Sadržaj
Uvod.........................................................................................2
1. Vrste promena.................................................................3
2. Proces upravljanja promenama.....................................5
2.1. Osnovni proces upravljanja promenama...............5
2.2. Planiranje, uvođenje i kontrola promena..............6
3.Upravljanje promenama u organizaciji........................10
Zaključak.............................................................................13
Literatura............................................................................14
1
Uvod
Nekada je ljudsko društvo živelo statično, u sadašnjosti, sporo prihvatajući ono
što donosi budućnost, a prilagođavajući se promenama tek kada su one već
nastupile. Danas, međutim, tempo promena i potreba razrešavanja brojnih
protivrečnosti traže od svih da anticipiraju budućnost. Ako želi da bude uspešno,
organizacija se mora iz pasivnog objekta koji se prilagođava, pretvoriti u aktivnog
subjekta, koji će budućnost prilagoditi sebi.
Savremeno društvo karakteriše visoka dinamika koja se manifestuje kroz
mnogobrojne promene – brz razvoj tržišta, jačanje međunarodne trgovine,
postojanje oštre konkurencije, intenzivan naučno – istraživački rad, veliki broj
tehnoloških inovacija i kao posledica ovakvih kretanja, trka za što boljim
pozicioniranjem na tržištu. Za postizanje ovog cilja, iz kojeg proizilazi i veći profit,
neophodno je primeniti proces upravljanja na svim nivoima.
Upravljački pristup za funkcionisanje, opstanak i razvoj, prilagođavanje, kao i za
rešavanje problema organizacije, karakteristika je savremene naučne discipline –
menadžmenta. Izuzetna složenost i neizvesnost savremenih i drugih aktivnosti
dovelo je do daljeg razvoja mnogih specijalizovanih grana menadžmenta, kao što
su strategijski menadžment, upravljanje projektima, upravljanje inovacijama i
upravljanje promenama.
Koncept upravljanja promenama je novi koncept menadžmenta koji polazi od
čenjenice da su danas brze promene jedna od najvažnijih karakteristika vremena u
kome egzistiramo i da organizacija ne može efikasno da posluje i da se razvija ako
ne ide u korak sa promenama. Brzo reagovanje na promene i prilagođavanje
promenama je osnovna pretpostavka uspešnosti savremenih organizacija.
Savremena teorija menadžmenta danas dosta razmatra koncept upravljanja
promenama. Ovaj koncept se sastoji iz više pristupa koji polaze od okruženja,
organizacije, delova organizacije, pa sve do pojedinaca koji rade u njoj. Naime,
upravljanje promenama nije izolovana menadžment disciplina koja je dovoljna
sama sebi. Ovde je pokazano da između nje i drugih menadžment disciplina
postoje jake veze, interakcije, međuzavisnosti, simbioze i drugi oblici povezanosti i
uslovljenosti. Na taj način, ona može da pojača druge menadžment discipline, ali
postoji i povratna sprega – i menadžment discipline jačaju i dopunjuju upravljanje
promenama.
2
organizacija dalje opstajala na tržištu. Promene su očekivane i stoga se pripremaju
i sprovode planski sa ciljem postizanja višeg nivoa kvaliteta rada organizacije.
Neplanirane promene
su iznenadne promene koje nastaju kada dođe do
neočekivanih potresa i problema u samoj organizaciji ili do brzih promena u
okruženju. U takvim situacijama organizacija mora odmah da reaguje i sprovede
određene promene kako bi izbegla tešku situaciju u kojoj može da se nađe. Jedan
od uzroka uvođenja
neplaniranih promena može biti nesprovođenje ili odlaganje
sprovođenja planiranih promena kada situacija tako zahteva.
Takođe, promene se mogu podeliti na
evolutivne i revolucionarne promene
.
Evolutivne promene
su postepene, mirne promene koje se sprovode sa ciljem
neprekidnog usavršavanja i poboljšanja stanja preduzeća. To su planske promene
koje se sprovode korak po korak shodno potrebama u samoj organizaciji i
okruženju. Evolutivne promene su zapravo inkrementalne promene.
Revolucionarne promene
su nagle i korenite promene koje ruše postojeće stanje
u organizaciji. One dovode do promena ne samo strukture, već i menadžmenta
organizacije, njene misije, ciljeve, itd. To su radikalne promene u organizaciji.
Jedna od klasifikacija deli promene na
alfa, beta i gama promene
.
Alfa promene
dovode do promene stanja organizacije i način merenja, a merne
jedinice ostaju iste.
Beta promene
su dublje promene koje, osim promene stanja organizacije
dovode i do promene načina merenja i mernih jedinica.
Gama promene
su najkorenitije promene koje obuhvataju, pored beta promena i
menjanje definicije sistema.
4
