1 |

P a g e

УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

1.УВОД

Може се рећи да живимо у свету отпада. Раст популације и продукција све већих
количина отпада чини да депоније постају све бројније и све више деградирају животну
средину. Депоније заузимају велике површине обрадивог земљишта, прерастају у
неконтролисана сметлишта са високим ризиком од удесних ситуација и захтевају огромне
трошкове санације и рекултивације. Огромна количина отпада настаје сваког дана у свету,
како у насељима, тако и у пољопривредним подручјима.
Сваке године у океан доспева око 10 милиона тона нафтних деривата а у реке и мора
преко 500 милијарди тона индустријског отпада. Индустријски погони и саобраћај избаце
у атмосферу око милијарду тона аеросола и исто толико пепела.
На депонијама отпад се скупља годинама. Отпад се скупља како на специјализованим
депонијама, тако и на дивљим сметлиштима.На дивље депоније стиже и до 70 % укупног
отпада.
Биохемијски процеси разлагања отпада негативно утичу на животну средину. Депоније
комуналног отпада загађују земљиште и биљке, ваздух, подземне и површинске воде, на
њима се у огромним количинама размножавају пацови, мишеви и инсекти, што доприноси
ширењу инфекција. Настала ситуација представља реалну претњу људском здрављу- како
садашњих тако и будућих генерација. Зато се данас у читавом свету намеће проблем
заштите животне средине путем управљања отпадом.
Састав отпадних материја је веома различит и укључује чврсти комунални отпад,
индустријски, као и пољопривредни, медицински, електронски и друге врсте отпада
мешовитог састава.
Посебан проблем представља опасни отпад (хемијски, биолошки и нуклеарни) са
изразитим загађујућим ефектом и многим негативним последицама по људско здравље и
животну средину.
И док је у земљама у развоју, почетком 90-тих година 20.века, долазило 100-330кг чврстог
отпада по глави становника, у европској унији тај број је износио 414, а у Северној
Америци 720кг. У свим земљама света, долази до повећања, како у апсолутној количини
произведеног отпада, тако и у количини отпада по особи.
Проблем је у томе што се већина отпада не прерађује, већ се одвози на депоније које
заузимају велике површине у околини градова и представљају опасно загађујуће
супстанце ваздуха, воде и земљишта.

преу

зето

са :

http://www.scribd.com/doc/66150385/Ekoloski-Menadzment-Upravljanje-Otpadom

2 |

P a g e

слика бр 1

2.Отпад и управљање отпадом

Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања
производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и
отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно
потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.

Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта
заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног става
друштва према отпаду. Он се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације
земље, кога је прати

ла реална опасност од исцрпљивања неких стратешких ресурса у

врло кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста
чврстог отпада. Та дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне
средине

Подела отпада
Интегрални систем управљања отпадом
Национална стратегија управљања отпадом

2.1.Подела отпада

Отпад се дели на више начина:

 Према саставу,
 Према месту настанка,

преузето са

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked

4 |

P a g e

територијалне целине, најчешће општине, у складу са
прописима и плановима општине

Кућни отпад

Отпад из домаћинстава који се свакодневно сакупља,
као и посебно сакупљен опасан отпад из домаћинстава,
кабасти отпад, баштенски отпад и сл;

Комерцијални отпад

Отпад који настаје у предузећима, установама и другим
институцијама које се у целини или делимично баве
трговином, услугама, канцеларијским пословима,
спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из
домаћинства и индустријског отпада

Биодеградабилни
отпад

Отпад који је погодан за анаеробну или аеробну
разградњу, као што су храна и баштенски отпад и
папир, и картон

Амбалажни отпад

Свака амбалажа или амбалажни материјал који не
може да се искористи у првобитне сврхе, изузев отпада
насталог у процесу производње амбалаже

Индустријски отпад

Отпад из било које индустрије или са локације на којој
се налази индустрија, осим отпада из рудника и
каменолома

2.2.Интегрални систем управљања отпадом

Управљање отпадом представља спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у
оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, и одлагања отпада, укључујући и
надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после
затварања;

Високи трошкови, нерационална организација, низак квалитет услуга и недовољна брига
за околину резултат су поразног стања у организацији управљања отпадом.

Отпад и поступање с отпадом јавност је спознала као проблем. Међутим, она га не осећа
и не доживљава као свој, него као туђи и за чије решавање је надлежан неко други -
држава, локална самоуправа, индустрија итд. У највећем броју случајева, спремност на
учешће на решавању овог проблема, јавност показује само када је сама угрожена или
уколико је сама заинтересована за његово решавање.

У Србији је практично једини начин управљања отпадом одлагање на локалне депоније,
које, са веома мало изузетака, не задовољавају ни основне хигијенске и техничко-
технолошке услове, а поред свега нека од постојећих одлагалишта су практично
попуњена. У Србији је, према постојећем стању, врло мало депонија које се могу
укључити у санитарне депоније. Интегрални систем управљања отпадом представља низ
делатности и активности који подразумева:

 превенцију настајања отпада,

5 |

P a g e

 смањење количине отпада и његових опасних карактеристика,
 третман отпада,
 планирање и контролу делатности и процеса управљања отпадом,
 транспорт отпада,
 успостављање, рад, затварање и одржавање постројења за третман отпада,
 мониторинг,
 саветовање и образовање у вези делатности и активности на управљању отпадом.

Овај систем се заснива на избору и примени ефикасних технологија којима се остварују
специфични циљеви управљања отпадом уз одговарајућу изградњу законске регулативе.
Основни предуслов за успешну имплементацију и функционисање интегралног система
управљања отпадом је одређено хијерархијско одвијање активности у оквиру њега, што је
приказано на слици.

Слика бр 3

2.3.Национална стратегија управљања отпадом

Национална стратегија управљања отпадом - са програмом приближаваља Европској
унији усвојена је 4. јула 2003. године од стране Владе Републике Србије. Она представља
базни документ којим се обезбеђују услови за рационално и одрживо управљање отпадом
на нивоу Републике.

Стратегија одређује:

 Правце у складу са економским развојем;
 Правце у складу са захтевима и плановима Европске уније;
 Хијерахију могућих опција;
 Активности у поступку хармонизације са законском регулативом ЕУ;
 Одговорности;
 Циљеве;

7 |

P a g e

површини или испод површине земље где се отпад
коначно одлаже укључујући: интерна места за
одлагање (депонија где произвођач одлаже сопствени
отпад на месту настанка), стална места (више од једне
године) која се користе за привремено складиштење
отпада, осим трансфер станица и складиштења отпада
пре третмана или поновног искоришћења (период
краћи од три године) или складиштења отпада пре
одлагања (период краћи од једне године).

Трансфер станица

Место до којег се отпад допрема и привремено
складишти ради раздвајања или претовара пре
транспорта на друго место ради складиштења,
третмана или одлагања.

Рециклажни центар

Место где се врши поновна прерада отпадних
материјала у производном процесу за првобитну
намену, органску рециклажу или другу намену, осим у
енергетске сврхе

Центар за
компостирање

Место где се врши третман чврстог органског отпада
под дејством микроорганизама, у циљу стварања
компоста, у присуству кисеоника и под контролисаним
условима.

Спалионице
комуналног отпада

Место где се врши процес спаљивања (инсинерације)
отпада тј., контролисани термички третман отпада, са
или без искоришћења енергије произведене
сагоревањем у стационарном или мобилном
постројењу, а који обухвата и пиролизу, гасификацију
и сагоревање у плазми.

2.4.Метода уклањања

2.4.1. Депонија

Одлагање отпада на депонији укључује сахрањивање отпада, и то остаје уобичајена пракса
у већини земаља. Депоније су често основана у напуштеном или
неискоришћених каменолома, рударство празнине или позајмиштеа. Правилно дизајниран
и добри руководи депонија може бити хигијенски и релативно јевтина метода уклањања
отпадних материјала. Лош дизајниран или лоше управља депонија може да створи низ
негативних утицаја на животну средину, као што су ветар цвету легло, привлачење , и
генерација течних процедних вода. Још један заједнички производ депоније је гас
(углавном се састоји од метана и угљендиоксида

), који се производи као органски отпад