promenama. Ovaj koncept se sastoji iz više pristupa koji polaze od okruženja, organizacije,
delova organizacije, pa sve do pojedinaca koji rade u njoj. Uspešnost promena umnogome
zavisi od onoga ko upravlja njima, a to je lider promena. Zbog karaktera savremenog
poslovnog okruženja sposobnost upravljanja promenama (engl. change management) sve
više dobija na značaju. Karakteristike novog poslovnog okruženja moguće je analizirati sa
stanovišta   najznačajnijih   pokretača   promena,   implikacija   njihovog   uticaja   i   kritičnih
faktora uspeha. Upravljanje promenama predstavlja sistematski i strukturirani pristup u
stvaranju održive promene ponašanja zaposlenih unutar jedne organizacije. Upravljanju
promenama   imanentno   je:   a)   nezadovoljstvo   ostvarenim   performansama   i   korišćenim
strategijama;   b)   postojanje   vizije   bolje   alternative   koja   može   da   se   saopšti   i   objasni
drugima; c) postojanje strategije za implementaciju promene i ostvarenje željenog stanja; i
d) otpor sprovođenju promena. Proces promene se sastoji iz tri međusobno povezane faze:
a) iniciranje promene (sagledavanje i uočavanje potrebe za promenom i stvaranje nove
vizije),   b)   upravljanje   promenom   (planiranje   i   komunikacija,   stvaranje   poverenja   i
osposobljavanje   zaposlenih)   i   c)   održavanje   promene   (institucionalizovanje   filozofije
promene).

Modeli upravljanja promenama Promene predstavljaju osnov opstanka i razvoja svih

organizacija, društvenih i poslovnih sistema i dr. Danas postoje mnogi faktori koji generišu
stalne   promene   koje   primoravaju   organizacije   da   se   i   one   same   menjaju   kako   bi   se
prilagodile  izmenjenim   uslovima  i   novim   izazovima.   Najvažniji   faktori   promena  su:  •
naučno-tehnološki razvoj, • konkurencija, • tržište, • međunarodni odnosi, • ekonomski
sistem, • pravni sistem, • fiskalna i monetarna politika zemlje i dr. Promene u samoj
organizaciji   podrazumeva   promenu   njene   poslovne   i   razvojne   strategije,   tehnologije
proizvodnje, organizacije, menadžmenta, radnika i dr. Da bi opstala, organizacija mora da
upravlja promenama i da ih koristi za sopstveni razvoj. Brzo reagovanje na promene i
prilagođavanje   promenama   predstavlja   najvažniji   izazov   za   savremene   menadžere.
Menadžeri su ti koji moraju da podstiču i sprovode promene. Oni moraju da savladaju
inerciju i otpore prema promenama koji postoje u svakoj organizaciji i stvore takvu klimu
da ljudi na promene gledaju kao na sopstvene šanse, a ne kao na pretnje po njih. Danas
postoje više modela upravljanja promenama. Svi oni podrazumevaju jedan sistematski
pristup   prihvatanja   novih   ideja,   inovacija   i   jedan   globalni   organizacioni   pristup   u
sprovođenju promena u organizaciji.

UPRAVLJANJE PROMENAMA

strana 5

DEO I

1.OPŠTI PRISTUP UPRAVLJANJU PROMENAMA -TERMINI I
DEFINICIJE

Nove promene poslovanja podstaknute sa tržišta usmerene su: na razvoj preduzeća i

celokupne privrede, na stvaranje, unapređivanje i raspodelu kvalitetnih informacija u cilju,
objedinjavanja

kvalitetnog

društva u kome dominiraju multidisciplinarna znanja i gde se

organizacijske promene

vezuju za razvijanje i unapređivanje kvaliteta

života i rada.

Razvoj procesa upravljanja promenama je glavni zadatak

menadžmenta

i svih

zaposlenih

u okviru jedne organizacije. Postavlja se

pitanje:

Kako da se na najefikasniji način dostigne poslovni uspeh?

Pojašnjavanje nekoliko značajnih termina i definicija u oblasti

menadžmenta

promenama

i konkurentske prednosti

ima svoju vrednost u

nauci i praksi - da približi

značenja važnijih termina koje organizacije koriste za efikasno poslovanje na tržištu.

1. 1 TERMINOLOŠKO - POJMOVNA TUMAČENJA

PROMENA: Pod

promenom

se podrazumeva delovanje svih faktora iz okruženja -

internog i eksternog, koji će da doprinesu poboljšanju sposobnosti i moći preduzeća da
nadmaše konkurenciju.

Promene mogu biti

slabe

na koje preduzeća reaguju plitko, i

radikalne

na koje

preduzeća reaguju duboko, a jedne i druge se tretiraju kao ’’imperativ promena’’.

U modernom svetu poslovanja, promene su deo života i rasta preduzeća. Imaju veliki

uticaj na ljudsko društvo i na rast privrednog sistema. Posledica ignorisanja promena iz
okruženja je zaostajanje u razvoju.

MENADŽMENT: Pod

menadžmentom

se podrazumeva efikasno ostvarivanje

visokog rasta

stepena organizovanosti

u cilju, osposobljavanja preduzeća da prevaziđe sve

prepreke nastale usled

promena

iz okruženja.

Osnovne aktivnosti menadžmenta su:
1)

planiranje,

organizovanje,

upravljanje ljudskim resursima i

kontrolisanje svih procesa.

PARADIGMA:

Paradigma

ili obrazac za definisanje vrednosti temelji se na:

mentalnom nač

inu funkcionisanja sistema

ili skupa pretpostavki koje determinišu

određeno ponašanje kroz: uverenja, vrednosti i postupke.

Paradigma je način ostvarivanja ciljeva u preduzeću. To je skup pravila koja

determinišu ponašanje preduzeća u tržišnom okruženju.

Preduzeće koncipira sledeće osnovne elemente paradigme, i to:
1)

organizacija,

UPRAVLJANJE PROMENAMA

strana 7

promena za dalji rast i razvoj sopstvenog preduzeća ili u suprotnom, u potpunom
nestajanju iz privrednog sistema.

Stvarno stanje u velikom broju preduzeća govori, da su ljudi prihvatili i navikli se na

određeni

obrazac

poslovanja, pa im teško pada da ga menjaju.

Nasuprot tim shvatanjima menadžment shvata potrebu za sprovođenjem neophodnih

transformacija.

Proizilazi, da UPRAVLJANJE PROMENAMA znači upravljanje ponašanjem

ljudske prirode. Ali to ne znači, da ljudsko ponašanje mora ljude da kontroliše.

To govori, da su pobede nad nelikvidnošć u moguće samo, ukoliko se menadžment

neprestano prilagođava svim potrebnim promenama i sprovodi ih uspešno.

2.1 ORGANIZACIJA KAO VAŽNA PARADIGMA UPRAVLJANJA
PROMENAMA

Organizacija ili organizovanje

ima zna

čenje

procesa

koji menadžment

i menadžeri

sprovode u jednom preduzeću. Poslovi se delegiraju i integrišu u jednu homogenu celinu
poslovnog sistema.

Rezultat organizovanja je

proizvod

koji nastaje iz organizacijske strukture. To je

istovremeno rezultat kompletnog procesa upravljanja počev od: strategije, planiranja,
preko ljudskih resursa do kontrole ukupnog rada.

Nastali faktori iz okruženja su pokazatelji uspešne organizacije. Faktore iz

okruženja determiniše:



vrsta delatnosti kojom se kompanija bavi, tehnika i tehnologija rasta i razvoja,



organizacijska kultura i kultura svih zaposlenih,



stil, etika, estetika, multidisciplinarnost, know-how i dr.

2.2 STRATEGIJA KAO VAŽAN FAKTOR PROMENA

Preduzeća se prilagođavaju nastalim promenama. Adaptiraju se na sve događaje iz

okruženja kako bi opstala na tržišnoj sceni.

Osnovna karakteristika današnjeg okruženja je: neizvesnost, turbulentnost,

dinamičnost, složenost i sl. što govori da nekada nije dovoljno samo adaptirati se na
promene, jer takva interakcija preduzeća i okruženja može da dovede do dugoročnog
opstanka,

praćen stagnacijom

rasta i razvoja

Koliko je preduzeće

sposobno

da se prilagodi takvom načinu poslovanja, toliko će

biti uspešno.Posmatrano sa strategijskog aspekta to znači, da preduzeća treba da
primenjuju dva pristupa, i to:

budućnost posmatrati sa aspekta sadašnjosti –

reaktivni pristup

sadašnjost posmatrati sa aspekta budućnosti –

proaktivni pristup

Dati pristupi omogućuju predviđanje promena slično, kao predviđanje tražnje i

prodaje.