UNIVERZITET U BEOGRADU
Tehnički fakultet u Boru
Živan Živković i Marija Savić
UPRAVLJANJE RIZIKOM
(Autorizovana predavanja)
Bor. 2013. god.
1
Predgovor
Uvođenje predmeta Upravljanje rizikom u kurikulum osnovnih akademskih studija
inženjerskog menadžmenta proizašlo je iz potreba proširenja kompetencija
diplomiranih inženjera menadžmenta u oblasti upravljanja rizikom. Savremena
praksa upravljanja složenim poslovnim sistemima između ostalog zahteva i
upravljanje rizikom brojnih poslovnih procesa, odnosno potencijalnimn štetama
koje mogu nastati u toku poslovanja. Uvođenjem institucije osiguranja imovine i
drugih resursa, smanjuje se verovatnoća nastanka štete, a ova saznanja proizilaze iz
poimanja filozofije rizika, hazarda i perila koji sinergetski daju mogućnost
nastanka štete kod pojedinca, manjih zajednica i složenih poslovnih sistema, pa je
proučavanje ove problematike izazov za nastavnike, a posebno za studente koji
proširivanjem svojih znanja i sa ovom dimenzijom, postaju mnogo kompetentniji
u odsnosu na sve druge profesije.
Prvi materijal za predavanja, sažet u ovoj publikaciji, predstavlja kompilaciju
delova iz reprezentativnih publikacija iz ove oblasti i kao takav treba da posluži pre
svega studentima za pripremanje ispita iz ovog predmeta, a istovremeno i kao
inicijalni materijal za samostalno proučavanje i razvoj sopstvenih kompetencija u
ovoj oblaasti nakon završetka studija.
Nakon izvedenih predavanja iz ovog predmeta, autori ove publikacije steći će prva
iskustva i uočiti propuste što će biti jak motivacioni faktor da već za sledeću
genaraciju učine ispravke i otklone uočene nedostake. Očekujemo od studenata što
veći broj kritika na ponuđeni tekst kako bi isti poboljšali i učinili prikladnijim za
njegove korisnike.
U Boru, 2013. Živan Živković
Marija Savić
2
Na izvestan način Kejns je svakako u savremenu ekonomsku teoriju i praksu uneo nov stav
prema riziku. Rizik je neizbežan u svakom segmentu ljudske delatnosti, kao i neizvesnost koja je
nerazdvojiva od rizika i predstavlja u izvesnom smislu apsolutnu vrednost. Međutim na
izloženost riziku, moguće je uticati i kontrolisati je, to je promenljiva koja utiče na nivo i stepen
rizika.
U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije bihejviorizma koji je dotako sve društvene
nauke. Sproveden je veliki broj studija i analiza ljudskog ponašanja, stavova i odlučivanja u
različitim situacijama. Skonost ka preuzimanju rizika varira počev od geografskog položaja,
kulture, ekonomskog stanja i položaja, pa sve do individualnih karakteristika svakog ljudskog
bića. Racionalan odnos prema riziku je dominantan u većini slučajeva, ali ono što se ne može
izostaviti kao bitna ljudska karakteristika je emotivnost. U valorizovanju rizika dominiraju dve
komponente: ’’ulog’’ i ’’dobitak’’, odnosno strah od gubitka i želja za dobitkom. Zavisno od
situacije, kao i od visine uloga ili dobitka, odluka će biti donešena na osnovu snažnije emocije.
Činjenica je da postoji averzija prema riziku i dominanta je u ljudskoj prirodi, takođe je i
činjenica da je ljudska priroda u tom smislu nesavršena zbog svoje emocionalne strukture
ličnosti.
U najširem pojmovnom određenju, rizik je definisan kao mogućnost trpljenja štete ili
gubitaka, odnosno: ’’faktor, stvar, element koji uključuje neizvesnost i opasnost’’. Međutim,
pojam rizika ne samo da se menja, već i varira u zavisnosti od segmenta ljudskog života i
delatnosti, te se kao takav različito definiše i vrednuje. Prema ISO 31000:2009 rizik je definisan
kao
uticaj neizvesnosti na ciljeve
. Ova definicija uključuje i pozitivan i negativan uticaj na
ostvarenje ciljeva. Ne postoji pozitivan ili negativan rizik, već samo rizik. Sa druge strane, sa
vremenskog aspeka imamo i definiciju u kojoj rizik predstavlja ’’probleme u budućnosti koji se
mogu izbeći ili ublažiti za razliku od sadašnjih, na koje se mora odmah odgovoriti’’. U
informacionim naukama faktor rizika se odnosi na verovatnoću neizvesnih budućih događaja i
definisan je kao ’’moguća frekvencija i moguća magnituda budućeg gubitka’’.
Savremena teorija u najširem i najgeneralizovanijem definisanju rizika, nalazi da pojam
rizika sadrži uvek dva osnovna elementa: izloženost i neizvesnost. Takođe, smatra se da je
moguće izvesti generičku definiciju rizika kao: ’’izloženost ka proporciji od kojih je jedna
neizvesna’’. I ova definicija mogla bi imati opšti karakter, jer uključuje mogućnost gubitka kao i
dobitka, s tim što proporcionalno određenje može biti bliže, jer proporcija može biti bezboroj, ali
barem jedna mora biti neizvesna za postojanje rizika.
Kapacitet za upravljanje rizikom, odnosno ’’apetitom’’ za preuzimanjem rizika i donošenjem
odluka o budućnosti, predstavljaju ključne elemente energije koja pokreće celokupnu ljudsku
delatnost.
1.2.
POJAM I DEFINICIJA RIZIKA
Ne postoji jedinstvena definicija rizika. Ekonomisti, naučnici koji izučavaju ponašanje,
teoretičari rizika, statističari, i statističari osiguravajućih zavoda, svako od njih ima svoj koncept
rizika. Međutim, rizik je istorijski definisan u smislu neizvesnosti. Bazirano na ovom konceptu,
rizik
se definiše kao neizvesnost u pogledu nastanka nekog gubitka.
Na primer, rizik od pogibije
u saobraćajnoj nesreći je prisutan zato što je i neizvesnost prisutna. Rizik od raka pluća za pušače
je prisutan jer je i neizvesnost prisutna. Rizik od neuspeha na koledžu je prisutan zato što je
neizvesnost prisutna.
4
Mada rizik može biti definisan kao neizvesnost gubitka. Zaposleni u osiguravajućoj industriji
uglavnom koriste termin
rizik
na drugačiji način da bi identifikovali imovinu ili život koji se
uzima u obzir za osiguranje. Na primer, u osiguravajućoj industriji, uobičajeno je čuti izjave kao
što su „da je vozač slab rizik“ ili „da je zgrada neprihvatljiv rizik“.
Zbog toga što je termin
rizik
dvosmislen i ima različita značenja, mnogi autori upotrebljavaju
termin „izloženost gubitku“ da bi identifikovali potencijalne gubitke.
Izloženost gubitku
je
svaka situacija ili okolnost u kojoj je moguć gubitak, bez obzira da li se gubitak javlja. Primeri
izloženosti gubitku podrazumevaju proizvodna postrojenja koja mogu biti oštećena zemljotresom
ili poplavom, defektne proizvode koji mogu rezultirati tužbama protiv proizvođača, potencijalnu
krađu imovine kompanije zbog neadekvatne zaštite, i potencijalne povrede zaposlenih usled
nebezbednih uslova rada.
Konačno, kada je rizik definisan kao neizvesnost, neki autori prave temeljnu razliku između
objektivnog i subjektivnog rizika.
1.2.1. Objektivni rizik
Objektivni rizik
(takođe nazvan i kao stepen rizika)
se definiše kao relativna varijacija
stvarnog gubitka od očekivanog gubitka
. Na primer, pretpostavimo da osiguravač imovine ima
10.000 kuća osiguranih na duži period i, u proseku, 1 %, ili 100 kuća, izgori svake godine.
Međutim, bilo bi neobično da tačno 100 kuća izgori svake godine. U nekim godinama, može
izgoreti 90 kuća; drugih godina, čak 110 kuća može izgoreti. S toga, postoji varijacija od 10 kuća
na očekivani broj od 100, ili varijacija od 10%. Ova relativna varijacija stvarnog gubitka od
očekivanog gubitka je poznata kao objektivni rizik.
Objektivni rizik opada kako broj izlaganja gubitku raste. Preciznije,
objektivni rizik varira
inverzno kvadratnom korenu broja posmatranih slučajeva
. U prethodnom primeru, 10.000 kuća
je bilo osigurano, i objektivni rizik je bio 10/100, ili 10%. Sada uzmimo u obzir da je 1 milion
kuća osigurano. Očekivani broj kuća koje će izgoreti je sada 10.000, ali je varijacija stvarnog
gubitka od očekivanog samo 100. Objektivni rizik je sada 100/10.000, ili 1%. Prema tome, kako
je kvadratni koren broja kuća porastao sa 100 u prvom primeru na 1.000 u drugom primeru (10
puta), objektivni rizik je opao za 1/10 njegovog ranijeg nivoa.
Objektivni rizik se može statistički proračunati odgovarajućim merama disperzije, kao što su
standardna devijacija ili koeficijent varijacije. To što se objektivni rizik može meriti, izuzetno je
koristan koncept za osiguravača ili menadžera korporativnog rizika. Kako broj izlaganja gubitku
raste, osiguravač može tačnije predvideti njegov budući doživljaj gubitka zato što se može
osloniti na zakon velikih brojeva.
Zakon velikih brojeva
kaže da kako broj jedinica izlaganju
raste, stvarni doživljaj gubitka će se približiti očekivanom doživljaju gubitka. Na primer, kako
broj domova pod opservacijom raste, veći je i stepen tačnosti predviđanja proporcije domova
koji će izgoreti. Zakon velikih brojeva je detaljnije diskutovan u Prilogu 1.
1.2.2. Subjektivni rizik
Subjektivni rizik
se definiše kao neizvesnost koja se bazira na mentalnom stanju čoveka ili
stanju svesti
. Na primer, potrošač koji puno pije u baru može nepromišljeno pokušati da vozi
5
Zatim, lična procena gubitka se može razlikovati od objektivne verovatnoće zato što može
postojati dvosmislenost u načinu na koji se doživljava verovatnoća. Na primer, pretpostavimo da
slot mašina u kazinu zahteva tri limuna na ekranu za pobedu. Osoba koja igra na mašini može
opaziti verovatnoću pobede kao visoku. Ali ukoliko ima 10 simbola u svakom točku i samo
jedan je limun, objektivna verovatnoća dobijanja džekpota sa tri limuna je itekako mala. Pod
pretpostavkom da se svaki točak vrti nezavisno od drugih, verovatnoća da sva tri postepeno
pokažu limun je proizvod njihovih individualnih verovatnoća (1/10 x 1/10 x 1/10 = 1/1.000).
Ovo znanje je prednost vlasnika kazina, koji znaju da većina kockara nisu obučeni statističari i
zato verovatno precenjuju objektivne verovatnoće za pobedu.
1.3.3. Razlika između šanse za gubitak i objektivnog rizika
Šansa za gubitak može se razdvojiti od objektivnog rizika. Šansa za gubitak je verovatnoća
da će se događaj koji izaziva gubitak dogoditi. Objektivni rizik je relativna varijacija stvarnog od
očekivanog gubitka.
Šansa za gubitak može biti identična za dve različite grupe, ali objektivni
rizik može biti dosta različit
. Na primer, pretpostavimo osiguravač imovine ima 10.000 kuća
osiguranih u Beogradu i 10.000 kuća osiguranih u Kagujevcu i da je šansa za požar u svakom
gradu 1%. Prema tome, u proseku, 100 kuća godišnje bi trebalo da izgori u svakom gradu.
Međutim, ako se godišnja varijacija gubitaka rangira od 75 do 125 u Kragujevcu, ali samo od 90
do 110 u Beogradu, objektivni rizik je veći u Kragujevcu uprkos tome što je šansa za gubitak
ista u oba grada.
1.4.
PERIL I HAZARD
Termine
peril
i
hazard
ne bi trebalo mešati sa konceptom rizika koji je razmatran, mada se
često koriste kada se diskutuje problematika rizika.
1.4.1. Peril
Peril - OPASNOST
se definiše kao uzrok gubitka
. Ukoliko kuća izgori usled požara, peril, ili
uzrok gubitka, je požar. Ako se automobil ošteti u sudaru sa drugim automobilom, sudar je peril,
ili uzrok gubitka. Zajednički perili koji uzrokuju gubitke uključuju: požar, grom, oluju, grad,
tornado, zemljotres, poplavu, provalu i krađu.
1.4.2. Hazard
Hazard
je stanje koje stvara ili povećava učestalost ili ozbiljnost gubitka
. Postoje četiri glavna
tipa hazarda:
Fizički hazard
Moralni hazard
Hazard stavova
7
