ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
Завршни рад
Управљање ризицима у
спољнотрговинском пословању
Ментор
:
Кандидат
:
Др мр Гордана Миловановић
Бранка Кнежевић 2011-388
Краагујевац, јул 2016
1
УВОД
Циљ овог дипломског рада је да се теоријским и практичним истраживањем
установе најважнији аспекти спољне трговине и спољнотрговинског пословања, самог
појма и ризика, као и ризика који владају у спољнотрговинском пословању.
У првом делу бавићемо се питањима спољне трговине. Дефинисани су појмови
спољне трговине, њена важност у домаћим националним привредама, неке њене
специфичности и принципи који су заступљени у спољнотрговинском пословању, као и
посебан осврт на важећи спољнотрговински Закон. Такође је кроз један део објашњена
и конкретна важност спољне трговине у националној привреди. Као последња ставка
која је обрађена јесте утицај банке на послове спољне трговине, где је објашњено како
пословне банке у зависности од окружења могу утицати на спољнотрговинске послове
и активности.
Кроз други део рада смо прошли фундаментале о ризицима, њиховим врстама
као и однос између калкулације и ризика. У делу где су ближе појашњни ризици,
можемо видети шта они представљају у пословном свету, шта сваки од појединачне
врсте ризика подразумева. На питање како су регулисане цене и на који начин оне
утичу на ризике и обратно, сам обрадила у последњем делу овог поглавља, где говорим
о односу калкулације, цена и ризика. Ближе сам поменула и сажето објаснила један од
најважнијих докумената који се јавља у спољно трговинском пословању и који на неки
начин регулише могуће, и већ постојеће ризике, својим скупом јединствених правила
од којих је и сачињен.
Многи аутори постављају питања: ако већ постоје, на који начин је могуће
управљати ризицима, које стратегије и опције постоје? На то питање, које је
постављено у већини литература сродне теме, одговарам и обрађујем у трећем делу
овог дипломског рада. Као што је већ опште познато у глобално пословном свету, банке
играју велику улогу, и сходно томе, последњи део трећег поглавља се бави кратком
системском обрадом улоге банака и регулисања ризика у њиховом пословању.
Осигурање, као наука, научна дисциплина и велики део сваке економије и сваке
националне привреде је питање које је обрађено у четвртом делу овог рада. Сажето и
теоријски сам кроз обраду различите литаратуре објаснила појам самог осигурања од
ризика који постоји у свакодневном свету; анализе ризика као облик и један део
заштите од њих.
2
Оно што је комплетно обрађено у овом дипломском раду, јасно одговара на
питања која интересују сваког економисту, како у националним тако и у међународним
економијама и привредама, и приказује им јасне појмове спољне трговине и
спољнотрговинских послова и политике која је заступљена и зависи од земље до земље.
С посебним освртом на ризике у пословањима спољне трговине као дисциплине без
које се не може замислити стабилна привредна ситуација једне земље, сваки од
потенцијалних страних инвеститора пословног света, кроз рад може разумети, на који
начин може заштити своје пословање, и како се осигурати од свих ризика које се
јављају у савременим економијама.
4
представља размену у оквиру националних граница једне земље. Под међународном
трговином, пак, подразумевамо укупност размене роба и услуга између свих политички
независних држава.
Према спољнотрговинским прописима наше земље, под појмом спољна
трговина подразумева се прекогранични промет (извоз и увоз) робе и услуга. Реч је о
трансферу продате робе и пружању услуга између предузећа купца и продавца, при
чему је један од учесника на територији наше, а други, на територији друге државе.
Извоз робе је изношење, слање, односно испорука робе са територије Републике
Србије, на територију друге државе, у складу са прописима наше земље.
Увоз робе је уношење, допремање, односно пријем робе са територије друге
државе, на територију Републике Србије, у складу са прописима наше земље.
У спољној трговини земље појављују се и различите врсте услуга, као:
послови оплемењивања (прераде, дораде и обраде) робе,
услуге превоза и осигурања робе,
шпедитерске услуге,
банкарске услуге,
услуге контроле квалитета робе,
туристичке услуге,
услуге у области здравства, образовања, и др.
3
Најчешћи учесници спољнотрговиских послова су продавци (извозници) и
купци (увозници) робе који купопродајни посао реализују на основу међусобно
закључених уговора. Остали послови (извоз и увоз услуга) често су у функцији
остваривања основног купопродајног уговора тј. реализују се као изведени из послова
робног промета са иностранством (шпедиција, транспорт, осигурање и др). Сходно
прописима наше земље
4
, спољнотрговинским пословима могу да се баве сва домаћа:
регистрована правна лица, са седиштем у Србији (сви типови предузећа и у свим
облицима власништва, укључујући и задруге), и
физичка лица, са пребивалиштем у Србији: предузетници (као регистрована
физчка лица) и нерегистрована физичка лица.
5
3
Наведено дело, стр. 14
4
Чл. 3, т. 6 Закона о спољнотрговинском пословању („Сл.гл.РС“, 101/05)
5
Проф. др Петровић, Н., Петровић, В., 2013. година, „
Спољнотрговинско и девизно пословање“
, Висока
Пословна Школа Струковних Студија у Чачку, Чачак, стр. 15
