UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA I ZARADAMA
Prof. dr Dragoslav Slović
2
1. UVOD
Sistem zarada je skup pravila, procedura i resursa čija je svrha izračunavanje odgovarajuće
zarade svakog pojedinca u preduzeću zavisno od njegovog doprinosa ostvarivanju ciljeva
preduzeća. Potrebno je napraviti takav sistem zarada koji će da obezbedi odgovarajuću zaradu za
svaki posao koji treba da se izvrši i koji će motivisati zaposlene da daju svoj puni doprinos
poboljšanju performansi procesa.
Zarada predstavlja novčanu nadoknadu zaposlenom za izvršeni rad. Sa aspekta preduzeća zarade
zaposlenih su troškovi za angažovani ljudski rad. Sa aspekta radnika zarada predstavlja
nadoknadu za rad koji je on izvršio, pri čemu su značajni veličina zarade i njen odnos prema
zaradama drugih radnika. U organizaciji se mogu javiti dva tipa konflikata vezanih za zarade.
Konflikt zbog visine zarade, između radnika i poslodavca, se javlja zbog toga što poslodavac želi
da minimizira troškove zarada kako bi ostvario što veći profit a radnik želi da ostvari što veću
platu da bi poboljšao životni standard sebe i svoje porodice. U uslovima tržišnog privređivanja i
postojanja pravne države i
radničkih sindikata ovaj konflikt se razrešava tako što se visina
zarade određuje na osnovu ponude i potražnje za određenom vrstom posla, zakonske regulative i
sporazuma između poslodavaca i radničkih sindikata.
Konflikt zbog odnosa između zarada zaposlenih nastaje ako je odnos veličine zarada zaposlenih
različit od odnosa vrednosti poslova koje obavljaju. Ovaj konflikt dovodi do poremećaja
međuljudskih odnosa u organizaciji, pada motivacije i smanjenja radnih rezultata.
Da bi se izbegli konflikti vezani za zarade potrebno je napraviti takav sistem zarada koji će da
obezbedi odgovarajuću nadoknadu za svaki posao koji treba da se izvrši i koji će motivisati
zaposlene da daju svoj puni doprinos ostvarivanju ciljeva preduzeća. To se može uraditi
primenom postupka koji se sastoji od sledećih faza:
analiza i opis poslova, kako bi se definisali zahtevi rada i parametri na osnovu kojih se
mogu odrediti performanse;
vrednovanje poslova, kako bi se odredio odnos između različitih poslova i osnovna zarada
koju zaposleni dobija kada radi dobro, to jest kada ostvari standardni učinak, i
projektovanje i primena modela stimulativnog plaćanja zarada, u skladu sa
doprinosom svakog zaposlenog, kako bi se odredio stimulativni dodatak zavisno od
ostvarenih performansi pojedinaca i timova.
4
Opis posla ili radnog mesta je dokument koji na detaljan i sistematičan način prikazuje podatke
o poslu ili radnom mestu u preduzeću i sadrži sledeće celine:
opšte podatke za identifikaciju posla ili radnog mesta i njegovog položaja u organizacionoj
strukturi preduzeća,
sažet opis svrhe postojanja posla ili radnog mesta (svrha radnog mesta),
opis zadataka koji se obavljaju na poslu ili radnom mestu i njihovo učešće (opis zadataka),
opis minimalno potrebnih znanja, veština i sposobnosti potrebnih za rad na poslu ili
radnom mestu,
sistematizaciju zahteva rada na poslu ili radnom mestu u pogledu složenosti,
odgovornosti, uslova rada i napora u radu na poslu ili radnom mestu radi vrednovanja
poslova ili radnih mesta i
izvod iz zahteva rada potreban za sistematizaciju poslova ili radnih mesta kojim se definišu
posebni uslovi za rad na poslu ili radnom mestu.
Opis jednog radnog mesta prikazan je na slici 1.
Slika 1. Opis radnog mesta
5
Opšti podaci o radnom mestu
su osnovni podaci o radnom mestu pomoću kojih utvrđujemo
identitet i položaj radnog mesta u organizaciji. Prvo se definiše organizaciona jedinica kojoj
radno mesto pripada kroz određivanje naziva i šifre sektora i službe kojoj radno mesto pripada.
Zatim se definiše radno mesto koje se opisuje kroz naziv i šifru radnog mesta. Ovaj deo opisa
sadrži i grupu kojoj radno mesto pripada, a koja će biti naknadno određena kroz vrednovanje
radnih mesta. Treći deo se odnosi na položaj u strukturi rukovođenja tako što je određen naziv i
šifra radnog mesta nadređenog radnom mestu koje se opisuje i naziv i šifra organizacione
jedinice kojom rukovodi radno mesto koje se opisuje. Prilikom popunjavanja ovog dela posebnu
pažnju treba posvetiti nazivu radnog mesta. Zbog toga bi trebalo razviti i dosledno koristiti
standardizovan način davanja naziva radnih mesta. Prilikom definisanja naziva potrebno je
pridržavati se sledećih preporuka:
-
Naziv radnog mesta treba da bude sličan ili identičan sa nazivom koji je ranije korišćen,
da bi radno mesto bilo poznato radnicima i rukovodiocima.
-
Naziv radnog mesta treba da bude sažet ali i konkretan tako da opisuje suštinu radnog
mesta. Opšte nazive radnih mesta, kao što je na primer "Referent računovodstva", treba
izbegavati kad god je to moguće.
-
Naziv radnog mesta treba da bude izabran tako da odražava suštinu zadataka koji se na
njemu obavljaju. Na primer: "arhivar", "blagajnik", ili "dispečer". Naravno, naziv radnog
mesta može da sadrži više od jedne reči.
-
Naziv radnog mesta treba da ukazuje na nivo složenosti zadataka i položaj radnog mesta u
organizacionoj strukturi. Na primer: naziv "Stručni saradnik za imovinsko – pravne
odnose" može biti upotrebljen za radno mesto ukoliko je na njemu neophodno da
zaposleni poseduje fakultetsko obrazovanje. Ovakav naziv radnog mesta podrazumeva
postojanje radnog mesta sa nazivom "Saradnik za imovinsko – pravne odnose", pri čemu
ovde zaposleni treba da poseduje niži nivo stručne spreme. Drugi primer se odnosi na
položaj u organizacionoj strukturi, na primer: sva radna mesta rukovodioca službe počinju
odrednicom "Šef..."
Pre izrade opisa trebalo bi definisati jedinstven šifarnik radnih mesta i organizacionih celina u
preduzeću i koristiti ga dosledno prilikom izrade opisa.
7
Tabela 2. Svrha radnog mesta Materijalni knjigovođa
Pitanje
Odgovor
Šta se radi?
Knjiženje dokumenata iz magacina materijala, kancelarijskog
materijala, sitnog inventara i trgovinske robe, izračunavanje ulaznih
cena faktura dobavljača i kontrola popisnih lista
Zašto se radi?
radi obezbeđivanja ažurnosti knjigovodstvenih isprava materijalnog
knjigovodstva,
Kako se radi?
korišćenjem užeg skupa računovodstvenih znanja
-
dvojnog
knjigovodstva, za koja je potrebna srednja stručna sprema, na
računaru.
Svrha radnog mesta Transportni radnik je:
Manipulacija i transport svih vrsta materijala i obavljanje fizičkih poslova za potrebe
proizvodnje radi snabdevanja radnih mesta potrebnim materijalom i uklanjanja materijala sa
radnih mesta, korišćenjem fizičke snage i užeg skupa znanja za koja je potreban prvi stepen
stručne spreme, ručno, kolicima ili ručnim viljuškarom.
Tabelarni prikaz dat je u nastavku.
Tabela 3. Svrha radnog mesta Transportni radnik
Pitanje
Odgovor
Šta se radi?
Manipulacija i transport svih vrsta materijala i obavljanje fizičkih
poslova za potrebe proizvodnje
Zašto se radi?
radi snabdevanja radnih mesta potrebnim materijalom i uklanjanja
materijala sa radnih mesta,
Kako se radi?
korišćenjem fizičke snage i užeg skupa znanja za koja je potreban
prvi stepen stručne spreme, ručno, kolicima ili ručnim viljuškarom.
Opis zadataka
sadrži zadatke koji se obavljaju na radnom mestu. Zaposleni je dužan da zadatke
obavlja savesno i odgovorno, a da bi to mogao uraditi potrebno je da oni budu definisani. Na
radnom mestu se često obavlja više od jednog zadatka. Podaci iz prakse ukazuju da se broj
različitih zadataka koje zaposleni obavlja na radnom mestu kreće u rasponu od 5 do 9. Prilikom
opisivanja zadataka treba se pridržavati sledećih pravila:
-
Opis svakog zadatka treba da odgovori na pitanja šta treba da se uradi i zbog toga opis
zadatka počinje glagolom koji govori šta treba uraditi. Podrazumeva se da je zaposleni na
radnom mestu subjekat.
