UNIVERZITET U NOVOM SADU
Ekonomski fakultet Subotica
Predmetni profesor: Prof. dr Otilija Sedlak
SEMINARSKI RAD
iz predmeta Menadžment rizikom, na temu:
UPRAVLJANJE RIZICIMA U ŽIVOTNOM OSIGURANJU
Subotica, decembar 2011. godine
Prezime i ime: Čučković
Maja
Broj indeksa: Č009/07
SADRŽAJ:
1. UVOD..............................................................................................................1
2. POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA OSIGURANJA..............................................2
2.1. Pojam i definisanje osiguranja................................................................2
2.2. Temeljna načela osiguranja.....................................................................3
2.3. Determinante osiguranja.........................................................................3
2.3.1. Rizik..................................................................................................................4
2.3.2. Premija osiguranja.........................................................................................5
2.3.3. Osigurani slučaj..............................................................................................8
3. POJAM I VRSTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA...................................................9
4. RIZICI U ŽIVOTNOM OSIGURANJU............................................................15
4.1. Katastrofalni rizik ...................................................................................17
5. UPRAVLJANJE RIZICIMA U ŽIVOTNOM OSIGURANJU .............................19
5.1. Osiguravajuće kompanije i upravljanje rizikom ................................21
5.2. Postupak upravljanja rizikom ...............................................................22
5.2.1. Identifikacija i merenje potencijalnih gubitaka u životnom osiguranju23
5.2.2. Ocena rizika u životnom osiguranju..........................................................23
5.2.3. Metode upravljanja rizicima u životnom osiguranju...............................24
5.2.3.1. Metod fizičke kontrole .............................................................................24
5.2.3.2. Metoda finansijske kontrole ...................................................................24
5.2.4. Izbor metode pokrića .................................................................................25
1. UVOD
Vrste i oblici osiguranja danas su izuzetno razgranati pokrivajući gotova sva
područja čovekovog delovanja. Osiguranje podrazumeva ne samo zaštitu života
i imovine, već zaštitu zdravlja, interesa, odgovornosti za obavljanje određenih
delatnosti, itd. Zahvaljujući osiguravajućoj delatnosti čovek ne mora da se
bespomoćno prepusti događajima kao što su poplava, požar, grad i mnoge
druge opasnosti koje mogu uništiti njegovu imovinu, oštetiti njegovo zdravlje, ili
odneti ljudske živote.
Osiguranjem se može obezbediti egzistencija najbližih u slučaju smrti, kao i u
slučaju gibitka opšte i radne sposobnosti. Zaštita i sigurnost koju pruža
osiguranje danas nema alternativu. Upravljanje rizicima, kao sastavni deo
finansijskog planiranja, traži identifikaciju rizika sa kojima se suočavaju ljudi ili
poslovi i procenu njihovog finansijskog uticaja u slučaju ostvarenja. Jednom
kada se relevantan rizik identifikuje, menadžer rizika mora odrediti potrebe za
osiguranjem na bazi postavljenih finansijskih ciljeva i proceniti koji će mu od
brojnih alata za upravljanje rizicima pomoći u njihovom ostvarenju. Kako bi
doneo razumnu odluku, menadžer rizika mora dobro poznavati koncepcije i
funkcije različitih proizvoda osiguranja koji su dostupni za ublažavanje gubitka,
kao i nove prizvode i buduće trendove razvoja u osiguranju.
Osnovni cilj osiguranja, kako su procenili ekonomisti, je da se izvrši transfer
resursa od stanja niske granične koristi prihoda na stanje u kom je granična
korisnost prihoda visoka. Ukoliko je osiguranje aktuarski pravilno, ovaj koncept
će se nastaviti sve dok je granična korisnost novca konstantna. Ukoliko
osiguranje nije aktuarski pravilno, osiguranje će biti delimično i ono će rasti sa
porastom averzije prema riziku. Osiguranje je najefektivnije kada su gubici
dovoljno česti da budu zapaženi, ali ne dovoljno česti da postanu rutina.
Osiguranje rutinskih događaja zahteva postojanje administrativnih troškova koji
se ponavljaju i koji čine osiguranje kao jeftiniji izbor. Osiguranje ekstremno
retkih rizika takođe podrazumeva postojanje razumnih troškova, sa malom
dobiti od obeštećenja.
Merenje rizika je od krucijalne važnosti efektivnom menadžmentu rizika svake
finansijske institucije. U zavisnosti od toga koliko je menadžment rizika
efektivan, osiguravajuća kompanija može da propadne ili da posluje vrlo
uspešno. Kompletno izbegavanje rizika može rezultovati sa relativno
siromašnim finansijskim povratima, koji će pogoršati konkurentsku poziciju
osiguravača i na taj način umanjiti njegovu prodaju i finansijske performanse. S
druge strane, preterano preuzimanje rizika može doprineti visokim
kratkoročnim dobicima ali takođe i budućim finansijskim gubicima ili čak
nesolventnošću. Uspešne kompanije uče kako da kontrolišu rizik kako bi
preživele i prosperirale na duge staze. Kompanije moraju voditi politiku rizika,
na način koji im omogućuje kompetetivnost, rast i razvoj.
2. POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA OSIGURANJA
Prirodne sile koje pružaju neograničene mogućnosti za razvoj društvene
zajednice i za napredak svakog pojedinca u njoj, ujedno su i činilac koji može
svojom snagom uništiti decenijske napore ljudi. Nesrećni slučajevi su takođe
uzrok velikih opasnosti za samog čoveka, tako da je ljudsko društvo već na
samim počecima svog postojanja uvidelo neophodnost zaštite svojih članova,
kao i ekonomskih vrednosti koje je mukotrpno stvaralo.
Osiguranje, kao izvor ovih težnji, predstavlja udruživanje svih onih koji su
izloženi istoj opasnosti, odnosno riziku. Osnovna pretpostavka postojanja
osiguranja zapravo i jeste prisustvo rizika. Samo ukoliko postoji određeni rizik,
nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokrićem putem osiguranja.
2.1. Pojam i definisanje osiguranja
Društvo je razvilo odbrambeni mehanizam zaštite od rizika, odnosno od
posledica štetnih događaja. Tako su se pojavile specijalizovane institucije sa
zadatkom da prikupljaju određena sredstva koja su se kretala u visini očekivanih
šteta, iz kojih su se isplaćivale određene nakande pravnim i fizičkim licima kod
kojih je nastupio štetni događaj.
Osiguranje u suštini predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istim
opasnostima a sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke
od njih. Dakle, osiguranje počiva na načelu uzajamnosti i solidarnosti. Sama
riječ “osiguranje” označava sigurnost, poverenje u nešto, obezbeđenje i izražava
svrhu osiguranja koja se, uopšteno, sastoji u pružanju neke sigurnosti.
Osiguranje u najširem smislu predstavlja zaštitu imovinskih interesa fizičkih i
prijatelja koji je upravo dobio ili dobila vozačku dozvolu, jer mi nismo ti
koji su potencijalno izloženi riziku, gubitku, u slučaju da on ili ona
učestvuje u automobilskoj nesreći. Razlog za ovo jeste u tome što
osiguravajuća društva ne žele da ljudi ugovaraju polise osiguranja poput
listića igara na sreću.
- Osiguranik se obavezuje osiguravajućem društvu dostaviti potpune i
tačne podatke.
- Osiguranik ne sme profitirati od polise osiguranja.
- Ako treća stranka osiguraniku nadoknadi gubitak, obaveza
osiguravajućeg društva umanjuje se za iznos te naknade.
- Osiguravajuće društvo mora imati veliki broj osiguranika, tako da rizik
može biti raspoređen na veliki broj različitih polisa.
- Gubitak mora biti moguće kvantifikovati. Na primer, naftna kompanija ne
može uplatiti polisu osiguranja za neistraženi izvor nafte.
- Osiguravajuće društvo mora biti u mogućnosti izračunati verovatnoću
spomenutog gubitka.
Cilj primene ovih načela jeste sačuvati integritet procesa osiguranja. Da njih
nema, ljudi bi možda došli u iskušenje korišćenja osiguravajućih društava za
kockanje ili špekulisanje o budućim događajima. U najgorem obliku, takvo bi
ponašanje moglo narušiti sposobnost osiguravajućih društava da zaštite osobe
kojima je zaštita zaista i potrebna. Pri tome, pomenuta načela pružaju
mogućnost podele rizika na mnoge polise osiguranja te određivanje cene svake
polise koja će rezultovati očekivanim povratom. Bez obzira na ove smernice,
osiguravajuća društva se često suočavaju sa problemom asimetričnih
informacija.
2.3. Determinante osiguranja
Osiguranje je jedan od boljih načina da sebe lično ili svoju imovinu (koju smo
stekli ili stičemo u toku radnog i životnog veka) sačuvamo od rizika (na čije
nastupanje često ne možemo uticati). U čemu je suština pojma osiguranje i kako
to funkcioniše? Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da
registrovani subjekti na tržištu (osiguravajuća društva) prikupljaju sredstva
(premija osiguranja) od fizičkih lica ili privrednih subjekata (ugovarači
osiguranja, osiguranici) da bi im, u slučaju nastupanja rizika koji su predviđeni
ugovorom o osiguranju (polisa osiguranja), isplatili naknadu štete. Osnovne
determinante osiguranja su:
- rizik,
