treba  upravljati.  Na  taj  naĉin  se  obezbeĊuje  njihovo  racionalno  korišćenje  i
postizanje  ţeljene  efikasnosti  poslovanja.  Kako  je  Zemlja  u  poslednje  vreme
ugroţena  nekontrolisanom  ljudskom  aktivnošću,  potrebno  je  uskladiti  obim
proizvodnje  sa  ekološkim  zahtevima.  Takvo  usklaĊivanje  povezano  je  i  seţe  u
domen  odrţivog  razvoja  i  odrţivog  poslovanja.  Inaĉe,  pod  upravljanjem  u
privredi,  obiĉno  se  podrazumeva  skup  mera,  metoda  i  aktivnosti  kojima  se
obezbeĊuje  usklaĊivanje  ostvarenja  ţeljenih  ciljeva  sa  raspoloţivim  inputima.
Upravljanje prirodnim resursima zapoĉinje strategijskim planiranjem. To je prva
faza  u  kojoj  se  utvrĊuju  ciljevi  i  zadaci,  kao  i  sredstva,  i  metode,  da  se  isti
ostvare. Odrţivo korišćenje i zaštita prirodnih vrednosti, obezbeĊuje se u okviru
strategije prostornog razvoja i nacionalne strategije odrţivog korišćenja prirodnih
resursa    i  dobara.  Ovom  strategijom  definiše  se  stanje  i  nivo  istraţenosti
prirodnih  resursa  i  dobara  po  vrstama,  prostornom  rasporedu,  raznovrsnosti,
obimu  i  kvalitetu,  zatim  bilansne  kategorije,  i  predviĊanje  trendova  promene
stanja,  te  naĉin  vrednovanja  i  uslovi  njihovog  odrţivog  korišćenja.  U  radu  je
predstavljeno  odrţivo  korišćenje  raspoloţivih  prirodnih  resursa  i  mere  njihove
zaštite u cilju usklaĊivanja njihove potrošnje sa obimom privrednog rasta.

KLJUĈNE REĈI

PRIRODNI RESURSI

STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE

ODRŢIVOST

ZAŠTITA

PRIVREDNI RAST

Rad predstavlja preraĊenu i izmenjenu verziju originalnog rada pod naslovom „Upravljanje

prirodnim resursima i njihova odrţivost―, publikovanog u Zborniku radova sa 6. MeĊunarodnog
simpozijuma o upravljanju prirodnim resursima, Fakultet za menadţment Zajeĉar, 2016, str. 292-
299.

Docent, Fakultet za menadţment Zajeĉar, [email protected]

Redovni profesor, Fakultet za menadţment, Zajeĉar, [email protected]

Upravljanje prirodnim resursima, održivost i zaštita

MEGABIZNIS, 1/1(2017)

prirodne  sredine.  Korišćenje  i  zaštita  prirodnih  vrednosti  i  dobara  predmet  su
nadzora  odgovarajućih  organa.  Prema  ureĊenim  zakonskim  propisima,  nadleţni
organi  Republike,  Autonomne  Pokrajine  i  jedinica  lokalne  samouprave,  mere
zaštite i kontrole prirodnih vrednosti ostvaruju na sledeće naĉine (Pešić, 2002):

SprovoĊenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova
primenom standarda, normativa i propisa o korišćenju i zaštiti
prirodnih resursa i dobara

Strateškom procenom uticaja na ţivotnu sredinu planova i programa,
osnova i drugih akata kojima se ureĊuje korišćenje prirodnih
vrednosti i zaštita ţivotne sredine.

Procenom uticaja projekata na ţivotnu sredinu na svim nivoima
istraţivanja i eksploatacije

Integrisanim spreĉavanjem i kontrolom zagaĊivanja ţivotne sredine

UsklaĊenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti

VoĊenjem katastra korišćenja prirodnih bogatstava i dobara

Organizovanjem  monitoringa  korišćenja  prirodnih  resursa  i  dobara,
stanja  ţivotne  sredine,  prikupljanjem,  objedinjavanjem  i  analizom
podataka i kvanitifikacijom trendova.

Imajući u vidu da su prirodni resursi u vlasništvu drţave, ona ima i

najveću  odgovornost  za  pravilno  upravljanje  njima.  U  tom  smislu,  Nacionalnu
strategiju  odrţivog  korišćenja  prirodnih  resursa  i  dobara  donosi  Narodna
skupština,  dok  planove  i  programe  donosi  Vlada  Republike  Srbije.  Autonomna
pokrajina  i  jedinice  lokalne  samouprave  donose  planove  i  programe  upravljanja
prirodnim resursima i  dobrima na svojoj teritoriji, uz usaglašenost tih propisa sa
Nacionalnom strategijom Srbije. Vlada ima obavezu da prati realizaciju strategije
i  da  o  tome  informiše  Narodnu  skupštinu.  U  sluĉaju  da  pri  sprovoĊenju
Nacionalne strategije doĊe do bitnih odstupanja, posebno ukoliko se bitno ugrozi
odrţiva ravnoteţa ekosistema, Vlada moţe privremeno ograniĉiti obim njihovog
korišćenja na toj teritoriji.

3. UPRAVLJANJE OBNOVLJIVIM PRIRODNIM RESURSIMA

Obnovljivi prirodni resursi ĉine posebnu grupu, takozvanih iscrpljivih

resursa.  Oni  se  prilikom  korišćenja  troše,  iscrpljuju,  ali  se  u  isto  vreme  i
regenerišu,  odnosno  obnavljaju.  Suština  odrţivog  upravljanja  ovim  resursima
ogleda se u usklaĊivanju odnosa stepena iscrpivosti i njihove stope regeneracije.
Polazeći  od  toga  da  flora  i  fauna  ĉine  najvaţniji  segment  obnovljivih  resursa,
velika paţnja poklanja se odrţivom upravljanju nad njima. Za svaku vrstu biljaka

Biljana Ilić, Dragan Mihajlović

MEGABIZNIS, 1/1(2017)

i  ţivotinja  izraĊuje  se  godišnji  plan  proizvodnje  ili  prirasta,  obim  korišćenja,
naĉin  realizacije  plana,  kao  i  kontrola  izvršenja  planiranih  ciljeva.  Tako  na
primer,  godišnji  zapreminski  prirast  drvne  mase  u  šumama  Srbije  iznosi  oko
6.180  m3.  Na  drugoj  strani,  godišnji  obim  seĉe  poslednjih  godina  kreće  se
izmeĊu  2.500-3.500  m3,  što  je  daleko  manje  od  prirasta,  meĊutim,  obimu  seĉe
treba  dodati  i  obim  štete  koje  su  izazvali  poţari,  sušenje  ili  neke  vrste  bolesti
biljaka.  U  proteklom  periodu,  u  šumarstvu  Srbije  bilo  je  dosta  opreĉnih  i
neusklaĊenih  podataka  o  šumskom  fondu  Srbije.  Uzrok  tome  leţi  u  primeni
razliĉitih  metodoloških  postupaka  i  prikupljanja  podataka  o  naĉinu  korišćenja
zemljišta,  vlasništvu  nad  šumama,  poreklu  šuma,  oĉuvanosti,  kao  i  o
zastupljenosti pojedinih vrsta drveća. Zastupljenost i obim pojedinih vrsta drveća
i biljaka na nacionalnom nivou, vrši se primenom ,,validnih i propisanih― metoda
koje  sprovode  struĉnjaci  iz  oblasti  šumarstva,  kako  bi  se  došlo  do  pouzdanih
informacija i pravog stanja o šumskom fondu u zemlji. Srbija se smatra srednje
šumovitom  zemljom.  Od  njene ukupne površine, 29,1% zemljišta nalazi se pod
šumom, od toga u Vojvodini 7,1%, a u središnjem regionu zemlje 37,6%. Ostalo
šumsko  zemljište,  u  koje  po  meĊunarodnoj  definiciji  spadaju  šikare  i  šiblje,
obuhvata 4,9% teritorije, što u ukupnom iznosu daje 34% ili 36,3%, u odnosu na
površinu produktivnog zemljišta Srbije (Banković i ostali, 2008). U tabeli 1 dat je
pregled  zamljišta po naĉinima  i  vrstama korišćenja (Nacionalna inventura šuma
Srbije, 2008).

Tabela 1

. Vrsta (naĉin korišćenja) zemljišta

Naĉin korišćenja zemljišta

Površina ha

Površina %

Šuma

2.252.400,0

29,1

Ostalo šumsko zemljište

382.400,0

4,9

Neplodno zemljište

92.000,0

1,2

Poljoprivredno zemljište

3.594.800,0

46,4

Livade i pašnjaci

1.029.600,0

13,3

Urbano zemljište

312.000,0

4,0

Vodene površine

85.200,0

1,1

Ukupno

7.748.400,0

100,0

Izvor: Dokument - Nacionalna inventura šuma Republike Srbije, 2008

Prema podacima koji se odnose na referentnu 1979. godinu, šumovitost

je  u  poslednjih  par  godina  uvećana  za  5,2%,  što  je  izmeĊu  ostalog  imalo
pozitivan uticaj   na stanje  i  kvalitet ţivotne sredine u celini. Ova pojava deo je
opšteg procesa pošumljavanja i zaštite šuma na globalnom nivou, dok je u Srbiji
za  poslednjih  20-30  godina  došlo  do  povećanja  šumskih  površina  za  3-5%
(Aleksić,  Janĉić,  2011).  Pored  šumskog  fonda,  posebnu  paţnju  zasluţuje
korišćenje i promet divlje flore i faune. Pitanje i naĉin korišćenja divljih vrsta u