УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН НИКОЛА ТЕСЛА’’ У БЕОГРАДУ

Факултет за предузетнички бизнис

Предмет:

Управљање организационим променама

Семинарски рад

Тема Рада:

Перцепција кризног менаџмента

Ментор:

Студент:

Доц. Др Небојша Закић

Катарина Ивановић 10/2012

Фебруар, 2013.

САДРЖАЈ:

1. УВОД....................................................................................................................................3

2. Дефинисање кризног менаџмента.....................................................................................4

3. Врсте кризног менаџмента.................................................................................................5

4. Организациони аспекти кризног менаџмента.................................................................7

5. Феномен кризе.....................................................................................................................9

6. Симптоми кризе..................................................................................................................10

7. Uзроци кризе.......................................................................................................................11

8. Перцепција управљања ризиком......................................................................................12

9. Кризне ситуације................................................................................................................15

10. Спречавање потенцијалне кризе предузећа...................................................................15

11. Откривање потенцијалне кризе предузећа....................................................................16

Закључак..................................................................................................................................18

Литература...............................................................................................................................19

ДЕФИНИСАЊЕ КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА

Разумевање  феномена  кризе  као  процеса  који  има  свој  животни  циклус захтева да
одговор на кризу буде схваћен као процес. У позадини настанка кризе леже бројни
узроци,     што   значи   да   она   нема   линеарни   ток.   Узроци   схваћени   као   ризици
претпостављају   могућност   да   се   њима   управља   на   начин   који   ће резултовати
позитивним исходом. То значи да информације о ризику морају бити правовремене,
релевантне и поуздане за  доношење  исправних   одлука.У противном, информациони
дефицит, па и суфицит и  немогућност  да се обради мноштво   информација   и   лоши
канали комуникација, имаће као последицу екстремно лоше структуиране одлуке.

Због немогућности да се утврди прецизна демаркација почетка кризе, јављају се  бројне
недоумице  у  вези  са  разјашњењем  појмова  ризици  и  кризе,  што  се последично
одражава     на   тешкоће   разликовања   менаџмента   ризика   и   кризног менаџмента.
Будући да криза представља поремећај или промену постојећег стања или вредности, а
свака промена или  поремећај није криза, у наредном тексту ће бити говора о природи и
карактеру промена и утицаја који их производе као извора кризе. Разуме се да се врсте
и обим промена и поремећаја процењују у односу на организационе циљеве и штићене
вредности.

У оквиру напора да се криза спречи и избегну или ублаже њени негативни ефекти не
постоји суштинска разлика између појмова управљање кризом и кризног менаџмента.
Први се углавном везује за политичке кризе, док се кризни менаџмент као појам у
много већој мери употребљава у организационом контексту у јавним и приватним
сферама делатности.

Док су се кризе у међувремену смењивале, а кризни менаџмент добијао своје место у
менаџменту организација и почео да се изучава у референтним научним и образовним
институцијама, још увек није усвојен јединствен стандард за овај термин. Већа
сагласност постоји када се деле активности, које уједно могу представљати и фазе
кризног менаџмента на: планирање, управљање ризицима, детекција кризе, одговор,
опоравак и процена.

Кризни менаџмент треба схватити као посебну форму управљања предузећем од
највишег приоритета, чији би задатак био да избегне или савлада све оне процесе
предузећа, који би иначе били у стању да супстанционално угрозе или чак онемогуће
даљи опстанак предузећа.

По мишљењу Хеса и Фечнера

, појам кризни менаџмент има два значења:

Институционални   и   функционални.   Под   кризним   меџментом   у   институционалном
смислу   подразумевају   се   особе   које   као   заступници   власника   капитала   или   снагом
закона   воде   предузеће   у   кризи   са   циљем   његовог   санирања.   Кризни   менаџмент   у
функционалном   смислу   представља   вођење   предузећа   које     тежи     за     циљем     да
предузеће изведе из кризе и да га учини дугорочно способним за опстанак. Кризни
менаџмент као процес управљања обухвата фазе планирања, реализације и контроле.

1 H.Hess, Sanierungshandbuch, 2.Auflage, Luchterhand, Neuwied, 1991., str 30.

ВРСТЕ КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА

Посматрано из перспективе било којег предузећа, постоје два базична приступа
кризи:

•Свако предузеће треба да настоји да спречи настанак кризе. То подразумева не само
мере за одбрану од кризе, већ и рано уочавање кризе у самом њеном зачетку. Овакав
приступ назива се избегавање или антиципирање кризе.

•Чак и такве превентивне мере могу да доживе неуспех или се предузеће изненада може
наћи у опасности због сасвим неочекиваног развоја догађаја. Када   се   то   догоди,
веома  је  битна  брза  реакција.  Овде  су  проблеми адресовани  након  што  је  криза
постала     већ     очигледна.     Ово     је     кризни   менаџмент   или   управљање   пословним
заокретом.

Зангер

сматра да су у научној области кризе могућа два суштинска приступа:

•Реактивни начин посматрања, који полази од постојања тенденција које изазивају
кризу у развоју предузећа, односно од латентне или манифестујуће кризне ситуације.

•Превентивни начин посматрања, путем кога треба да се са успехом спречи настајање
кризе.

Успешни  кризни  менаџмент  обухвата  све  фазе  кризе  предузећа.  Он  има различите
задатке у различитим фазама. Ако се пође од тога да процес кризе има следеће фазе:
потенцијална криза, латентна криза, акутна савладива криза, акутна несавладива криза
предузећа, онда то у првој фази значи планирање, спровођење и контролу циљев   и
стратегија   ка будућности оријентисане компензације потенцијалне кризе   предузећа,
превентивно   сузбијање   латентне   кризе   предузећа,   репулзивну   одбрану   одакутне
савладиве

кризе предузећа и ублажавање неизбежних последица акутне

несавладиве кризе предузећа. Према томе, кризни менаџмент треба да поред елемената
који садрже реактивне мере на већ насталу кризу обухвати и такве елементе који
омогућавају активне мере против кризе која још није наступила.

Очигледно да се кризни менаџмент као систем појмовно и садржински може поделити
на   два  различита   поља   акције:  избегавање   (спречавање)  кризе   и савладавање
кризе.   На   тај   начин   се   прави   разлика   између   две   основне   форме кризног
менаџмента,  које  се  могу  означити  као:  активни  кризни  менамент  и реактивни
кризни менаџмент.

2 C. Zanger, Unternehmenskrisen und Produktentwicklung, Zeitschrift fur Betriebswirtschaft, 1991. str. 983

3 U. Krystek, Organisatorische Moglichkeiten des Krisenmanagement, Zeitschrift fur Organisation, 1980. str 54.