ВИСОКА ТУРИСТИЧКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
БЕОГРАД
ЗАВРШНИ РАД
Управљање развојем туристичке дестинације
Александровац
Ментор:
Др Георги Генов,професор
Студент: Јована Милић
Индекс бр.
268/2007
Београд, 2014.
САДРЖАЈ
УВОД....................................................................................................................4
1. УПРАВЉАЊЕ РАЗВОЈЕМ ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ................5
1.1.Локални положај.....................................................................................6
1.2. Регионални положај...............................................................................7
2. ФИЗИЧКО – ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ........................................................8
2.1. Рељеф.......................................................................................................8
2.1.1. Морфолошке карактеристике.............................................................8
2.2. Клима.......................................................................................................8
2.2.1. Температура и влажност ваздуха.......................................................9
2.2.2. Облачност и осунчавање..................................................................10
2.2.3. Магла..................................................................................................10
3.
ПЛАНИРАЊЕ
,
ПОСТАНАК И ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ НАСЕЉА......11
3.1. Планирање развоја туризма.................................................................11
3.2. Приоритетна планска решења и мере за равномерни територијални
развој.............................................................................................................13
3.3. Урбани развој и морфо – физиономске одлике.................................14
3.4. Функционални зонинг..........................................................................16
4. ДЕМОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА.....................................................................19
4.1. Демографска прошлост........................................................................19
4.2. Развој урбане популације....................................................................20
4.3. Миграције..............................................................................................21
4.4. Структура становништва.....................................................................21
4.4.1.Полна и старосна структура....................................................21
4.4.2. Образовна структура становништва.....................................22
4.4.3. Економска структура..............................................................22
4.4.4. Национална структура............................................................23
4.4.5. Конфесионална структура......................................................24
4.4.6. Домаћинства............................................................................24
УВОД
Александровачка Жупа представља једну од интересантнијих области наше земље.
Реч Жупа је синоним за општину Александровац па се оба назива срећу готово
равноправно.
Свакако да је Жупа најпознатија по виноградарству и добрим винима, а вековна је
традиција да се берба грожђа слави као општенародни празник. Легенда каже да у Жупи
чим се роди мушко дете уз мајчино млеко сиса и рујно вино. Зато за овај народ важи да је
здрав, висок, витак, леп, румен у лицу, мудар у говору, ведар и пријатан.
Овим радом – Урбаногеографски развој Александровца, обухваћене су географске
одлике урбаног развоја Александровца. Рад обухвата пет тематских целина. Прва обрађује
одлике географског положаја са регионалног и локалног аспекта. Друга тематска целина
обухвата анализу физичко – географских одлика општине и насеља. Овај аспект је утицао
на постанак и просторни развој насеља, што је предмет анализе трећег поглавља. Посебно
је интересантна генеза насеља и контакт са околином. Четврти део тумачи демографски
развитак, кроз праћење промена у структури становништва. Последњи, пети део рада,
обухвата утврђивање регионално – функционалног значаја насеља и општине. Рад садржи
и закључне опаске, које посматрају постојеће стање и перспективу даљег развоја
Александровца.
Литература и извори који су коришћени на адекватан начин су означени у тексту, а у
форми списка наведени на крају рада.
1. УПРАВЉАЊЕ РАЗВОЈЕМ ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ
Успешне туристичке дестинације су оне које имају укупан развој стратегијског
управљања. Такве дестинације своје стратегије стално прилагођавају тражњи, а сама
стратегија и почиње и завршава се одабраним тржишним сегментима. То уједно значи да у
стратегији управљања основу чине маркетиншке активности које прожимају пословну
стратегију. Зато су елементи стратегије маркетинга истовремено и елементи пословне
стратегије туристичке дестинације.
Под стратегијским управљањем туристичком дестинацијом подразумевамо избор
одговарајућег пута којим туристичка дестинација треба дугорочно осигурати
конкурентску позицију на туристичком тржишту као и план акција на темељу постојећих
услова у окружењу, а све са циљем да се прилагоди тржишним условима и да би се
остварили дефинисани циљеви пословања.
Успешно стратегијско управљање туристичком дестинацијом мора имати ове
карактеристике:
- стратегија се мора концентрирати на укупност активности туристичке дестинације,
- стратегија мора осигурати успешно и трајно усклађивање активности туристичке
дестинације са њеним окружењем. Раније је наглашена опасност уколико менаџмент
најпре развија мисије циљева и смернице туристичке дестинације, а тек потом узима у
обзир значај и утицај окружења.
- стратегија се мора оријентисати на питања интерних ограничења ( посебно на
проблематику и нееластичност понуде),
- стратегијско управљање мора бити оријентисано на одлуке дугорочног карактера, а
које имају пресудан утицај на раст и развој дестинације.
Успешност туристичке дестинације све ће више зависити о њеној осетљивости у односу
на интензитет токова у окружењу. Остваривање циљева пословања туристичке
дестинације зависи и од њене способности да задовољи потребе и жеље потрошача
(туриста) и то уз адекватну комбинацију инструмената тржишног наступа, односно
проналажења њихове оптималне комбинације кроз избор стратегијских алтернатива.
То значи да се тежиште ставља на начин живота, очекивања, вредновања, навика и
потреба за производима и услугама од стране одређених (хомогених) група потрошача.
Нагласак је на изградњи маркетинг микса усмереног према одређеном сегменту тржишта
стране. Пружа се према североистоку у правцу тока Пепељуше и њених притока. У овом
правцу Жупа је и најотворенија. Границу јој чини сутеска између села Доњег Ступња,
Лаћиследа и Мрмоша, која су крајња насеља ове области према североистоку. Сва
насеља у општини су саобраћајно добро повезани путевима мање – више
задовољавајућег квалитета.
1.2. Регионални положај
Општина Александровац се налази у централном делу Србије. Обухвата
релативно малу област смештену у источним подгоринама Копаоника, Жељина и Гоча,
западним огранцима Јастребца и сливу реке Пепељуше, притоке Западне Мораве.
Отуда произилази специфични положај Александровца у расинском округу, односно
положај Жупе у крушевачкој макрорегији.
Смештен је на интеррегионалној комуникацији која води од Старе Рашке и долине
Ибра ка Крушевачкој котлини и долини Мораве и на секундарном правцу, који води из
долине Западне Мораве преко Јошаничке клисуре за Топлицу. Настао је на месту где
се рачвају три путна правца: за Јошаничку Бању, Врњачку Бању и према Крушевцу.
Подручје општине захвата површину од 386,6 km
2
са 54 насељена места, 24
„пољане“ – виноградарска насеља и 33.215 становника, а сам град данас има око
десетак хиљада становника. Просечна густина насељености је 88 становника на km
2
.
Општина има повољан регионални положај. Жупска котлина располаже низом
погодних терена на којима се може развити град, али се Александровац развио на
подножју котлине на западном тесном рубу.
