SEMINARSKI RAD

Upravljanje proizvodnjom bez zaliha u

međunarodnom menadžmentu

Beograd, decembar, 2014.

SADRŽAJ

1. Uvod ............................................................................................................................................3

2. Menadžment zaliha ......................................................................................................................4

Logistika u međunarodnom menadžmentu .................................................................................7

3.1 Racionalizacija proizvodnje na japanski način .........................................................................9

3.2 Poređenje međunarodnog menadžmenta .................................................................................10

4. Lean proizvodnja .......................................................................................................................12

4.1 LEAN sistem zaliha i proizvodnje ...........................................................................................13

4.2. Tipovi gubitaka Lean proizvodnje ..........................................................................................16

4.3. Prednosti primene Lean proizvodnje ......................................................................................17
5. Primena RFID tehnologija u proizvodnom procesu...................................................................19

6.Just in time proizvodnja ..............................................................................................................21

6.1 Elementi Just In Time sistema .................................................................................................21

7. Primer iz prakse: Wal-mart ......................................................................................................23

8. Zaključak ...................................................................................................................................25

9.Literatura ....................................................................................................................................26

2. Menadžment zaliha

Svako ko se bavi zalihama stavlja naglasak na ovaj problem kontradiktornih zahteva –
kriterijuma za optimiranje termina nabavke i kolicina za nabavljanje. Cak i oni menadžeri zaliha
koji imaju preterane kolicine zaliha, svesni su da im to uzrokuje velike troškove, ali su nevoljno
pristali na to, pošto su na taj nacin pokušali da ublaže neke druge probleme, koje im je okruženje
(okolnosti) nametnulo.

Ovi problemi uglavnom dolaze usled sledecih razloga:



Zahtevi tržišta: Svaka organizacija izraduje neke proizvode, koje kupci ocekuju da mogu
odmah dobiti, direktno iz prodavnice, sa police. Tipicni primeri za ovakve proizvode u
prehrambeni
proizvodi – hleb, mleko ili dnevne novine, pa cak i belu tehniku, elektroniku, automobile i
td. U ovakvoj situaciji, proizvodaci su primorani da vrše procenu potražnje i da na osnovu
te procene odreduju kolicinu za proizvodnju, a time i kolicine potrebnih sirovina i
poluproizvoda. Ovde je ocigledno kljucna sposobnost orgnanizacije da napravi pravilnu
procenu kolicine i asortimana robe koje ce tržište tražiti.



Sigurnosne zalihe: Sigurnosne zalihe su dodatna kolicina zaliha, koje se poseduju sa
ciljem da posluže kao kompenzaciju u slucaju da dode do povecane tražnje ili problema u
proizvodnji ili u isporuci narudžbine ili bilo kog drugog razloga koji može uticati da se
proizvodnja i distribucija ne odvijaju po planu. Ukoliko ne bi postojali ovi elementi koji
unose neizvesnost u proizvodnju,
distribuciju i prodaju, ne bi bilo ni potrebe za sigurnosnim zalihama.



Proizvodnja minimalne isplative serije: Pri serijskom nacinu proizvodnje koji je uobicajen
kod nas, ekonomska racunica diktira velicinu serije. Ukoliko se proizvodi u manjoj seriji,
režijski troškovi po jedinici proizvoda su preveliki i u tom slucaju je cena
proizvoda tolika da ga tržište nece prihvatiti. Stoga je definisan minimalna serija, ispod
koje se ne sme proizvoditi, cak i ako tržište / kupac traži manju kolicinu. Ono što ne bude
isporuceno kupcu, bice smešteno u skladište i cekace nekog drugog kupca.



Zalihe u transportu: Ovo su zalihe koje postoje gotovo u svakom trenutku. Uvek postoji
neko prevozno sredstvo koje je na putu i transportuje gotove proizvode ili sirovine od,
odnosno, ka preduzecu. Nivo tih zaliha je najcešce diktiran velicinom (zapreminom,
nosivošcu...) prevoznog sredstva.



Zalihe u distributivnim centrima: Zalihe u distributivnim centrima predstavljaju zalihe
gotovih proizvoda, koji se cuvaju blizu potrošaca, kako bi se što brže odgovorilo na
zahtev kupaca.



Zalihe za planirane aktivnosti: Ovo je najcešce prekomerni nivo zaliha koje se prave kako
bi proizvoda bilo dovoljno za neki specijalni dogadaj. Kao dobar primer može da posluži
neka promotivna aktivnost, kada se ocekuje daleko veci promet proizvoda nego što je to
uobicajeno.



Špekulativne zalihe: Ovo su zalihe koje se prave sa ciljem da se iskoriste ocekivane
promene na tržištu. Najcešce je to ocekivani skok cena usled neke nestašice ili usled nekih
sezonskih promena. Želja je da se kupovinom vece kolicine od uobicajene,
ostvari profit kada dode do ocekivanog povecanja cena. Pri ovome se ocekuje da ce taj
profit biti veci od povecanih troškova cuvanja prekomernih zaliha. Primer za ovakve

I.Beker (2011.)"Upravljanje zalihama", Novi Sad,

situacije je nafta tokom kriznih dogadaja u nekoj od zemalja koja je veliki proizvodac
nafte.



Zalihe u procesu proizvodnje: Proces proizvodnje je retko kaduskladen sa tranžnjom na
tržištu. Najcešce je sposobnostproizvodnog procesa jednog proizvoda daleko iznad tražnje
za timproizvodom. Cak i u okviru jednog proizvodnog procesa, razliciti delovi tog

procesa (mašine) imaju razlicitu proizvodnu sposobnost i za razlicita vremena završavaju
svoj deo proizvodnje. Da bi nekako kompenzovali ove neujednacenosti, organizacije
obicne pribegavaju formiranju stvaranja takozvanih bafera, što ustvari predstavlja malo
skladište izmedu dve mašine.



Zalihe za kompenzaciju neadekvatnog sistema za upravljanje zalihama: Na žalost, cesta je
situacija da je sistem za rukovanje i upravljanje zalihama u organizaciji, neprimeren
stvarnim potrebama. Ovo ima za posledicu da su informacije o stanju zaliha cesto
netacne, bilo da se radi o kolicini, lokaciji ili o nekoj vremenskoj dimenziji koja je bitna
za tu vrstu zaliha. Ovo, dalje, ima za posledicu i da su predvidanja potreba, zasnovana na
tim pogrešnim informacijama, takode pogrešna. Ljudi koji sprovode narucivanje i
nabavku zaliha, svesni ovih problema, skloni su da naruce vece kolicine nego što je to
potrebno, kao i da zahtevaju da te zalihe stignu ranije nego što je to potrebno. Cak ni
ovakve "mere predostrožnosti" ne garantuju da ce narucene kolicine stici onda kada to
proizvodnji treba, niti da ce kolicine biti dovoljne. Jedina sigurna posledica ovakvog
neadekvatnog sistema za upravljanje zalihama je da zalihe nece biti odgovarajuce, što
ima za posledicu ili nedovoljna kolicinu sirovina za proizvodnju i nezadovoljnog kupca (u
slucaju manjih zaliha nego što je to potrebno) ili postoje prekomerne zalihe, cije cuvanje
košta mnogo više nego što je to bilo potrebno.

Osnovni cilj svake profitabilne organizacije jeste sticanje profita, a to se postiže zahavljujuci
zadovoljnim kupcima, a kupac ce biti zadovoljan ako dobije proizvod kakav želi u trenutku kada
to želi. Da bi drugi uslov bio zadovoljen, organizacija mora imati pripremljene proizvode za
kupca (ako kupac ocekuje da priozvod dobije odmah). Ovo, dalje, podrazumeva da organizacija
uloži novac i vreme u izradu proizvoda koje ce biti smešten u skladište, dok ga kupac ne zatraži,
skladišni prostor za taj proizvod, radnike i sredstva rukovanja materijalima za odlaganje, a
kasnije i preuzimanje proizvoda sa skladišta, administrativni sistem koji ce to sve dokumentovati
i voditi racuna o tim podacima i dokumentima, povremeno proveravati uskladenost
dokumentovanog i stvarnog stanja i mnogo drugih stvari koje zahtevaju znacajna finansijska
sredstva. Cak i ako organizacija sve ovo obezbedi, opet niko ne može da garantuje da ce
svaki kupac, koji zatraži neki prozvod iz proizvodnog programa organizacije, i dobiti traženi
proizvod. Razlog za to je stohasticka priroda potražnje i ograniceni resursi organizacije. Naime,
ni jedna organizacija ne može imati neogranicen nivo zaliha, tako da se uvek može dogoditi da

Ivan Beker, Dragutin Stanivuković(2007.) : ``Logistika`` , Novi Sad.

3. Logistika u međunarodnom menadžmentu

Pojam međunarodne marketing logistike je širi pojam od fizičke distribucije. Ona podrazumeva i
obuhvata šire područje delovanja i veći broj aktivnosti od prostog transporta i fizičkog prometa
robe. Međunarodna menadžment logistika se definiše kao kontinuiran proces izgradnje i
upravljanja sistemom usmeravanja i kontrole tokova materijala, proizvoda, dokumentacije od
mesta pripreme i proizvodnje, pa do mesta zadovoljavanja potreba potrošača i ostvarivanja
profita na inostranom tržištima. Iz navedene definicije se vidi da menadžment logistika integtiše i
usklađuje interne i eksterne tokove, kao i da se ne odnosi samo na fizičko kretanje gotovih
proizvoda, nego i na kretanje neophodnih materijala i prateće komercijalne dokumentacije.

Neophodno je da preduzeće reši interne tokove repromaterijala, delova, komponenti,
poluproizvoda unutar i između pojedinih delova poslovnog sistema. Na podlozi internog i
kontrolisanog dela menadžment logistike ulazi se u formiranje dela menadžment logistike, koji je
eksterno orijentisan i koji treba da obezbedi da: pravi proizvodi dođu u neoštećenoj formi, u
pravo vreme, na pravo mesto i po prihvatljivim cenama. Uloga i ciljevi međunarodne
menadžment logistike se izvode iz opštih menadžment ciljeva, usmerenih ka što potpunijem
zadovoljenju potreba potrošača i korisnika na pojedinim inostranim tržištima. izvesno je da nema
uspešnog marketinga bez dobro rešenih problema i poslova logistike. Moglo bi se reći da
međunarodna logistika postaje sve kritičniji faktor, i jedna od bitnih pretpostavki uspešne
internacionalizacije preduzeća. Smatra se da su u velikoj prednosti ona preduzeća koja imaju
efikasan i kvalitetan sistem međunarodne logistike. Kvalitetan sistem međunarodne logistike
treba da

obezbedi ostvarivanje pet međusobno povezanih distributivnih ciljeva:

1. Maksimizirati broj realizovanih i odpremljenih, u odnosu na broj primljenih porudžbina. Od
velikog je Značaja da kompanija obradi, pripremi i realizuje što veći broj primljenih porudžbina.
Pošto je nerealno očekivati realizovanje svih primljenih porudžbina, preduzeće mora dobro da
kalkuliše i uporedi troškove održavanja određenog nivoa zaliha, sa troškovima eventualnog
gubitka klijenta, koji bi se mogao opredelitiza nekog drugog. Marketing menadžeri moraju da se
opredele za jedan prihvatljiv procenat realizacije primljenih porudžbina, koji je u skladu sa
lokalnom praksom i logističkom osposobljenošću konkurencije.

2. Minimiziaranje potrebnog vremena od prijema porudžbine do isporuke proizvoda. Rokovi
isporuke postaju sve značajniji faktor međunarodne konkurentnosti. Zato je brza ili blagovremena
isporuka proizvoda inostranom kupcu od podjednakog poslovnog značaja koliko i fizičko
raspolaganje kvalitetnim i traženim proizvodima. U međunarodnim razmenama je vrlo teško
postići unificirane rokove isporuke za sva tržišta, kako zbog organizacionih problema tako i zbog
različitih navika i očekivanja potrošača po pojedinim zemljama.

Ballou, R.H. (2004).

Business Logistics/Supply Chain Mmanagement (5th edn)

. New Jersey, Pearson Education, Ins.