljanja otpadom
izradu Plana upravljanja otpadom
...
...
Direktiva 2008/89/E
Direktiva 2008/89/E
C
C
o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje
o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje
Okvirnu direktivu 75/442/EE
Okvirnu direktivu 75/442/EE
C
C
, 2006/12/E
, 2006/12/E
C
C
(Okvirna
(Okvirna
direktiva)
direktiva)
