29
MEGABIZNIS,
Pregledni naučni rad
Primlјen: 28. 11. 2016.
Prihvaćen: 17. 1. 2017. (str. 29-43)
UDK 005.51:330.15
502.131.1
UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA, ODRŽIVOST I
ZAŠTITA*
dr Biljana Ilić
1
, dr Dragan Mihajlović
2
REZIME
U savremenim uslovima trţišnog privreĊivanja prirodnim resursima
treba upravljati. Na taj naĉin se obezbeĊuje njihovo racionalno korišćenje i
postizanje ţeljene efikasnosti poslovanja. Kako je Zemlja u poslednje vreme
ugroţena nekontrolisanom ljudskom aktivnošću, potrebno je uskladiti obim
proizvodnje sa ekološkim zahtevima. Takvo usklaĊivanje povezano je i seţe u
domen odrţivog razvoja i odrţivog poslovanja. Inaĉe, pod upravljanjem u
privredi, obiĉno se podrazumeva skup mera, metoda i aktivnosti kojima se
obezbeĊuje usklaĊivanje ostvarenja ţeljenih ciljeva sa raspoloţivim inputima.
Upravljanje prirodnim resursima zapoĉinje strategijskim planiranjem. To je prva
faza u kojoj se utvrĊuju ciljevi i zadaci, kao i sredstva, i metode, da se isti
ostvare. Odrţivo korišćenje i zaštita prirodnih vrednosti, obezbeĊuje se u okviru
strategije prostornog razvoja i nacionalne strategije odrţivog korišćenja prirodnih
resursa i dobara. Ovom strategijom definiše se stanje i nivo istraţenosti
prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti,
obimu i kvalitetu, zatim bilansne kategorije, i predviĊanje trendova promene
stanja, te naĉin vrednovanja i uslovi njihovog odrţivog korišćenja. U radu je
predstavljeno odrţivo korišćenje raspoloţivih prirodnih resursa i mere njihove
zaštite u cilju usklaĊivanja njihove potrošnje sa obimom privrednog rasta.
KLJUĈNE REĈI
PRIRODNI RESURSI
,
STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE
,
ODRŢIVOST
,
ZAŠTITA
,
PRIVREDNI RAST
*
Rad predstavlja preraĊenu i izmenjenu verziju originalnog rada pod naslovom „Upravljanje
prirodnim resursima i njihova odrţivost―, publikovanog u Zborniku radova sa 6. MeĊunarodnog
simpozijuma o upravljanju prirodnim resursima, Fakultet za menadţment Zajeĉar, 2016, str. 292-
299.
1
Docent, Fakultet za menadţment Zajeĉar, [email protected]
2
Redovni profesor, Fakultet za menadţment, Zajeĉar, [email protected]
3
Biljana Ilić, Dragan
MEGABIZNIS,
1. UVOD
Savremeni koncept upravljanja, u svim domenima, posebno u oblasti
upravljanja prirodnim resursima, dobija novu dimenziju, a to je odrţivost.
Odrţivo upravljanje podrazumeva koncept usaglašavanja tri stuba odrţivog
razvoja, koji se odnose na ekonomsku, društvenu i ekološku dimenziju.
―Odrţivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u
pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe―
(Dokument UN,
―Our Common Future‖, 1987). Po drugom odreĊenju „odrţivi
razvoj podrazumeva ravnoteţu izmeĊu potrošnje resursa i sposobnosti prirodnih
sistema da zadovoljavaju potrebe budućih generacija― (Steurer, Martinuzzi,
2005, pp: 455-472). Savremeno strategijsko upravljanje prirodnim resursima
ukljuĉuje koncept odrţivog upravljanja. Odrţivo upravljanje prirodnim resursima
trebalo bi otpoĉeti strategijskim planiranjem, kao prvom fazom utvrĊivanja
ciljeva, zadataka, sredstava i metoda. Strategijom prostornog razvoja i
nacionalnom strategijom odrţivog korišćenja prirodnih resursa obuhvaćeni su
odrţivo korišćenje i zaštita prirodnih vrednosti, odnosno prirodnih resursa. Na
osnovu ove strategije, za svaki pojedinaĉni prirodni resurs ili dobro, putem
planova, programa i osnova detaljno su definisani naĉin korišćenja i zaštita
prirodnih resursa. Nakon prve faze, kreće se sa realizacijom utvrĊene Nacionalne
strategije odrţivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, kao i planova, programa
i osnova, koji iz njih proizilaze.
Pravna i fiziĉka lica koriste prirodne resurse, i dobra, na osnovu
odobrenja nadleţnih drţavnih organa. Odobrenje se izdaje samo ako ponuĊeni
projekti ispunjavaju uslove i mere odrţivog korišćenja prirodnih resursa tj.
dobara i zaštite ţivotne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti.
Privredni subjekti prilikom korišćenja prirodnih resursa, duţni su da se
pridrţavaju odgovarajućih zakonskih propisa i drugih propisanih normi iz ove
oblasti. U bilansne kategorije prirodnih resursa spadaju: prostorne i vremenske
funkcije, koliĉina, kvalitet, ugroţenost, obnovljivost i strateške rezerve. Privredni
razvoj je nezamisliv bez prirodnih resursa. Oni spadaju u grupu osnovnih i
nezaobilaznih razvojnih faktora. Svaka zemlja teţi da svoju ekonomiju podredi
komparativnim prednostima razvoja, a pre svega raspoloţivim prirodnim
resursima.
2. KORIŠĆENJE I ZAŠTITA PRIRODNIH RESURSA
Ostvarena dinamika privrednog rasta u svetu tokom prošlog veka,
pogotovo u drugoj polovini, neminovno se odrazila na korišćenje prirodnih
resursa. Došlo je do naglog iscrpljivanja neobnovljivih, naroĉito mineralnih, te
neracionalnog korišćenja obnovljivih resursa. Tu je i visok stepen ugroţenosti
3
Biljana Ilić, Dragan
MEGABIZNIS,
i ţivotinja izraĊuje se godišnji plan proizvodnje ili prirasta, obim korišćenja,
naĉin realizacije plana, kao i kontrola izvršenja planiranih ciljeva. Tako na
primer, godišnji zapreminski prirast drvne mase u šumama Srbije iznosi oko
6.180 m3. Na drugoj strani, godišnji obim seĉe poslednjih godina kreće se
izmeĊu 2.500-3.500 m3, što je daleko manje od prirasta, meĊutim, obimu seĉe
treba dodati i obim štete koje su izazvali poţari, sušenje ili neke vrste bolesti
biljaka. U proteklom periodu, u šumarstvu Srbije bilo je dosta opreĉnih i
neusklaĊenih podataka o šumskom fondu Srbije. Uzrok tome leţi u primeni
razliĉitih metodoloških postupaka i prikupljanja podataka o naĉinu korišćenja
zemljišta, vlasništvu nad šumama, poreklu šuma, oĉuvanosti, kao i o
zastupljenosti pojedinih vrsta drveća. Zastupljenost i obim pojedinih vrsta drveća
i biljaka na nacionalnom nivou, vrši se primenom ,,validnih i propisanih―
metoda koje sprovode struĉnjaci iz oblasti šumarstva, kako bi se došlo do
pouzdanih informacija i pravog stanja o šumskom fondu u zemlji. Srbija se
smatra srednje šumovitom zemljom. Od njene ukupne površine, 29,1% zemljišta
nalazi se pod šumom, od toga u Vojvodini 7,1%, a u središnjem regionu zemlje
37,6%. Ostalo šumsko zemljište, u koje po meĊunarodnoj definiciji spadaju
šikare i šiblje, obuhvata 4,9% teritorije, što u ukupnom iznosu daje 34% ili
36,3%, u odnosu na površinu produktivnog zemljišta Srbije (Banković i ostali,
2008). U tabeli 1 dat je pregled zamljišta po naĉinima i vrstama korišćenja
(Nacionalna inventura šuma Srbije, 2008).
Tabela 1
. Vrsta (naĉin korišćenja) zemljišta
Naĉin korišćenja zemljišta
Površina ha
Površina %
Šuma
2.252.400,0
29,1
Ostalo šumsko zemljište
382.400,0
4,9
Neplodno zemljište
92.000,0
1,2
Poljoprivredno zemljište
3.594.800,0
46,4
Livade i pašnjaci
1.029.600,0
13,3
Urbano zemljište
312.000,0
4,0
Vodene površine
85.200,0
1,1
Ukupno
7.748.400,0
100,0
Izvor: Dokument - Nacionalna inventura šuma Republike Srbije, 2008
.
Prema podacima koji se odnose na referentnu 1979. godinu, šumovitost
je u poslednjih par godina uvećana za 5,2%, što je izmeĊu ostalog imalo
pozitivan uticaj na stanje i kvalitet ţivotne sredine u celini. Ova pojava deo je
opšteg procesa pošumljavanja i zaštite šuma na globalnom nivou, dok je u Srbiji
za poslednjih 20-30 godina došlo do povećanja šumskih površina za 3-5%
(Aleksić, Janĉić, 2011). Pored šumskog fonda, posebnu paţnju zasluţuje
korišćenje i promet divlje flore i faune. Pitanje i naĉin korišćenja divljih vrsta u
3
Upravljanje prirodnim resursima, održivost i
MEGABIZNIS,
Srbiji, odreĊeno je posebnom uredbom Vlade Republike Srbije (Uredba „Sl.
glasnik RS―, br. 31/05). Uredbom je odreĊeno koje se divlje vrste flore, faune i
gljive kao zaštićene vrste, pod odreĊenim nivoom kontrole mogu sakupljati iz
prirodnih staništa, koristiti i stavljati u promet. Osnovni cilj nadzora nad
zaštićenim vrstama zasniva se na obezbeĊenju njihovog odrţivog korišćenja,
spreĉavanjem sakupljanja tih vrsta iz prirodnih staništa u koiĉinama i na naĉin
kojim bi se ugrozio njihov budući opstanak, struktura i stabilnost ţivotne
zajednice. Na osnovu procenjenog stanja vrsta u prirodnim staništima, svake
godine utvrĊuju se koliĉine (broj) zaštićenih vrsta koje se mogu sakupljati u
komercijalne svrhe. Pri tome se za svaku odreĊuju uslovi i naĉini sakupljanja.
Tako, na primer sakupljanje zaštićenih vrsta flore, u zavisnosti od toga koji se
delovi odnosno razvojni oblici koriste, vrši se pod uslovom sakupljanja u
optimalnoj fazi vegetativnog razvoja za korišćenje. OdreĊuju se i vrste od kojih
se koriste podzemni organi, odnosno odreĊuje se minimalna potrebna koliĉina
podzemnih organa koji će ostati u zemlji, kako bi se iz vegetativnog pupoljka
razvile nove jedinke.
Zaštita i uslovi sakupljanja divljih i zaštićenih vrsta, ureĊeni su sledećim
naĉinima (Pešić, 2002):
-
Sakupljanje zaštićenih vrsta puţeva moţe se vršiti u periodu od 1.
juna do 1. oktobra,
-
Ţabe od 1. juna do 1. avgusta i
-
Riba (morune) od 1. juna tekuće, do 31. marta naredne godine.
-
Kada su ove vrste u pitanju zabranjeno je sakupljanje, korišćenje i
stavljanje u promet sledećih jedinki:
-
Puţevi širine kućice manje od 3 cm,
-
Ţabe teţine manje od 50 g. i veće od 120 g. Odnosno, duţine manje
od 9 i veće od 15 cm,
-
Više od 50 jedinki poskoka na lokalitetu sakupljanja i ĉija je duţina
manja od 50 cm,
-
Muţjaka morune ĉija je duţina manja od 180 cm, a ţenke duţine
manje od 210 cm.
Svake godine utvrĊuju se dakle, kontigenti divljih biljnih i ţivotinjskih
vrsta koji se mogu sakupljati i kojima se moţe trgovati. Na osnovu kontigenata i
raspisanog konkursa, nadleţno ministarstvo izdaje dozvolu zainteresovanim
pravnim licima i preduzetnicima za korišćenje. Korišćenje zaštićenih vrsta
obavezuje korisnika da plaća odgovarajuću naknadu. Na osnovu procene stanja
na terenu, nadleţno ministarstvo moţe privremeno zabraniti sakupljanje
pojedinih zaštićenih vrsta flore i faune na nekom podruĉju (regionu), mada
ukoliko je to potrebno, i na prostoru cele zemlje. Na taj naĉin štiti se i
obezbeĊuje
