UNIVERZITET SINGIDUNUM

Doc. dr Lidija Barjaktarović

UPRAVL JANJE RIZIKOM

Prvo izdanje

Beograd, 2009.

III

Predgovor

PREDGOVOR

Rizik je svakodnevni deo života i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Međutim,

kao naučna oblast u ekonomiji, ima prilično kratku istoriju. Sama ideja da neizvesnost
i rizik mogu biti važni za ekonomiju, datira od 1921. godine, u radu Franka H. Knight-a
„Risk, Uncertainity and Profit“. Međutim, dalji razvoj naučne oblasti upravljanje rizikom
je bio uslovljen ekonomskim krizama u svetu, i deregulacijama u finansijskom poslo

vanju odnosno globalizacijom finansijskog tržišta. Posledice finansijskih kriza su bile
katastrofalne za pravna i fizička lica, koja su usled bankrota poslovnih banaka bila direk

tno ili indirektno pogođena krizama. Isto, je uslovilo da se institucionalizovano priđe
rešavanju problema, i najviše se otišlo u razvoju upravljanja rizikom u bankarstvu, gde
je Bazelski komitet definisao adekvatnost kapitala odnosno zahtevani minimalni nivo
kapitala, koji banke ostavljaju po strani kao amortizer za potencijalne gubitke kod da

vanja kredita, valutnog rizika, zbog nedostatka poznavanja bančinih komitenata, prakse

na strani regulatora i dr.

Trebalo bi imati u vidu da je osnovna delatnost banke kreditno-depozitna, što govori

da banka upravlja tuđim sredstvima i osnovna funkcija banke je upravljanje rizikom i
prinosima. Osnovni rizik koji banka preuzima jeste: kreditni, tržišni, valutni, kamatni,
likvidnosni i operativni.

Trgovinska preduzeća, kao klijenti banke imaju različite potrebe u svakodnevnom

poslovanju vezano za osnovnu delatnost kojom se bave, i zadovoljavajući njihove zahteve
banka ostvaruje odgovarajuću zaradu. Napominjemo da trgovinska preduzeća naplatu
prodate robe vrše u novcu preko računa otvorenog kod banke. Zaradu odnosno cenu
usluge banka formira u skladu sa rizikom koji preuzima u određenoj transakciji. Bitno
je naglasiti da rešavajući različite potrebe svojih klijenata – trgovinskih preduzeća, ili
uvažavajući želju samih klijenata da u konkretnim poslovima deo rizika preuzme banka
ili druga ugovorna strana, banka razvija nove proizvode i usluge za klijente, kojima se
rizik prenosi na treća lica. Rizik i upravljanje rizikom su u ovom udžbeniku obrađeni u
dobrom delu, kroz prizmu uspostavljenih mehanizama za upravljanje rizikom u banci,
obzirom da je u našoj zemlji isto najviše razvijeno u segmentu bankarstva. To iz razloga:

što je Narodna banka Srbije, kao nadzorno i regulatorno telo, forsirala imple

mentaciju Bazelskog sporazuma u svakodnevni rad banaka kroz odgovarajuća
zakonska akta, odluke i redovnu kontrolu poslovanja banaka, i
što su inostrane banke, kao vlasnici domaćih banaka, insistirale na usposta-

vljanju jake korporativne kulture u upravljanju bankom, i jakoj nezavisnoj fu-
nkciji upravljanja rizikom banke.

Upravljanje rizikom

Takođe, trebalo bi imati u vidu da su banke najviše otišle u procesu transformacije u

Srbiji, i da je država uspostavila veliki broj kontrolnih mehanizama u redovnom poslo

vanju pravnih i fizičkih lica, preko poslovnih banaka uz podršku Narodne banke Srbije.
Htela ili ne htela trgovinska preduzeća su indirektno izložena kontroli države i preko
svoje poslovne banke.

Istovremeno, poslovne banke da bi zadržale dugoročne odnose sa svojim klijentima,

vrše i odgovarajući konsalting odnosno savetovanje trgovinskih preduzeća koje instru

mente da koriste za naplatu svojih potraživanja odnosno koja obezbeđenja da traže od
svojih poslovnih partnera da bi bili sigurni da će za prodatu robu odnosno uslugu dobiti
očekivana novčana sredstva.

Osnovna metodologija koju finansijske i nefinansijske institucije koriste u identifiko

vanju i upravljanju rizikom jeste metodologija rizične vrednosti VaR (Value at Risk), koju
kombinuju sa drugim metodologijama (kao što su npr. testiranje ekstremnih događaja,
testiranje scenarija, gep analiza, itd.), kako bi što uspešnije na dnevnoj osnovi upravljali

rizikom. Ova knjiga razvija okvir za upravljanje rizikom zasnovanim na navedenim met-
odologijama.

Knjiga je koncipirana na sledeći način:

U prvom delu knjige će biti data definicijsko pojmovna objašnjenja rizika u fi

nansijskom poslovanju, kao i proces upravljanja rizikom u finansijskom poslo

vanju sa kratkim osvrtom na proces upravljanja rizikom u bankarskom poslo

vanju u Srbiji u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
U drugom delu knjige će biti obrađen proces upravljanja tržišnim rizikom, kao

osnovnim rizikom u finansijskom poslovanju, uključujući odgovarajuću me-
todologiju za kvantifikovanje tržišnog rizika.Takođe, će biti dat osvrt na Bazels

ki komitet i Bazelski sporazum, koji koristi VaR metodologiju za kvantifikovanje
rizika i utvrđivanje koeficijenta adekvatnosti kapitala.
U trećem delu će biti obrađeno upravljanje kreditnim rizikom, kao osnovnim

rizikom u poslovanju banke ali i trgovinskog preduzeća. Potom će biti dat osvrt
na analizu kreditne sposobnosti klijenta, koja uključuje analizu klijenta i anali

zu transakcije. Treći deo će biti završen izradom konkretnog primera obrade
kreditnog zahteva klijenta u banci, uključujući sve elemente neophodne za

donošenje odluke o kreditu, rezervisanjima i izveštavanju po tom osnovu.

U četvrtom delu će biti posebno obrađeni kamatni rizik, valutni rizik i rizik

likvidnosti. Takođe, će biti ponuđena moguća rešenja za zaštitu od tržišnih
rizika upotrebom odgovarajućih finansijskih instrumenata kao što su forvard,
opcija, svop i fjučers. Istovremeno će pažnja biti posvećena i instrumentima
platnog prometa koji mogu služiti kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po konk

retnom spoljnotrgovinskom poslu.

U petom delu će biti analiziran operativni rizik, kao najkasnije prepoznati rizik

u poslovanju banaka, ali i trgovinskih preduzeća, a čija realizacija ima značajan
uticaj na kapital banke, odnosno trgovinskog preduzeća.

VII

Sadržaj

SADRŽAJ

PREDGOVOR

III

I - UPRAVLJANJE RIZIKOM U FINANSIJSKOM

POSLOVANJU

Uvodne napomene

1. DEFINIcIJA RIZIKA U FINANSIJSKOM POSLOVANJU I

NUŽNOSt UPRAVLJANJA RIZIKOM

1.1. Definicija rizka u finansijskom poslovanju

1.2. Neophodnost upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju

1.3. Osnovni rizici u finansijskom poslovanju

1.3.1. Kreditni rizik

1.3.2. Kamatni rizik

1.3.3. Valutni rizik (devizni rizik i ostali tržišni rizici)

1.3.3.1. Tržišni rizik

1.3.3.2. Devizni rizik

1.3.4. Rizik izloženosti banke

1.3.5. Rizik ulaganja banke

1.3.6. Rizik zemlje

1.3.7. Operativni rizik

1.3.8. Rizik reputacije i zakonski rizik

1.3.9. Rizik likvidnosti

2. PROcES UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU

2.1. Struktura i administriranje procesa upravljanja rizikom

2.2. Informaciona rešenja za merenje, analizu i kontrolu rizika

2.3. Strategija upravljanja rizikom banke

2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama

2.4. Važnost upravljanja rizikom u finansijskim institucijama

Pitanja za diskusiju i vežbe

Literatura

Internet sajtovi

Sadržaj

1.2. Odgovornosti učesnika u procesu upravljanja

kreditnim rizikom banke

111

1.3. Kvalitet aktive i kredita u korišćenju

112

2. OSNOVNI PRINcIPI ANALIZE KREDItNE SPOSOBNOStI KLIJENtA

113

2.1. Analiza klijenta

116

2.1.1. Kvalitativna analiza klijenta

120

2.1.2. Kvantitativna analiza klijenta

124

2.2. Analiza transakcije

137

Pitanja za diskusiju i vežbe

163

Literatura

163

Internet sajtovi

165

IV - UPRAVLJANJE KAMAtNIM RIZIKOM, VALUtNIM

RIZIKOM I RIZIKOM LIKVIDNOSTI

Uvodne napomene

168

1. UPRAVLJANJE KAMATNIM RIZIKOM

169

2. UPRAVLJANJE VALUtNIM RIZIKOM

172

2.1. Upravljanje rizikom u deviznom poslovanju privrednih subjekata

175

2.2. Mogući načini zaštite od rizika u finansijskom i

robnom prometu upotrebom odgovarajućih instrumenata

186

3. UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOStI

189

Pitanja za diskusiju i vežbe

192

Literatura

192

Internet sajtovi

193

V - UPRAVLJANJE OPERAtIVNIM RIZIKOM

Uvodne napomene

196

1. DEFINIcIJA OPERAtIVNOg RIZIKA

197

1.1. Zakonski rizik

200

2. OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPERAtIVNIM RIZIKOM

201

2.1. Strategija upravljanja operativnim rizikom

201

3. PROcES UPRAVLJANJA OPERAtIVNIM RIZIKOM

204

3.1. Identifikacija rizika

206

Upravljanje rizikom

3.1.1. Interne baze podataka

205

3.1.2. Eksterne baze podataka

206

3.2 Izloženost operativnom riziku

206

3.2.1. Merenje izloženosti banke u skladu sa

Bazelskim sporazumom II

208

3.3. Kontrolni okvir

210

3.4. Tretman operativnog rizika

211

4. INFRAStRUKtURA

212

5. OKRUŽENJE

212

Pitanja za diskusiju i vežbe

213

Literatura

213

Internet sajtovi

214

PRILOZI

Prilog br. 1

Primer politike upravljanja rizicima banke

217

Prilog br. 2

Primer politike complaince (usklađenosti)

237

Prilog br. 3

Primer programa complaince

245

Prilog br. 4

Primer kreditne politike banke

251

Prilog br. 5

Primer hodograma kreditnog zahteva za pravna lica

262

Prilog br. 6

Primer pravilnika o nadležnostima za donošenje odluka

267

Prilog br. 7

Uputstvo za izradu kreditne aplikacije

274

Prilog br. 8

Primer minimalnih kreditnih stndarda odnosno

uputstvo za odobravanje kredita

285

Prilog br. 9

Primer kataloga kolaterala

292

Prilog br. 9a

Primer modela SANI za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta

310

Prilog br. 10

Primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i

formiranje rezervi

318

Prilog br. 11

Primer uputstva za vođenje kreditnog dosijea klijenta

329

Prilog br. 12

Primer politike kamata, naknada i provizija

333

Prilog br. 13

Primer opštih odredbi i uslova za odobravanje kredita

343

Prilog br. 14

Primer metodologije za promenu deviznog kursa dinara

358

Prilog br. 15

Primer politike upravljanja likvidnošću banke

368

REčNIK

385

LItERAtURA

389

Upravljanje rizikom

Uvodne napomene

Rizik je svakodnevni deo života i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Ekono-

mske krize u svetu su rezultirale katastrofalnim gubicima za sve učesnike na finansijskom
tržištu. Isto je uslovilo da se priđe institucionalizovanom rešavanju problema upravljanja
rizikom. Stoga ćemo u ovom poglavlju dati definicijsko pojmovna objašnjenja rizika u
finansijskom poslovanju, kao i proces upravljanja rizikom.

Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:



Odgovorite na pitanje šta je rizik u finansijskom poslovanju?



Odgovorite na pitanje zašto je neophodno upravljati rizikom u finansijskom

poslovanju?



Znate osnovne rizike u finansijskom poslovanju



Opišete strukturu i administriranje procesa upravljanja rizikom



Navedete i opišete funkcionisanje informacionih rešenja za merenje, analizu i

kontrolu rizika



Navedete i opišete strategiju upravljanja rizikom banke



Znate da opišete sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama



Navedete važnost upravljanja rizikom u finansijskim institucijama

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

1. DEFINIcIJA RIZIKA U FINANSIJSKOM POSLOVANJU

I NUŽNOSt UPRAVLJANJA RIZIKOM

1.1. DEFINIcIJA RIZKA U FINANSIJSKOM POSLOVANJU

Rizik je sastavni deo života ljudi. Svuda gde postoji ljudska aktivnost vezana za kre

tanje, proizvode, tehnologije, mašine, objekte ili investiranje prisutan je i rizik. Pod riz

ikom se podrazumeva takva situacija u budućnosti kod koje postoji više alternativnih
rešenja sa određenom verovatnoćom realizacije odnosno u datoj situaciji postoji neiz

vesnost u pogledu ishoda i verovatnoće da ishod bude nepovoljan (izloženost gubitku).
Postoje različite definicije rizika, međutim

zajednički elementi svih definicija rizika su:

neodređenost ishoda i gubitak kao jedan od mogućih ishoda

„Rizik je stanje u kojem postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog

ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo. Stoga možemo reći

da bi rizik postojao u fin-

ansijskom poslovanju mora da: bude moguć, izaziva ekonomsku štetu, bude neizvestan
i bude slučajan

.“ (Vaughan Emmet i Vaughan Therese)

Rizik se može klasifikovati na različite načine, najčešća podela je na:

1. Finansijski i nefinansijski rizik – finansijski rizik obuhvata situacije u kojima

postoji neizvesnost finansijskog (novčanog gubitka), dok u slučaju nefinansi

jskog rizika nema nikakvih finansijskih posledica.

2. Dinamički i statički rizik – dinamički rizik je onaj koji nastaje zbog promena u

ekonomiji (promene u nivou cena, ukusu potrošača, prihoda i rashoda i teh

nologije). Tokom dužeg vremenskog perioda ide u korist društva. Statički rizik
obuhvata gubitke koji bi nastali čak i kada ne bi bilo promena u ekonomiji –
opasnosti iz prirode i nepoštenje pojedinca (nije izvor dobrobiti za društvo;
određeni stepen pravilnosti pojavljivanja statičkog rizika tokom vremena se
može uočiti).

3. Fundamentalni i posebni rizik – koji se zasniva na posledici i poreklu gubitka.

Fundamentalni rizik obuhvata gubitke koji su po poreklu i posledici bezlični
(ekonomske, društvene, političke i prirodne pojave), i pogađa velike segmente
čak i celokupnu populaciju. Posebni rizik obuhvata gubitke koji nastaju usled
pojedinačnih događaja i koje pojedinci više uočavaju nego cela grupa (odgov

ornost pojedinca).

1 Cit. definicija iz knjige: Vaughan, E., Vaughan, T., Osnovi osiguranja – Upravljanje rizicima, MATE (John

Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995., str. 4-6.

2 Opširnije o klasifikaciji rizika pogledati knjigu: Vaughan E., Vaughan, T., cit. delo, str. 8-10.

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

nakon usvajanja

Financial Service Act-a

(Zakona o finansijskim uslugama) u SAD 1999.

godine, koji je američkim bankama omogućio obavljanje široke lepeze finansijskih usluga
koje im ranije nisu bile dozvoljene (pre svega investiciono bankarstvo, koje je bilo zabran

jeno od 1933. godine), kao i spajanje sa ostalim finansijskim institucijama, kao što su:
osiguravajuća društva, brokerske kuće, investicioni fondovi, itd.

Tehnološki napredak, jaka i izražena konkurencija među poslovnim bankama, kao i

izlazak iz lokalnih na regionalna i međunarodna tržišta, s jedne strane, i povećani zahtevi
klijenata privrednih subjekata za novim, fleksibilnijim proizvodima, nižim cenama usluga
i “transferom rizika” na banke, s druge strane, su dovele do povećanog značaja i potreba

razumevanja rizika, kao i daljeg razvoja alata za merenje, upravljanje i kontrolu rizika.

Globalizacija svetskog tržišta kapitala, rezultira time da često prilikom izbijanja kriza

u jednom regionalnom području dolazi do širenja na druga područja. Takođe, kriza na
jednom segmentu tržišta, dovodi do pojave krize u drugim segmentima tržišta. Stoga
možemo reći da je pojava globalnih kriza nametnula potrebu da se sa još većom pažnjom

pristupi upravljanju, odnosno modeliranju i kontroli rizika u kriznim situacijama.

1.2. NEOPhODNOST UPRAVLJANJA RIZIKOM U

FINANSIJSKOM POSLOVANJU

Globalizacija svetskog finansijskog tržišta i negativne posledice finansijskih kriza, koje

su rezultirale bankrotom mnogih finansijskih institucija, privrednih subjekata i građana,
nametnule su potrebu za sprovođenjem odgovarajućih mera za upravljanje rizikom. Isto
nalaže finansijskim institucijama da investiraju u određene metode, alate i procese, kako
bi bile usklađene sa zahtevima koje nameće upravljanje rizikom.

Razvoj finansijskog sektora donosi i dosta novosti na planu upravljanja rizikom, a

posebno na modeliranju tržišnog, kreditnog i operativnog rizika. Glavna metodologija
za upravljanje rizikom je metoda rizične vrednosti (

Value-at-risk, VaR

), koja se u praksi

koristi sa drugim tehnikama za minimiziranje rizika u poslovanju, kako bi se postigli opti

malni rezultati u poslovanju.

Trebalo bi imati u vidu, da su i pojedine svetske regulatorne institucije uvidele neo

phodnost implementacije mera za upravljanje rizikom. Tako da je, na mestu Banke za

međunarodno poravnanje, oformljen Bazelski komitet, od strane guvernera centralnih
banaka članica G10, koji je doneo odgovarajuće Bazelske sporazume (I i II), koji se odnose
na primenu standarda za utvrđivanje adekvatnosti kapitala banke (što podrazumeva: od

branu banke u slučaju neočekivanih gubitaka, osnov za dalji rast i razvoj, i sigurnost u
bankarskom sistemu), proces supervizijskog pregleda i tržišne discipline u bankarskom

poslovanju.

Generalno, dešavanja na svetskom tržištu kapitala i novca su inicirala da svetske

regulatorne institucije, pokrenu razvoj minimalnih standarda za upravljanje rizikom za
potrebe i drugih finansijskih i nefinansijskih institucija.

Upravljanje rizikom

1.3. OSNOVNI RIZIcI U FINANSIJSKOM POSLOVANJU

„Finansijski rizik je rizik koji se odnosi na novčani gubitak odnosno mogućnosti gu

bitka na finansijskim tržištima“ (Vaughan E. i Vaughan T.).

Faktori koji utiču na pojavu rizika sa kojima se suočava neki privredni subjekt i nje

gove poslovne aktivnosti su:

spoljašnji

(eksterni) - kategorije eksternih faktora su: ekonomsko, pravno,

tehnološko, ekološko, sociološko i demografsko okruženje. Okruženje u kome
posluje privredni subjekt može biti na nivou grane ili tržište, neposredno, in

tergransko, nacionalne privrede i međunarodno.

unutrašnji

(interni)

– kao što su na primer: definisana strategija rasta, kreirana

situacija u privrednom subjektu, profil dosadašnjeg rasta, kadrovski potenci

jal i motivacija, geografska disperzija aktivnosti, adekvatnost proizvoda koji se
nudi, savremenost opreme koja se koristi za proizvodnju, itd.

mešoviti

Ukoliko krenemo dalje da ih analiziramo, možemo ih kategorisati na:

poslovne rizike

poslovni rizik je rizik koji privredni subjekti preuzimaju na

sebe kako bi ostvarili novčani dobitak (npr. tehnološki rizik, rizik uspešnog
oglašavanja proizvoda, rizik uspešnog plasiranja proizvoda, finansijski rizik,
itd.).

opšte rizike

- opšti rizik je rizik nad kojima privredni subjekti nemaju direktnu

kontrolu (npr. pravni rizik, rizik države, strateški rizik, itd.). Možemo reći da je
opšti rizik nepredvidiv i da ne postoji adekvatna zaštita od njega.

Obzirom da su banke otišle najviše u upravljanju rizikom, posebno ćemo se poza

baviti bankarskim rizikom.

Bankarski rizik

se može podeliti na više načina u zavisnosti od

principa podele, pa otuda u teoriji postoji više vrsta rizika. Po jednoj podeli, bankarski
rizik se može svrstati u dve grupe:

finansijski rizik

u koji spada dividendni rizik, kapitalni rizik, kamatni rizik, rizik

likvidnosti i devizni rizik,

poslovni rizik

u koji spada kreditni rizik, strategijski rizik, zakonski rizik, opera-

tivni rizik, robni rizik i rizik vezan za finansijske proizvode.

3 Cit. definicija iz knjige: Vaughan E., Vaughan, T., cit. delo, str. 8.
4 Opširnije o vrstama rizika u bankarskom poslovanju pogledati knjigu: „Guidelines on Bank Wide Risk

Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital
Adequacy Assesment Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 34-55 i Jović, Z., „Menadžment finan

sijskih institucija

“

, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 46.

Domaći propisi koji regulišu vrste rizika kojima je banka izložena su: Zakon o bankama, Službeni glasnik
Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine (član 29.), Odluka o upravljanju rizicima banke,
Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008, Odluka o načinu i uslovima identifikacije i praćenja rizika
usklađenosti poslovanja banke i upravljanja tim rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007 i Odluka o
adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008.

Upravljanje rizikom

U našoj zemlji važeći Zakon o bankama i Odluka o upravljanju rizicima banke, definiše

sledeće vrste rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju:

1. kreditni rizik,
2. kamatni rizik,

3.  devizni rizik i ostali tržišni rizici,
4.  rizik izloženosti banke,
5.  rizik ulaganja banke,
6.  rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena, i
7.  operativni rizik.

Navedene vrste rizika su detaljnije obrađene u nastavku ovog poglavlja.

1.3.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik

je rizik iz tipičnog bankarskog (obično njenog najprofitabilnijeg) posla i

kao takav najveći rizik za banku. „

Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika
prema banci.“

(Zakon o bankama) Znači, kreditni rizik je mogućnost da kreditni dužnik

neće moći ili hteti da otplati glavnicu kredita, kamatu ili oboje, zbog čega će kreditor
pretrpeti gubitak.

Komponente od kojih zavisi očekivani gubitak su: verovatnoća da suprotna strana

-korisnik kredita neće podmiriti obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren način, iznos
gubitka koji bi se ostvario u slučaju nepoštovanja ugovora od suprotne strane – korisnika
kredita, i potencijalne izloženosti banke neplaćanju na određeni datum u budućnosti.

U trećem poglavlju knjige Upravljanje kreditnim rizikom biće više reči o utvrđivanju

kreditne sposobnosti korisnika kredita, utvrđivanju kreditnog rejtinga korisnika kredita,
utvrđivanju nivoa rezervacija po konkretnoj kreditnoj partiji, mogućim strukturama za
ublažavanje kreditnog rizika, itd.

1.3.2. Kamatni rizik

„Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

banke usled promena kamatnih stopa

, a banka je izložena ovom riziku po osnovu stavki

koje se vode u bankarskoj knjizi.“(Odluka o upravljanju rizicima banke) Znači, možemo
reći da kamatni rizik predstavlja rizik pada tržišne vrednosti portfelja usled neizvesnosti
promena kamatnih stopa na prikupljena (depozite) i plasirana novčana sredstva (kredite)

6 Cit. Zakon, član 31.

Opširnije o kreditnom riziku videti knjige: Bessis, J., “Risk management in banking

”

, McGraw-Hill, 2002.,

str. 419 - 635; Basel Committee on Banking Supervision:“International Convergence of Capital Measure

ment and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004., str.
15 - 136; OeNB&FMAA, cit.delo, str. 37 - 45 i Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 135 - 166.

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

klijentima odnosno kao rizik po dobit, ili kapital banke, koji rezultira iz kretanja aktivnih
i pasivnih kamatnih stopa. Kamatni rizik proističe iz:

razlika između vremena promena kamatnih stopa i vremena protoka novčanih

sredstava (rizik od promene cena).

Primer:

Banka je plasirala Subotičkoj mlekari a.d. Subotica dinarski kredit u iznosu

od 10mio RSD na period od godinu dana po fiksnoj kamatnoj stopi od 18%p.a. pre
šest meseci (gde je osnov bila referentna stopa Narodne banke Srbije 17,75%p.a.),
a pre dva dana referentna stopa Narodne banke Srbije je porasla na 18,75%p.a. što
znači da će banka biti na gubitku kamate u narednom period minimum 0,75%p.a.
na preostali iznos duga.

merenja odnosa kamatnih stopa među različitim krivuljama prinosa, koje utiču

na aktivnosti banke (rizik osnove).

Primer

: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sred-

stva u visini od 10mio RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća fiksnu kama-
tu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoročnih
kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od
20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa
je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih
novčanih sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranžmana.

menjanja odnosa stopa preko spektra rokova dospeća (rizik krivulje prinosa).

Primer:

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sred-

stva u visini od 10mio RSD (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promen-
ljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje
kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima, po fiksnoj ka-
matnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna
kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na
visinu plasiranih novčanih sredstava u momentu plasiranja sredstava. Međutim,
u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih
kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu i banka može gu-
biti oko 5% p.a. na iznos već plasiranih sredstava u periodu koji preostaje do kraja
isteka perioda korišćenja plasiranih kredita po ranije ugovorenoj fiksnoj kamatnoj
stopi od 20%p.a.

iz opcija, vezanih za kamatu, ugrađenih u proizvode banke (rizik opcije) –

odnosno izbor fiksne ili promenljive kamatne stope je opcija za banku. Uko

liko se banka opredeli za fiksne kamatne stope u konkretnim ugovorenim
poslovima to znači da se kamatne stope ne menjaju za vreme trajanja kred

ita odnosno vreme trajanja oročenja depozita. Ukoliko se banka opredeli za

7 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 12.

Opširnije videti o kamatnom riziku sledeće: Bessis, J., cit.knjiga, str. 152 - 179; Greuning, H., Brajović-
Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima

“

, Mate, Zagreb, 2006., str. 249 - 260;

OeNB&FMAA, cit. delo, str. 48 - 49 i Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the

Capital Accord to Incorporate Market Risks

“

, Manusscript, Update April 1998., str. 9 – 18.



Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

promenljiva kamatna stopa, ročna transformacija sredstava) i rizik krive prinosa
(pomaci na gore ili dole, krive prinosa, rezultiraju negativno na prihod banke).
U svakodnevnom poslovanju banke bi trebalo da iz kratkoročnih izvora finan

siranja (depozita) vrše plasiranje kratkoročnih kredita odnosno iz dugoročnih
izvora finansiranja vrše plasiranje dugoročnih kredita klijentima. U slučaju sta

bilnog tržišta dešava se da banke iz kratkoročnih izvora (depozita) plasiraju
dugoročne kredite, odnosno vrše ročnu transformaciju sredstava. Budući da
obaveze i potraživanja nemaju iste rokove dospeća, eventualne promene
kamatnih stopa mogu izazvati negativne efekete na poslovanje banke, što je
objašnjeno kroz prethodne primere u ovom delu.

rizik opcionalnosti

– znači da su svi važniji uzroci kamatnog rizika opcije

uključeni u većinu stavki bilansa banke, ali i u ugovore koje banka zaključuje
sa svojim komitentima – privrednim subjektima (opcija daje pravo ali ne i oba-
vezu…).

Primeri

su:

ukoliko Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada slobodna

novčana sredstva u iznosu od 500.000,00 EUR oroči na tri meseca po ka-
matnoj stopi od 8%p.a., ima mogućnost da sredstva podigne i pre isteka
oročenja, pri čemu dobija kamatu po viđenju od 2%p.a.
ukoliko Valorplast d.o.o Beograd podigne kredit u iznosu od 200.000,00

EUR sa rokom otplate 5 godina, ima mogućnost da ga prevremeno vrati isti
uz plaćanje provizije od 2% na iznos prevremeno vraćenih sredstava.
ukoliko Jugohemija a.d. Beograd podigne dinarski kredit sa valutnom klau-

zulom u eurima, ima mogućnost da isti vrati u eurima (valuti za koju je
vezan dinarski kredit) ili u dinarskoj protivvrednosti strane valute (u našem
slučaju euro) za koju je kredit vezan, itd.

Možemo zaključiti da klijenti - privredni subjekti i građani uvek mogu pre roka da

vrate kredit koji koriste ili podignu novčana sredstva sa računa, pri čemu se remeti
poslovanje banke tj. stvaraju se novčani gubici po konkretnim poslovima koji su veći od
naknade koju klijent banke plaća banci u slučaju iskorišćenja opcije. Suština bankarskog
poslovanja je u prikupljanju i plasiranju sredstava privrednim subjektima i građanima,
tako da banka sva slobodna sredstva koristi za dalje oplođivanje i svako korišćenje opcije
iz ugovora od strane klijenta - privrednog subjekta i građana ima za posledicu novčane
gubitke za banku.



Upravljanje rizikom

1.3.3. Valutni rizik (devizni rizik i ostali tržišni rizici)

1.3.3.1.

Tržišni rizik

„tržišni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapi-

tal banke usled promena vrednosti portfolija finansijskih instrumenata, a uključuju
devizni rizik i ostale tržišne rizike.“

(Odluka o upravljanju rizicima) Tržišni faktori rizika

su: rizik promene cena hartija od vrednosti, kamatni rizik, valutni rizik, rizik promene
cena roba i drugi.

Tržišni rizik se može podeliti na:

deo rizika koji zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih

(npr. kretanje

kamatnih stopa, deviznih kurseva, cena deonica, cena roba, itd.).

ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivi - komponente su

volatilnosti, nelinearne izloženosti i izloženosti hedž pozicijama.

Zakonodavac, kao što smo videlu u uvodnoj definiciji ovog poglavlja, ne definiše tržišni

rizik, već samo njegove najznačajnije komponente –

kamatni

(„

rizik mogućnosti nas-

tanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih
stopa“ /Odluka o upravljanju rizicima/

) i

devizni

(„

rizik mogućnosti nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa“/odluka o
upravljanju rizicima/

) rizik, obavezujući banku da efikasno upravlja i tim rizikom.

Primer:

BS Procesor uzima kratkoročni revolving kredit dinarski sa valutnom klau-

zulom u iznos od 100.000,00 EUR, sa rokom otplate godinu dana, i promenljivom
kamatnom stopom od 3mesečni EURIBOR + 10%p.a.(margina) što u momentu ugo-
varanja iznosi 2,9%p.a.+ 10%p.a.=12,9%p.a. od Volks banke a.d. Beograd.
U momentu puštanja kredita u tečaj 1 EUR se mogao kupiti za 100,00 RSD odnosno
klijent je raspolagao dinarskim sredstvima u iznosu od 10 miliona.
Visinu EURIBOR-a, kao baznog dela aktivne i pasivne kamatne stope, definiše cen-
tralna banka Evropske Unije u zavisnosti od kretanja na svetskom finansijskom tržištu
(što znači da je promenljiva kategorija), a marginu definiše poslovna banka.

Margina od 10%p.a. se sastoji (u slučaju da se kredit odobrava pravnom licu iz
kreditne linije odobrene iz inostranstva) iz sledećih komponenti:

8 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 13.

Opširnije o tržišnom riziku pogledati knjige: Bessis, J., cit.delo, str. 359-416; Basel Committee on Bank

ing Supervision, cit. delo iz 1998., str. 10-14; OeNB&FMAA, cit. delo, str. 46-47 i Greuning, H., Brajović-
Bratanović, cit.delo, str.231 - 248.

9 U slučaju formiranja kamate na valutni depozit klijenta banka primenjuje formulu (1mes/3mes/6mes)

EURIBOR – margina (koja u sebi sadrži zaradu banke i pokriće troškova koje poslovna banka ima). U
praksi je margina kamatne stope za depozite niža od margine kamatne stope za kredite.

U slučaju čistih dinarskih kredita i depozita banka kao osnovni ili bazni deo kamatne stope koristi ili
referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije ili BELIBOR.



Upravljanje rizikom

i opadati tj.da BS Procesoru treba manje dinara za kupovinu eura (npr. 1 EUR se
može kupiti za 90,00 RSD što mu ide u prilog/u tom slučaju obaveza po glavnici bi
bila 9mio RSD) odnosno više dinara za kupovinu eura (npr. 1 EUR se može kupiti
za 110,00 RSD/u tom slučaju obaveza po glavnici bi bila 1,1mio RSD). Bitno je kon-
statovati da za vreme trajanja kredita promene kamatnih stopa i deviznog kursa
mogu ići u istom, ali i suprotnom pravcu, tako da se kumulativni efekat tek može
sagledati pošto se celokupni kredit vrati banci.
Znači, BS Procesor će tek po izmirivanju celokupne obaveze ka Volks banci posle
12 meseci znati da li su mu promene kretanja kamatnih stopa i deviznog kursa
išle u prilog ili na štetu. Isto važi i za Volks banku.

cenovni rizik

„cenovni rizik je rizik po kapital ili zaradu banke, koji rezultira iz promene vrednosti

portfelja finansijskih instrumenata banke.“

(Odluka o adekvatnosti kapitala) Ovaj rizik

proističe iz aktivnosti trgovanja različitim proizvodima – devize, akcije, robne, hartije od
vrednosti, itd.

Rizik u inostranoj jurisdikciji

„Rizik u inostranoj jurisdikciji

je rizik koji nastaje kada banke posluju kroz strukture

koje nemaju ili onemogućavaju transparentnost

. Banke mogu da odluče da posluju u

određenoj jurisdikciji (po pitanju određenih vrsta poslova) ili mogu da uspostave složene
strukture često za legitimne i odgovarajuće poslovne svrhe (kroz osnivanje odgovarajućih
kompanija). Poslovanje u takvim jurisdikcijama ili kroz takve strukture može stvarati fin

ansijske, pravne i reputacione rizike banci, ometati sposobnost top menadžmenta da os

tvaruje odgovarajući nadzor poslovanja, i može da sprečava efektivnu kontrolu banaka.“
(J.Gorčić)

Primer strukture koja ne omogućava transparentnost:

Mnoge domaće banke sa

inostranim kapitalom, su osnovale investicione fondove u Holandiji tokom 2004. i
2005. godine (npr. Hypo Alpe Adria banka a.d. Beograd je osnovala Hypo Interna-
tional Fund Holland), kako bi odobravale kreditne linije iz inostranstva tzv. cross
border zajmove, direktno domaćim pravnim licima po nižim kamatnim stopama
nego da plasiraju ista sredstva direktno iz zemlje (Srbije). Formiranjem takve struk-
ture, cena za korisnika kredita (visina kamatne stope) ne uključuje:

troškove obavezne rezerve (koju definiše Narodna banka Srbije/trebalo bi imati

u vidu da je usled nedostatka likvidnosti na domaćem tržištu krajem 2008. go-
dine Narodna banka Srbije donela odluku da se privremeno obavezna rezeva ne
obračunava na kreditne linije iz inostranstva) i

Cit. Odluka o adekvatnosti kapitala, III deo

Opširnije o cenovnom riziku videti: Bessis, J.,cit.delo, str. 510-511.

Citirana definicija iz knjige: Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama

– sistem, organi, standardi i procedure“, Beograd, 2006., str. 62.



Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

troškove dvostrukog oporezivanja sa matičnom zemljom kreditora (banke ili

druge  finansijske  institucije  -  zajmodavca)  ukoliko  ih  ima  (npr.  Srbija  nema
zaključen međudržavni sporazum sa Austrijom o izbegavanju dvostrukog opor-
ezivanja, tako da se na cenu kredita obračunava i naplaćuje porez od 20%; u
slučaju  Holandije  takav  aranžman  između  Srbije  i  Holandije  postoji,  tako  da
se  primenjuje  stopa  poreza  0%),  koje  inače  regularno  domaća  banka  ima  i
naplaćuje ih od klijenata tj. cena kredita je za navedeni iznos viša.
troškove rizika zemlje Srbije, nego troškove rizika zemlje kreditora (koji su mno-

go niži od troškova rizika zemlje Srbije).

Primer poslovanja u određenoj jurisdikciji

: U praksi se može desiti, da kod

zaključenja ugovora o kreditu sa domaćim pravnim licem (npr. Frikom a.d.
Beograd) domaća banka u vlasništvu austrijske banke (npr. Hypo Alpe Adria ban-
ka a.d. Beograd) navede da je merodavno zakonodavstvo Velike Britanije umesto
Srbije, kako bi lokalna banka mogla da vrši prodaju tog potraživanja trećim licima
(pretpostavka da važeća zakonska regulativa isto dozvoljava).

Rizik rasta

„Banke su osnovane da bi dugoročno ostvarivale profit, obavljale svoju poslovnu

delatnost, da bi se razvijale i ostvarivale ciljeve rasta i ekspanzije. Shodno tome, rast
je pozitivan i kao takav je uslov stabilnosti, a ako je i kvalitativan, to je ujedno i najveća
zaštita od izloženosti banke riziku. Zbog toga vrhovno rukovodstvo banke mora stalno
da analizira uticaj rasta na izloženost banke riziku, a naročito u ključnim kategorijama
kao što su kvalitet sredstava, zarade, kapital i likvidnost. Brži rast može štetiti banci.“ (J.
Gorčić)

Razlozi za zabrinutost u vezi sa rizikom rasta banke su: rast plasmana nije u skladu

sa definisanim poslovnim ciljevima banke i strateškim planom, rast koji je znatno veći
od rasta konkurentskih banaka slične veličine, rast koji nije praćen adekvatnim nivoom
kontrole upravljanja rizikom i njenim unapređenjem, rast koji rezultira višim rizičnim pro

filom od targetiranog, opadajući nivo kapitala, ili koeficijenata, što je rezultat rastuće
nekvalitetne aktive; oslanjanje na kratkoročne izvore finansiranja deponenata da bi se
podržao rast; i rast koji je najvećim delom rezultat transakcija preko berze.

Primer rizika rasta

: U praksi se često dešava da vrhovno rukovodstvo banke

jureći volumene (kredita, depozita i drugih poslovnih kategorija) i tržišno učešće
(po svaku cenu) ne vodi računa o kvalitetu plasmana i depozita, i fokus su mu
veći klijenti i veći plasmani odnosno depoziti, kako bi u što kraćem roku ostvarili
budžetirane volumene (primer Erste banke a.d. Novi Sad u prvim mesecima trans-
formacije odnosno krajem 2005. godine i početkom 2006. godine). Međutim, u
slučaju propasti jednog velikog klijenta odnosno ne naplate potraživanja većeg
kredita, banka sebi stvara veliki problem u poslovanju (npr. krajem 2008. godine
sličan problem je imala Agrobanka sa plasmanom ELP-u).

Citirana definicija iz knjige: Gorčić, J., cit.delo, str. 63.



Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

7. standardizovani propisi, koji se često donose van poslovnog sistema (država,

udruženje banaka, međunarodni propisi) zahtevaju aplikativna rešenja podesna
za brzo ažuriranje i sa što više tipskih elemenata, uz korišćenje široko raspros

tranjenih softverskih alatki.

Kontinuirano, efektivno i efikasno planiranje poslovanja (godišnje budžetiranja za

period od 3 do 5 godina, odnosno godišnje praćenje i revidiranje postavljenih ciljeva u
akcionim planovima banke) je osnova za održavanje ili obnavljanje poslovnih procesa
banaka, kada dođe do neočekivanih poremećaja. Ciljevi akcionih planova su da se svede
na minimum finansijski gubitak institucije, da se nastavi opsluživanje klijenata i učesnika
finansijskog tržišta, i da se ublaže negativni efekti koje različiti poremećaji mogu imati
na strateške planove, ugled, poslovanje, likvidnost, kreditni kvalitet, tržišni položaj i na
sposobnost da posluje u skladu sa važećim propisima.

Primeri realizacije informacionog rizika

se najčešće dešavaju u slučaju migracije

ili uvođenja novog softverskog rešenja u banku, kada dolazi do pada sistema ili
do nekontrolisane obrade podataka (sektor informacione tehnologije /IT/ banke
i  odgovarajuće  stručne  službe  ne  mogu  da  isprate  knjiženja  automatski  nego
moraju  ručno  stavku  po  stavku  da  proveravaju  i  evenutalno  preknjižavaju),  pa
se ne realizuju nalozi klijenta ka drugim poveriocima iako ih je klijent doneo na
vreme (klijent može da plati penale poveriocima ali isto tako može i da ostane
bez robe ili usluge ukoliko druga strana ne prihvati kasniju uplatu tj. posle roka
dospeća). Isto tako može se desiti da sam IT sistem izvrši prebacivanje novčanih
sredstava  sa  računa  jednog  klijenta  na  račun  drugog  klijenta  bez  adekvatnog
naloga za prenos. U tom slučaju banka manuelno ispravlja grešku, a klijent se
obeštećuje time što banka za buduće poslove naplaćuje niže tarife ili besplatno
izdaje platnu poslovnu karticu ili omogućava besplatno elektronsko bankarstvo,
ili na neki drugi način kako se dogovori sa klijentom.
U slučaju realizacije informacionog rizika, i sama je banka izložena negativnim
efektima u dnevnom poslovanju odnosno može se desiti da i banka ne realizuje
platne naloge koji su bitni i dogovoreni sa drugim poslovnim bankama a tiču se
prebacivanja ugovorenih novčanih sredstava.
Rizik  se  može  ublažiti  ako  se  pad  sistema  desi  u  toku  radnog  vremena  pre  14
časova, i banka može u papirnom formatu da isporuči naloge Narodnoj banci Sr-
bije fizički pre kraja radnog vremena na realizaciju kako bi plaćanje bilo izvršeno
istog dana tj. u skladu sa ugovorenim valutama plaćanja.

„Internet bankarstvo

se odnosi na sisteme koji obezbeđuju pristup računima i opštim

informacijama o proizvodima i uslugama banaka preko ličnog računara ili nekog drugog
inteligentnog uređenja.“ (J.Gorčić)

Banke donose svoje odluke da ponude internet bankarstvo na osnovu zahteva klije

nata – privrednih subjekata, ponude konkurencije, uštede troškova, geografskog dome

ta i demografskih problema klijenata. Na našem tržištu se koriste dve osnovne vrste web
sajtova internet bankarstva:

Cit. definicija iz knjige: Gorčić, J., cit. delo, str.84



Upravljanje rizikom

informativni koji obezbeđuje pristup opštim informacijama o banci, njenoj

mreži, ponudi proizvoda, i
transakcioni koji omogućava klijentu da realizuje naloge ili vrši upite.

U svetskoj praksi se najčešće realizuje transakcioni rizik internet bankarstva tj.

neovlašćeno raspolaganje novčanim sredstvima od strane trećih lica (tzv. hakeri). U
našoj praksi se za sada takvi slučajevi nisu desili jer poslovne banke smatraju da su raz

vile dobre dvostruke sisteme kontrole u korišćenju internet bankarstva.

Bitne komponente sigurnosti internet sistema banke, koje pomažu održavanju vi

sokog nivoa javnog poverenja u okolnostima otvorene mreže su: sigurnost, verifikacija,
poverenje, nemogućnost nepriznavanja, privatnost, i mogućnost korišćenja.

Rizik upravljanja investicionim portfeljom (HOV)

„Banke, da bi upravljale aktivom i pasivom odnosno da bi diversifikovale bazu aku

muliranih sredstava, zaštitile likvidnost i zadovoljile zahteve garancija, poseduju inves

ticione hartije od vrednosti (HOV) i sredstva sa tržišta novca.“ (Odluka o adekvatnosti
kapitala)

Vrhovno rukovodstvo banke ima glavnu ulogu u monitoringu investicionih aktivnosti

banke. Takođe, oni definišu strateške pravce i granice tolerancije rizika, utvrđuju profil
rizika, vrše reviziju aktivnosti portfelja, evaluiraju uspeh i prate da li se u poslovanju
poštuju utvrđene granice rizika.

Investicioni poslovi su za banku drugi veliki izvor prihoda.

Oni bi trebalo da generišu

kvalitetne zarade, omogućavaju banci da diversifikuju svoj portfolio sredstava i obez

bede likvidnost.

Domaće poslovne banke su u prethodnom periodu (naročito pre 2001. godine) bile

akcionari mnogih privrednih subjekata svojih klijenata i stoga su posedovale akcije u
svom portfelju (

npr. Novosadska banka a.d. Novi Sad, kupljena od strane austrijske Erste

banke, je imala u svom portfelju akcije osiguravajuće kompanije DDOR a.d. Novi Sad

koje su dolaskom stranih vlasnika prodale drugim zainteresovanim stranama (

npr. Er-

ste bank a.d. Novi Sad je akcije DDOR-a prodala Italijanskoj osiguravajućoj kompaniji

Vremenom su se propisi menjali, a i novi strani vlasnici su uvodili svoje procedure i

standarde u poslovanje banke, tako da su se banke pojavljivale na tržištu hartija od vred

nosti, kao kupci: obveznica stare devizne štednje, različitih zapisa Ministarstva finansija,
itd. Poslednjih godina banke najviše trguju hartijama od vrednosti koje izdaje Narodna
banka Srbije (tzv. repo-poslovi) i na njima zarađuje najviše. Narodna banka Srbije je da bi
povukla iz opticaja dinare (u cilju kontrolisanja deviznog kursa), pokrenula repo-poslove
i kamate koje plaća na prikupljena dinarska sredstva banaka (obično su u visini referent

ne kamatne stope Narodne banke Srbije) su mnogo veće od onih koje banke naplaćuju
plasirajući sredstva klijentima. Interesantno je da u strukturi bilansa poslovnih banaka

Cit. Odluka o adekvatnosti kapitala, III i IV deo.

Opširnije o riziku upravljanja investicionim portfeljom pogledati u knjigama: Basel Committee on Banking
Supervision, cit. delo iz 2004., str. 150-157, i Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 221-230.

Upravljanje rizikom

Rizik insajderskih aktivnosti

„Poverenje privrednih subjekata (klijenata i neklijenata) u poslovanje i stanje

banke bazično je za njenu sposobnost da privuče i zadrži komitente.

Banka bi, kao kon

zervativna institucija,

trebalo da ima ugled u smislu poštenja i integriteta

. Zloupotrebe

insajdera visoko se kotiraju na listi uzroka propasti banaka. Vrhovno rukovodstvo banke
bi trebalo da usvoji i sprovodi jaku politiku u pogledu insajdera i zaposlenih banke, koja
će se primenjivati na odnos banke prema insajderima, zaposlenim i njihovim interesima.
Propust da se kontrolišu navedene aktivnosti može izložiti banku pre svega reputaci

jskom riziku, zatim strateškom riziku i na kraju poslovnom riziku.“ (J.Gorčić)

Posebno se procenjuje rizik insajderske aktivnosti u vezi sa izloženošću banke ak

cionarima (povezanim licima) koji imaju znatno ili kontrolno učešće u banci. S tim u vezi
trebalo bi obratiti pažnju i na: rizik izloženosti banke prema jednom licu ili povezanim
licima koja imaju znatno ili kontrolno učešće u kapitalu banke, i rizik ulaganja kapitala,
što će biti obrađeno u narednim delovima ovog poglavlja.

Primer realizacije rizika insajderskih aktivnosti

: Agencija za privatizaciju je ob-

javila tender za prodaju 70% akcija A pivare u Novom Sadu. Uslov tendera je da
zainteresovani kupci polože novčani depozit (dinarski ili devizni) na račun bilo koje
poslovne banke u Srbiji koji bi trebalo da bude veći minimum 10% od knjigovodst-
vene vrednosti A pivare (knjigovodstvena vrednost za 70% akcija je 100 mio RSD).
Firma  B  i  firma  C  su  zainteresovan  za  kupovinu  A  pivare,  i  otvaraju  namenske
račune u istoj poslovnoj banci. Firma B prva uplaćuje novčani depozit od 120mio
RSD. Zaposleni u banci, pošto je u dobrim odnosima sa firmom C, javlja firmi C
koji je iznos uplatila firma B na ime kupovine A pivare. Firma C uplaćuje veći iznos
na namenski račun kod poslovne banke - 125mio RSD, i Agencija za privatizaciju
odlučuje da je firma C kupac A pivare.
Zaposleni u banci je imao pristup informaciji koju nije smeo da iznese iz banke a
to je uradio.
Ukoliko  firma  B  isto  sazna  može  tužiti  banku  za  izgubljeni  tender,  ali  isto  tako
može i osporiti tender kod Agencije za privatizaciju. U oba slučaju banka je na
gubitku  i  novčano  (negativan  efekat  na  poslovni  rezultat  banke)  i  reputacijski
(negativan efekat i novčano i nenovčano na poslovni rezultat banke). Zaposleni će
biti kažnjen – novčano, suspenzijom ili otkazom, u zavisnosti od težine prestupa i
odluke same poslovne banke.

Cit.definicija iz knjige: Gorčić, J., cit.delo, str. 105-106.

Podsećanje: Insajder je lice koje ima saznanja ili pristup vrednim poverljivim informacijama o korpo

raciji. Insajderi su akcionari, direktori i rukovodioci u korporaciji.



Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

1.3.3.2. Devizni rizik

„Devizni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

banke usled promene deviznog kursa

, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se

vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja.“ (Zakon o bankama) On može zbog nepovoljnog
kretanja kursa da prouzrokuje gubitke za banku. Ovaj rizik se nalazi u aktivnostima inve

stiranja i poslova u inostranstvu. Devizni rizik nastaje u svim slučajevim kada su banka ili
drugi privredni subjekt suočeni sa neravnotežom u valutnoj strukturi, odnosno, kada su
plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valuti, a izvori ili obaveze u drugoj valuti.

Osnovni devizni rizik

koji se najčešće pojavljuje:

računovodstveni

– se javlja kod kompanija koje imaju svoje organizacione de

love u inostranstvu, pa je za potrebe izveštavanja neophodna konsolidacija
odnosno ukoliko deo poslovanja obavljaju u stranoj valuti.

Primer

: Raiffeisen banka a.d Beograd je u vlasništvu austrijske firme Raiffeisen In-

ternational Vienna (koja ima mrežu od dvadesetak banaka u Centralnoj i Istočnoj
Evropi). Lokalna banka, Raiffeisen bank a.d. Beograd za potrebe izveštavanja u
Srbiji, a u skladu sa važećim lokalnim propisima svoje godišnje izveštaje priprema
i dostavlja svim zainteresovanim stejkholderima u zemlji u dinarima, dok ih za
potrebe svog osnivača priprema i dostavlja u eurima, primenjujući kurs koji je
važio na dan 31.12. prethodne kalendarske godine bez obzira što se u toku kalen-
darske godine i u toku samog meseca decembra kurs menjao odnosno fluktuirao
(Raiffeisen International dostavljene izveštaje koristi za konsolidovano prikazivan-
je poslovnog rezultata cele Raiffeisen grupe).

transakcijski

– se odnosi na moguće buduće međuvalutne dobitke ili gubitke

na transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denormirane u
stranoj valuti.

Primer:

Firma Polimark d.o.o. Beograd koristi kratkoročni kredit tzv. pozajmicu

po tekućem računu, dinarsku sa valutnom klauzulom od 100.000,00 EUR kod
poslovne banke. Polimark d.o.o. je povukao tranšu od 10.000,00 EUR. Kupac
Idea d.o.o. Beograd mu je uplatila pre roka dospeća, kupljenu robu, i Polimark
razmatra opciju da li da vrati povučeni iznos kredita danas po prodajnom kursu
od 95,00 RSD za 1,00 EUR ili da sačeka da vrati narednog dana po kursu koji će
važiti taj dan (može biti niži a može biti i viši od današnjeg). Gledajući tendencije
koje su bile prethodnih dana Polimark se ipak odlučuje da vrati povučeni kredit

cit. Zakon, član 32

U vezi sa deviznim rizikom videti sledeće: Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 261-280; Basel
Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 23-25 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 23-26.

Podsećanje: Devizni rizik se izuzetno nalazi ograničeno u aktivnostima u zemlji tj. u poslovima koje je
moguće naplatiti u stranoj valuti, kao što su: kupovina zemljišta, kupovina nekretnine i rentiranje stam

benog odnosno poslovnog prostora.

Izvor: web site Raiffeisen International Vienna



Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

1.3.4. Rizik izloženosti banke

Rizik izloženosti banke je precizno definisan Zakonom o bankama, koji kaže da je

„

izloženost banke prema jednom licu ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki

koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od
vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.)“.

Grupa povezanih lica su pravna i/ili fizička lica povezana kapitalom, vlasništvom,

menadžmentom ili rodbinskim vezama.

Primer

. gospodin Željko Mitrović je vlasnik Pink

d.o.o. Beograd (RTV Pink, Pink plus, Pink moves), Pink Media group i City records d.o.o.
(produkcijska kuća) Beograd, tako da oni zajedno predstavljaju povezana lica. Obzirom
da je Željko Mitrović vlasnik preduzeća Pink d.o.o. u Crnoj Gori (Pink M), Bosni (Pink
BH), Hrvatskoj i Sloveniji, predmenta grupa kompanija takođe ulazi u grupu poveza-
nih lica koju će banka nazvati Pink grupa i koja će kao takva biti prikazana u različitim
izveštajima banke (kao što su: otvaranje računa, obavljanje platnog prometa, korišćenje
kredita i vanbilansnih proizvoda, itd.).

Velika izloženost

banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja

iznosi najmanje 10% kapitala banke.

Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica

ne sme preći 25% kapitala

banke.

Izloženost banke prema povezanom licu sa bankom

ne sme preći 20% kapitala banke.

Povezano lice sa bankom može biti bilo koji akcionar banke, član upravnog odbora
banke, član izvršnog odbora banke, bilo koji direktor ili zaposleni u banci, kao i privredna
društva čiji je osnivač odnosno suvlasnik banka.

Primer:

gospodin Aleksandar Vlahović, suvlasnik Eki investmenta d.o.o. iz Beogra-

da, je član upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad i stoga je i on kao fizičko lice
i kao pravno lice, Eki investment d.o.o. iz Beograda, povezano lice Erste banke a.d.
Novi Sad i u slučaju realizacije bilo kog kreditnog zahteva dostavljenog od strane
Aleksandra Vlahovića ili Eki investmenta Erste banci a.d. Novi Sad, neophodna je
prethodna saglasnost Upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad za realizaci-
ju takvih aranžmana. U sledećem koraku bitno je ispoštovati koji je maksimalni
mogući kredit povezanim licima banke u skladu sa važećim Zakonom o bankama.
Vrlo je bitno voditi računa ako je već jednom povezanom licu sa bankom odobren
maksimalni mogući iznos kredita, ostala povezana lica neće moći koristiti kredite
kod Erste banke a.d. Novi Sad, dok se ranije odobreni kredit na otplati delimično ili
u celosti. U slučaju delimične otplate kredita, drugom ili istom povezanom licu sa
bankom može biti odobren samo iznos kredita koji je otplatilo povezano lice banke
korisnik kredita. U slučaju otplate kredita u celosti, postoji mogućnost odobrenja
maksimalno mogućeg iznosa kredita jednom ili svim povezanim licima banke do
zakonski definisanog maksimuma.

Cit.Zakon, član 33.

Izvor: web site Agencije za privredne registre i web site Pink d.o.o. Beograd

Izvor: web site Narodne banke Srbije i web site Agencije za privredne registre



Upravljanje rizikom

Takođe, S leasing d.o.o. iz Beograda je povezano lice Erste banke a.d. Novi Sad
(isti suosnivač banke i lizinga – Staermerkische iz Graza). S leasing se obratio Erste
banci a.d. Novi Sad sa zahtevom za kredit za finansiranje lagera vozila distributera
Auto trenda iz Beograda, u vrednosti 1mio EUR, na godinu dana. Erste banka a.d.
Novi Sad prvo utvrđuje stanje plasiranih kredita povezanim licima banke (pov-
ezana lica Erste bank a.d. Novi Sad su, takođe, po zajedničkom suvlasniku S-rent
d.o.o. Beograd, Immorent d.o.o. Beograd, Synergy capital a.d. Beograd i Erste
invest a.d. Beograd), i ukoliko postoji prostor za plasman S leasingu (npr. krediti
povezanih lica Erste bank a.d. Novi Sad u korišćenju su 2mio EUR), traži saglasnost
Upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad za odobrenje konkretnog zahteva
(obzirom da postoji prostor za 1,3mio EUR prema trenutnoj visini kapitala banke
i visini kredita u korišćenju povezanih lica Erste bank a.d. Novi Sad). Mogući iznos
kredita (u konkretnom slučaju je traženi iznos kredita /1mio EUR/ manji od mak-
simalno mogućeg u sadašnjem trenutku /1,3mio EUR/) bi bio odobren S leasingu
u skladu sa važećim Zakonom o bankama (odnosno visinom kapitala i visinom
odobrenih kredita u korišćenju povezanim licima banke). U praksi se može desiti
da je i maksimalni mogući iznos kredita povezanim licima banke iskorišćen, i da S
leasing d.o.o. Beograd neće moći u željenom trenutku da koristi kredit Erste banke
za finansiranje lagera vozila.

NBS propisuje da zbir svih velikih izloženosti banke

, ne može biti manji od 400% niti

veći od 800% kapitala banke.

Takođe, ako lice (pravno ili fizičko) bez

prethodne saglasnosti NBS stekne direktno

ili indirektno vlasništvo u banci koje omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%,
više od 33% do 50% i više od 50% glasačkih prava, NBS će naložiti tom licu da otuđi
vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava
u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke.

1.3.5. Rizik ulaganja banke

Zakon o bankama definiše da „

ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansi-

jskom sektoru ne sme preći 10% kapitala banke“

. Takođe, precizira da

ukupna ulaganja

banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i osnovna sredstva

banke ne smeju

preći 60% kapitala banke.

Primer

: Mnoge domaće banke su vlasnici ili suvlasnici različitih privrednih društava

iz finansijske sfere. Raiffeisen banka a.d. Beograd je suvlasnik Raiffeisen leasinga
d.o.o. Beograd, Uniqua a.d. Beograd (osiguranje), Raiffeisen Investments d.o.o.
Beograd (investicioni fond), Raiffeisen Futura d.o.o. Beograd (penzioni fond), Raif-
feisen Invest d.o.o. Beograd, itd. Učešće Raiffeisen banke a.d. Beograd u vlasništvu
navedenih firmi je definisano Zakonom o bankama, kao i način konsolidacije i
sastavljanja finansijskih izveštaja Raiffeisen banke a.d. Beograd i povezanih lica
banke (vlasništvom).

Cit. Zakon, član 34.

Izvor: web site Agencije za privredne registre



Upravljanje rizikom

Moguća opšta jednostavna definicija bi mogla biti, da rizik zemlje, predstavlja prem

iju

koju privredni subjekt iz jedne zemlje ostvaruje obavljanjem neke finansijske operacije

u drugoj zemlji uzimajući u obzir ekonomske, političke, sociološke i finansijske uslove koji
vladuju na tržištima zemlje dužnika po toj finanijskoj operaciji. Dakle, rizik zemlje, pred

stavlja cenu razmene između dva privredna subjekta koja se nalaze u različitim zemljama,
odnosno premiju koju privredni subjekt iz zemlje davaoca ostvaruje za svoje ulaganje u
privredni subjekt zemlje primaoca.

Na cenu razmene između dva privredna subjekta (kupca/investitora i prodavca) iz

različitih zemalja utiče niz faktora koje možemo da grupišemo u sledeće rizike:

Politički rizik,

Rizik bankarskog sistem u zemlji primaoca,

Pravna regulatava u zemlji primaoca u odnosu na pravo svojine,

Restrikcije za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom,

Carinska i fiskalna politika (kakav je carinski i poreski sistem i da li su neke od

stopa / ili sve veće u odnosu na zemlju davaoca),
Ekonomsko okruženje u zemlji primaoca (da li je izvesno da zbog otežanih uslo

va poslovanja dođe do štrajkova i zaustavljanja normalne poslovne aktivnosti),
Stabilnost vlade u zemlji primaocu (da li je izvesno i u kom rok da dođe do pre

vremenih izbora) ,
Sposobnost vlade da sprovodi odgovornu makroekonomsku politiku (da li pos

toji mogućnost da zbog pogrešnih odluka vlade dođe do recesije, inflacije, ne

dostatka čvrste valute za izmirivanje obaveza prema inostranstvu, itd.).

Sve pomenute faktore možemo grupisati u tri katogarije koje najbolje objašnjavaju

rizik zemlje: politički (uključujući i rizik vlade), bankarski i sistemski rizik.

Možemo konstatovati da se rizik zemlje odnosi na ekonomska i politička kretanja zem

lje porekla lica, prema kome je banka poslovno izložena. Ispoljava se u oblicima:

rizika neplaćanja

– predstavlja mogućnost da dužnik nije u stanju da ostvari

dovoljan priliv novčanih sredstava da izmiri obavezu, ili određene političke mere
kao što su npr. izolacija ili sankcije izrečene prema zemlji dužnika da dužnik ne
može da iservisira obavezu ka ino-patneru.

Sličnu situaciju je Srbija imala tokom 90 ih godina prošlog veka, kada je bila pod sankci-

jama i sva direktna plaćanja iz sprskih banaka na račune banaka u Evropskoj Uniji i Am-
erici, rezultirala su blokadom novčanih sredstava. Zbog toga su se banke i kompanije dovi-
jale da ne izvršavaju plaćanja ka ino-partnerima iz Srbije, već iz drugih zemalja (osnivajući
posebna pravna lica za tu namenu van granica Srbije) u Evropi koje nisu imale sankcije,
kao što su: Kipar, Rusija, Makedonija, itd.

rizika transfera

– podrazumeva okolnosti u kojima dužnik nije u mogućnosti

da dođe do određene valute za otplatu duga, stoga lokalna banka (u zemlji
dužnika) i ino-banka (banka poverioca) pokušavaju da reše problem otvaranjem
odgovarajućih računa i u jednoj i u drugoj zemlji, pod uslovom da imaju druge
klijente koji obavljaju poslovanje u obe zemlje, pa sredstva mogu da podignu sa
računa po odgovarajućim zakonskim osnovima.

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

Primer:

Firma A iz Moskve, duguje firmi Energoprojekt a.d. Beograd iz Srbije, po

osnovu izvedenih građevinskih radova 100.000,00 USD. Firma iz Rusije je obezbe-
dila novčana sredstva u rubljama, ali ne može da kupi od poslovne banke u Rusiji
dolare kako bi izmirila obavezu prema Energoprojektu. Poslovne banke obe ugo-
vorne strane stupaju i kontakt, i srpska banka pokušava da vidi sa Energoprojek-
tom da li ima šanse da ostvarena sredstva iskoristi u Rusiji za buduće poslove koje
tamo bude imao odnosno proverava sa drugim građevinskim firmama u Srbiji koje
izvode radove u Rusiji da li im odgovara da kupe ruske rublje za dolare (u protiv-
vrednosti 100.000,00 USD kako bi se izmirila obaveza ka Energoprojektu). Ukoliko
je pozitivan odgovor od strane bilo koje srpske firme, srpska banka će otvoriti račun
kod poslovne banke firme A u Rusiji u rubljama kako bi njeni klijenti mogli tamo da
raspolažu sredstvima npr. za dnevnice ili kupovinu građevinskog materijala u Rusiji.
Međutim, može se desiti da je odgovor negativan i na Energoprojektu je da odluči
šta će uraditi: da li će primiti uplatu u rubljama (čime bi bila zatvorena obaveza
firme A) i iskoristi ih za naredne poslove u Rusiji ili će čekati da firma A kupi dolare i
izvrši obavezu tj. imaće nenaplaćeno potraživanje od firme A do daljnjeg (ne zna se
u kom će momentu biti naplaćeno potraživanje od ino-partnera).

rizika garancije

– predstavlja mogućnost da banka emitent ne izvrši obavezu

umesto glavnog dužnika odnosno da ino-partneru ne bude prihvatljiva gara-
ncija koju je izdala banka dužnika, zbog ekonomske ili političke situacije u zemlji
dužnika i da zahteva kontra-garanciju neke svetske renomirane banke kako bi
obezbedila naplatu potraživanja.

Primer:

Tokom 90-ih godina zbog sankcija koje je imala Srbija od strane Evropske

Unije i Amerike, mnogi ino-partneri su tražili da garancije koje su izdavale naše
banke (npr. Jugobanka ili Beobanka) budu konfirmirane (potvrđene) od strane
svetski priznatih banaka (npr. Dresner banke ili Commerz banke iz Nemačke).

1.3.7. Operativni rizik

„Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa
u banci, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i
usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja.“

(Zakon o bankama) Ova definicija

isključuje sistemski rizik, pravni rizik i rizik od reputacije, ali uključuje zakonski rizik.

Upravljanje operativnim rizikom podrazumeva upravljanje organizacijom rada i

poslovanja (procesa) , kadrovskim resursima i tehničkom podrškom u banci, u skladu sa
važećom regulativom i usvojenom poslovnom praksom. Vrlo je bitno da se svaki zahtev

klijen

ta realizuje adekvatno odnosno brzo, tačno, pravovoremeno i pouzdano, uz što

niže troškove.

cit. Zakon, član 35.

Opširnije o operativnom riziku videti u sledećim knjigama: Chorafas, N.D., cit. delo, str. 26-47; OeNB&FMAA,
cit. delo, str.50-51 i Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 137-149.



Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

obaveza banke je da nadoknadi Zastava autu štetu tj. da plati penal ino-partneru
ukoliko ne uspe da realizuje nalog u toku tog dana.

1.3.8. Rizik reputacije i zakonski rizik

Iskustva iz prakse pokazuju da je

moguće da se smanji vrednost imovine ili pak da

se povećaju obaveze, zbog neadekvatnog zakonskog akta ili zakonom definisane do-
kumentacije

“

Rizik reputacije predstavlja uticaj negativnog javnog mnjenja na kapital i zaradu

banke.“

(Odluka o usklađenosti poslovanja banke) Prema zakonodavcu reputacioni rizik

nastaje, ako banka postupanjem definisanim kod rizika usklađenosti (navedenom u
ovom delu knjige) naruši svoj poslovni ugled i poverenje klijenta. Reputacioni rizik utiče
na mogućnost banke da uspostavi nove odnose sa klijentima (privrednim subjektima) ili
da nastavi da sarađuje sa postojećim klijentima (privrednim subjektima) odnosno može
izložiti banku novčanim gubicima ili smanjenju broja klijenata. Potiče iz nepoštovanja
zakona, propisa i drugih aktivnosti u indirektnoj vezi sa zakonskim propisima, posebno u
segmentu čuvanja podataka o klijentima.

Banke, kao što je već ranije rečeno, svoje poslovanje baziraju na poverenju klijenata

(privrednih subjekata) i naročito na poverenju akcionara i depozitara (privrednih sub

jekata). Ukoliko banka stekne lošu reputaciju na tržištu kao banka kojom se loše ruko

vodi, to dovodi do poslovanja sa gubitkom i problematične aktive.

Ukoliko govorimo o zakonskom riziku, možemo reći da je Bazelski komitet definisao

sledeće oblasti:

aktivnosti banke ili njenih zaposlenih koje nisu u skladu sa zakonom – najčešće

se manifestuju kao: rizik netačne ili neprecizne ugovorne klauzule, rizik

neadekvatno dokumentovane transakcije, rizik transakcije pranja para, rizik

neodgovarajućih ili nedovoljnih evidencija (propust zaposlenih), rizik greške
pri uzimanju instrumenta obezbeđenja po plasiranim kreditima, itd.
neizvesnost u odnosu na zahteve (regulatora) i rezultate primene zakona –

dvosmislenost zakonskih normi, praktični problemi u primeni zakona, nepo

voljne promene zakonskih odredbi u različitim sferama (kao što su zaštita
potrošača, poreska politika, supervizija, itd.), odsustvo harmonizacije propisa
(što je najčešće problem za međunarodno aktivne banke), specijalni zakoni
kao izvor specifičnog zakonskog rizika, itd.
neefikasnost pravnog sistema zemlje u celini - stepen realizacije zakonskog riz

ika je determinisan ukupnim pravnim sistemom zemlje odnosno povoljnošću
pravnog okvira i njegove obuhvatnosti, efikasnošću njegovih zakonskih rešenja
i sudske prakse, i opšte pravne sigurnosti.

Cit. Odluka o usklađenosti poslovanja banke.

Opširnije o riziku reputacije videti knjigu: OeNB&FMAA, cit. delo, str. 51-52.

Opširnije o zakonoskom riziku pogledati izvor: Bessis, J., cit. delo, str.510 i Chorafas, D., cit. delo, str.

49-69.

Upravljanje rizikom

Primer realizacije reputacionog rizika

je ukoliko banka sarađuje sa narko dile-

rima, prodavcima oružja, firmama koje se bave pranjem novca, itd.
U našoj praksi je poznat primer da su bankarski službenici samoinicijativno skidali
pare sa računa klijenata, falsifikujući potpis klijenta na nalogu. Bilo je slučajeva
gde su bankarski službenici u saradnji sa svojim prijateljima ubijali klijente banke,
za koje su prethodno procenili da imaju dosta štednje na računu, koju su zatim
neovlašćeno podigli sa računa tog klijenta.

Primer banke kojom se loše rukovodi

na našem tržištu se desio početkom 2006.

godine kada je u banci smenjeno više članova izvršnog odbora, obzirom da su se
rukovodili isključivo ličnim interesima u obavljanju posla (a ne interesima banke).
Banka je nerentabilno poslovala i imala nekvalitetnu aktivu (60% plasmana
pravnim licima je završilo u lošim plasmanima banke, tj. nisu mogli da se naplate
ni glavnica ni kamata).

1.3.9. Rizik likvidnosti

„Rizik likvidnosti je rizik po zarade ili kapital koji proističe iz nesposobnosti banke

da izvrši svoje obaveze kada one dospevaju

odnosno odnosi se na mogućnost pristupa

gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno. Banka svojOm imovinom
i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje
dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve obaveze (solventnost). “(Zakon o
bankama)

Trebalo bi razlikovati:

likvidnost pojedinog potraživanja

- zavisi od kreditne sposobnosti dužnika

(privrednog subjekta), od prinosa koji konkretan bankarski proizvod donosi, kao
i od funkcionisanja finansijskog tržišta na kome se posluje.

Primer:

banka je odobrila kratkoročni kredit sa valutnom klauzulom klijentu u

iznosu od 50.000,00 EUR sa rokom dospeća 6 meseci uz kamatnu stopu od 6%p.a.
(povraćaj glavnice jednokratno na kraju perioda korišćenja kredita). Obezbeđenje
za kredit je novčani depozit na namenskom računu klijenta kod banke u iznosu od
55.000,00 EUR na koji banka plaća kamatu 1% p.a.
Klijent za vreme trajanja kredita plaća banci kamatu na povučeni iznos kredita re-
gularno, i banka zarađuje 5%p.a. na iznos povučenog kredita.
Klijent posle isteka 6 meseci nije u mogućnosti da vrati kredit. Banka se naplaćuje
odmah aktiviranjem depozita na računu klijenta, čime je njeno potraživanje vrlo
likvidno.

Cit. Zakon, član 30.

Opširnije o riziku likvidnosti videti knjige: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit. delo, str. 167-188 i
OeNB&FMAA, cit. delo, str. 49-50.



Upravljanje rizikom

Obzirom da je banka utvrdila dnevnim i mesečnim izveštajima o likvidnosti da će
danas iskoristiti 5mio EUR za plaćanje različitih dospelih obaveza, razmatra opciju
koliko novčanih sredstava može da investira tj. plasira klijentima (od preostalih
95mio EUR) i koliko joj je neophodno za dalje redovno poslovanje. Uvažavajući
iskustva vezana za podizanje novca sa računa svojih klijenata banka konstatuje da
danas može da odobri maksimalno 16,6mio EUR kredita, čija će ročnost zavisiti od
konkretnih zahteva klijenata, a najbolje bi bilo da su dugoročni plasmani.
Banka je došla do iznosa od 16,6mio EUR za odobravanje kredita (na današnji
dan) na sledeći način:

slobodan novčani iznos za plasiranje kredita i redovno poslovanje banke je

45mioEUR odnosno 95mio EUR novčanih sredstava depozita klijenata uma-
njenih za 50mio EUR kredita u korišćenju;
kratkoročni depoziti iznose 60mio EUR (na današnji dan) i obično je 2/3

novčanih depozita iznos koji ostaje na računu klijenta dnevno što iznosi 40mio
EUR, što je već plasirano klijentima kao kratkoročni kredit, tako da se postojeći
depozitni potencijal ne može iskoristiti za plasiranje kratkoročnih kredita;
devizni depoziti iznose 40mio EUR (na današnji dan) i obično je 2/3 novčanih

depozita iznos koji ostaje kod banke tj. na računu klijenta do isteka perioda
oročenja novčanih sredstava, što iznosi 26,6mio EUR, od čega je već plasirano
klijentima 10mio EUR, što znači da banka ima na raspolaganju 16,6mio EUR
za plasiranje preferencijalno u dugoročne kredite. Međutim, sama vrsta plas-
mana će zavisiti od konkretnog zahteva klijenta tj. potreba poslovanja samog
klijenta.

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

2. PROcES UPRAVLJANJA RIZIKOM U

FINANSIJSKOM POSLOVANJU

Rizik je nepoželjan i neprijatan. Racionalna priroda čoveka navodi da se nešto preduz

me odnosno upravlja rizikom.

„Risk menadžment

ili

upravljanje rizikom

je, u širokom smislu,

umetnost donošenja

odluka u nepredvidivom okruženju.

Upravljanje rizikom

znači optimizaciju troškova rukovođenja rizikom na način pri

kome niko neće biti oštećen

. Upravljanje rizikom,

obuhvata poslovnu filozofiju, kulturu

i klimu organizacije, kao i neke poslovne funkcije

finansijske

institucije

. Upravljanje

rizikom je

centralni deo strateškog menadžmenta i korporativnog upravljanja

bilo kog

privrednog subjekta.“ (Vaughan E. i Vaughan T.)

Fokus dobrog upravljanja rizikom je na identifikaciji i mitigaciji (regulisanje, elimin

isanje) rizika. Ciljevi upravljanja rizikom su:

1. da privredni subjekt može da preživi gubitke i posle toga ostvari rast odnosno

maksimizira profit,

2. da efikasno posluje u rizičnom okruženju,
3. da usklađuje poslovanje sa zakonskim propisima.

Trebalo bi imati u vidu da je upravljanje rizikom i

zanimanje

tzv.

risk manager -

menadžer za upravljanje rizikom

. 90-ih godina nastaje funkcija

CRO

–

Chief Risk Officer

u privrednim subjektima odnosno glavni menadžer za upravljanje rizikom koji proučava
rizike kojima je izložen privredni subjekt i upravlja njima.

Upravljanje rizikom su tehnike koje koriste građani i privredni subjekti za područje

rizika od koga se možemo i ne možemo osigurati (sadrži u sebi upravljanje poslovnim
rizikom). U privrednom subjektu je važno upravljanje čistim rizicima.

Upravljanje rizikom je

neprekidan i stalno razvijajući proces

koji se provlači kroz

organizacionu strategiju i kroz implementaciju te strategije. Upravljanje rizikom je

dinamičan proces

Svaki privredni subjekt razvija sopstveno interno uputstvo za upravljanje rizikom,

koje je odobreno i usvojeno od strane nadležnih organa upravljanja privrednim subjek

tom. Primer Politike upravljanja rizikom u banci se nalazi u prilogu knjige (prilog br. 1).

Opširnije o upravljanju rizikom videti knjige: Vaughan Emmet i Vaughan Therese, cit. delo, str. 29-42

(uključujući definiciju na str. 30); OeNB&FMAA, cit. delo, str. 28-34; Davidson, F., “Managing Risk in Or

ganizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003., str.32-176 i Peterson, C., Lewis,
C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999., str- 468-482.

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

Različite tehnike se mogu koristiti za analize rizika.

Rezultati analize rizika se mogu koristiti za dobijanje profila rizika koji daje

ocenu značajnosti za svaki rizik i obezbeđuje instrumentarijum za definisanje
prioriteta u regulisanju rizika odnosno omogućava da se svaki identifikovani
rizik rangira tako što mu se dodeljuje relativna važnost.

Pošto je završen proces analize rizika, važno je uporediti procenjeni rizik sa kri

terijumima rizika koje je banka (odnosno privredni subjekt) ustanovila (defin

isala). Evaluacija rizika je bitna za donošenje odluka o značajnosti rizika za
privredni subjekt i da li određeni rizik treba da bude regulisan ili prihvaćen.

Takođe, vrlo je važno da kompanija uspostavi sistem internog i ekster

nog izveštavanja o postojanju rizika. Interno izveštavanje je za potrebe
menadžmenta, različitih organizacionih delova privrednog subjekta i zapos

lenih. Eksterno izveštavanje podrazumeva redovno izveštavanje stejkholdera
kompanije.

Razmatranje alternativa i izbor sredstava za upravljanje rizikom –

podrazume-

va dva rešenja:

kontrolu rizika

, koja je usmerena na minimiziranje rizika gubitka kome je

privredni subjekt izložen, i

finansiranje rizika

, odnosno usklađivanje raspoloživih sredstava namenje

nih

regulisanju gubitaka, koji proizilaze iz rizika koji preostaju nakon primene

tehnike kontrole rizika.

Znači, regulisanje (mitigacija) rizika je proces izbora i implementiranja mera za modi

fikovanje rizika. Svaki sistem regulisanja rizika, kao što je rečeno u uvodnom delu ovog
poglavlja, ima za cilj: efektivno i efikasno poslovanje privrednog subjekta, efektivnu in

ternu kontrolu i usaglašenost poslovanja sa važećom zakonskom regulativom i privred

nom praksom.

Uvažavajući prethodno izneta rešenja, metode za upravljanje rizikom su:

Metode za kontrolu rizika

–

su: izbegavanje, preventiva i smanjivanje rizika

odnosno sprečavanje i kontrola gubitka, i minimiziranje različitih gubitaka ako
do njih dođe.

Metoda izbegavanja rizika

znači da lice ne želi da prihvati rizik. To se postiže ne

angažovanjem u akciji koja može da dovede do rizika, što je negativan pristup

u rešavanju rizika.

Primer:

Klijent MNL d.o.o. Beograd se obratio sa kreditnim zahtevom svojoj banci

– Privrednoj banci a.d. Beograd. Neophodan mu je investicioni kredit u iznosu
od 1mio EUR (dinarski sa valutnom klauzulom) za kupovinu mašine, koja će mu
omogućiti proizvodnju velike dodatne količine štapića za sladoled, čime će biti

Opširnije o oblicima upravljanja rizikom videti knjigu Vaughan, E., Vaughan, T., cit. delo, str. 11-13 i Dorf

man, M., „Introduction to risk management and insurance“, 9th edition, Pearson Education, Inc., New
Jersey, 2008., str. 52-60.



Upravljanje rizikom

monopolista na tržištu. MNL d.o.o. Beograd je ranije koristio kredit banke, ali ga
nije vratio na vreme jer mu je kupac štapića sladoleda Rich Ice d.o.o. Subotica
kasnio sa plaćanjem. U međuvremenu, MNL d.o.o. Beograd je proširio listu kupaca
štapića za sladoled i obEzbedio bolju naplatu svojih potraživanja, korišćenjem
različitih instrumenata obezbeđenja. Takođe, finansije MNL d.o.o. Beograd su se
drastično poboljšalje. Međutim, banka je odlučila da odbije zahtev firme MNL
d.o.o. Beograd, uvažavajući svoje prethodno iskustvo.

Metoda smanjenja rizika

se sastoji u primeni savremenih metoda preventive.

Preventiva predstavlja skup aktivnosti koje su usmerene ka sprečavanju nastanka

štetnog događaj tj. smanjenju mogućnosti da do njega dođe i da, ako do njega dođe,
posledice budu što manje.

Primer:

Klijenti banci dostavljaju naloge plaćanja na izvršenje. Banka je u obavezi

pre  izvršenja  naloga  da  proveri  da  li  su  nalozi  potpisani  od  strane  ovlašćenog
lica  klijenta  (privrednog  subjekta)  i  ukoliko  su  dostavljeni  u  papirnom  formatu
da li imaju odgovarajući pečat klijenta. Klijenti banci prilikom otvaranja računa
dostavljaju statusnu dokumentaciju i odgovarajuće kartone deponovanih potpisa
u papirnom formatu u organizacionom delu koji je najbliži njihovom sedištu. U
praksi se dešava da zbog hitnosti nalog plaćanja klijenti ne dostavljaju organiza-
cionom delu gde su otvorili račun.
Banka da bi izbegla rizik, koji se može desiti usled slanja kartona deponovanih
potpisa (spesimena) putem faksa ili elektronsko skeniranih iz organizacionog dela
gde je račun otvoren u organizacioni deo gde nalog treba da se izvrši, se odlučuje
(preventivne  mere)  da  skenira  celokupnu  statusnu  dokumentaciju  (uključujući  i
karton  deponovanih  potpisa)  klijenta  u  odgovarajućem  elektronskom  fajlu  koji
je sastavni deo elektronskog foldera (najčešće nazvanom registar računa) dostu-
pnom svim zaposlenim u banci.
Rizik koji imaju i banka i klijent u slučaju da nema navedene preventivne mere
jeste realizacija naloga koji nije potpisan od strane ovlašćenog lica zaposlenog kod
klijenta banke. Može se desiti da ukoliko se spesimen faksira ili elektronski dostav-
lja iz jednog organizacionog dela (ili od strane klijenta) u drugi organizacioni deo
koji izvršava nalog, da kopije depo kartona nisu dobro vidljive ili da je spesimen
krivotvoren odnosno na kopiji dokumenta (spesimena) klijenta se ispravljaju po-
daci i potom ispravljena kopija se dostavlja drugom organizacionom delu (putem
faksa ili skenirano) kao validna odnosno osnov za verifikaciju (izvršenje) naloga
(kroz informacioni sistem banke).

Metode za finansiranje rizika

– podrazumevaju zadržavanje i prenos rizika.

Zadržavanje može biti udruženo sa specifičnim alokacijama u budžetu za pokrivanje

neosiguranih gubitaka i može biti podržano prikupljanjem sredstava. Prenos može biti
ostvaren kroz ugovorne odredbe, kroz obveznice, pred-ugovore tzv. neosigurani trans

fer, kroz osiguranje, itd.



Upravljanje rizikom

Uzmi u obzir i slučajnost

– rizik ne bi trebalo prenositi jer je verovatnoća

gubitka odnosno potencijalna veličina gubitka ako do njega dođe, vrlo vi

soka. Suština je odrediti verovatnoću nastanka gubitka, i u skladu sa tim
doneti odluku.

Ne riskiraj puno za malo

– Stvarni stepen zadržavanja svakog pojedinačnog

rizika se sastoji u sagledavanju odnosa troškova (prinosa) i koristi (vrednos

ti koja se prenosi). Bitno je pronaći razumnu vezu između troškova i koristi.
Postoje mnogi slučajevi npr. gde potencijalni gubitak ne mora rezultirati
bankrotom, ali kod koga je prenos poželjan.

Primena odluke

– administrativni postupak primene odluke koja se odnosi na

zadržavanje ili prenošenje rizika sa ili bez rezervi odnosno formiranja novčanih
fondova (rezervi).

Procena i ponovno ispitivanje

– je stalna funkcija menadžera za upravljanje

rizikom, koja podrazumeva stalno ocenjivanje i korigovanje operacionalizacije

upravljanja rizikom, obzirom da se rizik vremenom menja odnosno nestaje
ili se stvara novi. Takođe, se greške mogu javiti prilikom upravljanja rizikom i
treba ih korigovati.

Slika 2. Proces upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

Nadgledanje i kontrola procesa upravljanja rizikom znači da efektivno upravlja-

nje rizikom podrazumeva određenu strukturu izveštavanja i kontrole radi obezbeđenja
da rizik bude pravovremeno identifikovan i procenjen, kao i da su implementirane
odgovarajuće kontrole kao odgovor na rizični događaj.

Dobro rukovođenje privrednim subjektom zahteva da privredni subjekt usvoji

metodičan pristup upravljanju rizikom, koji:

štiti interese akcionara,

osigurava da izvršni odbor izvršava svoje obaveze usmerene na realizaciju

strategije, izgradnje vrednosti privrednog subjekta i unapređenje performansi
privrednog subjekta,
osigurava da su ustanovljene adekvatne upravljačke kontrole, i da funkcionišu

na zadovoljavajući način.

2.1. StRUKtURA I ADMINIStRIRANJE PROcESA

UPRAVLJANJA RIZIKOM

Politika upravljanja rizikom definiše pristup i sklonost privrednog subjekta ka riziku,

kao i njegove pristupe riziku

. Takođe, definiše

odgovornosti za upravljanje rizikom

, kao

zakonske obaveze i zahteve koji se odnose na odredbe politike

. Efektivno upravljanje

rizikom podrazumeva proces u kome su:

izvršni direktori i menadžment privrednog subjekta orjentisani ka dobrom re

zultatu korporacije (vrlo je važno da menadžment radi u interesu privrednog
subjekta, a ne svom ličnom),
jasno podeljenje nadležnosti i odgovornosti unutar privrednog subjekta,

alociranje odgovarajućih resursa za obuku i povećanje svesti o riziku kod svih

stejkholdera.

Upravni odbor privrednog subjekta definiše strateški pravac privrednog subjekta, i

formira okruženje i strukture za upravljanje rizikom radi efektivnog i efikasnog funkcio-
nisanja privrednog subjekta.

Organizacioni delovi privrednog subjekta imaju bazičnu odgovornost za upravljanje rizi-

kom u dnevnom poslovanju.

Uloga menadžera za upravljanje rizikom ili sektora za upravljanje rizikom u privrednom

subjektu podrazumeva: definisanje i sprovođenje politike i strategije za upravljanje rizikom,
odgovornost za upravljanje rizikom na strateškom i operativnom nivou, obuke i prezentacije
za promovisanje kulture svesti o riziku u privrednom subjektu,

kreiranje i implementaciju

Opširnije o strukturi, organizaciji i administraciji procesa upravljanja rizikom videti: Greuning, H.,

Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58; Bessis, J., cit.delo, str. 67-74; OeNB&FMAA, cit.delo, str.74-
77 i cit.Zakon (IV deo).

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

VaR, istorijska simulacija, Monte Karlo simulacija,

“greek” kalkulatori rizika (beta, delta, gama, i dr.),

generisanje modeliranja i scenarija,

testiranje ekstremnih događaja.

Poznato softversko rešenje za upravljanje rizikom u svetu je

GRC – Governance, Risk,

Controls

, koje u potpunosti pokriva glavne faze u upravljanju rizikom. JP Morgan je raz

vio specijalizovane softverske pakete za rizik, a provajder je Risk

Metrics group

. Poznati

modeli za kvantifikaciju kreditnog rizika su: Credit Metrics, Credit Risk +, Credit Portfolio

View TM.

U našoj praksi informaciona rešenja za upravljanje rizikom su više razvijena kod

domaćih banaka sa inostranim kapitalom, gde se koriste grupna softverska rešenja i
modeli odnosno outsource softverska rešenja. U slučaju slabije razvijenih lokalnih bana

ka upravljanje rizikom se svodi na upotrebu excela.

2.3. StRAtEgIJA UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE

Rizik je tržišna kategorija.

Upravljanje rizikom je važna komponenta konkurentnosti

svakog privrednog subjekta

, pa i banke kao finansijske institucije. Novac, je „roba“ ko

jom banka upravlja i raspolaže odnosno „trguje“. Stoga, možemo reći da je novac tržišna

kategorija.

Banka bi trebalo da ima sposobnost da sagleda verovatnoću da se rizični događaj

realizuje, da utiče poslovanje banke i njegove posledice ukoliko se desi. Banka mora
adekvatno da reaguje, preduzimajući odgovarajuće preventivne mere da spreči, ili ako
se već rizični događaj desio, da minimizira njegov uticaj na poslovanje banke. Proizilazi
da banka mora da poseduje organizaciju, ljudske resurse i rezervisana sredstva, kako bi

se uspešno nosila sa rizikom.

Sektor za upravljanje rizikom je u funkciji održavanja rizika u tolerantnim okvirima

delovanja za šta je esencijalno obezbediti:

pouzdane informacije i tačne izveštaje, o pretnji, nastanku ili dejstvu rizika,

merenje dejstva rizika (svakog pojedinačno i u međusobnom uticaju) u

novčanom ekvivalentu - izraženo kroz smanjenje zarade (profita) banke ili kroz
štete koje se nanose sredstvima banke,
adekvatne strategije, programe i planove za sprečavanje i suzbijanje dejstva

svakog rizika kroz odgovarajuće poslovne politike, procedure i standarde.

Opširnije o strategiji upravljanja rizikom banke videti: Bessis, J., cit.delo, str. 113-127; Gorčić J., cit. delo,

str. 110 – 120; Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58 i cit. Odluku o upravljanju ri

zicima.

Upravljanje rizikom

Banka prihvata rizik i posluje sa njegovim posledicama, obzirom da upravlja i

raspolaže tuđim sredstvima - stejkholdera. Dejstvo rizika ograničava postavljanjem
kontrolnih limita izloženosti ili primenjuje neku od ranije navedenih strategija, ali i vodi
poslovnu politiku diversifikacije pojedinog rizika i ukupnog rizika.

Banka izdvaja određena rezervna (novčana) sredstva za pokriće mogućih gubitaka

kako u određenom poslu, tako i u celini, ukoliko ulazi u poslove preuzimajući odgo-
vornost za rizike. Konkretan iznos sredstava za pokriće rizika ukupnog poslovanja banke
(koeficijent adekvatnosti kapitala, koeficijent rizičnog kapitala, ekonomska aktiva, itd.)
zavisiće od finansijske sposobnosti banke.

Banke u svom poslovanju koriste standardne metode procene rizika, koje obezbeđuju

informacije o ukupnoj snazi banke, finansijskim i operativnim slabostima ili nepovo-
ljnim trendovima, problemima ili pogoršavajućim uslovima, i o praksama upravljanja

rizikom.

Iskustvo govori, da su uobičajeni nedostaci u upravljanju bankom: suviše agresivna

aktivnost borda, nejedinstven ili nepažljiv bord direktora, negativan uticaj insajdera ili
menadžmenta, zavisnost sektora za upravljanje rizikom od izvršnog odbora banke (vrlo
je važno da je funkcija upravljanja rizikom bude nezavisna od izvršnog odbora banke kako
bi se poslovi realizovali u interesu banke a ne pojedinaca – članova izvršnog odbora) i
ostalo (npr. suviše izuzetaka u realizaciji transakcija, nekontrolisano kreditiranje, krediti

ranje na bazi obezbeđenja bez analize realnih izvora prihoda, akcenat na špekulativnim
zaradama, itd.).

2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama

Nezavisnost sistema upravljanja rizikom banke od odnosa stejkholdera, koji podra

zumeva unutrašnji i spoljašnji nadzor i kontrolu poslovanja banke, je zahtev Zakona o
bankama.

Potpuni sistem upravljanja rizikom je postavio Zakon o bankama. Znači, Zakon o

bankama je definisao osnove sistema – rizike, organe i njihovu odgovornost, vrstu pro-
cedure u upravljanju rizikom zahtevajući da sama banka definiše i konstituiše sve ostalo
u tom okviru.

Takođe, Zakon o bankama zahteva od banke da ima adekvatan sistem informa

cione tehnologije (softverske podrške), sistem unutrašnje kontrole i sistem trezorskog
poslovanja. Shodno tome, ova tri podsistema bi trebalo da budu postavljena tako da
obavljaju svoje funkcije odvojeno od poslovne funkcije, i odvojeno za potrebe upra-

vljanja rizikom.

Opširnije o sistemu upravljanja rizikom banke videti : Gorčić J., cit. delo, str. 125 – 201; Greuning, H.,

Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58; Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2008., str. 368-381, cit. Zakon i cit. Odluku o upravljanju rizicima.

Upravljanje rizikom

U skladu sa Zakonom o

bankama, nadležni organi za upravljanje rizikom u banci su

sledeći:

upravni odbor,

izvršni odbor,

odbor za reviziju,

kreditni odbor,

odbor za rizike,

unutrašnja kontrola,

odeljenje za rizike,

odeljenje za usklađenost poslovanja,

komplajns menadžer,

odeljenje za unutrašnju reviziju,

menadžer za pranje novca.

U poslovanju banke se primenjuje model tradicionalnog upravljanja, koji podra

zumeva hijerarhijski uređen sistem odgovornosti. Na samom vrhu upravljačke piramide
nalazi se Bord direktora (Izvršni odbor), koji bi trebalo da:

odobri Politiku i strategiju za upravljanje rizikom na nivou banke,

periodično vrši njegovu reviziju,

se uveri da je Politika predmet efektivne i obuhvatne interne revizije, koja je

nezavisna, a obavljaju dobro obučeni i kompetentni kadrovi.

Najodgovorniji za proces upravljanja bankom i proces upravljanja rizikom su upravni

i izvršni odbor banke.

Sledeći nivo čini stariji menadžment banke, koji je odgovoran za konzistentnu pri

menu Politike na svim nivoima u banci, kao i da svi zaposleni dobro razumeju odgo

vornost koju nose procesi upravljanja rizikom u kome učestvuju. Veoma je važno da
i stariji menadžment od samog početka da podršku uspostavljanju efikasnog sistema
upravljanja rizikom. U praksi najveći problem jeste shvatanje odgovornosti, pojedinačne
i kolektivne, u procesu upravljanja rizikom.

Glavni menadžer za upravljanje rizikom (CRO) je istovremeno i član borda ili stari

jeg menadžmenta banke. Odgovoran je za primenu politike upravljanja rizikom koju je
usvojio Bord direktora, ali radi i na drugim važnim poslovima, kao organizator ili odgo-
vorno lice ili oba.

Organizacija i upravljanje bankom se utvrđuje statutom banke. Statutom banke se utvrđuju delovi

banke koji imaju određena ovlašćenja u pravnom prometu i obim tih ovlašćenja.

Pošto se banka obavezno osniva kao akcionarsko društvo to za upravljanje važe pravila upravljanja ak

cionarskim društvom. Organi upravljanja bankom su skupština, upravni odbor i izvršni odbor. Kontrola
bankarskog poslovanja se vrši eksterno od strane državnih institucija nadležnih za to, pre svega Narodne
banke Srbije, i interno, u samim bankama (služba interne revizije).

Prezentovana matrica rizika preuzeta iz knjige Gorčić J., cit. delo, str. 129.

Podsećanje: Komplajns menadžer je zadužen za praćenje usaglašenosti poslovanja banke sa važećim

zakonskim propisima.

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

Menadžeri linije poslovanja

su odgovorni za operativnu primenu strategije upravlja-

nja rizikom u banci. Njihova odgovornost za rizik je u donošenju dnevnih odluka koje
se odnose na poslovanje sa klijentima, operativne procese i tehnologiju, upravljanje
kadrovima i ekstremnim izloženostima.

Linijski menadžeri su obavezni da prate rast izloženosti riziku i da daju preporuke u

vezi sa tim u okviru svojih nadležnosti. Oni su koordinatori između linija poslovanja za

koje su odgovorni i jedinice za nadzor, kao što su jedinice za kontrolu rizika.

Prezentovanom organizacionom šemom (piramidom upravljanja) uspostavljen je

sistem odgovornosti u dva nivoa – linijsko i korporativno upravljanje rizikom,

između

kojih postoji jasna formalna i suštinska linija ragraničenja u pogledu odgovornosti.
Važnost linijskog aspekta rukovođenja je u neposrednom praćenju i kontroli rizika po
uzrocima, izvorima, učestalosti i veličini gubitka u svakodnevnom poslovanju banke.

U fokusu korporativne funkcije

su standardi i aktivnosti koje prevazilaze nivo lini

je poslovanja. Shodno tome, omogućuje donošenje odluka baziranih na analizi rizika
i trendova na nivou banke, koji uz korišćenje podataka iz eksternih baza, omogućuju
razmenu iskustava i najbolje prakse, određivanje graničnih veličina, predstavljaju osnovu
za izračunavanje kapitalnih troškova i konsolidovano izveštavanje top menadžmenta.

Savremeni modeli upravljanja rizikom na nivou banke se oslanjaju na prezentovanu

upravljačku strukturu. Reč je o upravljačkim tokovima u dva nivoa:

odozgo na dole (top – down) – od vrhovnog rukovodstva do zaposlenih – nep

osrednih izvršilaca transakcija,

odozdo na gore (down – top) – povratna informacija koja ide od zaposlenih ka

vrhovnom menadžmentu banke.

Možemo zaključiti da je ovim cela upravljačka struktura banke uključena u dnevno

odlučivanje, što priroda rizika kojima je banka izložena, i zahteva.

Slika 2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

Pojam i definicija rizika.

;

Osnovni pojmovi povezani sa rizikom.

;

Objasniti pojam stepena rizika.

;

Klasifikacija rizika.

;

Objasniti finansijski i nefinansijski rizik.

;

Objasniti dinamički i statički rizik.

;

Objasniti fundamentalni i posebni rizik.

;

Objasniti čist i špekulativni rizik.

;

Oblici upravljanja rizikom.

;

Proces upravljanja rizikom.

;

Pravila upravljanja rizikom.

;

Instrumenti menadžmenta rizikom pri-vred

;

nog subjekta.
Određivanje rizika u finansijskom poslovanju.

;

Osnovni rizik u finansijskom poslovanju.

;

Vrste rizika u finansijskom poslovanju.

;

Objasnite pojam operativnog rizika.

;

Objasnite pojam kreditnog rizika.

;

Objasnite pojam tržišnog rizika.

;

Objasnite pojam kamatnog rizika.

;

Objasnite pojam valutnog rizika.

;

Objasnite pojam rizika likvidnosti.

;

Objasnite reputacioni rizik i zakonski rizik.

;

Objasnite rizik zemlje.

;

Objasnite rizik investicionog portfelja (HOV).

;

Proces upravljanja rizikom u finansijskom

;

poslovanju.
Informaciona rešenja za merenje, analizu i

;

kontrolu rizika (osnovni elementi).
Strategija upravljanja rizikom banke.

;

Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o

;

bankama.

PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE

Avdalović, V., „Menadžment rizikom u

osiguranju“, ZENID, Beograd, 2000.
Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M.,

„Poslovno bankarstvo

“

, Univerzitet Singi-

dunum, FFMO, Beograd, 2005.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Amendement to the Capital Accord to

Incorporate Market Risks“, Manusscript,
January 1996.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Amendement to the Capital Accord to In-

corporate Market Risks“, Manusscript, Up

date April 1998.

Basel Committe on Banking Supervision:

„Credit Risk Modelling Current Practices

and Applications“, Manuscript, April 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:

„A New Capital Adequacy Framework“,
consultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Sound Practices for the Management and
Supervision of Operational Risk“, February

2003.

Basel Committee on Banking Supervision:

„International Convergence of Capital
Measurement and Capital Standards – A
revised framework“, Bank for International
Settelments, June 2004.
Bessis, J., “Risk management in banking

”

McGraw-Hill, 2002.

LITERATURA

Upravljanje rizikom

Vaughan, E., Vaughan, T., „Osnovi osig-

10.

uranja – Upravljanje rizicima“, MATE (John
Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995.
Vujović, R., „Upravljanje rizicima i osig

11.

uranje“, Univerzitet Singidunum, Beograd,

2009.

Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Ana-

12.

liza i upravljanje bankovnim rizicima

“

Mate, Zagreb, 2006.
Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima

13.

banke prema Zakonu o bankama – sistem,
organi, standardi i procedure“, Beograd,

2006.
Grupa autora, „Osnovi osiguranja

14.

“

, udžbe-

nik, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2007.
Guidelines on Bank Wide Risk Manage-

15.

ment, Identification Quantification Ag

gregation Allocation Monitoring, ICAAP
– Internal Capital Adequacy Assesment
Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006.
Davidson, F., “Managing Risk in Organiza

16.

tions – A Guide for Managers”, Jossey Bass,
San Francisko, 2003.
Dorfman, M., „Introduction to risk man

17.

agement and insurance“, 9th edition, Pear

son Education, In.c,, New Jersey, 2008.
Jović, Z., „Menadžment finansijskih in

18.

stitucija“, Univerzitet Singidunum, Be

ograd, 2008.

Krstić, B., „Bankarstvo

19.

“

, Ekonomski

fakultet, Niš, 2001.

Lončarević, R., Mašić, B., Đorđević-

20.

Boljanović, J., „Menadžment – principi,
koncepti i procesi“, Univerzitet Singi

dunum, Beograd, 2007.

Mishkin, S.F., “The economics of Money,

21.

Banking, and Financial Markets

”

, eight edi-

tion, Pearson Education, Boston, 2007.
Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Eco

22.

nomics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc.,
New Jersey, 1999.
Rejda, G., “Principles of Risk Management

23.

and Insurance”, 10

Edition, Addison Wes

ley, Boston, USA, 2008.

Ritter, L., Silber, W., Udell, G., “Principi

24.

novca, bankarstva i finansijskih tržišta

”

jedanaesto izdanje, Pearson Education,

Boston, 2007.

Skipper, H.D., Kwon, W.J., “Risk Manage

25.

ment and Insurance, Perspectives in Glo

bal Economy”, Blackwell Publishing, Mal

den, Ma, USA, 2007.

The Frank J. Fabozzi Series: “Managing

26.

credit risk in Corporate bond portfolios –
a practitioner’s guide”, John Wiley & Sons,
New Jersey, 2004.
The professional risk manager’s hand

27.

book - A comperhensive guide to the cur

rent  theory  and  best  practice,  Edited  by
Carol  Alexander  and  Elisabeth  Sheedy,
Introduced by David R.Koenig, The official
book  for  the  PRM  certification  /  PRIMA

Publications / PRIMA Risk managers 2004.,

Volume I: Finance theory, financial instru-
ments and markets

Hadžić, M.,“Bankarstvo“, Univerzitet Singi

28.

dunum, Beograd, 2008.

Cvetinović, M.,“Upravljanje rizicima u fin

29.

ansijskom poslovanju“, Univerzitet Singi

dunum, Beograd, 2008.

Chorafas, N.D., „Operational Risk, Control

30.

with Basel II – Basic principles and capital
requirements“, Butterworth Heinemann,
Oxford, 2004.
Vuković, D., „Korporaciono upravljanje

31.

u bankama

“

, Novo bankarsko zakonod

avstvo, Zbornik radova za savetovanje,
Udruženje banaka Srbije, Palić, 13. i 14.

april 2006.

Vuković, D., „Međunarodna finansijska ar

32.

hitetktura

“

, Udruženje banaka Srbije, Ban

karstvo br. 3 i 4, Beograd, 2006.
Zavišić, A., „U susret jedinstvenom finan

33.

sijskom tržištu Evropske unije

“

, Udruženje

banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd,

2009.

II - DEO

UPRAVLJANJE tRŽIŠNIM RIZIKOM

Upravljanje tržišnim rizikom

1. tRADIcIONALNO MERENJE

tRŽIŠNOg RIZIKA

Tradicionalno merenje tržišnog rizika polazi od toga da je

vrednost svih kamatnih

finansijskih proizvoda sadašnja vrednost budućih novčanih tokova koji sačinjavaju
instrument odnosno proizvod banke

Shodno tome, sadašnja vrednost (SV) svakog

novčanog novčanog toka je zavisna od roka dospeća novčanog toka i odgovarajuće ka

matne stope (prinosa, dobiti) za taj rok dospeća (n – broj godina, r – godišnja kamatna
stopa u procentima).

novčani tok

•

faktor diskontovanja = sadašnja vrednost

Faktor diskontovanja=

(1+r)

Primer:

Banka je odobrila kratkoročni dinarski kredit sa valutnom klauzulom

preduzeću Imlek a.d. Beograd u iznosu od 10.000,00 EUR na period korišćenja 12
meseci uz kamatnu stopu od 10%p.a.

Faktor diskontovanja=

= 0,91

(1+10)

Sadašnja vrednost kredita = 10.000 EUR• 0,91 = 9.100 EUR

Problemi u slučaju svođenja kreditnog portfelja banke na sadašnju vrednost se

ogledaju  u  različitim  rokovima  dospeća  plasmana,  različitim  kamatnim  stopama  na
plasirana sredstva klijentima, različitoj valutnoj strukturi plasmana klijentima, različitoj
vrsti odnosno nameni odobrenog kredita i različitim eksternim faktorima koji mogu da
dovedu  do  promene  strukture  kreditnog  portfelja.  U  praksi  banke  navedene  proble-
me rešavaju aproksimacijom ponašanja svih prinosa uzetih objedinjeno. Modele koje
banke koriste za aproksimaciju su  bazirani na prethodnom iskustvu i slobodnoj proceni
stručnjaka iz odgovarajućih oblasti u banci.

1 Opširnije o tradicionalnom merenju tržišnog rizika može se videti u knjigama: Vernimmen, P., „Corpo

rate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 290-304; Jaffe, R.W.,
“Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., chapter 4;

Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999.,
str. 24-29 i Cvetinović, M.,“ Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2008., str.42-45.

2 Tradicionalna teorija portfelja polazi od sledećih postulata: investitori preferiraju veći u odnosu na man

ji prinos, pri čemu osnovni način za povećanje prinosa je preuzimanje većeg rizika, a pri tome diversi

fikacijom se može umanjiti rizik.



Upravljanje rizikom

Tradicionalno merenje tržišnog rizika ima smisla ako finansijska institucija odnosno

banka trguje sa minimalnim brojem instrumenata (proizvoda banke). Lako su razum

ljiva tradicionalna merenja tržišnog rizika, ako se uzima u razmatranje jedno po jedno
merenje rizika. Međutim, svaka grupa proizvoda može imati jednu ili više mera rizika,
što može rezultirati velikim brojem mera rizika potrebnih za merenje svih tržišnih rizika
kojima su izložene aktivnosti finansijske institucije na finansijskom tržištu odnosno teško
je agregirati rizike duž područja poslovanja sa merilima zasnovanim na tradicionalnom
pristupu merenja tržišnog rizika i upoređivati stepen rizika jedne poslovne aktivnosti u
odnosu na drugu. Takođe, trebalo bi imati u vidu da tradicionalna merenja rizika ne daju
osećaj verovatnoće da će neka određena količina novca biti izgubljena u budućem peri

odu, kao što ne opisuju niti kvantifikuju diversifikaciju unutar portfelja proizvoda banke
ili finansijske institucije.

2. MERENJE tRŽIŠNOg RIZIKA

SAVREMENIM METODAMA

Rad „Portfolio selection“ Harry M.Markowitz objavljuje 1952. godine, što je jedan

od važnijih trenutaka u savremenoj analizi hartija od vrednosti i upravljanju portfeljom.
Predmet rada je model optimalnog ulaganja u hartije od vrednosti, odnosno kreiranje
optimalnog portfelja u uslovima neizvesnosti tržišta.

Markowitzev model prvi uzima u obzir efekat diversifikacije prilikom donošenja od

luke o investiranju. Prethodni modeli su se bazirali na fundamentalnoj analizi pojedinih
hartija od vrednosti u portfelju. Pored efekta diversifikacije, Markowitzev model uzima u
obzir odnos između prinosa (r) i rizik portfelja (a), i međuzavisnosti pojedinačnih hartija
od vrednosti koje sačinjavaju portfelj (ρ).

Markowitz poentira da je

izbor hartije od vrednosti u funkciji njenog budućeg prinosa

i njenog rizika,

a ne samo prinosa kako je do tada bio slučaj. Takođe, proizilazi da je

bazični razlog kreiranja portfelja diversifikacija rizika investitora. Stoga, izbor adekvatnog
portfelja je determinisan očekivanom stopom prinosa rizika pojedinih hartija od
vrednosti, korelacijom između pojedinih hartija od vrednosti (i prinosom) i preferencijom
investitora (odnosno njegovom sklonosti, averziji ili neutralnosti prema riziku).

3 Opširnije o merenju i upravljanju tržišnim rizicima savremenim metodama može se videti u knjigama:

Bessis, J., “Risk management in banking

”

, McGraw-Hill, 2002., str. 77-97, 339-356, 389-392 i 461-478;

Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill
Prims, New Jersey, 2001. , str. 408-437; Vernimmen, P., cit. delo, str. 396-458; Doherty, N., „Integrated
risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000.,
str. 138-140, Markowitz, H., „Portfolio selection: Efficient Diversification of Investments“, John Wiley &
Sons, New York, 1959. i Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey
& Sons, Inc., New Jersey, 2006., str. 93-104.

Upravljanje rizikom

Testiranje ekstremnih događaja

– omogućava ocenu potencijalnih gubi

taka na tržištima koja se ne ponašaju normalno odnosno gde dolazi do ve

likih promena faktora rizika. Važno je utvrditi koji faktori deluju samostalno,
a koji zavise jedan od drugog prilikom testiranja ekstremnih događaja, kako
bi rezultati testiranja bili što realniji u potpunom vrednovanju portfelja i pro

ceni gubitaka finansijske institucije. Takođe se, veličine promene faktora rizika
standardizuju, kako bi se mogle simulacije sprovoditi jednoobrazno u svim or

ganizacionim delovima finansijske institucije.

Detaljniju sliku tržišnog rizika daje testiranje ekstremnih događaja u kombi

naciji sa rizičnom vrednosti (VaR) .

Trebalo bi imati u vidu, bez obzira na evidentan napredak discipline upravl

janja rizikom, da su ratovi, prirodne katastrofe i politički sukobi još uvek van
domašaja statističkog predviđanja.

Testiranje scenarija

– kao i tesitranje ekstremnih događaja, koristi

predodređene promene u faktorima rizika, koje su subjektivno determinisane
kako bi opisivale određeni razvoj događaja na finansijskom tržištu, kako bi
ocenilo promene vrednosti posmatranog portfelja. Pri kreiranju tržišnog sce

narija, koji je primeren određenoj vrsti tržišnog rizika, primenjuju se subjek

tivna mišljenja, kako bi se testirao skup „najgorih“ scenarija tzv. worst case

scenario.

Osnov modeliranja scenarija su događaji iz prošlosti, tako da se testiranjima

daje odgovor, šta bi se desilo sa vrednošću portfelja ukoliko bi se ti događaji

danas ponovo odigrali.

Detaljniju sliku tržišnog rizika daje testiranje scenarija u kombinaciji sa drugim

metodama za merenje rizika.

CAPM model

(Capital Asset Pricing Model) - se koristi za oređivanje teoretski

dgovarajuće stope prinosa u finansijskom poslovanju (return rate). Model,

baziran na savremenoj teoriji portfelja, pretpostavlja da na efikasnom tržištu,
investitor može investirati u diversifikovani portfelj, koji smanjuje ili potpuno
uklanja sav rizik osim sistemskog rizika. Stoga, ako investitor ima dobro diversi

fikovan portfelj, jedino treba da brine zbog nivoa sistemskog (tržišnog) rizika.

U CAPM modelu se koriste sledeći parametri: očekivani prinos tržišta, očekivani

prinos od teoretski bezrizičnog sredstva i koeficijent beta (β).

5 Scenario se definiše kao hipotetičan redosled događaja konstruisan u svrhu stavljanja u fokus pažnje

uzročnih procesa i tačke odlučivanja. Odgovara se na dve vrste pitanja: 1. Kako se precizno može doći
do neke hipotetičke situacije, korak po korak?, 2. Koje alternative postoje za svakog učesnika na svakom
koraku da spreči, preusmeri ili podrži proces? Scenario je interno konzistentan pogled na očekivanu
budućnost. Najbitnija stvar u koncipiranju scenarija je izbor ključnih varijabli koje će uticati na rezultate
posmatranog portfelja odnosno privrednog subjekta.

6 Zaslužni za razvoj CAPM modela su: Harry Markowitz, James Tobin, William Sharpe, John Lintner i Rob

ert C. Merton (koji su ujedno i nosioci Nobelove nagrade za ekonomiju). Opširnije o CAPM modelu
pogledati sledeće izvore: Doherty, N., cit. delo, str. 145-157 i Whaley, R., cit. delo, str. 104 – 117.

Upravljanje tržišnim rizikom

CAPM model baziran na Markowitzevoj pretpostavci da je očekivani prinos

na određenu hartiju od vrednosti (i), E(r

) je funkcija sledećih promenljivih:

bezrizičnog prinosa r

, očekivanog (prosečnog) prinosa na tržištu E(r

) i ko

relacije između hartije od vrednosti i tržišta, što se može prikazati sledećom

formulom:

E(r

)=r

(E(r

) - r

)

i,m

β - osetljivost prinosa hartije od vrednosti (hov) na prinos tržišta,

i,m

- koeficijent korelacije između hartija od vrednosti (i) i tržišta,

- standardna devijacija hartija od vrednosti (i),

- standardna devijacija tržišta (m),

(E(r

) - r

) -

tržišni ili rizični premijum.

U CAPM modelu beta koeficijent (β) je ključni parametar, koji meri onaj deo

statističke varijanse sredstava (hartija od vrednosti) koji se ne može izbeći di

versifikacijom portfelja, a sastoji se od dosta rizičnih sredstava, jer je u kore-
laciji sa prinosima ostalih sredstava u portfelju.

Ukoliko je β=0, može se kreirati portfelj hartija od vrednosti bez rizika

odnosno ne postoji korelacija između hartija od vrednosti. U stvarnom svetu,
postoji korelacija između hartija od vrednosti naročito izražena u okviru istih
industrijskih sektora, čiji korelacioni rizik meri beta.

Samo tržište ima vrednost β=1 (po definiciji), dok se pojedinačne hartije od

vrednosti rangiraju u skladu sa veličinom odstupanja od tržišta. Trebalo bi
imati u vidu da veće vrednosti beta za hartije od vrednosti označavaju veću
volatilnost i na taj način su rizičnije, ali potencijalno mogu doneti i veće prinose
odnosno manje beta vrednosti označavaju manji rizik i manji prinos za vlasnika

hartije od vrednosti.

Na kraju možemo napomenuti da se beta može koristiti i kao indikator za

izračunavanje poželjnog ili traženog nivoa povraćaja investicije (tzv. ROI –

Required returns on investments

Rizična vrednost (VaR)

– je metodologija merenja kreirana kako bi merila

i bila osnov za upravljanje različitim rizičnim pozicijama celokupne finansi

jske institucije odnosno privrednog subjekta. VaR metoda kombinuje osetlji

vost portfelja na promene na tržištu sa verovatnoćom nastanka određenog
događaja. Trenutno je najbolja dostupna tehnika za merenje rizika i kao takvu
je prihvatio i Bazelski komitet, čime je postala industrijski standard za merenje
tržišnog rizika.

Upravljanje tržišnim rizikom

Zajedničke karakteristike svih metoda VaR su:

koriste faktore rizika, ali nedovoljan broj

(npr. valutne kurseve, kamatne stope,

volatilnost, itd.).

da bi odredile odgovarajuću raspodelu za dobijene podatke koriste istorijsku

raspodelu promena cena na tržištu

. Problem sa kojim se susreću sve tri me

tode jeste izbor vremenskog razdoblja iz koga će se koristiti istorijski podaci.
Trebalo bi koristiti dovoljno dugo istorijsko razdoblje kako bi podaci sadržali
i retke ekstremne događaje koji prouzrokuju gubitke. Takođe, je neophodno
koristiti i najnovije tržišne podatke kako bi se predvidela buduća raspodela

prinosa.
ključni upravljači metoda su: volatilnost, period zadržavanja i diversifikacija

portfelja.

Ograničenja odnosno nedostaci VaR metode će biti definisani pošto budu prezento

vani izdvojeni pristupi merenju VaR-a u ovom poglavlju.

3.1.1. Parametarska VaR metoda

Param

etarska VaR metoda za tržišne rizike se izračunava na bazi dva osnovna param

etra: srednja vrednost dobitka/gubitka (ili stope prinosa) posmatranog portfelja i stan

dardne devijacije posmatranih podataka. Pretpostavka za implementaciju parametarske
VaR metode je da

raspodela prinosa odgovara nekoj od teorijskih raspodela npr. nor-

malnoj raspodeli.

Trebalo bi imati u vidu da se parametarskom metodom dobija niska

vrednost VaR.

Vrednost koja se rizikuje odnosno potencijalni gubitak na poziciji tokom jednod

nevnog perioda se može izračunati na sledeći način:

•

P=VaR

V – volatilnost,

P – pozicija vrednosti.

Trebalo bi imati u vidu da je kovarijansa za pojedinačnu poziciju jedna od osnovnih

metoda za izračunavanje VaR.

Jedna od osnovnih pretpostavki pri izračunavanju VaR-a,

kao što smo već rekli

, korišćenjem kovarijanse je da prinosi na finansijskim tržištima

imaju približno normalnu raspodelu.

Praktično to znači da volatilnost može da bude

opisana u smislu standardnih devijacija (SD). “Volatilnost se opisuje u vidu procentual

nih promena, pri čemu je standardno merilo promenljivosti (nestalnosti) procentualna
promena koja je jednaka jednostrukoj standardnoj devijaciji” (M.Cvetinović).

8 Podsećanje: Volatilnost je karakteristika hartije od vrednosti, robe ili tržišta da cene rastu ili padaju

ubrzano u kratkom vremenskom intervalu.

9 Citirana definicija volatilnosti iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 56.

Upravljanje rizikom

Primer:

Marko Petrović želi da formira portfelj investicionih sredstava i počinje

sa kupovinom nafte u vrednosti 100.000,00 USD. Marko želi da zna koliko novca
može da izgubi na ovoj poziciji tokom perioda od jednog dana.
Neophodna informacija za izračunavanje potencijalnog jednodnevnog gubitka je
volatilnost promena cena nafte. Jednodnevna volatilnost promena cena nafte je
data sa 0,55% (za cenu nafte u USD).

100.000 USD

•

0.0055 = 550 USD = VaR

Odgovor je da će Marko na poziciji od 100.000,00 USD nafte možda izgubiti 550,00
USD tokom jednodnevnog perioda.
Sledeća stvar koju Marko možda želi da zna jeste koji stepen poverenja može ima-
ti u dobijenu brojku 550,00 USD odnosno kakvo poverenje može imati da buduće
promene cena nafte neće biti veće od navedene volatilnosti. Nivo poverenja se
definiše statistički i zahteva razumevanje raspodele frekvencija cenovnih promena.

Merilo volatilnosti od jednostruke devijacije daje nivo poverenja od 68% da apso

lutna vrednost cenovnih promena neće premašiti datu volatilnost.

Ova 1,65 – struka standardna devijacija daje nivo poverenja (interval poverenja) od

90%. Znači da 5% cenovnih promena na niže će biti izvan 1,65-struke standardne devi

jacije, a isto tako 5% cenovnih promena na više će biti izvan 1,65-struke standardne
devijacije. Stoga, negativna procentualna cenovna promena koja odgovara 1,65-strukoj
standardnoj devijaciji daje 95% poverenje da cenovna promena naniže neće nadmašiti
tu brojku. Bitno je naglasiti, da kada merimo VaR mi dobijamo informaciju vezanu za po

tencijalne gubitke, ali ne i za profite. Iz tog razloga, mi razmatramo samo procenutalne
cenovne promene na niže koje nisu pokrivene strandardnim devijacijama koje se ko

riste.

U primeru nafte, prethodno navedenom, volatilnost je data sa 0,55%. To je zapra-
vo kvota standardne volatilnosti, tj. mera standardne devijacije. Stoga, možemo
imati nivo poverenja od 84% (jednostruka standardna devijacija je 68% svih ce-
novnih promena; uzimajući samo pomeranje na niže jednostruka standardna
devijacija je 84% svih cenovnih promena) da gubitak neće premašiti 550,00 USD.

Većina banaka kada izračunava VaR koristi jednokraki interval poverenja od 95% ili

više. Nivo poverenja od 95% je dat sa 1,65-strukom standardnom devijacijom, dok je
nivo poverenja od 99% dat sa 2,33-strukom standardnom devijacijom.

Shodno tome, ukoliko Marko želi VaR brojku sa 95%-tnim intervalom poverenja (za
prethodni primer) neke pozicije od 100.000,00 USD u nafti, trebalo bi pomnožiti
volatilnost sa 1,65. Ovo daje VaR od 907,50 USD odnosno 910,00 USD za jedan
dan.

1.65

•

0,0055

•

100.000 USD = 907.50 USD = VaR

Statističke tablice preuzete iz izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 56-57 i Whaley, R., cit. delo, str. 861-

868.



Upravljanje rizikom

promenljivi najčešće se nalaze unutar tri standardne devijacije na levu ili desnu stranu
od aritmetičke sredine te se u tom rasponu nalaze gotovo sve vrednosti određene

promenljive.

Prema pravilu Čebiševa raspon od μ+/-2σ obuhvata najmanje 75% svih vrednosti

pormenljive (x), a raspon od μ+/-3σ, najmanje 88,89% svih vrednosti promenljive (x)“.
(M.Cvetinović)

Trebalo bi imati u vidu da normalna raspodela omogućava jednostavan odgovor na

pitanje kolika je verovatnoća događaja pri određenom kvantilu. Postupak izračunavanja
VaR-a je pojednostavljen zahvaljujući pretpostavci da su prinosi normalno distribuirani.
Prednosti normalne raspodele u odnosu na ostale teoretske raspodele su:

u uslovima kada se može primeniti teorema centralne tendencije je reprezen

tativna,
obezbeđuje jednostavne formule za kumulativne verovatnoće kao i za vred

nosti kvantila:

“Kumulativna gustoća normalne raspodele izračunava verovatnoću da

vrednost promenljive (x) bude jednaka ili manja od unapred zadate vred

nosti X” (M.Cvetinović). Verovatnoća se izračunava sledećom formulom:

exp

( )

(

)

f x

−∞





−





∗

− ∗

≤





















∫

“Vrednost kvatnila izračunava kvantil (vrednost x-a) koji odgovara nivou

verovatnoće s (s je najniža vrednost promenljive koja se može očekivati uz
odgovarajuću verovatnoću), tj. Xs=

“ (M.Cvetinović).

Aritmetička sredina i varijansa su potrebni parametri za određivanje normalne

raspodele.

Analizirajući elemente prethodno navedenih formula za kvantitativnu gustinu nor

malne raspodele i vrednost kvantila, možemo konstatovati da aritmetička sredina prinosa
portfelja, pod uslovom da je pozitivna (μ›1), direktno utiče na smanjenje VaR-a. Trebalo
bi imati u vidu da

napredni sisemi merenja rizika pomoću VaR-a,

poput J.P. Morgan-ovog

Risk Metrics-a, uzimaju za vrednost aritmetičke sredine (μ) nulu, što jeste u skladu sa
teoremom centralne tendencije i aritmetičkom sredinom standardnog obeležja. Ukoliko

modeli za merenje rizika bazirani na VaR-u uzimaju vrednosti aritmetičke sredine veću
od nula, znači da je pretpostavka formiranja portfelja hartija od vrednosti da prinosi
portfelja u proseku rezultiraju pozitivnom razlikom za investitora. Trebalo bi imati u
vidu da vrednost VaR-a za portfelj sa pozitivnom aritmetičkom sredinom, bez obzira na
relativni iznos standardne devijacije, u dužim razdobljima držanja (N) će biti manja od
portfelja sa aritmetičkom sredinom nula i manjom standardnom devijacijom.

Citirana definicija standardnog obeležja i Čebiševog pravila iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 58

Citirana definicija o kumulativnoj gustoći normalne raspodele i vrednosti kvantila iz knjige: Cvetinović,

M., cit. delo, str. 58-59.

Opširnije o elementarnoj statistici pogledati izvor: Whaley, R., cit. delo, str. 779 – 818.

Upravljanje tržišnim rizikom

Ukoliko želimo da se izračunavanje VaR-a prilagodi proizvoljno definisanom vremenu

neophodna je modifikacija formule za izračunavanje VaR-a.

“Vrednost artimetičke sredine stope prinosa portfelja (μ) za određeno razdo

blje od (N) vremenskih jedinica (npr. dana) biće:

r(N)=Nx

Vrednost standardne devijacije stopa prinosa (μr) za razdoblje (N) biće:

( )

sledi

( )

Modifikovani izraz za izračunavanje VaR-a za određeno razdoblje (N) i nivo

verovatnoće (s) glasi:

( , )

VaR N s

−

.” (M.Cvetinović)

Proizilazi da vrednost VaR-a, za μ›0, raste sa povećanjem verovatnoće i u početnim

fazama raste sa dužinom razdoblja držanja portfelja, da bi u kasnijim iteracijama počeo
opadati. U prvom izrazu formule zbog porasta μ vrednost VaR-a raste produženjem
perioda držanja, a opada zbog drugog izraza u formuli.

Sagledavajući prethodno izneto, možemo konstatovati da je

izbor perioda držanja

od ključne važnosti za izračunavanje VaR. „

Period držanja predstavlja period vreme-

nski tokom koga se izračunavaju potencijalni gubici na portfelju.“

VaR se povećava

sa povećanjem perioda držanja obzirom da volatilnost raste približno proporcionalno
sa kvadratnim korenom perioda držanja.

(M.Cvetinović)

Banke najčešće koriste za period držanja jedan dan, obzirom da na dnevnom osnovu

rade saldiranje tj. skraćeni bilans uspeha poslovne funkcije. Postoji mišljenje odnosno
argument da period držanja u banci treba da bude duži od jednog dana odnosno da
bude jednak periodu naplate različitih instrumenata odnosno proizvoda bančinog

portfelja.

Uvažavajući prethodni stav, period držanja se može definisati kao vreme neopho-

dno da se hedžuje bančin tržišni rizik, što jeste rezultat različitih perioda dospeća
različitih instrumenata, odnosno proizvoda banke.

Treći način za definisanje perioda držanja polazi od sagledavanja perioda vremena

tokom koga sastav portfelja ostaje skoro potpuno konstantan.

U praksi banke biraju period držanja u zavisnosti od toga za koju namenu dobijene

cifre koriste, tako da se period držanja kreće od jednog dana do jedne godine, sa
odgovarajućim objašnjenjima kada koji period držanja upotrebljavaju za merenje i
upravljanje tržišnim rizikom u dnevnom poslovanju.

Treći bitni činilac za izračunavanje VaR-a je diverisfikacija portfelja. „

Diversifikacija

portfelja opisuje obim u kome je rizik portfelja smanjen održavanjem raznolikosti
sredstava koja se investiraju“

(M.Cvetinović)

odnosno

rizik investiranja se smanjuje

u nekom portfelju ako se investiranje rasporedi na više sredstava.

U pitanju je dobro

Citirana vrednost aritmetičke sredine, vrednost standardne devijacije i izraz za izračunavanje VaR-a iz

knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 59.

Citirana definicija perioda držanja iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str.60.

Upravljanje tržišnim rizikom

U savremenoj finansijskoj teoriji i analizi investicija u hartije od vrednosti pretposta-

vlja se da je stopa prinosa slučajna promenljiva. Posmatrajmo za svako pojedinačno
sredstvo (hartiju od vrednosti) stanja od 1 do M (npr. različite situacije privrede jedne
zemlje). Neka je

E(P

)

očekivana stopa prinosa instrumenta i, tada je:

( )

i j

E P

∗

∑

gde je:

prinos za instrument (i) slučajna promenljiva koja uzima vrednost P

i,j

– verovatnoća za stanje j,

+...+y

=1 (odnosno 100%).

Očekivana stopa prinosa celog portfelja E(P) se izračunava kao ponderisana suma

očekivanih prinosa pojedinih hartija od vrednosti koje čine portfelj.

( )

E P

∗

∑

gde je:

E(P) – očekivana stopa prinosa na portfelj,
x

– procentualni udeo hartije od vrednosti (i) u portfelju,

E(P

) – očekivana stopa prinosa hartije od vrednosti (i).

Varijansa portfelja se izračunava na sledeći način:

i j

x x Cov

∑

∑∑

gde je:

– varijansa i-te hartije od vrednosti,

– standardna devijacija i-te hartije od vrednosti,

(

( ))

E P

−

∗

∑

– koeficijent korelacije između hartija od vrednosti (i) i (j),

i j

Cov

– kovarijansa, pri čemu važi:

i j

Cov

σ σ

Kovarijansa između dve investicije označava u kom stepenu se očekuje da iste varira

ju jedna sa drugom umesto da to čine odvojeno. Stoga, kovarijansa ukazuje da li prinosi
na investicije zajedno rastu ili su u padu i koliko iznosi ta promena. U realnom svetu se

za hartije od vrednosti nalazi između 0 i 1. „“ (M.Cvetinović)

Citirane teorijske postavke savremene teorije portfelja na bazi izvora: Cvetinović, M., str. 22-23

Upravljanje rizikom

Ukoliko postoji savršena pozitivna koreliranost (koeficijent iznosi 1) prinosa na dve

akcije to nije dobro sa stanovišta diversifikacije i smanjenja rizika. Prinosi su nezavisni,
ukoliko je koeficijent korelacije jednak 0. Takođe, u praksi se retko sreće savršena nega

tivna koreliranost (koeficijent korelacije iznosi -1). Možemo zaključiti da se vrednost ko

relacije uvek kreće između -1 i +1.

Primer:

Portfolio menadžer raspolaže portfeljom koji se sastoji samo od dve vrste

akcija, M i N. Portfelj može sadržati bilo koji procenat stavke M ili N. Stavka N je
dvostruko rizičnija u odnosu na stavku M, ali zato nudi dvostruku dobit. Posta-
vlja se pitanje kako će portfolio menadžer investirati. Ukoliko portfolio menadžer
investira 100% sredstava u stavku M, znači da želi da poveća potencijalni dobitak
portfelja ali ne želi da poveća značajnije rizik na portfelju.
Isto tako portfolio menadžer može izvršiti diversifikaciju portfelja tj. odlučiti da
određeni procenat sredstava investira u akcije M i određeni procenat u akcije N,
kako bi se smanjio rizik. I ako je stavka N dvostruko više rizičnija od stavke M, rizik
portfelja se može značajno smanjiti kako se udeo stavke N povećava – sve do iz-
vesne prelomne tačke koja zavisi od korelacije. Kao što smo rekli u uvodnom delu
ovog poglavlja diversifikacioni efekat se povećava kako se korelacija smanjuje.

Prilikom izračunavanja VaR-a, menadžeri za upravljanje rizikom se obično bave je

dino izračunavanjem varijanse, ili volatilnosti, portfelja koji je predmet trgovine. U prak

si, portfolio menadžeri i trgovci će primenjivati Markowitz-ev model kreiranja portfelja
radi maksimiziranja svojih očekivanih dobiti za neki dati nivo rizika (na bazi prethodnog
iskustva).

Shodno tome, „izračunavanje VaR za bilo koji portfelj je volatilnost portfelja odnosno

kada izračunavamo VaR nekog portfelja mi želimo da objedinimo raspodelu promena
cena svakog instrumenta, u jedinstvenu raspodelu promena vrednosti portfelja. VaR
portfelja, koji se sastoji iz instrumenata A i B, može se izračunati na sledeći način:

ρ σ σ

gde je:

– volatilnost portfelja,

a, b

– srazmere instrumenata A i B u portfelju,

, σ

– volatilnost instrumenata A i B,

– korelacija između stavke A i stavke B.

Portfolio menadžeri koriste dijagram kako bi ocenili odnos rizika i prinosa na konkretnom portfelju

odnosno dijagram prikazuje različite kombinacije rizika (VaR) nasuprot očekivanom prinosu za različite
korelacije (između instrumenata), koje su poznate kao „granice minimalne varijanse“. Maksimalni
očekivani dobitak za portfelj će se javiti duž granice minimalne varijanse koja ima pozitivan nagib.
„Efikasna granica“ predstavlja deo krive koji pokazuje maksimalni očekivani dobitak na portfelju za bilo
koji zadati nivo rizika.



Upravljanje rizikom

Inače, istorijska simulacija pri proceni VaR-a ne postavlja pretpostavke o raspodeli

prinosa, što je

ste karakteristika neparametričnih metoda. Konkretno za izračunavanje

VaR-a istorijska simulacija koristi empirijske raspodele koje se dobijaju iz posmatranih

podataka.

Pretpostavka modela, koja je ujedno i najveća zamerka neparametarskom pristupu,

jeste da će

budućnost biti veoma slična nedavnoj prošlosti

, stoga se pomoću podataka

iz nedavne prošlosti može predvideti rizik u bliskoj budućnosti. Ključna komponenta za
primenu istorijske simulacije jeste izbor vremenskog horizonta iz prošlosti na osnovu
koga će se izračunati VaR za portfelj u budućnosti.

Praksa je pokazala, shodno prethodnom stavu, da su istorijske simulacije za merenje

tržišnog rizika mnogo pogodnije za tržišta kapitala zemalja u tranziciji od parametarske

metode.

Prema rezultatima mnogih istraživanja istorijska simulacija daje zadovoljavajuće re

zultate (bolje od parametarske VaR).

“Izračunavanje VaR-a pomoću istorijske simulacije podrazumeva da se posmatra

portfelj sredstava u nekom određenom vremenskom momentu a zatim se re-evaluira
portfelj određeni broj puta (tokom vremena), korišćenjem istorije cena instrumenata u
portfelju. Re-evaluacija portfelja daje raspodelu profita i gubitaka koji se mogu ispitati
radi određivanja VaR-a portfelja sa nekim odabranim nivoom poveranja. Kao što se može
pretpostaviti, ovaj pristup postaje veoma računski zahtevan kada neki portfelj sadrži ve

liki broj proizvoda i kada se koristi neka razumna dužina praćenja istorijskih cena.

Postoje nekoliko različitih načina za izračunavanje VaR-a korišćenjem istorijske simu

lacije. Najjednostavniji način je da se re-evaluira portfelj korišćenjem neke određene
istorije cena. Vrednost portfelja se zatim izračunava za svaki dan. Vrednosti portfelja se
zatim mogu pretvoriti u procente. VaR se zatim može očitati iz procenta koji odgovara

zahtevanom nivou poverenja.

Problem sa ovim pristupom je da, kako se vrednosti portfelja menjaju, procentualne

promene vrednosti u portfelju više ne ukazuju na polaznu vrednost portfelja. Takođe,
tokom neke date istorije (pregled dešavanja), cene sredstava koja sačinjavaju portfelj
će se menjati u određenoj vezi jedna sa drugima. Ovo znači da će se sastav portfelja
menjati tokom korišćene istorije cena. Re-evalucija portfelja korišćenjem akutelnih cena
sredstava neće dati korektan rezultat. Ono što je ovde potrebno je istorija promena
vrednosti portfelja zasnovanih na aktuelnom portfelju sa postojećom vrednošću i sas

tavom portfelja.“(M.Cvetinović)

Empirijski je dokazano da volatilnost u vremenu nije ravnomerna pojava, odnosno nije nezavisna i jed

nako distribuirana, već se pojavljuje u vremenskim segmentima, tj. razdoblja povećane volatilnosti se
grupišu u skupove. Za pretpostavku se uzima stav u teoriji da su prinosi međusobno vremenski nekore

lirani tj. da prinos jednog razdoblja ne zavisi o prinosima prethodnih razdoblja, što je u skladu sa teori

jom efikasnog tržišta (gde sadašnja cena hartije od vrednosti odražava sve informacije važne za cenu te
hartije od vrednosti).

U praksi postoje različiti modeli istorijske simulacije, koji se u osnovi mogu podeliti na standardne i

ponderisane modele.

Citirano izračunavanje VaR-a korišćenjem istorijske siumlacije na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 67

Upravljanje tržišnim rizikom

Pravilan metod izračunavanja VaR-a korišćenjem istorijske simulacije jeste up

otrebom istorije procenutalnih promena cena na postojeći (aktuelni) portfelj, realizaci

jom sledećih koraka:

cenu za svaki instrument ili faktor rizika neophodan za reevaluaciju portfelja

pronaći iz serije procenutalnih promena,
generisati jednu istorijsku seriju promena vrednosti portfelja primenom cen

ovne promene na portfelj,
u procentima sortirati serije promena vrednosti portfelja,

promena vrednosti koja odgovara zahtevanom nivou poverenja je VaR port

felja.

Kao što je već ranije rečeno u ovom poglavlju, ključna pitanja u pogledu definisanja

potrebnih serija istorijskih cena su: koju dužinu trajanja serija cena treba koristiti i šta
treba raditi za proizvode za koje ne postoji istorija cena.

U praksi, kao što smo već rekli, banke koriste različite dužine istorije cena od tride

set dana do nekoliko godina. U slučaju novih proizvoda banke se odlučuju da iskoriste
iskustva nekog postojećeg proizvoda sa sličnim karakteristikama, dok se ne oformi

adekvatna istorija cena.

Pošto se kreira istorija procenutalnih promena cena za svaki činilac portfelja, promene

cena se onda mogu koristiti za svaki činilac portfelja radi dobijanja istorije promena vred

nosti portfelja. Kalkulacija se svodi na zbir proizvoda (množenja)

procentualne promene

instrumenta i vrednosti instrumenta za sve dane iz posmatranog perioda i za sve instru-

mente u portfelju.

Formula za promenu vrednosti portfelja, korišćenjem istorijske simulacije, je:

(

)

δ α

∑

gde je:

– promena vrednosti portfelja,

– funkcija koja određuje vrednost činioca portfelja [za direktne instrumente do

vrednosti činioca se dolazi prostim množenjem cene sa količinom (u broju je

dinica tog instrumenta); za ostale proizvode se koristiti neki model vredno

vanja].

– osetljivost komponente portfelja na faktor rizika i,

- procentualna promena cene u faktoru rizika i.

Pošto je generisana serija promena vrednosti portfelja, može se odrediti i VaR. U pr

voj fazi se promene vrednosti portfelja sortiraju u procentima, tako što jedan procenat
sadrži 1% promene vrednosti. Bitno je napomenuti da je vrlo važan redosled aktivnosti u
smislu da promene vrednosti portfelja moraju prvo biti sortirane, a zatim izražene u pro

centima. Takođe, istorijska simulacija će težiti da rezultira višim VaR nego parametarska
metoda, obzirom da ne polazi od normalne raspodele portfelja.

Upravljanje tržišnim rizikom

Uvažavajući prethodno izneto na temu Monte Karlo simulacije, možemo konstato

vati da se

proces generisanja nekog skupa događaja

za vrednovanje portfelja najbolje

sagledava u dve faze:

1. faza je generisanje skupa normalno raspoređenih cenovnih promena sa korekt-

nom volatilnošću za instrument u portfelju,

koja uključuje sledeće korake:

generisanje slučajnih brojeva (podrazumeva definisanje opsega unutar koga

se generišu slučajni brojevi, između 0 i 1).
pretvaranje (slučajnih brojeva) u skup normalno raspoređenih cenovnih pro-

mena. Neki standardni skup slučajnih brojeva će se uniformno rasporediti duž
odabranog intervala brojeva od 0 do 1. Odabran interval brojeva podrazume

va da su slučajni brojevi tačke na nekoj kumulativnoj normalnoj raspodeli. Po

tom se skup slučajnih brojeva pretvara u normalno raspoređeni skup slučajnih
brojeva primenom inverzne funkcije kumulativne normalne raspodele na svaki
slučajan broj.

„Inverzna funkcija kumulativne normalne raspodele je široko dostupna u raznim

programima i programima za tabelarna izračunavanja, uključujući i Excel. Ona se može
oceniti sa tačnošću od četiri decimale korišćenjem Abramowitz i Stegun (1972) formule
(za Monte Karlo simulaciju kreće od

N(x)

i potrebno je naći x):

(

)

0 :

( )

N x

a k

b k

c k

≥

= −

∗ ∗ + ∗

+ ∗

0 :

( )

'( )

N x

⟨

= −

gde je:

( )

N x

– vrednost kumulativne normalne raspodele za x,

( )

1/ 2

2 / 2

'( )

N x

−

∗

(standardna normalna raspodela),

(

)

;

0,33267;a=0,4361836;b = -0,120676; c = 0,9372980

y x

+ ∗

Proces opisan u prethodnom delu obično podrazumeva standardnu normalnu

raspodelu. Stoga, generisane cenovne promene će imati standardnu devijaciju (vola

tilnost) jedanku 1. Generisane serije cenovnih promena moraju pokazivati istu vola

tilnost kao i sredstva koje modeluju. Stoga, generisane cenovne promene moraju
biti pomnožene standardnom devijacijom sredstava koja se posmatraju u portfelju.“
(M.Cvetinović)

Uvažavajući prethodno navedeni aspekt, proces je identičan metodu

istorijske simulacije. Stoga je, VaR procentualna promena vrednosti portfelja koja odgo

vara potrebnom nivou poverenja.

VaR izračunat Monte Karlo simulacijom bi trebalo da bude identičan onome

izračunatom kovarijantnim pristupom za linearne portfelje. Potencijalni problem, koji
može da se javi, je da simulacija ne daje istu vrednost svaki put kada se pokrene. Stoga

Citirana inverzna funkcija kumulativne normalne raspodele na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 80

Upravljanje rizikom

mogući način da se problem prevaziđe odnosno obezbedi neka razumna procena VaR-a,
izračunatog iz svakog pokretanja simulacije, je da se koristi veliki broj događaja (kao ref

erentni broj događaja se često uzima 10.000 događaja). Proizilazi da bi rezultate konver

gencije trebalo proveravati izvođenjem određenog ponavljana simulacije na tipičnom
portfelju (standardna greška veličine 1% se obično uzima kao dovoljno tačna).

2. faza je generisanje koreliranih promena cena instrumenata u portfelju, što se

može učiniti korišćenjem sopstvenih vrednosti i stopstvenih vektora

(eigenvec

tors).
Korelisane cene u portfelju se podrazumevaju za portfelje sa višestrukim brojem
instrumenata. „Korelisane cenovne promene se dobijaju matematičkom teh

nikom zasnovanom na sopstvenim vrednostima i sopstvenim vektorima. Proces
uključuje sledeće korake:

izračunavanje sopstvenih vektora i sopstvenih vrednosti,

generisanje korelisanih cenovnih promena za sve instrumente.

Sopstveni vektori i sopstvene vrednosti opisuju ponašanje u smislu kako se cenovne

promene neke grupe faktora rizika menjaju usklađeno jedna sa drugom. Sopstveni vektori
su osnovne komponente korelacione matrice.“ (M. Cvetinović)

„Sopstveni vektori i sopstvene vrednosti se mogu obezbediti za sve korelacione ma

trice, pa ipak, neke korelacione matrice će davati negativne sopstvene vrednosti i takve
matrice moraju da budu „prečišćene“ pre nego što se mogu koristiti za generisanje serija
cenovnih promena. Negativne sopstvene vrednosti ukazuju da je korelaciona matrica man

jkava ili neosetljiva. Neosetljive matrice nastaju usled pogrešnog merenja korelacija.“ (M.
Cvetinović)

„Neka serija koreliranih slučajnih cenovnih promena se generiše za svako sredstvo,

korišćenjem sledeće jednačine:

norm ki

∑

gde je:

– korelirana slučajna cenovna promena za sredstvo k u portfelju sa normal

nom raspodelom i volatilnošću sredstava k,

- kvadratni koren sopstvene vrednosti za i-to sredstvo portfelja,

norm

- slučajna cenovna promena iz normalno raspoređenih serija,

– k-ti element sopstvenog vektora za i-to sredstvo,

- volatilnost k-tog sredstva.

Citirane korelisane cenovne promene na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 81

Upravljanje rizikom

4.MERENJE VOLAtILNOStI

Postoje različiti načini za kvantifikovanje volatilnosti, pri čemu se svaki od njih ponaša

različito i time direktno utiče na VaR model. Najčešći modeli u upotrebi su:

Standardna devijacija

– meri disperziju raspodele tj. prosečno rastojanje promene

cena od srednje vrednost, tj.:

(

)

−

∑

pri čemu je:

– serija cenovnih promena (%), tj.

X=x

,...,x

– srednja vrednost serije,

– broj cenovnih promena u seriji,

(za celu populaciju) ili

= −

(za uzorak populacije).

2. Prost pokretni prosek

– je isti kao metod standardne devijacije s tim što je pret

postavka metoda da je srednja vrednost μ jednaka 0, što je kod mnogih serija
cenovnih promena upravo slučaj.” (M.Cvetinović)

3. Procentualni metod / istorijska simulacija

– je najjednostavniji metod, koji ne

uzima u obzir bilo koju jednačinu niti bilo kakvu formu raspodele serije podataka.
Serija procentualnih cenovnih promena se prvo sortira, a potom podeli u pro

centima. Volatilnost se razmatra kao ona cenovna promena koja korespondira
traženom nivou poverenja. Pretpostavka ovog modela je da je volatilnost kon

stantna u vremenu, što znači da model dodeljuje jednake pondere za svakod

nevne prinose.

4. BRW model - modeli simulacije ponderisani vremenom

– je generalizovan oblik

istorijske simulacije.

Opservacijama prinosa iz bliske prošlosti BRW model dodeljuje relativno visoke

pondere koji vremenom eskponencijalno opadaju, a njihova suma iznosi 1.

t i

− −

−

t i

−

∑

gde je:

– ponder u trenutku i,

– faktor opadanja.

Citirana standardna devijacija i prost pokretni prosek iz izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 85

Model gnerealizovane istorijske simulacije je nazvan po tvorcima rada „The best of both worlds: A hy

brid approach to calculating Value at Risk“ – Boudoukh, Richardson i Whitelaw, koji pretpostavljaju da
su podaci iz bliske prošlosti reprezentativniji za budući rizik portfelja nego vremenski udaljenija posma

tranja odnosno zapažanja.

Upravljanje tržišnim rizikom

U slučaju eksponencijalnog ponderisanja eksponencijalnom faktoru opadanja (λ), se

dodeljuju „vrednosti između 1 i 0, gde x(1) predstavlja ponder najnovijeg istorijskog
prinosa na portfelj. Opservaciji koja prethodi najnovijoj opservaciji biće dodeljen po-
nder x(2), koji iznosi

x(2)=λ



x(1)



x(2)

,i tako do broja n kada važi x(n)=λ

n-1



x(1).

Pošto su podacima prinosa dodeljeni ponderi, VaR se izračunava na bazi empirijske

raspodele prinosa korigovane za dodeljene pondere. Zatim se VaR, pri određenom ni

vou verovatnoće, može aproksimirati iz empirijske kumulativne raspodele vremenski

ponderisanih prinosa P

t-1

,...,P

t-N

Standardni oblik istorijske simulacije predstavlja specijalni slučaj BRW modela kada

je faktor opadanja (λ) jednak 1.“ (M.Cvetinović)

Međutim, BRW model zbog svoje

osnovne pretpostavke vezane za blisku prošlost, brže i bolje reaguje na nagle tržišne

promene, u odnosu na standardnu istorijsku simulaciju. Nedostaci BRW modela su:

nagle promene na tržištu u kratkim pozicijama portfelja neće rezultirati

adekvatnim promenama VaR-a, kao i

potpuno zanemarivanje dešavanja sa pozitivnim prinosima.

5. Metoda eskopnencijalno ponderisanih pokretnih proseka (EWMA

)

– je mod

el kondicionalne varijanse prinosa

, koji „snažnije naglašava novije opservacije

korišćenjem eksponencijalno ponderisanih pokretnih proseka ostvarenih prinosa
i njihovih varijansi“ (M.Cvetinović).

U zavisnosti od vremena nastanka opservaci

je EWMA pristup im dodeljuje različite težine. Obzirom da se težine opservacija
eksponencijalno smanjuju, najnovije (adekvatne i pravovremene) informacije do

bijaju mnogO veću težinu od starijih. Volatilnost odnosno standardna devijacija
portfelja, se prema formuli EWMA modelu izračunava na sledeći način:

(

)(

)

λσ

−

+ −

−

ili

(

)

t s

s t k

− −

−

= −

−

∑

gde je:

– prinos u trenutku (s),

– prosečni dnevni prinos, najčešće je jednak nuli,

−

– varijansa portfelja iz razdoblja t-1, dobijena metodom EWMA,

– faktor opadanja, koji određuje stopu po kojoj opada važnost varijanse prinosa,

kako se udaljava u prošlost.

Citirano o BRW modelu iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 87-88. Risk metrics sistem je prihvatio

BRW metodu u svom parametarskom modelu.

Citirano o EWMA modelu iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 89.

Upravljanje tržišnim rizikom

5.MERENJE KORELIRANOStI

Korelacija označava stepen diversifikacije portfelja

i označava se putem koeficijenta

korelacije. Izuzetno je važno da se cenovne promene dva instrumenta posmatraju u isto

vreme

da bi se dobila logična korelacija cenovne promene dva instrumenta. Vremenska

greška može predstavljati ozbiljan problem kod portfelja većih obima, koji se najčešće
rešava izračunavanjem korelacije zasnovane na cenovnim promenama u periodu od pet

radnih dana.

Postoje različiti načini izračunavanja korelacije, međutim, mi ćemo se zadržati na me

todama koje pretpostavljaju linearni odnos između dva instrumenta. Bazična jednačina
za korelaciju dva instrumenta (i) i (j) je:

i j

Cov

σ σ

gde su

volatilnost instrumenata (i) i (j) respektivno.

Matematička kovarijansa se izračunava sledećom formulom:

(

)(

)

i j

Cov





−





∑

gde

predstavljaju cenovne promene instrumenata (i) i (j), a (

) i (

) njihove

očekivane vrednosti respektivno.

J.P.Morgan koristi za korelaciju meru eksponencijalnih pondera, koja se izračunava

na sledeći način:

(

)

i j

Cov

X Y

−

∑

gde su

procentualne cenovne promene na dan t za instrumente (i) i (j).

Bitno je naglasiti da su srednje vrednosti raspodele instrumenata (i) i (j) nula.

Na kraju možemo zaključiti da se VaR izračunava iz pozicija, korelacija i volatilnosti

instrumenata koji sačinjavaju portfelj. Njihova kvantifikovanja su podložna statistički

procenjenim greškama, koje, zajedno sa pretpostavkom normalnosti, potencijalno

donese greške u izračunavanju VaR-a. Povratnim testiranjem tzv. back testing-om se
meri tačnost VaR-a, što znači da model VaR-a može biti prihvaćen ili odbačen.

Opširnije o povratnom testiranju pogledati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervision: „Su

pervisory framework for the use of backtesting in conjuction with the internal models approach to
market risk requirements“, 1996.

Upravljanje rizikom

6. UPRAVLJANJE tRŽIŠNIM RIZIKOM

SA VAR METODOM

Cilj upravljanja rizikom je da se privredni subjekt zaštiti od potencijalnih gubitaka

Tolerancija rizika

tzv.risk apetite

privrednog subjekta je njegova spremnost da uđe u

rizik

(odnosno da prihvati novčani gubitak po konkretnom instrumentu odnosno proiz-

vodu)

, kao i infrastruktura za limitiranje rizika.

Tolerancija rizika banke je

količina novca koju je spremna da izgubi po vrsti instru-

menta (proizvoda) odnosno ukupno po rizičnim poslovima kako na nivou organizacion-
og dela tako i na nivou banke

. Imajući u vidu da menadžment banaka želi da uveća

profit, ali ne po svaku cenu, postoji limitirani iznosa rizika koji je banka spremna da
prihvati (o čemu je bilo reči u prvom delu knjige).

Trebalo bi imati u vidu da VaR sa 95% poverenja predstavlja iznos koji je banka

spremna da izgubi na dnevnoj osnovi. Takođe, VaR sa 99% poverenja je gubitak koji
može biti izgubljen u toku lošeg meseca baziran na targetiranom godišnjem prihodu.

Gubitak koji je banka spremna da izgubi zauvek je “ekstremna tolerancija”, identi

fikovana na bazi stres testova odnosno testova ekstremnih događaja.

Risk menadžer

bi trebalo na osnovu limit VaR-a i testova ekstremnih događaja, da definiše limite koji bi
zaštitili banku od gubitaka većih od postavljenih nivoa tolerancije rizika banke.

7. DOSADAŠNJA ISKUStVA U PRIMENI

VAR METODE U SVETU

Osnovna svrha implementiranja VaR metode je bila kvantifikacija tržišnog rizika, koji

je prvi identifikovan u poslovanju finansijskih institucija – pre svega banaka. Negativna
strana fokusiranja samo na jednu vrstu rizika je u tome što su privredni subjekti počeli
da sele svoje investicije iz područja tržišnog rizika u druga područja kojima je mnogo
teže upravljati.

Bazelski komitet je ustanovio prihvatljive vrednosti VaR-a odnosno nivoe poverenja za gubitke na

dnevnoj odnosno mesečnoj osnovi za banke.

Opširnije o toleranciji rizika videti u knjigama: „Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identifica

tion Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment
Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 30-31 i Basel Committee on Banking Supervision: „Amende

ment to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update 1988., str. 44-45.

Opširnije o stres testu videti u knjigama: OeNB&FMAA, cit.delo, str. 67, Basel Committee on Banking

Supervision, cit. delo iz 1998., str. 46-47 i Basel Committee on Banking Supervision: „International Con

vergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International
Settelments, June 2004., str. 89.

Upravljanje rizikom

8. BAZELSKI SPORAZUM

Bazelski komitet je osnovan krajem 1974. godine od strane guvernera centralnih

banaka zemalja članica G-10, na lokaciji Banke za međunarodno poravnanje. Komitet
se sastaje redovno četiri puta godišnje. Članovi Komiteta su predstavnici Belgije, Ka

nade, Nemačke, Italije, Japana, Luksemburga, Holandije, Španije, Švedske, Švajcarske,
Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Funkcija Bazelskog komiteta je da formuliše

opšte standarde i smernice supervizije,

i predlaže primere najbolje bankarske prakse

u očekivanju da će zakonodavni organi

u pojedinačnim zemljama preuzeti mere za njihovu implementaciju tako da najbolje
odgovaraju specifičnostima domicilnog sistema. Na ovaj način, Komitet podstiče da sve
zemlje članice poštuju opšte principe i standarde poslovanja bez direktnog pokušaja

harmonizacije tehnika koje koriste nadzorni organi. Tek nakon usvajanja u nacionalnim
zakonodavstvima, preporuke Bazelskog komiteta postaju obavezujuće i pravosnažne za
zemlje koje su odlučile da ih implementiraju.

Bazelski komitet izveštava guvernere centralnih banaka zemlja članica G-10 i od njih

dobija saglasnost u vezi sa svojim incijativama. Takođe, odluke koje donosi Komitet
predstavljaju obavezivanje i mnogih drugih država van okvira zemalja G-10, s obzirom
da se u njemu nalaze i predstavnici drugih država. Ove odluke se odnose na različite
finansijske oblasti, s tim što se jedna od najvažnijih oblasti odnosi na

usaglašavanje ra-

zlika koje postoje u međunarodnim okvirima supervizije s ciljem da se ostvari primena
dva osnovna principa:

da ni jedna međunarodno aktivna banka ne može da izbegne

superviziju; i da proces nadzora bude adekvatan.

1988. godine Komitet je odlučio da uvede sistem za merenje adekvatnosti kapitala,

popularan kao Bazelski sporazum. Do 1992. godine, ovaj sistem je omogućio imple

mentaciju okvira za merenje kreditnog rizika pri čemu je

minimalni standard kapitalne

adekvatnosti 8%.

Od 1998. godine primena Bazela I ostvarena je u svim zemljama u

kojima posluju međunarodno aktivne banke (preko 100 zemalja). 1996. godine Komitet
je objavio dodatak na Sporazum o kapitalu iz 1998. godine koji, pored kreditnog riz

ika, svoj fokus proširuje i na kapitalne zahteve koji pokrivaju izloženost banke tržišnom
riziku. U junu 1999. godine Komitet je objavio predlog novog revidiranog Sporazuma o
kapitalu koji bi trebalo da zameni onaj iz 1998. godine. Na osnovu iscrpne saradnje sa
bankama i drugim finansijskim institucijama, 26. juna 2004. godine Komitet je objavio

novi sporazum o kapitalu, poznat kao Bazel II.

Opširnije o nastanku Bazelskog komiteta pogledati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervi

sion, cit. delo iz 2004., str.1-6.

Nacionalni regulator za bankarsko poslovanje u našoj zemlji je prvo Narodna banka Srbije, zatim Mini

starstvo finansija i druga relevantna ministarstva u Republici Srbiji.

Upravljanje tržišnim rizikom

8.1. KARAKtERIStIKE BAZELA II

evidiran sporazum o kapitalu, opšte prihvaćen i poznat kao Bazel II, je zvanično

usvojen 26. juna 2004. godine od strane članova Komiteta. Cilj je da se Bazel II prihvati

u nacionalnim zakonodavstvima do kraja 2006. godine, do kada se planira i paralelna

primena postojećeg i novog sporazuma o kapitalu. Takođe, je plan da se od kraja 2007.
godine implementiraju najnapredniji pristupi za merenje potrebnog nivoa kapitala.

Ovaj dokument predstavlja

novi set standarda za utvrđivanje minimalne kapitalne

adekvatnosti za banke.

Opšte je prihvaćeno da sva zakonodavstva zahtevaju od finansijskih institucija da

održavaju minimalni nivo kapitala, pri čemu je osnovna funkcija tog kapitala da služi
kao osnov za dalji rast i razvoj, i kao odbrana u slučaju nastanka neočekivanih gubitaka.
Banke sa adekvatnim nivoom kapitala i dobrim menadžmentom imaju mogućnost da
u svim fazama ekonomskog ciklusa, uključujući i periode sa negativnim trendom, pod

nose gubitke i kreditiraju privredne subjekte. Iz ovoga proizilazi da

održavanje adekvat-

nog nivoa kapitala promoviše opštu sigurnost u bankarski sistem.

Glavni tehnički problem i za banke i za nadzorne organe je utvrđivanje prave mere

kapitala koja je potrebna za pokriće neočekivanih gubitaka. Ukoliko banka održava
veoma nizak nivo kapitala moguće je da neće uspeti da amortizuje visok nivo gubitka.
Izuzetno nizak iznos kapitala povećava rizik od bankrotstva što s druge strane, utiče na
rizičnost depozita koji se drže kod banke. Ukoliko, pak banka ima izuzento visok nivo
kapitala može se desiti da ne može da ostvari maksimalnu efikanost upotrebe sredstava
koje poseduje, što može direktno uticati i na kreditnu sposobnost banke.

Uvažavajući navedene razloge, Bazelski komitet je 1988. godine definisao prvi spo

razum o kapitalu koji je predstavljao veoma jednostavan standard primenljiv u mnogim

bankama i mnogim zakonodavstvima. Ovaj standard je zahtevao od banaka da svoje
plasmane svrstaju u široke klase koje će obuhvatiti slične vrste korisnika kredita. Tako su
se, na primer, plasmani preduzećima svrstavali u istu klasu za koju je potrebno izdvojiti
određeni nivo kapitala, bez obzira na moguće razlike u bonitetu i stepenu rizičnosti koju
ima pojedinačni klijent (privredni subjekt).

Razvojem tehnologije, metodologija za upravljanje rizikom i samih finansijskih

tržišta,  sporazum  o  kapitalu  iz  1988.  godine  postao  je  manje  svrsishodan  za  mnoge
banke, pre svega iz razloga što nije omogućavao diferenciranje finansijskih institucija i
stepen njihove rizičnosti. Naime, mnoge vodeće banke razvile su značajno naprednije
tehnike kontrole i upravljanja pre svega kroz unapređenje internih procesa i primenu
najnaprednijih tehnika za merenje rizika i sofisticiranih metoda za upravljanje rizikom.
Nadzroni  organi  u  mnogim  državama  i  razvijene  bankarske  institucije  došle  su  do
zaključka da su statična pravila koje predviđa Bazel I neodrživa u odnosu na savremene
tokove  na  finansijskim  tržištima  pre  svega  iz  razloga  što  ne  reflektuju  karakteristike
poslovanja pojedinačnih banaka.

Republika Srbija bi trebalo početkom 2011. godine da implementira Bazel II.

Upravljanje tržišnim rizikom

Tabela br. 8.1. Razlike između starog i novog Sporazuma o kapitalu

Bazel I

Bazel II

Fokus na jedinstvenoj meri rizika

Naglasak na internim metodama

pojedinačne banke, supervizija

nadzornih organa i tržišna disciplina

Univerzalan pristup: jedna mera za sve

Fleksibilnost, mogućnost izbora

metodologija i inicijativa za

usavršavanje procesa upravljanja rizikom

Opšta struktura

Veća osetljivost na rizik

Novi Bazelski sporazum obuhvata tri međusobno povezana stuba, koji zajedno treba

da doprinesu povećanju sveopšte stabilnosti i sigurnosti finansijskih sistema. Pri tome
prvi stub ima zadatak da značajno poboljša metodologiju za utvrđivanje minimalne
adekvatnosti kapitala, dok drugi i treći stub predstavljaju inovacije u procesu supervizije
rada banaka:

Stub 1: Zahtev za minimalnim iznosom kapitala

, koji uključuje kreditni, tržišni

i operativni rizik,

Stub 2: Proces supervizijskog pregleda

, koji postavlja okvire za nadzornu

funkciju bankarskog sistema,

Stub 3: Tržišna disciplina

, koja predstavlja okvir za javno publikovanje poslovnih

podataka banaka.

Iako mnogo kompleksniji i zahtevniji sa aspekta implementacije, troškova i primene

savremenih znanja, novi Bazelski sporazum pruža bankama mogućnost da značajno un

aprede sigurnost, stabilnost i efikasnost svog poslovanja, ukoliko poseduju sigurnije i

preciznije metode za merenje rizika.

Upravljanje rizikom

8.2. tRI StUBA BAZELA II

Oblasti primene Bazela II ili popularno nazvano tri stuba Bazela II, kao što smo rekli

u prethodnom delu, su:

1.  Zahtev za minimalnim iznosom kapitala,
2.  Proces suprevizijskog pregleda,
3.  Tržišna disciplina

Slika 8.2. Tri stuba Bazela II

Oblast primene Bazelskih sporazuma podrazumeva postojanje odgovarajućih baza

podataka kod poslovne banke, kao i korišćenje adekvatnog softvera koji omogućava
automatizovano poslovanje banke i pripremanje odgovarajućih izveštaja vezanih za
poslovanje i upravljanje rizikom banke.

8.2.1. Prvi stub Bazelskog sporazuma -
Zahtev za minimalnim iznosom kapitala

Prvi stub novog Bazelskog sporazuma definiše načine za utvrđivanje minimalnog

iznosa kapitala tako što svakoj pojedinačnoj banci daje mogućnost da taj iznos prilagodi
stvarnom nivou rizika od ekonomskih gubitaka kojem je banka izložena.

Opširnije o tri stuba Bazela II pogledati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo

iz 2004., str.7-11.

Opširnije o prvom stubu Bazelskog sporazuma videti u knjizi: Basel Committee on Banking Supervision,

cit. delo iz 2004, str.12-157.

Upravljanje rizikom

Bazel II predviđa tri osnovna modela kvantifikacije izloženosti riziku (banke) u okviru

kapitalne adekvatnosti (koji se razlikuju po svojoj osetljivosti na rizik i nivou sofisticira

nosti), a to su:

Pristup baznog indikatora

(

BIA

– Basic Indicator Approach),

Standardizovani pristup

(

TSA

– The Standardized Approach) – osnovni i alter

nativni,

Napredni pristup merenja

(

AMA

– Advanced Measurement Approach) –

osnovni (interno merenje, model distribucije gubitka) i napredni pristup (sco

reboard metod).

Tabela br. 8.3. Pristupi izračunavanja kapitalne adekvatnosti banke

Pristupi izračunavanja kapitalne adekvatnosti

Kreditni rizik

tržišni rizik

Operativni rizik

Standardizovani

pristup

/TSA/

Standardizovani

pristup

/TSA/

Pristup osnovnog

indikatora

/BIA/

Osnovni pristup zasno-

van na internom merenju

(FIRB)

/AMA/

Pristup internih

modela

/AMA/

Standardizovani

pristup

/TSA/

Napredni pristup zasno-

van na internom merenju

(AIRB) /AMA/

Napredni pristup merenja

zasnovan na internom

merenju

/AMA/

Izbor metode za merenje svakog pojedinačnog rizika zavisi od stepena razvoja banke

i infrastrukture finansijskog okruženja u kome banka posluje.

8.2.1.1. Kreditni rizik

Postoje tri osnovna pristupa merenju kreditnog rizika:

1.  Standardizovani pristup,
2.  Osnovni pristup zasnovan na internom merenju,
3.  Napredni pristup zasnovan na internom merenju,

pri čemu su poslednja dva pristupa zasnovana na internim sistemima procene, odno-

sno merenja osnovnih faktora rizika.

Upravljanje tržišnim rizikom

Standardizovani pristup

Standardizovani pristup predstavlja najjednostavniji pristup, koji je konceptualno isti

kao i postojeći okvir iz 1988. godine, ali omogućava veću osetljivost na rizik. U okviru
ovog pristupa, banka je obavezna da podeli sve svoje plasmane u određene kategori

je zajmoprimaca, koje su definisane od strane Komiteta (država, banka, privreda, sta

novništvo, itd.), a u skladu sa jasnim karakteristikama konkretnog plasmana. Za svaku
kategoriju plasmana se primenjuje propisani ponder rizika, dok zbir tih proizvoda daje
ukupan iznos aktive ponderisane rizikom.

Bazel II, za razliku od postojećeg okvira, daje mogućnost da se za jednu kategoriju

plasmana/zajmoprimca primeni više propisanih pondera, koji se utvrđuju na osnovu
klasifikacije klijenta od strane nezavisnih rejting agencija, koje moraju da zadovolje veo

ma stroge kriterijume kako bi mogle da posluju. To zapravo znači da se, na primer, ume

sto fiksnog pondera 100% za sve plasmane preduzećima, mogu primenjivati ponderi
20%, 50%, 100% i 150% u zavisnosti od klasifikacije priznatih eksternih rejting agencija.
Proizilazi da je moguće izdvojiti 1,6%, 4%, 8% ili 12% kapitala za različite plasmane pre

duzećima umesto da se za sve korporativne plasmane formira kapitalno rezervisanje u
iznosu od 8% od vrednosti plasmana u korišćenju.

Važna inovacija u odnosu na okvir iz 1988. godine se vezuje za specifičan tretman

plasmana stanovništvu, koji generalno podrazumevaju niže iznose pondera, kao i mo

gućnost da se mala i srednja preduzeća prepoznaju kao plasman stanovništvu pod uslo

vom da su ispunjeni strogi kriterijumi koje postavljaju kontrolni organi. Stoga, ovo znači
mogućnost za niži iznos kapitalnog izdvajanja i veću osetljivost na karakteristike rizičnog
profila banke.

Takođe, standardizovani pristup merenja kreditnog rizika prihvata i proširenu listu

prihvatljivih kolaterala kojima se umanjuje nivo kredinog rizika tzv. credit risk mitigants,
i definiše različite mogućnosti za određivanje stepena smanjenja u zavisnosti od tržišne
vrednosti prihvaćenog instrumenta obezbeđenja.

Pristup zasnovan na internom merenju

Jedan od najnovijih aspekata novog sporazuma o kapitalu odnosi se upravo na mere

nje kreditnog rizika zasnovanog na internoj klasifikaciji klijenata i obuhvata dve osnovne

varjante: osnovnu i naprednu.

Za razliku od standardizovanog pristupa, bančine interne procene ključnih faktora

rizika predstavljaju osnovni input za izračunavanje kapitalnog izdvajanja. Upravo iz ovog
razloga, moguće je utvrditi onu meru kapitala koja najviše odgovara nivou kreditnog
rizika kojem je banka izložena. Ipak, ovaj pristup ne dozvoljava bankama da samostalno
procenjuju sve elemente koji su potrebni za izračunavanje kapitalne adekvatnosti. Nasu

prot, ponderi rizika i sam iznos zahtevanog kapitala utvrđuju se kombinacijom kvantita

Upravljanje tržišnim rizikom

Izloženost prema preduzećima, bankama i državnim institucijama

U okviru kategorija plasmana preduzećima, bankama i državnim institucijama, osnov

na razlika između osnovnog i naprednog pristupa merenja kreditnog rizika sastoji se u
vrsti faktora rizika koje kao inpute za izračunavanje kapitalne adekvatnosti samostalno
precenjuje banka i onih čije vrednosti određuju nadzorni bankarski organi. Pregled je
dat u formi tabele. 8.4.

Tabela br. 8.4. Faktori koji određuju kapitalni zahtev za konkretan plasman

Kategorije

plasmana/

faktori rizika

Preduzeća, banke i državne institucije

Specijalizovano kreditiranje

Osnovni

Napredni

Osnovni / Napredni

Banka

Obezbeđuje banka samo u

slučaju da može da zadovolji

stroge kriterijume ili klas-

ifikacijom plasmana u jednu

od 5 kategorija kvaliteta koje

je definisao Komitet

LGD

Propisane vrednosti

Banka

EAD

Propisane vrednosti

Banka

Propisane vrednosti

ili u skladu sa nacio-

nalnom regulativom

(banka)

Banka, na osnovu

sopstvenih procena

Veoma važan element metoda zasnovanog na internom merenju odnosi se na tre

tman kolaterala koji umanjuju nivo kreditnog rizika određenog plasmana. Sam po sebi,
metod internog merenja, odnosno faktor rizika LGD, pruža veliku fleksibilnost u pro

ceni vrednosti kolaterala ili drugih instrumenata umanjenja kreditnog rizika. Tako, kod
osnovnog pristupa, propisane vrednosti LGD-a reflektuju prisustvo određenih prihvalji

vih instrumenata smanjenja kreditnog rizika. Napredni pristup ima još veću fleksibilnost
u proceni vrednosti različitih vrsta kolaterala kojima se umanjuje nivo kreditnog rizika.

Pored redovnog korporativnog kreditiranja, Bazel II prepoznaje i posebnu kategoriju

aktive koju naziva specijalizovano kreditiranje, koje obuhvata vrstu projektnog finansira

nja kod koga je mogućnost otplate u potpunosti zavisna od performansi koje taj projekat
može da ostvari ili od mogućnosti realizacije instrumenta obezbeđenja. Izračunavanje
kapitalne adekvantosti za ovu vrstu plasmana moguće je izvršiti u skladu sa metodom
internog merenja, ukoliko je banka u mogućnosti da zadovolji stroge kriterijume za pri

menu ovog pristupa, ili klasifikacijom plasmana u jednu od pet kategorija kvaliteta koje
je definisao Komitet.

Upravljanje rizikom

B) Izloženost prema stanovništvu

U slučaju plasmana fizičkim licima moguće je primenjivati samo napredni pristup

zasnovan na internom merenju. Osnovni inputi za merenje kreditnog rizika su ključni
faktori rizika (PD, LGD, EAR i M), pri čemu se svi parametri samostalno procenjuju od
strane banke na osnovu njenih internih sistema merenja. Kod fizičkih lica se vrednosti
utvrđu-ju za klasu sličnih vrsta plasmana odnosno pojedinačne vrste proizvoda. Klase se
određuju na osnovu zajedničkih pokazatelja gubitaka utvrđenih na istorijskim osnova

ma. Stoga se plasmani fizičkim licima mogu podeliti u tri osnovne klase:

Plasmani koji su obezbeđeni hipotekom nad nepokretnostima u privatnom

vlasništvu,

Kvalifikovani revolving plamsani stanovništvu, koji se odnose na nepokrivene

revolving kredite, odnosno kreditne kartice,
Ostali plasmani koji nisu obezbeđeni hipotekom i u koje mogu da budu uvršćeni

i plasmani malim i srednjim preduzećima.

Na kraju možemo reći da je Komitet definisao posebnu formulu za izračunavanje

kapitalne adekvatnosti za svaku klasu plasmana stanovništvu.

8.2.1.2. tržišni rizik

Bazelski komitet za bankarsku superviziju je u januaru 1996. godine izdao „Dodatak

na sporazum o kapitalu koji inkorporira tržišne rizike“. Ovaj dokument pruža detaljan
pregled metodologije za izračunavanje nivoa kapitala koji se mora izdvajati kako bi se
banka osigurala za tržišne rizike, pri čemu se tržišni rizik definiše kao rizik od gubitaka
koji mogu nastati u okviru aktivnosti trgovanja na berzi. Od 1. januara 1988. godine, od
banaka u državama članicama G-10 se zahteva da izdvajaju propisani kapital za pokri

vanje tržišnog rizika. Tržišni rizik, kao što je rečeno u prethodnim poglavljima ovog dela
knjige, se obično meri VaR metodologijom.

Dodatak koji se odnosi na tržišni rizik predviđa dva pristupa merenju tržišnog rizika:

standardizovani pristup i pristup internih modela.

Standardizovani pristup, prvi put predložen 1993. godine, usvaja temeljni pristup

za finansijske instrumente koji se odnose na kamatnu stopu i obične akcije i razlikuje
izdvajanje kapitala za specifični rizik od izdvajanja kapitala za opšti tržišni rizik. Zahtevi
za izdvajanje kapitala za specifične rizike namenjeni su zaštiti od pada cena hartija od
vrednosti, to jest, odnose se na faktore koji utiču na izdavaoce hartija od vrednosti. Iz

dvajanje kapitala za opšte tržišne rizike ima za cilj zaštitu protiv rizika gubitka koji nastaje
usled pada tržišnih cena.

U slučaju Srbije, to mogu biti plasmani privatnim preduzetnicima.

Opširnije o tržišnom riziku i njegovoj kvantifikaciji videti knjigu: Basel Committee on Banking Supervi

sion, cit. delo iz 1988.,str. 10-14 i str. 44-45.

Upravljanje rizikom

Napredni pristup merenja zasnovan na internom merenju (Advanced Mea

surement Approach).

Prva dva pristupa namenjena su bankama koje su manje izložene operativnom riz

iku, dok se međunarodno aktivnim bankama ili bankama čije je poslovanje značajno
izloženo operativnom riziku preporučuje da koriste napredniji pristup jer je on mnogo
kompleksniji i može da odražava pravu meru rizika kojem je banka izložena.

Vrlo važno je spomenuti pravilo koje je vezano za princip evolutivnosti, odnosno

mogućnosti banke da počne od primene najjednostavnije ka najnaprednijoj metod

ologiji merenja, s tim što kada jednom primeni napredniji pristup ne može se vraćati
na jednostavniji bez saglasnosti nadzornih organa. Za primenu drugog i trećeg metoda
merenja operativnog rizika, banke moraju da ispune jedinstvene kriterijume koji su pro

pisani od strane Komiteta i to:

Opšte minimalne standarde,

Posebne kvalifikacione standarde.

Trebalo bi imati u vidu da je bankama dozvoljena i parcijalna primena određenih

metoda na taj način što će za određene aktivnosti koristiti jednostavnije pristupe, a za
ostale poslovne aktivnosti koristiti viši pristup merenja operativnog rizika.

Pristup osnovnog indikatora

Pristup osnovnog indikatora polazi od ideje da se kapitalno izdvajanje za operativni

rizik utvrđuje na osnovu određenog indikatora rizika na nivou cele banke.

Komitet je utvrdio da se dobit iz redovnog poslovanja banke (neto prihodi iz po

slovanja) prihvati kao pokazatelj obima bančinog poslovanja, a samim tim, i kao mera
operativnog rizika kojem je banka izložena.

neto prihod od kamata + neto nekamatonosni prihod = indikator ukupnog prihoda

Kod ovakvog pristupa, adekvatnost kapitala se određuje kao proizvod fiksnog procen

tualnog iznosa (faktor α) i indikatora rizika, odnosno prosečne poslovne dobiti banke u
prethodne tri godine. Nakon obimnih konsultacija sa finansijskim sektorom, prihvaćeno
je da faktor α bude 15%, što znači da se kapitalna adekvatnost utvrđuje kao 15% od
prosečne dobiti iz redovnog poslovanja. Pretpostavka pristupa je da je ukupan prihod
uporediv između različitih jurisdikcija.

bruto prihod



15% = rezerva u kapitalu

Bitno je napomenuti da banka ne mora da ispuni neke posebne uslove da bi koristila

pristup baznog indikatora.

Upravljanje tržišnim rizikom

Standardizovani pristup

Standardizovani metod predstavlja kompleksniju varjantu pristupa osnovnog indika-

tora u toliko što umesto da se izračunava kapitalni zahtev za operativni rizik na nivou cele
banke, izračunavaju se kapitalni zahtevi za pojedinačne vrste delatnosti, odnosno linije
poslovanja. S druge strane, za svaku liniju poslovanja Komitet je utvrdio poseban fiksni
faktor β, koji predstavlja procenat neto prihoda određene vrste bankarske delatnosti.
Ukupan iznos kapitala za operativni rizik izračunava se kao prost zbir kapitala izdvojenog
za svaku liniju poslovanja, izražen kao:

K = β



neto prihod

Pri čemu je K zahtevani iznos kapitala za određenu liniju poslovanja, a β označava

zadati faktor za svaku vrstu delatnosti. Naime, sve bankarske aktivnosti su podeljene u
osam linija poslovanja i za svaku od njih Komitet je procenio zadato β (što je prikazano
tabelom br. 8.5.).

Tabela br. 8.5. Linije poslovanja kojima je dodeljen beta faktor

Linije poslovanja kojima je dodeljen β (beta) faktor

Finansiranje privrede (β1)

18%

Plaćanja i obračun (β5)

18%

Trgovina i prodaja (β2)

18%

Agencijske usluge (β6)

15%

Poslovi sa stanovništvom (β3)

12%

Usluge upravljanja imovinom (β7)

12%

Komercijalno bankarstvo (β4)

15%

Brokerske usluge stanovništvu (β8)

12%

Ukoliko banka želi da primeni standardizovani pristup neophodno je da pored opštih

minimalnih standarda zadovolji i posebne kvalitativne uslove, odnosno da ima:

Razvijen sistem za upravljanje rizikom,

Razvijenu bazu podataka,

Redovno izveštavanje o izloženosti operativnom riziku,

Dokumentovane kriterijume za izradu šeme, odnosno mapiranje aktivnosti u

osam linija poslovanja.

Viši pristup merenja zasnovan na internom merenju

Napredni pristup predstavlja

najsofisticiraniju metodu računanja kapitalnih rezervi

za operativne rizike i adekvatnost kapitala banke

. Prilikom razvoja i implementacije

modela koji se koriste unutar ovog sastava banka mora poštovati rigorozne procedure,
a modeli moraju proći nezavisnu procenu.

Upravljanje tržišnim rizikom

Klijenti, proizvodi i poslovna praksa koji se odnose na gubitke proistekle iz ne

namernih ili nemarnih propusta da se ispune profesionalne obaveze prema
klijentima ili gubici nastali zbog prirode ili strukture određenog proizvoda,
Oštećenja materijalne imovine usled prirodnih nepogoda ili drugih događaja,

Prekid poslovanja ili otkazivanje sistema,

Upravljanje procesima, isporuka i izvršenje transakcija, odnosno gubici koji

mogu nastati zbog propusta u procesuiranju transakcija, propusta u samim
procesima poslovanja ili u odnosima sa dobavljačima.

8.2.2. Drugi stub Bazelskog sporazuma -
Proces suprevizijskog pregleda

Prema novom Bazelskom sporazumu proces nadzora ili supervizijskog pregleda za-

sniva se na seriji smernica koje ukazuju na neophodnost da banke procenjuju svoju
adekvatnost kapitala u odnosu na sveukupne rizike kojima su izložene, kao i na potrebu
da nadzorni organi vrše pregled tih procesa i sprovode određene mere kao odgovor na
adekvatnost metoda procene. To znači da proces supervizijskog pregleda nije usmeren
samo na obezbeđivanje adekvatnosti kapitala kojom se osigurava preuzimanje rizika
od strane banke, već i na motivisanje banaka da razvijaju i koriste savršenije tehnike u
procesu upravljanja rizikom banke.

Proces nadzora podrazumeva obavezu menadžmenta banke da razvije interene

procese procene adekvatnosti kapitala i definiše ciljeve u vezi sa nivoom kapitala koji
odgovara specifičnostima rizičnog profila banke kao i okruženju kontrole u kome banka
posluje. Od organa nadzora se očekuje da izvrši ocenu ispravnosti načina na koji banka
vrši procenu svog kapitala i preuzme odgovarajuće mere intervencije, kad god je to neo

phodno. Smisao ovakve interakcije je da se obezbedi aktivan dijalog između banaka i
nadzornih organa koji će omogućiti sprovođenje brzih i odlučnih mera u cilju smanjenja
nivoa rizika kojem je banka izložena ili povećanja nivoa kapitala, u slučajevima kada se

utvrdi da nije zadovoljena adekvatnost kapitala.

Postoje tri osnovne oblasti kojima bi trebalo posvetiti posebnu pažnju u okvirima

drugog stuba Bazelskog sporazuma:

1. Rizik koji je formalno obuhvaćen prvim stubom Bazelskog sporazuma, ali ne

predstavlja sastavni deo procesa koji je uspostavljen tim stubom Bazelskog

sporazuma, kao što je koncentracija kreditnog rizika.

2. Rizik koji uopšte nije obuhvaćen prvim stubom, kao što je rizik kamatnih stopa

u bilansnim pozicijama banke, poslovni i strateški rizik.

3. Eksterni rizik za banku, kao što su efekti poslovnih ciklusa.

Opširnije o drugom stubu Bazelskog sporazuma videti u knjizi: Basel Committee on Banking Supervi

sion, cit. delo iz 2004., str.158-174.

Upravljanje rizikom

Važan aspekt procesa nadzora odnosi se na procenu i praćenje usaglašenosti banke

sa minimalnim standardima i obaveznom količinom informacija za obelodanjivanje, na-
ročito u slučajevima primene naprednijih metoda iz prvog stuba Bazelskog sporazuma.

Bazelski komitet za bankarsku superviziju identifikova je četiri osnovna principa su

pervizijskog pregleda odnosno nadzora. Ovi principi su u svemu usaglašeni sa iscrpnim

setom principa i standarda kojima se definiše proces supervizije, a koje je ustanovio
Bazelski komitet. Dva najvažnija dokumenta iz ove oblasti su:

Core Banking Principles for Effective Banking – sveobuhvatni set osnovnih

principa za efektivni bankarski nadzor,
Core Principles Methodology – sažet prikaz preporuka, smernica i standarda

za bankarsku superviziju.

Tabela br. 8.6. Proces supervizijskog pregleda

Metode

Instrumenti

Mere

Procedure odobravanja za

1. stub

Pregledi na licu mesta

Pojačan proces nadzora

Najbolja praksa za

upravljanje rizikom (risk

management)

Pregledi van banke

na osnovu zahtevane

dokumentacije

Dodatni zahtevi za risk

menadžment kojima se

usavršavaju interni sistemi

Usaglašavanje sa

minimalnim zahtevima 1.

stuba

Formalni razgovori sa

menadžmentom banke

Dodatni zahtev za kapitalom

Adekvatnost ekonomskog

kapitala

Izveštaji eksternih revizora

Rizik kamatnih stopa u

banking book-u (bilansnim

pozicijama banke)

Redovno izveštavanje

Rizik koji nije pokriveni 1.

stubom

Princip broj 1

Banke moraju definisati interni proces procene adekvatnosti kapitala u odnosu na

specifičnosti sopstvenog profila rizičnosti i strategije za održavanje određenog nivoa
kapitala. Banke moraju da imaju sposobnost da dokažu da su postavljeni ciljevi u vezi sa
nivoom kapitala opravdani, kao i da su ti ciljni nivoi u svemu usklađeni sa nivoom rizika
koje banka preuzima i opštim uslovima u kojima banka posluje. U procesu procene kapi

talne adekvatnosti, menadžment banke mora da uzme u obzir fazu poslovnog ciklusa u
kome banka trenutno posluje. Moraju se sprovoditi rigorozni testovi izdržljivosti (oprav

danosti adekvatnosti kapitala) u izmenjenim tržišnim uslovima koji mogu biti nepovoljni
za rad banke.

Upravljanje rizikom

U primeni ovog principa, nadzorni organi će uzeti u obzir faktore rizika koji su

specifični za konkretnu banku, zakonodavstvo u kome banka posluje, kvalitet načina na
koji se upravlja rizikom i adekvatnost tretmana rizika koji nisu obuhvaćeni prvim stubom

Bazelskog sporazuma.

Nadrzorni organi imaju na raspolaganju veliki broj opcija kojima mogu da sprovode

ovaj princip supervizije. U svakom posebnom slučaju, neophodno je da se banci objasne
razlozi za primenu određene opcije. Ove opcije uključuju:

Zahtev da sve banke u nacionalnom bankarskom sistemu ispunjavaju kapital

nu adekvatnost iznad 8%.
Utvrditi ciljni racio za konkretnu banku u skladu sa rizičnim profilom banke i

sposobnost da upravlja svojim rizikom.
Proceniti proces utvrđivanja ciljnog racia adekvatnosti same banke (koji u sva

kom slučaju treba da bude iznad onog koji je zadat u okviru prvog stuba) i

prihvatanje tog procesa.

Princip broj 4

Nadzorni organi moraju da intervenišu u ranim fazama problema kako bi sprečili da

kapital banke padne na nivo koji ne zadovoljava karakteristike rizika te banke. U isto
vreme, nadzorni organi bi trebalo da zahtevaju primenu brzih mera ozdravljenja kojima
bi se obezbedilo održavanje ili povraćaj kapitala na zadovoljavajući nivo.

Nadzorni organi bi trebalo da uzmu u obzir čitav spektar različitih mera koje bi mogle

da se primene ukoliko banka ne ispunjava zahtev za adekvatnošću kapitala iskazan u bilo
kom od ovih principa. Ove mere uključuju intenziviranje kontrole nad bankom, zabranu
isplate dividendi, zahtev da banka napravi i sprovede prihvatljiv plan uspostavljanja
zadovoljavajuće adekvatnosti kapitala, kao i zahtev da banka u najkraćem roku izvrši
povećanje svog kapitala. Nadzorni organi imaju diskreciju izbora mera koje najbolje
odgovaraju okolnostima u kojima se banka nalazi.

Iako dugoročno povećanje kapitala nije najbolje rešenje za probleme u kojima se

banka nalazi ponekad je neophodno zahtevati povećanje kapitala kao prelazno rešenje
dok se uspostavljaju trajne mere poboljšanja pozicija banke. Čim se uspostave novi
sistemi, moguće je ukinuti zahtev za dodatnim povećanjem kapitala.

8.2.3. Treći stub Bazelskog sporazuma - Tržišna disciplina

Osnovna namena uspostavljanja trećeg stuba Bazelskog sporazuma je da učvrsti

procese utvrđivanja kapitalne adekvatnosti i supervizijskog pregleda. Naime, prilikom
uspostavljanja trećeg stuba, Bazelski komitet imao je za cilj da poboljša tržišnu disci

plinu kroz uspostavljanje sistema obaveznog obelodanjivanja poslovnih podataka koji

Upravljanje tržišnim rizikom

će omogućiti tržišnim učesnicima da izvrše pravilnu ocenu osnovnih pokazatelja poslo

vanja finansijskih institucija kao što su: kapital, rizičnost plasmana, obim delovanja, up

ravljanje rizikom i utvrđivanje kapitalne adekvatnosti. Na ovaj način učesnici na tržištu
mogu bolje da razumeju profil rizika jedne banke i adekvatnost nivoa kapitala koji ona
drži kao pokriće za određeni nivo rizika. Komitet smatra da je javno obelodanjivanje

poslo

vnih podataka od izuzetne važnosti u okvirima novog Bazelskog sporazuma jer on

najvećim delom počiva na diskreciji banaka da samostalno utvrđuju interne metode za
određivanje svoje kapitalne adekvatnosti.

U principu, podaci koje će banka da obelodani trebalo bi da budu konzistentni sa na-

činom na koji menadžment banke procenjuje i upravlja svojim rizikom. Obelodanjivanje
određenog seta poslovnih podataka trebalo bi da:

obezbedi efikasnije informisanje javnosti o vrstama i obimu rizika kojima je ba-

nka izložena i
omogući usaglašenu i jasnu osnovu za upoređivanje, koja će rezultirati u napre-

dnijem sistemu upravljanja rizikom i većoj sigurnosti na finansijskom tržištu.

Novi sporazum postavlja konkretne zahteve koji se odnose na otkrivanje poslovnih

podataka u svim oblastima rizika koje je definisao Bazel II (struktura kapitala, adekva-
tnost kapitala, kreditni rizik, tržišni rizik, operativni rizik, rizik kamatnih stopa u bilansnim
pozicijama banke) i daje konkretne preporuke za obelodanjivanje u skladu sa metodama
koje se koriste za utvrđivanje adekvatnosti kapitala.

U prethodnih nekoliko godina, Komitet je obavio obimne konsultacije sa različitim

tržišnim učesnicima i nadzornim organima kako bi utvrdio pravu količinu i vrstu poda

taka koja bi imala smisao za učesnike na tršištu, a kako bi se izbeglo zatrpavanje tržišta
suvišnim informacijama koje nemaju suštinski značaj u razumevanju rizičnog profila neke
banke.

Potpuno je razumljivo da će primena trećeg stuba Bazelskog sporazuma biti veoma

uslovljena lokalnom zakonskom regulativom i pravilima koje imaju kontrolni organi u do

micilnom bankarskom sistemu. U skladu sa tim, oblici u kojima će se zahtevati javno
obelodanjivanje poslovnih podataka kretaće se od informacija koje predstavljaju sastavni
deo nekog obaveznog izveštavanja do informacija koje će se tražiti po osnovu preporu

za obelodanjivanje.

Važan segment vezan za obelodanjivanje odnosi se na usaglašavanje zahteva Bazela

II sa nacionalnim računovodstvenim standardima, čiji je obim delovanja, po pravilu,
mnogo širi od samih zahteva vezanih za adekvatnost kapitala. Iz tog razloga, Komitet je
načinio velike napore da osigura da se zahtevi za obelodanjivanje odnose isklučivo na
procenu kapitalne adekvatnosti i da ni na koji način nisu u suprotnosti sa sveobuhvatni

jim zahtevima za računovodstvenim obelodanjivanjem.

Na kraju možemo zaključiti da se osnovna pravila obelodanjivanja baziraju na kon

Opširnije o trećem stubu Bazelskog sporazuma videti u knjizi: Basel Committee on Banking Supervision,

cit. delo iz 2004., str.175-190.

101

Upravljanje tržišnim rizikom

3. Šta Bazel II znači

za menadžment banke

Kvalitetnija analiza, bolja kvantifikacija rizika i mogućnost kontrole

od strane banke,

odnosno menadžment banke će lakše donositi odluke uz bolju analizu i kontrolne me

hanizme. U praksi to znači

efikasnija i efektivnija kontrola rizika

od strane menadžmenta

banke.

4. Šta Bazel II znači

za marketing i javnost

Zahtevi, ciljevi i mogućnosti koje pruža Bazel II moraju biti jasno prezentovani kli

jentima i široj javnosti kako bi oni mogli da ih razumeju i pozitivno prihvate, od strane
svih relevantnih finansijskih institucija (poslovnih banaka, centralne banke, udruženja
banaka, itd.).

Osnovno pitanje - pitanje rejtinga, mora biti prezentovano u javnosti kao kvalifiko-

vana, objektivna i poštena kvantifikacija rizičnog profila klijenta. Primenom Bazela II,
uslovi kredita bi trebalo da se usaglašavaju sa rizikom klijenta i transakcije, što jeste
mogućnost za klijente

(bolji rejting klijenta niža cena kredita, i obrnuto).

U javnosti, strahovi od Bazela II se preuveličavaju. Neophodno je da se ti strahovi

neutrališu jednostavnom i prihvatljivom argumentacijom.

5. Šta Bazel II znači

za organe bankarske supervizije

Bazel II predstavlja snažan

instrument za kontrolu banaka, pre svega od strane cen-

tralne banke. Takođe,

omogućava jasnije razumevanje načina utvrđivanja uslova kred-

itiranja klijenta i same adekvatnosti kapitala banke

. Kvantitativne i kvalitativne metode

supervizije poboljšaće banarske procese i operacije.

102

Upravljanje rizikom

Mogući načini merenja tržišnog rizika

;

Tradicionalno merenje tržišnog rizika

;

Objasnite merenje tržišnog rizika savre

;

menim metodama

Karakteristike analize osetljivosti

;

Objasnite metodu testiranja ekstremnih

;

događaja
Objasnite metodu testiranja scenarija

;

Objasnite CAPM model

;

Objasnite rizičnu vrednost – VaR (value at

;

risk)
Definicija i razvoj metode VaR

;

Vrste VaR metoda

;

Objasnite merenje volatilnosti

;

Objasnite merenje koreliranosti

;

Merenje tačnosti VaR metode

;

Upravljanje tržišnim rizikom sa VaR meto

;

dom

Mogućnost primene VaR metoda

;

Dosadašnja iskustva u primeni VaR metoda

;

u svetu

Prednosti i nedostaci VaR metoda

;

Potreba za risk menadžmentom u banci

;

Objasnite šta je to Bazelski komitet, i koje

;

su karakteristike Bazela II
Objasnite karakteristike Bazela I

;

Objasnite karakteristike Bazela II

;

Navedite tri stuba Bazela II

;

Objasnite prvi stub Bazelskog sporazuma -

;

Zahtev za minimalnim iznosom kapitala

Objasnite kreditni rizik po Bazelu II

;

Objasnite tržišni rizik po Bazelu II

;

Objasnite operativni rizik po Bazelu II

;

Objasnite drugi Stub Bazelskog sporazuma

;

- Proces supervizijskog pregleda

Objasnite treći stub Bazelskog sporazuma -

;

Tržišna disciplina
Šta znači Bazel II za sve zainteresovane

;

strane i učesnike u procesu odobravanja
kredita odnosno korišćenja rizičnih ban

karskih proizvoda?

PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE

LITERATURA

Bazel II Međunarodna saglasnost o me

renju kapitala i standardima kapitala,

Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2007.
Basel Committee on Banking Supervision:

„An internal model-based approach to
market risk capital requirements“, 1995.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Supervisory framework for the use of

backtesting in conjuction with the internal

models approach to market risk require-

ments“, 1996.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Amendement to the Capital Accord to

Incorporate Market Risks“, Manusscript,
January 1996.

Basel Committee on Banking Supervision:

„Amendement to the Capital Accord to In-

corporate Market Risks“, Manusscript, Up

date April 1998.

Basel Committe on Banking Supervision:

„Credit Risk Modelling Current Practices
and Applications“, Manuscript, April 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:

„A New Capital Adequacy Framework“,
consultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Sound Practices for the Management and
Supervision of Operational Risk“, Februar

2003.

Basel Committee on Banking Supervision:

104

Upravljanje rizikom

Investor Words,

http://www.investorwords.com/

Forex Course,
http://www.forexcourse.com/forex-glossary/

Wikipedia,

http://en.wikipedia.org/wiki/

INTERNET SAJTOVI

III - DEO

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM

107

Upravljanje kreditnim rizikom

1. UPRAVLJANJE KREDITNIM

RIZIKOM

Kreditni rizik

je rizik iz tipičnog bankarskog (obično njenog najprofitabilnijeg) posla i

kao takav najveći rizik za banku. „

Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika
prema banci.“

(Zakon o bankama) Znači, kreditni rizik je mogućnost da kreditni dužnik

neće moći ili hteti da otplati glavnicu kredita, kamatu ili oboje, zbog čega će kreditor
pretrpeti gubitak.

Komponente od kojih zavisi očekivani gubitak su: verovatnoća da suprotna strana –

korisnik kredita neće podmiriti obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren način, iznos
gubitka koji bi se ostvario u slučaju nepoštovanja ugovora od suprotne strane – korisnika
kredita, i potencijalne izloženosti banke neplaćanju na određeni datum u budućnosti.

Realizacija kreditnog rizika je najčešći uzrok propasti banaka. Stoga, minimalni stan

dardi za upravljanje kreditnim rizikom postoje u skoro svim zakonodavstvima sveta (o
čemu je bilo više reču u drugom delu knjige).

Prema principima za upravljanje kreditnim rizikom, propisanim od strane Bazelskog

komiteta, strategija upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva:

osiguranje primene okruženja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom;

ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita;

prikladan proces kreditne administracije;

aktivno merenje, upravaljanje i nadzor kreditnog rizika;

primerenu kontrolu izloženosti riziku i

aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija.

1 Cit. Zakon o bankama, član 31.

Domaći propisi koji regulišu kreditni rizik su: Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i
63/2008, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007
i 63/2008, Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006,
3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, Odluka o upravljanju rizicima
banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008 i Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike
Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005.

Opširnije o kreditnom riziku videti knjigu: Bessis, J., “Risk management in banking

”

, McGraw-Hill, 2002.,

str.419-635; Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measure

ment and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004., str.
15-136; Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., 7 chap

ter; OeNB&FMAA, cit.delo, str. 37-45; Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str.135-166 i Jacob

son, T., Roszbach, K., „Bank lending policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of Banking&Finance,

2001.

2 Opširnije o principima za upravljanje kreditnim rizikom propisanim od strane Bazelskog komiteta pogle-

dati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit

Risk“, September, 2000.

108

Upravljanje rizikom

Upravljanje kreditnim rizikom se, kako sam naziv kaže, odnosi na kreditni portfelj

odnosno na način na koji se krediti odobravaju, ocenjuju, prate i naplaćuju.

Odgovornost funkcije upravljanja kreditnim rizikom, kao sastavnim delom funkcije

za upravljanje rizikom banke, podrazumeva ukupno upravljanje portfoliom rizičnih plas-
mana, sa ciljem formiranja i održavanja stabilnog i profitabilnog portfolia rizičnih plas-

mana

Kreditni poslovi se obavljaju sa privrednim subjektima (sektor za poslove sa pravnim

licima) i građanima (sektor za poslove sa stanovništvom).

1.1. POLItIKA, StANDARDI I PROcEDURE KREDItIRANJA

Kreditna politika banke

, kao sastavni deo poslovne politike, za čiju realizaciju je

odgovoran bord banke,

definše strukturu kreditnog portfelja, kao celine, i standarde

za pojedinačne odluke o kreditima

. Takođe, kreditnom politikom se limitiraju

toleran-

cije rizika i ograničenja

, u skladu sa usvojenom poslovnom politikom banke. Elementi

kreditne politike postavljaju parametre za kreditni portfelj, kojim se određuje:

deo bančinih izvora (sredstava) finansiranja koji se može koristiti za krediti

ranje –

definisan poželjan racio depozita i kredita na nivou banke

(u praksi se

kreće između 100%-140%),

kriterijum rentabilnosti kreditnog posla

vrsta kredita koju treba odobriti

– osnovna podela na kratkoročne i dugoročne

kredite odnosno na kredite za obrtna sredstva i investicije, a potom u okviru
svake kategorije dalja klasifikacija (npr. kratkoročni krediti mogu biti: revolving
krediti, pozajmice po tekućem računu, krediti za likvidnost privrednog sub

jekta, kreditne kartice za menadžment privrednog subjekta, itd.),

distribucija ukupnog kreditnog portfelja u procentima po tipovima kredita

– predvideti koliko u ukupnim plasiranim kreditima može biti maksimalno kra-
tkoročnih odnosno koliko može biti dugoročnih kredita (u našoj praksi bana

ka obično su 80% kratkočni krediti i 20% dugoročni krediti u sumi plasiranih
kredita). Takođe, može biti predviđena i struktura plasmana po industrijskim
granama (npr. maksimalno 20% u jednoj industriji je dosadašnji standard
naših poslovnih banaka), ili po regionalnom odnosno teritorijalnom principu
privrednih subjekata (npr. Beograd i okolina maksimalno 60% učešća u uku-

3 Primer kreditne politike banke se nalazi u prilogu knjige pod brojem 4. Takođe, u prilogu knjige se mogu

naći: primer hodograma kreditnog zahteva za pravna lica (prilog br. 5), primer pravilnika o nadležnostima
za donošenje odluka (prilog br. 6), primer uputstva za izradu kreditnog zahteva (prilog br. 7), primer
minimalnih kreditnih standarda (prilog 8), primer kataloga kolaterala (prilog br. 9), primer modela SANI
za utvrđivanje rejtinga klijenta (prilog 9a.), primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i formiranja
rezervi (prilog br. 10), primer uputstva za vođenje kreditnog dosijea klijenta (prilog br. 11); primer poli

tike kamata, naknada i provizija (prilog br. 12) i primer kataloga kreditnih proizvoda sektora za poslove
sa pravnim licima (prilog br. 13).

110

Upravljanje rizikom

Sve poslovne banke bi trebalo da imaju detaljnu politiku i procedure upravljanja

kreditnim rizikom.

Bitno je naglasiti da je za banku koja doživljava rast, vrlo važno da taj rast bude ko-

ntrolisan, pre svega u domenu kreditnih proizvoda banke.

Odgovornost kreditnog odeljenja banke u procesu upravljanja kreditnim rizikom je

da vodi računa o tome da kreditna politika i procedure budu formulisane, redovno ažu-
rirane, dostupne i na pravi način shvaćene od strane zaposlenih involviranih u proces
odobravanja i monitoringa plasmana.

Poslovi kreditnih i drugih plasmana su najčešće organizovani u Sektoru za poslove sa

privredom (corporate banking – za privredne subjekte) odnosno Sektoru za poslove sa
stanovništvom (retail banking – za građane), ali ne retko poslovne banke imaju poseban
sektor ili odeljenje specijalizovano za poslove plasmana (product department ili credit
department).

Banka u okviru raspoloživih novčanih sredstava odobrava sve vrste kredita i izdaje

garancije i druge oblike jemstava pravnim licima u zemlji i inostranstvu koji ispunjavaju
uslove kreditne sposobnosti odnosno definisane kreditnom politikom banke. Osnovni
kriterijumi za plasiranje sredstava privrednim subjektima su: uspešnost poslovanja
i kreditna sposobnost zajmotražioca, stepen rizika (same transakcije, menadžmenta
privrednog subjekta, industrijske grane u kojoj posluje privredni subjekt), ekonomska
opravdanost plasmana, kao i učešće zajmotražioca u izvorima sredstava Banke.

Svi krediti, garancije i drugi oblici jemstava odobravaju se u skladu sa sledećim ak

tima banke:

Pravilima o odobravanju kredita, garancija i drugih oblika jemstava,

Odlukom o kamatnim stopama,

Odlukom o tarifi naknada,

Uputstvom o oceni boniteta, utvrđivanju kreditne sposobnosti klijenta banke,

Postupku odobravanja kredita, otvaranju akreditiva, izdavanju garancije i dru-

gih oblika jemstava pravnim licima i građanima.

Na kraju možemo zaključiti da su politike, standardi i procedure kreditiranja podložne

promenama, koje su rezultat eksternih i internih faktora banke.

4 Politike za upravljanje kreditnim rizikom su: politika ograničavanja kreditnog rizika, politika klasifikacije

aktive i politika rezervisanja za kreditni rizik.

5 Osnovna pravila kreditne politike mogu biti univerzalna i specifična. Univerzalni principi kreditne poli

tike važe za sve banke i sve kreditne oblike, dok specifični principi kreditne politike, važe za pojedine
banke. Takođe, trebalo bi imati u vidu da bi pravnom (privrednom subjektu) ili fizičkom licu (građaninu)
bio odobren kredit od strane banke, ono mora da ispuni niz opštih i posebnih uslova

6 Postupak kreditiranja uključuje sve pravne i ekonomske radnje koje vrše tražilac kredita i sama banka da

bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio.

111

Upravljanje kreditnim rizikom

1.2. ODgOVORNOStI UčESNIKA U PROcESU
UPRAVLJANJA KREDItNIM RIZIKOM BANKE

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva odgovarajuću kvalifika-

cionu i iskustvenu strukturu zaposlenih, ali i adekvatnu organizaciju upravljanja plas-
manima.

Ipak, kao što je rečeno u prvom delu knjige,

najodgovorniji za upravljanje kreditnim

rizikom je bord banke

(izvršni odbor i upravni odbor).

Diversifikacija kreditnog portfolia banke

je cilj ka kome se teži u svim poslovnim

bankama. Diversifikovani portfolio, obuhvata širu bazu klijenata korisnika kredita (pra-
vnih i fizičkih lica) u različitim delatnostima i geografskim oblastima, što stvara bolje
šanse da portfolio (u krajnjoj instanci banka) odoli nepovoljnim ekonomskim kretanjima,
nego što je to slučaj kod portfolia koncentrisanog na specifične delatnosti i geografska
područja. Vrlo je bitno da banka u svim fazama razvoja vodi računa o diversifikovanosti
svog portfolia, a ne da bude fokusirana isključivo na targetirane volumene u segmentu
plasmana i njihovih prihoda. Obično se u praksi dešava, da vrhovno rukovodstvo banke
jureći volumene po svaku cenu, vrši koncentraciju portfolia na par velikih klijenata iz
iste delatnosti odnosno geografskog područja, što može imati za posledicu ugroženo
poslovanje banke odnosno u krajnjoj instanci propast banke.

Kreditno odeljenje

bi trebalo, u skladu sa važećim zakonskim odredbama, da definiše

limite vezane za maksimalni nivo eksponiranja u odnosu na pojedinačne klijente, dela-
tnosti i geografske oblasti, kao i da ih u obliku pisane preporuke dostavi na saglasnost

odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom.

Takođe se, kreditnim politikama i procedurama definiše i način kontrole odobrenih

kreditnih zahteva i kredita u korišćenju. Bord ima zadatak da usvoji mere u okviru kojih
se odobravaju i prate krediti, i da osigura da banka ima odgovarajuće strukture, proce

dure i linije izveštavanja, kao i jasno definisane odgovornosti za uspešno sprovođenje
usvojene kreditne politike .

Svi zaposleni koji razmatraju zahteve za kredit, akreditive i garancije (nepokrivene u

momentu izdavanja), moraju biti upućeni da izveste rukovodstvo banke o totalnoj odgo-
vornosti tražioca kredita prema banci (po svim proizvodima koje koristi kod banke).

Bord banke donosi odluke na koji će način biti izveštavan o procesu revizije kredita i

sa koliko informacija (forma, vremenski intervali, parametri).

Svrha kontrole kreditnog poslovanja je da moguće gubitke banke po osnovu odo

brenih kredita u korišćenju svede na najmanju moguću meru, time što obavlja redovnu i
sistematsku kontrolu kvaliteta u svim odeljenjima i organizacionim delovima banke (min

imum jedan put godišnje), čiji poslovi se nalaze u domenu kreditnog rizika za banku.

Kreditni odbor banke

je telo koje donosi odluke i čini sastavni deo višeg rukovod

stva banke. Funkcija mu je da održava i razvija stabilan i profitabilan portfolio kredita
i rizičnih plasmana banke. Članove kreditnog odbora imenuje upravni odbor banke.
Članovi kreditnog odbora su zaposleni u prodajnim sektorima banke (privreda odnosno

113

Upravljanje kreditnim rizikom

2. OSNOVNI PRINcIPI ANALIZE KREDItNE

SPOSOBNOStI KLIJENtA

U današnjim uslovima poslovanja procedura odobravanja i monitoringa kredita je

visoko standardizovana, ali se u određenim oblastima (delovima) razlikuje od banke do
banke. Procedura zavisi od namene i ročnosti kredita,

tako da dugoročni krediti name-

njeni investiciji u privrednom subjektu (izgradnja ili dogradnja hala, kupovina opreme,
kupovina poslovnih zgrada, itd.) podrazumevaju najduži i najsloženiji postupak odobra

vanja. Bez obzira na dužinu trajanja,

postupak odobravanja kredita

se sastoji iz sledećih

koraka:

Podnošenje zahteva (molba, aplikacija) za kredit,

Razmatranje i obrada kreditnog zahteva,

Rešenje banke o zahtevu za kredit (votum),

Zaključivanje ugovora o kreditu,

Korišćenje kredita (povlačenje odjednom ili u tranšama),

Vraćanje kredita (u tranšama ili odjednom),

Monitoring (nadzor, praćenje) kredita.

Banka zahtev za kredit uzima u razmatranje i obradu, ukoliko je klijent podneo kom

pletan zahtev, što podrazumeva:

Dostavljanje zvaničnog zahteva za kredit na memorandumu privrednog sub

jekta, koji sadrži: namenu kredita (investicija ili obrtna sredstva/dug ili kratak
rok),  iznos  traženog  kredita  (u  dinarima  ili  sa  valutnom  klauzulom),  uslove
korišćenja  kredita  (rok,  dinamika  povlačenja  kredita,  način  otplate  kredita,
sopstveno učešće korisnika kredita, itd.), i instrumente obezbeđenja kredita.
Obrazloženje  kreditnog  zahteva  (svrha  i  opravdanost  zaduživanja)  sa  odgo-

varajućom dokumentacijom (ugovori, fakture, biznis planovi, itd.),
Statusna dokumentacija klijenta (dokumentacija o osnivanju privrednog sub

jekta, povezanim licima, ovlašćenim licima),
Finansijski izveštaji klijenta (privrednog subjekta) za prethodne tri kalendarske

godine.

9 Opširnije o principima analize kreditne sposobnosti klijenta pogledati knjige: Brealey, R., Myers, S., Mar

cus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str.
112-155; Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester,
2005., str. 19-257, Siciliano, G., “Finance for the non-financial manager”, McGraw Hill Companies, Inc.,
New Jersey, 2003., str. 12-98, Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Corporate Finance“, Prentice Hall,
New Jersey 07458; Guerard, J., Schwaptz, E., “Quantitative Corporate Finance”, Springer, Science + Busi

ness media, LLC., New York, 2007., str. 31-90 i Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second
Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006., str. 117-121.

114

Upravljanje rizikom

Obrada kreditnog zahteva, kao što smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja, se vrši

od strane posebne službe u poslovnoj banci. Za banku je vrlo važno da sa ekonom

skog stanovišta, utvrdi stepen kreditnog rizika

: pri tome se analiziraju karakteristike za-

jmotražioca i njegova spremnost da vrati kredit, kapacitet zaduženja, kapital potencija-
lnog dužnika instrumenti obezbeđenja i opšte ekonomske prilike koje utiču na uspešnost
poslovanja klijenata tzv. hard (čvrste činjenice/finansijske pokazatelje) i soft facts (meke
činjenice).

Većina domaćih banaka sa stranim kapitalom, koje posluju u Srbiji, se rukovodi pra-

vilima za upravljanje kreditnim rizikom koja se koriste u Risk Metrics Group pristupu

J.P.Morgana:

Nema povraćaja bez rizika

- povraćaj je nagrada za one koji su spremni da

preuzmu rizik,

Transparentnost

– podrazumeva da rizik treba uvek razumeti u potpunosti,

Iskustvo

– bitno je naglasiti da rizikom upravljaju ljudi (koji takođe isti i kva-

ntifikuju),

Saznanje

– kaže da uvek treba preispitivati sopstvene pretpostavke,

Komunikacija

– podrazumeva da se o riziku uvek otvoreno govori,

Raznovrsnost

– podrazumeva da višestruki rizik daje višestruki povraćaj,

Disciplinovanost

– dokazano je da dosledan i čvrst pristup uvek pobeđuje sta-

lne promene u strategiji,

Zdrav razum

– je nešto bez čega ne bi moglo da funkcioniše upravljanje rizi-

kom. Uvek je bolje biti približno u pravu nego u potpunosti netačan.

Odluke treba donositi nakon razmatranja verovatnoće rizika i povraćaja

Ocenu kreditne sposobnosti klijenta, kao što smo rekli u uvodnom delu ovog pogla-

vlja, vrši Sektor za upravljanje rizikom u banci.

Ciljevi ocene kreditne sposobnosti klijenta i same transakcije koja se kreditira su:

shvatiti rizike koje određena transakcija nosi sa sobom,

obezbediti osnovu za donošenje kreditne odluke,

pomoći u razvoju strukture koja će umanjiti rizik,

uveriti se da cena odgovara riziku.

Alati banke za ocenu kreditne sposobnosti klijenta su:

analiza klijenta

, koja predstavlja odgovarajući miks kvanititativne (hard facts) i

kvalitativne (soft facts) analize, i

analiza transakcije

, koja podrazumeva svrhu, strukturu i obezbeđenje transa-

kcije. (Obzirom da je za odobrenje kredita ključno utvrđivanje kreditne sposo-
bnosti klijenta, posebno će u nastavku poglavlja biti obrađena analiza klijenta
i analiza transakcije.)

Poznati svetski modeli za kvantifikovanje i upravljanje kreditnim rizikom su: Credit Metrics, Credit Risk+,

Credit Portfolio View TM, itd. Dok su najpoznatije svetske rejting agencije (pre svega u domenu kredit

nog rizika): Moody´s i Standard&Poor´s.

Osnov analize ovog poglavlja je J.P.Morgan: Risk Metrics TM – Technical Document, New York, 1997.

116

Upravljanje rizikom

liko dođe do kašnjenja u povraćaju kredita (glavnice i/ili kamate) poslovna banka prvo

razmatra razloge koji su do toga doveli. Ukoliko se ustanovi da je do kašnjenja došlo iz

opravdanih razloga ona produžava rok vraćanja sa novim ugovorenim rokovima vraćanja
(tzv. prolongacija kredita), a to se vrši po postupku koji je istovetan odobravanju kred

ita. Ukoliko ustanovi da su razlozi kašnjenja vraćanja neopravdani može pribeći naplati
kredita na osnovu aktiviranja sredstva obezbeđenja ili to zahtevati od korisnika kredita

pokretanjem sudskog postupka.

Banka je dužna da aktivno prati poslovanje korisnika kredita

(uplate preko računa,

obilazak klijenta razgovor sa poslovnim partnerima korisnika kredita, praćenje štampe,
itd.) kako bi mogla adekvatno da reaguje pre nego što dođe do negativnih posledica
ili da bi sanirala loše posledice do kojih je već došlo. Menadžment banke, kao što je
već rečeno u uvodnom poglavlju ovog dela knjige, mora redovno da bude informisan
o stanju naplate kredita i poslovanju korisnika kredita. Čim banka sazna za prve znake
lošeg finansijskog položaja korisnika kredita, može pribeći izradi sanacionog plana. U
nekim slučajevima, kod kojih je opravdano, se preporučuje i preduzima restrukturiranje
kredita da bi se sprečio otpis kredita. Ukoliko, međutim, naplata nije izvršena i kasni se
i više od 90 dana, a nisu preduzete druge mere banka pristupa otpisu kredita na teret
rezervi. Međutim, to ne znači da banka kredit neće naplatiti na drugi način.

2.1. ANALIZA KLIJENTA

U ovom poglavlju će biti analizirani klijenti koji su po svojoj pravnoj formi pravna lica

(privredni subjekti), obzirom da je za njih kompleksnije ustanoviti kreditnu sposobnost,
a i samim bankama je data mogućnost da kreiraju sopstvene alate za utvrđivanje kred

itnog rejtinga klijenta (o čemu je bilo više reči u drugom delu knjige).

Izuzetno bitan element analize klijenta predstavlja njegova

finansijska snaga koja se

ogleda kroz sprovođenje finansijske politike privrednog subjekta.

Finansijska politika privrednog subjekta, kao sastavni deo razvojne politike privred

nog subjekta, ima za svrhu postizanje i održavanje finansijske snage privrednog subjekta
pomoću definisanih načela kojih se pridržava u izvršavanju svojih zadataka. U kvantita

tivnom smislu (hard facts) pod finansijskom snagom privrednog subjekta se podrazume

va obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu (soft facts) finansijska snaga obuhvata:
očuvanje imovine i povećanje imovine, sposobnost plaćanja odnosno izvršavanja dospe

lih obaveza na vreme i trajnu sposobnost finansiranja. Finansijska politika privrednog
subjekta obuhvata sledeće elemente:

Kreditna sposobnost fizičkih lica se utvrđuje na bazi visine ličnih primanja korisnika kredita i može biti

maksimalno iskorišćeno za otplatu rate kredita 30% ličnih primanja za potrošačke kredite odnosno do
50% ličnih primanja za stambene kredite.

Podsećanje: „Razvojna politika privrednog subjekta sadrži principe i kriterijume za upravljanje

dugoročnim poslovanjem preduzeća (dugoročna saradnja sa poslovnim partnerima uz ostvarivanje
profita). Razvojna politike počinje sa dugoročnim predviđanjem da bi tek kroz strategiju rasta i iniciranje

117

Upravljanje kreditnim rizikom

a. Politiku pribavljanja finansijskih sredstava

– koja je fokusirana na postizanje

i održavanje konstantne ravnoteže između pribavljenih sredstava sa njiho

vim ulaganjem u sledećoj fazi. Bitno je naglasiti da bi realizacijom finansijske
politike trebalo da budu obezbeđenja neophodna obrtna i osnovna sredstva.
Smatra se da privredni subjekt dobro posluje ako iz dugoročnih izvora pokriva
oko 70% trajnih obrtnih sredstava i sva osnovna sredstva.

b. Politiku upotrebe finansijskih sredstava

(plasmana) – koja je fokusirana na

donošenje finansijskih odluka o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih
sredstava. Finansijskim načelima, se reguliše ulaganje finansijskih sredstava -
načelo sigurnosti, načelo rentabilnosti i načelo likvidnosti.

c. Politiku likvidnosti

– koja podrazumeva realizaciju konstantne likvidnosti pri-

vrednog subjekta kao celine.

Principi finansijske politike

su osnova za definisanje načina rada radi uspešne real

izacije ciljeva finansijske politike privrednog subjekta. Trebalo bi imati u vidu da se sva
načela finansijske politike

nalaze u međusobnoj vezi jer su interaktivno i konkurentski

povezana.

Shodno tome, primarni zadatak finansijske politike je otpimalno usaglašavanje

načela finansijske politike. Osnovna načela finansijske politike bi mogla da se klasifikuju
na sledeći način:

Načelo finansijske stabilnosti

– koje odražava odnos između dugoročno ve

zanih sredstava i sopstvenog kapitala povezanog sa dugoročno pozajmljenim
kapitalom (trebalo bi da iznosi maksimalno 1, ili da bude manji od 1).

Načelo likvidnosti

– se odnosi na sposobnost privrednog subjekta da u svakom

trenutku može da izmiri dospele obaveze.

Načelo rentabilnosti

– predstavlja stalnu težnju privrednog subjekta da ostvari

što povoljniji rezultat poslovanja - dobit, u odnosu na angažovana sredstva.

konkrentnih razvojnih projekata doživela svoju realizaciju... Upravljanje rastom i razvojem privrednog
subjekta uključuje rešavanje niza pitanja i poteza koji su po svojoj prirodi strategijskog karaktera. U cilju
da se uspostavi korespondencija između predmeta i načina poslovanja privrednog subjekta i njegovog
okruženja, nužno je vršiti manje ili više radikalne promene u pravcu, načinu i brzini reagovanja na im

pulse iz okruženja. U svom razvojnom ponašanju privredni subjekt dolazi u poziciju da čini prodore u
okruženje, inicira promene u njemu, ili pak da vrši puko prilagođavanje interno izazvanim promenama
u poslovnom ambijentu. Zbog toga se zahteva strategija koja će kroz izbor pravca, metoda i tempa
okrupnjavanja značiti konkretizaciju razvojne politike. ...Strategija rasta uključuje donošenje odluka o
pravcima, metodima i tempu rasta kao i poželjnom nivou fleksibilnosti. U njenom formulisanju nužno
je poći od razvojnih ciljeva i izvora rasta. Otuda, proces formulisanja strategije rasta uključuje sledeće
aktivnosti i odluke: definisanje ciljeva rasta, identifikovanje izvora rasta (područja), utvrđivanje pravca
rasta (smera), opredeljivanje metoda rasta (načina), odmeravanje tempa rasta (brzine) i opredeljivanje
poželjnog nivoa i načina obezbeđivanja fleksibilnosti privrednog subjekta. Radi se o međusobno us

lovljenim odlukama, te ih treba simultano pripremati i donositi. Pri tome, treba uključiti brojne as

pekte razvojnog ponašanja, među kojima su najznačajnije tržišne, društvene, tehnološke i konkurentske
dimenzije pravca, metoda i tempa rasta...Metodi rasta privrednog subjekta su: 1. internog rasta, tj.

izgradnjom sopstvenih kapaciteta i razvojem sopstvenih proizvoda, 2. eksternog rasta, tj. spajanjem ili

udruživanjem sa drugim privrednim subjektima, 3. kombinovanjem ova dva metoda.“ (Milisavljević, M.,
Todorović, J., „Planiranje i razvojna politika preduzeća“, Savremena administracija, Beograd, 1995., str.
189-195.)

119

Upravljanje kreditnim rizikom

finansijske – mogućnost pribavljanja finansijskih sredstava za projektovanje i

izgradnju kapaciteta optimalne veličine,
tržišne – nabavke i plasmana,

rizika – uvođenje funkcije upravljanja rizikom u poslovanju

fluktuacije

– rukovodećeg kadra i izvršioca.

Pravila ili norme finansiranja su, kao što smo u prethodnom izlaganju naveli, osnova

za realizaciju finansijske politike privrednog subjekta. Stoga ćemo se u nastavku ukra-
tko osvrnuti na njih.

Svrha poštovanja pravila finansiranja jeste da posluže privrednim

subjektima kao smernica za donošenje odluka o finansiranju.

U kvantitativnom smislu,

pravila finansiranja određuju:

strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloživosti,

što čini tzv.

vertikalna pravila finansiranja

. Polazna pretpostavka vertikalnih pravila fina-

nsiranja je da se kroz stukturu izvora obezbedi sigurnost dužnika i poverio

ca, rentabilnost uloženih sredstava i nezavisnost dužnika. Stoga se vertikalna
pravila finansiranja odnose na pasivu bilansa stanja i manifestuju se u formi
sledećih zahteva:

pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu

– kao donja

granica prihvatljivosti za poslovanje privrednog subjekta se uzima jedna

kost sopstvenog kapitala sa pozajmljenim kapitalom.
pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu

–uvažavajući pravilo o

jednakosti sopstvenog i pozajmljenog kapitala rezerve bi trebalo da iznose
50% od sopstvenog kapitala privrednog subjekta odnosno 25% od uku-
pnog kapitala privrednog subjekta.

pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu

– nije defini

sano u formi čvrstih relacija, jer je različito za pojedine privredne subjekte
(zavisi od delatnosti privrednog subjekta, strukture imovine privrednog su-
bjekta, strukture sredstava privrednog subjekta, itd.).

odnosi pojedinih delova sredstava posmatranih po roku raspoloživosti

, što čini

tzv. horizontalna pravila finansiranja. Polazna pretpostavka horizontalnih pra-

vila finansiranja je da se kroz relacije pojedinih delova sredstava i pojedinih
delova izvora sredstava obezbeđuje likvidnost. Stoga se horizontalna pravila
finansiranja odnose i na aktivu i na pasivu bilansa stanja, a manifestuju se u
vidu sledećih zahteva:

zlatno bankarsko pravilo finansiranja

– bazira se na težnji banaka da u sva

kom momentu održe svoju likvidnost, što se postiže podudarnošću aktivnih
i pasivnih kreditnih poslova. Ukoliko se bankarsko pravilo finansiranja pri

meni na privredni subjekt, onda bi ono značilo zahtev za podudarnošću

Cit. Robinsonov stav o pet osnovnih faktora na bazi sledećeg izvora: Milisavljević, M., Todorović, J., cit.

delo, str. 434-435.

Opširnije o planiranju investicionih odluka na nivou preduzeća pogledati sledeći izvor: Milisavljević, M.,

Todorović, J., cit. delo, str. 559-590.

120

Upravljanje rizikom

između vremena angažovanja (ročnosti) poslovnih sredstava privrednog
subjekta i trajanja raspoloživosti (dospelosti) pozajmljenog kapitala pri-
vrednog subjekta.

zlatna bilansna pravila finansiranja

– jesu modifikovana i adaptirana banka-

rska pravila finasniranja na privredne subjekte. Bilansna pravila se baziraju
na zahtevu da izvori po roku raspoloživosti i po visini u okviru svakog roka,
moraju odgovarati uloženim (angažovanim) sredstvima.

ostala pravila finansiranja

– se uglavnom odnose na dva pravila:

pravilo fi-

nansiranja 1:1

(acid test) i

pravilo finansiranja 2:1

(current ratio). U osnovi

oba pravila se nalazi zahtev likvidnosti, a razvijena su od strane američke
bankarske prakse koja je na osnovu njih donosila svoje odluke o odobra

vanju ili odbijanju kreditnih zahteva.

Možemo zaključiti da poslovne banke prilikom kreditne analize klijenta – privrednog

subjekta sagledavaju prvo njegovu poslovnu politiku, a potom posebno analiziraju fina-
nsijsku politiku privrednog subjekta, korišćenjem odgovarajuće interne metodologije
usaglašene sa zahtevom Narodne banke Srbije. Bitno je napomenuti da banka koristi i
kvantitativne (tzv. hard facts) i kvalitativne (tzv. soft facts) metode, kako bi utvrdila kred

itnu sposobnost klijenta. Stoga je

odluka o kreditu rezultat odgovarajuće kombinacije

kvalitativnih i kvantitativnih inputa o poslovanju klijenta – privrednog subjekta

2.1.1. Kvalitativna analiza klijenta

Banka prilikom razmatranja zahteva o kreditu, pristupa kvalitativnoj i kvantitativnoj

analizi klijenta.

Oblast kvalitativne analize privrednog subjekta obuhvata: vlasničku strukturu,

menadžment privrednog društva, strategiju privrednog društva, analizu industrijske
grane u kojoj privredno društvo obavlja delatnost, analizu tržišne pozicije privrednog
društva, poslovni ciklus u kome se nalazi privredno društvo i SWOT analizu.

Izvori informacija

za kvalitativnu analizu privrednog subjekta su: publikacije kom

panije, informacije od menadžmenta, novinski članci, informacije od prodaje odnosno
konkurenata, izveštaji drugih finansijskih institucija, izveštaji državnih institucija, inter

net i interne baze podataka same banke.

Analiza vlasničke strukture privrednog subjekta

obuhvata sledeće kategorije:

strukturu grupe (povezanih lica) odnosno ko je krajnji vlasnik privrednog sub

jekta,

Podsećanje: SWOT analiza omogućava analizu pretnji i šansi kao i njihovo usaglašavanje sa jakim i slabim

stranama privrednog subjekta. Osnovno je da se optimizira ponašanje privrednog subjekta u odnosu na
svoje mogućnosti, i stanje okruženja.

Naziv SWOT je nastao od početnih slova engleskih reči: Strenghts (jačina), Weaknesses (slabosti), Op

portunities (šanse) i Threats (pretnje).

122

Upravljanje rizikom

Pregovaračka moć dobavljača se sagledava kroz: koncentraciju odnosno bro-

jnost dobavljača, supstitute koji postoje, troškove zamene dobavljača i dugo-
roče ugovore sa dobavljačima.

Generalno, možemo zaključiti da je i za sagledavanje kupaca i za sagledavanje

dobavljača klijenta bitno uvažiti sledeće: da li ih je mnogo ili malo, da li postoji
neumerna izloženost prema jednom kupcu odnosno dobavljaču, koliko je laka
zamena kupaca odnosno dobavljača, da li postoje zaključeni dugoročni ugov

ori, koji su uslovi plaćanja odnosno naplate definisani kupoprodajnim ugovo

rima, koliko se često koriste kompenzacije za naplatu potraživanja i koliko je
kupaca odnosno dobavljača na strani izvoza odnosno na strani uvoza (sagle

dati mogućnost prirodnog hedžinga).

postojanja supstituta proizvoda

koji proizvodi ili prodaje klijent koji je predmet

analize (“

pritisak supstitut proizvoda

”

). Trebalo bi imati u vidu da je supstitut

proizvod sa istom funkcijom.
konkurencije u okviru industrije i nivoa rivaliteta

među postojećim kompa-

nijama (“

intenzitet rivalstva među postojećim proizvođačima u grani

”

Konkurencija podrazumeva sagledavanje: brojnosti konkurenata, heterogeno-
sti odnosno homogenosti konkurenata, strategije konkurenata, rasta indu-

strije, kapaciteta konkurenata i stepena diferencijacije. Prilikom sagledavanja

rizika industrije, bitno je da kreditni službenici banke razumeju industriju u ko

joj posluje privredni subjekt, zatim da prepoznaju u kojoj fazi životnog ciklusa
se trenutno nalazi industrija i da li je izražena cikličnost odnosno sezonalnost
u obavljanju delatnosti.

Tržišna pozicija

odnosno tržišna snaga klijenta

je determinisana sledećim parametri

ma: tip tržišta (monopol, oligopol, diversifikovano...), tržišno učešće, faza razvoja tržišta
(da li raste, stagnira ili opada), jedinstvena prednost klijenta mora biti diferencirana
nivoom tržišne regulacije, deviznim rizikom u svakodnevnom poslovanju i mogućnošću
prirodnog hedžinga.

Poslovna strategija

privrednog subjekta nam ukazuje gde smo trenutno i kuda želimo

da idemo.

Ukoliko bankarski službenik želi da sazna gde se trenutno nalazi privredni

subjekt, trebalo bi da sagleda poziciju proizvoda (privrednog subjekta), životni ciklus
proizvoda (privrednog subjekta), lanac vrednosti, stvaralačku strategiju i ključne veštine
privrednog subjekta. Prilikom sagledavanja pravca kretanja odnosno kuda želi da ide
privredni subjekt koji je podneo zahtev za kredit, bankarski službenik bi trebalo da sagle

da instrumente za planiranje, dugoročni poslovni plan i pouzdanost projekcija (vezanih
za budući rast i razvoj).

Podsećanje: Strategijske alternative privrednog subjekta u okviru kombinovanja proizvoda i tržišta

su: strategija penetracije, strategija razvoja tržišta, strategija reformulacije proizvoda, strateija širenja
tržišta, strategija zamene postojećih proizvoda, strategija segmentacije tržišta i diferenciranja proiz

voda, strategija proširivanja proizvodnih linija, strategija koncentrične diversifikacije, strategija horizon

talne diversifikacije, strategija konglomeratske diversifikacije i strategija vertikalne integracije.

Podsećanje: BCG portfolio matrica ukazuje da je u zavisnosti od pokazatelja o tržišnom učešću i rastu

123

Upravljanje kreditnim rizikom

U praksi bankarski službenici imaju

obično

sledeća

pogrešna shvatanja

, prilikom

donošenja odluka:

isuviše veliki da bi bankrotirali

- trebalo bi imati u vidu da nije baš sve tako

sjajno, jer postoje veliki klijenti koji su propali, kao što su: Enron (najveća
kompanija za proizvodnju električne energije), Holzmann (jedna od najvećih
građevinskih kompanija u Nemačkoj), United Airlines (nekada najveći avio-
prevoznik u SAD), 4 banke u Srbiji (Jugobanka, Beobanka, Beogradska i Invest
banka), Fresh&Co (nekada vodeći proizvođač sokova u Srbiji), itd.

vlada će se založiti za njih

- možda i hoće, ali ovo nije poenta prilikom odo

bravanja kredita, jer banka želi da joj se kredit vrati iz prihoda iz redovnog

poslovanja klijenta.

dobar i ambiciozan proizvodni odnosno trgovinski program

, zanemarena li-

kvidnost i finansijski pokazatelji;

apsolutno ciljni klijent

– bez adekvatnih obrazloženja,

odlični efekti unakrsne prodaje

otvaranje računa i promet preko računa,

kupovina i prodaja deviza, oročenje sredstava, otvaranje akreditiva, korišćenje
platnih kartica, itd.

odličan “novi” projekat, poslovna linija, proizvod, itd

bez sagledavanja efe-

kata na buduće prihode i rashode privrednog subjekta.

Bitno je da

bankarski službenik shvati da za donošenje odluke o kreditu, nema

zamene za zdrav razum

. Poenta je da li će u slučaju lošeg plasmana država ili neko drugi

stati iza poslovne banke kreditora, odnosno iz čega će banka naplatiti svoje potraživanje
- da li iz prihoda vezanih za redovno poslovanje privrednog subjekta (gotovina) ili akti

viranjem kolaterala (hipoteke, zaloge ili drugog prihvatljivog instrumenta obezbeđenja
za banku).

tržišta moguće razlikovati sledeće pozicije proizvoda odnosno proizvodnih jedinica: perspektivni proiz

vod (proizvod pod znakom pitanja – pripada rastućem tržištu sa niskim tržišnim učešćem; slučaj proiz

voda koji se uvode na rastuće tržište), tržišni lider (zvezda proizvod – visoko tržišno učešće na visoko
rastućem tržištu), zreli proizvod (krave muzare – imaju relativno visoko tržišno učešće ali je rast tržišta
nizak; osnovni generatori prihoda i dobiti) i stagnirajući proizvod (pas proizvod – nizak rast tržišta i nisko
tržišno učešće; niska rentabilnost – gubitke na proizvodu - kandidat za eliminisanje).

Shodno tome, upravljajući tempom rasta, privredni subjekt se prevashodno oslanja na anticipiranje
reakcije konkurenata odnosno privrednom subjektu stoje na raspolaganju sledeće alternative strategije
ili njihove kombinacije: 1. da pre drugih uvede proizvod na tržište, 2. da sledi lidera, 3. da se osloni na
strategiju modifikovanja proizvoda prema zahtevima određenog segmenta na već razvijenom tržištu,
4. da se uključi na područje inovacija oslanjajući se na superiornu proizvodnu sposoblnost i kontrolu

troškova.

Proizilazi da privredni subjekt u svojoj strategiji rasta koristi parametre kao što su: rast tržišta i kretanje
tržišnog učešća, atraktivnost i stadijum grane, istraživanje i razvoj u okviru samog privrednog subjekta,
snaga (u odnosu na konkurente) i proizvodne sposobnosti samog privrednog subjekta.

125

Upravljanje kreditnim rizikom

sredstava u formi dvostrukog pregleda. Karakteriše ga odgovarajuća forma, sadržina i
način prikazivanja. Zakonodavac propisuje formu bilansa, sadržaj i način prikazivanja.
Sadržaj bilansa je prikaz sredstava i izvore sredstava. Način prikazivanja sredstava i iz

vora sredstava, karakteriše globalnost podataka i vrednosno izražavanje, odnosno bilans
privrednog subjekta obuhvata i na prikladan način preko novčanih jedinica izražava ce

lokupnost stanja, promena i odnosa koji su njime obuhvaćeni. Stoga se bilans koristi za
izražavanje stanja i rezultata aktivnosti privrednog subjekta.

Bilans stanja obuhvata i izražava stanje raspoloživih i angažovanih sredstava i nji

hovih izvora po kvalitetu i strukturi na tačno određeni dan bilansiranja (obično je pos

lednji dan kalendarske godine).

Bilans uspeha obuhvata i izražava nivo poslovne uspešnosti u periodu za koji se

uspešnost izražava (obično za period kalendarske godine).

Bruto bilans obuhvata i izražava sve promene u periodu bilansiranja i to u bruto

iskazu (obično kraći vremenski intervali od godinu dana). Zbog toga, bruto bilans je
veoma značajan analitički instrument. Banke preferiraju da ga pribave od klijenta tokom
poslovne godine, kako bi sagledale stvarno stanje poslovanja privrednog subjekta.

Uvažavajući prethodno navedeno možemo zaključiti da se od bilansa zahteva da

ispuni sledeće karakteristike: bilansnu jasnost, bilansnu istinitost, bilansnu kontinuel

nost, bilansnu uniformnost, bilansnu konciznost i bilansnu integralnost.

Bilans stanja

Bilans stanja privrednog subjekta je blic-snimak (trenutno stanje) imovine, i kapitala

i obaveza kompanije.

Bilans se uobičajeno prikazuje u formi dvostranog računa koji je po definiciji „bi

lans“ uvek uravnotežen. Aktiva (imovina) je jedna strana tog računa a pasiva (kapital i
obaveze) je druga strana. Aktiva bilansa privrednog subjekta pruža odgovor na pitanje
koliko je sredstava angažovano u privrednom subjektu i u kom obliku se ona nalaze. Pa

siva bilansa izražava pravnu pripadnost pozicije aktive bilansa. Pasiva bilansa se deli na
sopstveni i tuđi kapital. Stoga bi se moglo reći da bilans stanja izražava kvantum raspo

laganja kapitalom i oblike i izvore njihovog angažovanja.

Jednakost aktive (imovine) i pasive (kapital i obaveze) znači da je svaka obaveza

privrednog subjekta prema poveriocima pokrivena imovinom iskazanom na strani ak

tive. Vrlo je bitno napomenuti da je prilikom kreiranja bilansa stanja neophodno ispuniti
odgovarajuće zahteve vezano za pravilno grupisanje pozicija aktive i pasive u bilansu

stanja.

Podsećanje: Naše zakonodavstvo je definisalo da privredni subjekt zvanični bilans stanja sačinjava na

poslednji dan kalendarske godine (31.12.), koji dostavljaju Narodnoj banci Srbije do 28.02.naredne go

dine (za prethodnu kalendarsku godinu).

126

Upravljanje rizikom

Bilansne pozicije na strani imovine ukazuju kako su iskorišćena (sopstvena i tuđa)

sredstava, dok kapital i obaveze ukazuju odakle potiču sredstva. Za utvrđivanje kredi-
tne sposobnosti privrednog subjekta, kreditnom službeniku je bitna struktura osnovnih
sredstava, procenjena vrednost osnovnih sredstava, tržišna vrednost osnovnih sred

stava, savremenost tehnologije odnosno opreme koja se koristi za proizvodnju, da li je
oprema kupljena na lizing ili je založena kod poslovne banke za kredit i da li odgovara
poslovnom riziku privrednog subjekta. Isto tako je bitno da se sagledaju i nematerijal

na sredstva privrednog subjekta, koja se sastoje iz goodwill-a, patenata, licenci, robnih
marki, i istraživanja i razvoja.

Bilans stanja nam pruža informaciju kakav je nivo i kvalitet potraživanja odnosno

stepen i brzina naplate, o koncentraciji kupaca, kao i o interkompanijskim potraživanjim
ili potraživanjima vlasnika (pre svega pozajmice kapitala).

Zalihe u bilansu stanja nam govore kakva je struktura zaliha (koliko je sirovina, koliko

je završenih proizvoda i koji je stepen dovršenosti proizvoda), kao i da li privredni sub

jekt greje ili ne greje skladište u kome se zalihe nalaze.

U slučaju obaveza iz bilansa se može sagledati njihov nivo, stepen dospelih a ne

plaćenih obaveza, valute plaćanja, interkompanijske obaveze (koje možda nikada neće
biti ni plaćene) i nivo rezervisanja.

Struktura kapitala u bilansu stanja govori koliki je nivo ukupnih obaveza, koliki je nivo

finansijskih obaveza i koliki su troškovi kapitala.

Značajna stavka svih privrednih subjekata poslednjih godina, su vanbilansne obaveze

po  osnovu  garancija  i  izdatih  menica  i  ovlašćenja  za  svoje  kredite,  obaveze  prema
dobavljačima  odnosno  jemstva  po  kreditima  za  poslovne  partnere  i/ili  povezana  lica
privrednog  subjekta.  Pomenute  kategorije,  kreditni  analitičar  sagledava  kao  potenci

jalne obaveze privrednog subjekta, koje pogoršavaju njegovu trenutnu finansijsku situ

aciju.

Kreditni analitičar iz bilansa stanja može da dobije informacije o pokriću dugova

(obaveza) imovinom, kao i o visini sopstvenog kapitala (garantne supstance) koji se
može iskoristiti za servisiranje svih dospelih i nedospelih obaveza privrednog subjekta
(korisnika kredita).

Posebno bitni pokazatelji iz bilansa stanja

za kreditnog analitičara su:

Tuđi izvori

Marža sigurnosti

Sopstveni izvori

Tuđi izvori

Stepen pokrića

Ukupni izvori

Prikazane stavke bilansa stanja su u skladu sa potrebama banke, tj. donošenja odluke o kreditnoj spo

sobnosti klijenta.

128

Upravljanje rizikom

Sadržina bilansa uspeha je determinisana metodom po kojoj je sačinjen. Ukoliko je

bilans uspeha sačinjen po metodu prodatih učinaka, onda se na rashodnoj strani iskazu

ju poslovni rashodi, finansijski rashodi, i neposlovni i vanredni rashodi, dok se na prihod

noj strani iskazuju poslovni prihodi, finansijski prihodi, i neposlovni i vanredni prihodi.
Pri čemu su poslovni rashodi troškovi sadržani u prodatim proizvodima. Rashodi fina-
nsiranja su kamate na obaveze. Neposlovni i vanredni rashodi su rashodi koji su nastali
nezavisno od redovnog poslovanja privrednog subjekta i javljaju se povremeno. S druge
strane, poslovni prihodi su prihodi od prodaje proizvoda i usluga. Finansijski prihodi su
prihodi od kamata na potraživanja. Neposlovni i vanredni prihodi su prihodi koji su na-

stali nezavisno od redovnog poslovanja i oni se javljaju povremeno.

Prihodi mogu biti bilansirani po sistemu fakturisane realizacije ili po sistemu naplaće-

ne realizacije, nezavisno od metode po kojoj se sačinjava bilans uspeha. Banke prilikom
donošenja odluke o kreditu sagledavaju naplaćenu realizaciju (u mnogim bankama se
koristi i kao osnov za segmentaciju klijenata).

Kreditnom analitičaru bilans uspeha ukazuje kakav je trend prodaje privrednog su-

bjekta – nivo rasta, realnost ili potcenjenost ili precenjenost prodaje, kolika je prodaja
na domaćem tržištu odnosno koliki je izvoz. Takođe, ukazuje kolike je profitne stope
ostvario privredni subjekt odnosno kolika je bruto marža, poslovni rezultat (EBIT), stopa
poslovnog dobitka (Ordinary Income Margin) i neto profit privrednog subjekta.

Uvažavajući različite aspekte finansijske analize bilansa uspeha, treba istaći da je

potrebno zadovoljiti određene zahteve formalne prirode vezano za pravilno grupisanje
pozicija prihoda i rashoda u bilansu uspeha. S tim u vezi, grupisanje pozicija bilansa
uspeha za potrebe finansijske analize treba da bude bazirano na realizaciji ideje o razd

vajanju komponenti poslovnog rezultata (poslovnih prihoda i poslovnih rashoda) od el

emenata neposlovnog ili neutralnog rezultata (finansijskih i vanrednih prihoda i finan

sijskih i vanrednih rashoda).

Kreditni analitičari

bilans uspeha sagledavaju na pomenuti

način, jer

smatraju da je samo poslovni rezultat pouzdana veličina koja se može koristiti

za potrebe rentabilnosti poslovanja i ocene zarađivačke sposobnosti privrednog sub-
jekta

(otplatnog kapaciteta za vraćanje kredita banci).

Posebno

bitni pokazatelji iz bilansa uspeha za kreditnog analitičara su:

profit pre kamate i poreza,

profit pre poreza,

profit posle poreza,

zadržani profit,

stopa poslovnog dobitka,

Ostvareni profit

Stopa poslovnog dobitka

Angažovani kapital

129

Upravljanje kreditnim rizikom

Profitna stopa



koeficijent obrta

Stopa poslovnog dobitka

Profit pre poreza

Stopa poslovnog dobitka

Ukupna sredstva

Profit pre kamata i poreza

Stopa poslovnog dobitka

Ukupna sredstva

stopa neto dobitka

Profit posle poreza

Stopa neto dobitka

Ukupna sredstva

Na kraju, možemo zaključiti da su

bilans stanja i bilans uspeha povezani

na sledeći

način:

Bilans uspeha iskazuje pojavu ukupnog povećanja sopstvenog kapitala (pri-

hodi) i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obračunskog
perioda, a razlika među njima predstavlja finansijski rezultat koji se uključuje u
bilans stanja kao neto povećanje sopstvenog kapitala (dobitak), odnosno kao
neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak).
Bilans stanja iskazuje pojavu stanja imovine, kapitala i obaveza na dan bilan-

siranja, pri čemu dobitak predstavlja povećanje imovine i sopstvenog kapitala,
a gubitak predstavlja smanjenje imovine i sopstvenog kapitala.

Izveštaj o tokovima gotovine (cash flow)

Izveštaj o tokovima gotovine daje informaciju o izvorima gotovine i smanjenjima go-

tovine. Koristi se da bi se

utvrdila raspoloživa novčana sredstva u preduzeću koja se

mogu koristiti u procesu otplate dospelih obaveza preduzeća.

Cash flow, kao deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovnog procesa tj. kao

suma dobitka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine koristi se
kao instrument finansijske analize. U praksi je

prikladno sredstvo za procenu finansi-

jske i prinosne snage privrednog subjekta.

Cash flow analiza predstavlja jedan od instrumenata upravljanja finansijama privrednog subjekta. Po

jam cash flow se koristi u svoja dva osnovna značenja: 1. kao stalna reka primanja i izdavanja koja
protiču kroz privredni subjekt (bruto cash flow), ili kao razlika između primanja koja proizilaze iz prodaje
robe i usluga i izdavanja koja se vezuju za proizvodnju roba i usluge (neto cash flow). 2. kao sume do

bitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine kao deo primanja koja ostaju
privrednom subjektu i služe za isplatu dividendi, finansiranje investicija i za isplatu dugova, ili deo neto
obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovanja.

131

Upravljanje kreditnim rizikom

Komparacija troškova, dobitka, rentabilnosti i brzini vraćanja sredstava, su os

nova za analizu investicionih projekata

i izbor pojedinih alternativa (pri čemu

se zanemaruje ukupno vreme korišćenja investcije). Upravo u ovom slučaju,
cash flow služi kao veoma prikladan (koristan) instrument za analizu investi

cionih alternativa u cilju izbora najpovoljnijeg rešenja.

U nastavku je prikazan izveštaj o tokovima gotovine, jednog privrednog subjekta ko

risnika kredita, pripremljen od strane domaće banke uvažavajući MRS7.

Tabela br. 2. Izgled tokova gotovine klijenta pravnog lica u bankarskom formatu

Prikazani izveštaj o tokovima gotovine privrednog subjekta je preuzet iz instrumentarijuma Raiffeisen

bank a.d. Beograd za utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenta – Coala iz 2005. godine.

132

Upravljanje rizikom

Prikazani izgled tokova gotovine nam ukazuje, da je ispoštovan MRS7 koji novčane

tokove klasifikuje prema grupama aktivnosti, na: novčane tokove iz poslovnih
aktivnosti,novčane tokove iz aktivnosti investiranja i novčane tokove iz aktivnosti finan-
siranja

. U konkretnom slučaju:

poslovna aktivnost privrednog subjekta se odražava finalnom stavkom II -op

erating cash flow (operativni cash flow)
servisiranje dugova privrednog subjekta se može videti iz finalne stavke III -

net operating cash flow (neto operativni cash flow),
investiciona ulaganja privrednog subjekta se odražavaju finalnom stavkom IV

– cash flow after investing activities (cash flow posle investicionih aktivnosti),
finansijska zaduženja privrednog subjekta se odražavaju finalnom stavkom V –

cash flow after financing activites (cash flow posle finansijskih aktivnosti),
mogućnost za korišćenje novog kredita privrednog subjekta odnosno otplatni

kapaticet za novi kredit (investicioni ili kratkoročni) se vidi iz stavke VI – net
increase/decrease in cash (neto povećanje/smanjenje gotovine).

Proizilazi da neto novčani tok posmatranog privrednog subjekta korisnika kredita za

određeni vremenski period predstavlja zbir neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti,
neto novčanog toka iz aktivnosti investiranja i neto novčanog toka iz aktivnosti finansir

anja.

Ciklus promene gotovine

je takav da se za novac kupuju sirovine od dobavljača, koji

ma se proizvodi roba (proizvodnja u toku odnosno stvaranje vrednosti, gotovi proiz

vodi), koja se prodaje dalje kupcima. Obično se u našoj praksi naplatom potraživanja od
kupaca gotovih proizvoda plaćaju obaveze dobavljačima za repromaterijal. Trebalo bi
imati u vidu da su prilikom ciklusa promene imovine prisutni:

rizik nabavke, rizik proiz-

vodnje, rizik tražnje (postojanje tržišta) i rizik naplate.

Ciklus promene imovine se sagledava kroz kretanje obrtnog kapitala.

Obrtni kapital

je osnovni pokazatelj sposobnosti kompanije da izmiri obaveze prema kreditorima iz cik-
lusa promene imovine u gotovinu

. Izračunava se na sledeći način:

Obrtna imovina + Aktivna vremenska razgraničenja -

- (Kratkoročne obaveze + Pasivna vremenska razgraničenja) = Obrtni kapital

Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond) predstavljaju deo sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza

koje su iskorišćene za finansiranje obrtnih sredstava. Neto obrtni fond se utvrđuje na bazi bilansa stanja
poslovnih sredstava, pri čemu bilans mora biti uravnotežen. Analiza neto obrtnog fonda uvek polazi od
celine bilansa i svoje zaključke zasniva isključivo na karakterističnim promenama celine u kretanju.

134

Upravljanje rizikom

Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj izražene u

prostoj matemaičkoj formuli.

Bitno je napomenuti, da su ove relacije od izuzetnog značaja

za ocenu finansijskog položaja (statusa) privrednog subjekta, kao i za ocenu upravljanja
privrednim subjektom.

U zavisnosti od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se mogu klasifikovati u

nekoliko srodnih grupa finansijskih pokazatelja. Međutim, za potrebe finansijske analize
najčešće se koriste sledeće osnovne grupe pokazatelja koje se izvlače iz bilansa stanja i
bilansa uspeha, a to su:

pokazatelji (racia) likvidnosti

– pod likvidnošću se smatra sposobnost privred

nog  subjekta  da  u  roku  može  da  izmiri  svoje  obaveze  prema  poveriocima.
Najčešće  korišćeni  pokazatelji  likvidnosti  su:  koeficijent  trenutne  likvidnosti,
koeficijent  perspektivne  likvidnosti,  koeficijent  optimalne  likvidnosti,  koefici

jent opšte likvidnosti i koeficijent redukovane (rigorozne) likvidnosti.

pokazatelji (racia) solventnosti

– solventnost predstavlja sposobnost privrednog

subjekta da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod pretpostavkom
da sve one dospevaju u istom trenutku. Najznačajnija racia solventnosti su:
koeficijent strukture kapitala, koeficijent doprinosa pozajmljenih izvora pokriću
aktive, koeficijent pokrića rashoda na ime kamata i koeficijent sigurnosti
dugoročnih poverilaca.

pokazatelji (racia) aktivnosti

– obuhvataju sve relevantne odnose između pri

hoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja u poslovna
sredstva, s druge strane. Najčešće se primenjuju sledeći koeficijenti: koeficijent
obrta dobavljača, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta kupaca, koeficijent
obrta ukupnih obrtnih sredstava, koeficijent neto obrtnih sredstava, koefici

jent obrta fiksnih sredstava, koeficijent obrta sopstvenih sredstava, koeficijent
obrta ukupnih poslovnih sredstava.

pokazatelji (racia) rentabilnosti

– jesu težnja privrednog subjekta da ostvari što

povoljniji finansijski rezultat tj. dobit u odnosu na angažovana sredstva odnos

no rentabilnost predstavlja “moć zarađivanja” privrednog subjekta (parcijalni
izraz efikasnosti poslovanja, s jedne strane, i parcijalno merilo efikasnosti up

ravljanja, s druge strane). Najčešće korišćeni pokazatelji rentabilnosti su: stopa

prinosa na poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva.
pokazatelji (racia) ekonomičnosti

– princip poslovanja čijom se primenom u

praksi ostvaruje maksimalna vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim

troškovima sva tri elementa proizvodnje – rada, sredstava za rad i predmeta
rada (parcijalni izraz efikasnosti poslovanja preduzeća). Najčešće korišćeni
pokazatelji ekonomičnosti su: pokazatelji poslovne ekonomičnosti i pokazatelji
ukupne ekonomičnosti.

135

Upravljanje kreditnim rizikom

Pokazatelji na osnovu kojih se donose odluke o kreditu u

banci

su:

racia likvidnosti (

efikasnosti

finansijska

racia i

racia

profitabilnosti

(prinosa).

Racia likvidnosti (efikasnosti)

Banke prilikom racio analize posebnu pažnju pridaju pokazateljima efikasnosti

odnosno likvidnosti. Najčešće korišćena racia su:

Obrtna imovina

Racio tekuće likvidnosti

Kratkoročne obaveze

Obrtna imovina - zalihe

Racio ubrzane likvidnosti

Kratkoročne obaveze

Prosečne zalihe



365 =

Period zadržavanja zaliha

NVPR

Prosečno stanje dobavljača



365 = Period izmirenja obaveza

NVPR

Prosečno stanje kupaca



365 =

Period naplate potraživanja

Prihod od prodaje

Period zadržavaja zaliha + Period naplate potraživanja

Poslovni ciklus

Poslovni ciklus - Period izmirenja obaveza

Gep finansiranja

Operativni cash flow

Marža operativnih tokova gotovine

Prodaja

Poslovne banke u Srbiji imaju razvijene interne modele za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta.

Domaće banke sa stranim kapitalom su ih preuzele od svojih matičnih banaka, tako da se kod Raiffeisen
banke a.d. Beograd koristi Coala, kod Erste banke a.d. Novi Sad se koristi Sabine, a kod UniCredit banke
a.d. Beograd se koristi Blana. Input za interne modele su zvanični finansijski izvešetaji privrednih sub

jekata.

NVPR - Nabavna vrednost proizvoda.

137

Upravljanje kreditnim rizikom

Rezultat iz redovnog

poslovanja

Stopa dobiti iz redovnog poslovanja

Poslovni

prihodi

Neto rezultat

Neto profitna stopa

Poslovni prihodi

Neto rezultat

Neto prinos na aktivu

Kapital

Pošto utvrdi gore navedena racia, banka utvrđuje koji su racio brojevi relevantni za

poslovanje. Potom utvrđuje da li postoji trend u kretanju racio brojeva (uzima se u obzir
i sezonalnost delatnosti kojom se privredni subjekt bavi) i zašto je došlo do promena ra

cio brojeva. U narednom koraku, banka upoređuje racio brojeve sa ostatkom industrije
(u okviru koje privredni subjekt obavlja delatnost) i predviđanjima.

Bitno je napomenuti da racio brojevi ne daju odgovore, već samo ukazuju na pitanja

koja treba postaviti.

Trebalo bi

izbegavati analizu tipa “lift” prilikom donošenja odluka -

npr. prodaja je povećana, racio tekuće likvidnosti se smanjio, racio kapitala se povećao,
itd. Takođe, bi trebalo

izbegavati navođenje previše racio brojeva.

Suština je da se

racio

brojevi koriste da bi se doneo zaključak, a ne donose se zaključci korišćenjem racio
brojeva

(u tom slučaju su beznačajni). Prilikom analize i donošenja odluke o kreditu je

važno izdvojiti bitno od nebitnog,

kao i ustanoviti da li racio brojevi daju sliku kakvu smo

očekivali nakon kvalitativne analize. Ukoliko je odgovor ne, trebalo bi utvrditi zašto.

Na kraju analize bi trebalo

sagledati uticaj deviznog rizika na kretanje gotovine

– u

smislu da li postoji imovina/obaveze u stranoj valuti, da li je izvozna prodaja denomirana
u stranoj valuti, da li se kompanija snabdeva iz inostranstva i da li se radi hedžing mimo
“prirodnih” instrumenata.

2.2. ANALIZA tRANSAKcIJE

Prvi korak u analizi transakcije je

utvrđivanje svrhe kredita

. Svrha odnosno namena

kredita je definisana kreditnom politikom banke (npr. za kupovinu repromaterijala, za
kupovinu opreme, za izgranju poslovnog objekta, itd.). U prilogu knjige br. 13 se može
videti katalog kreditnih proizvoda banke i u skladu sa tim koja je moguća svrha odnosno

namena kredita.

Drugi korak je

utvrđivanje neohodnog iznosa kredita

tj. da li je traženi iznos kredita

dovoljan za traženu svrhu. U sledećoj iteraciji se sagledava uticaj transakcije na bilans
stanja i bilans uspeha privrednog subjekta.

138

Upravljanje rizikom

Potom se sagledava mogućnost otplate kredita odnosno koliki je raspoloživi cash

flow za vraćanje zajma ili se moraju koristiti drugi izvori otplate.

Četvrti korak je definisanje

struktura zajma

tzv. strukturiranje transakcije, koje po-

drazumeva utvrđivanje dospeća, plan otplate, uslovi koji prethode otplati kredita (način
puštanja kredita u tečaj i način otplate kredita) i definisanje cene (kamatne stope) koja

odgovara preuzetom riziku.

Poslednji korak analize transakcije podrazumeva

formiranje strukture obezbeđenja

za kredit tj. koji se kolateral uzima kao obezbeđenje da bi se ublažio rizik (hipoteka, zal

oga na opremi, menica, gotovina, itd.).

Sredstva obezbeđenja predstavljaju pravna sredstva pomoću kojih se obezbeđuje

ispunjenje određenih obaveza.

Uobičajena

podela sredstava obezbeđenja je prema karakteru obezbeđenja na:

Stvarna ili realna obezbeđenja

– poverilac (banka) stiče stvarno pravo na im

ovini dužnika (privrednog subjekta korisnika kredita) ili trećeg lica (jemca po
odobrenom kreditu) čijom realizacijom se može naplatiti u slučaju izostanka
namirenja obaveze (glavnice, kamate i provizija po kreditu) od strane dužnika
(korisnika kredita).

Lična ili obligaciona sredstva obebzeđenja

– dužnik (korisnik kredita) se jače

obavezuje ili se pored dužnika obavezuje i treće lice: jemstvo (obično vlasnika
privrednog subjekta ili povezanog lica) i bankarska garancija.

Ponuđena sredstva obezbeđenja od strane klijenta banci, bi trebalo da budu u

vlasništvu zajmotražioca. Ukoliko to nije slučaj neophodno je obezbediti odgovarajuće
saglasnosti za uspostavljanje zaloge odnosno hipoteke lica koja su vlasnici imovine.
Takođe, ponuđena imovina mora biti procenjena (tržišno verifikovana) od strane neza

visnog organa o vrednosti ponuđenog sredstva obezbeđenja.

Takođe, banka traži od klijenata da ponuđena imovina bude osigurana i da se polisa

vinkulira u korist banke.

Izložen redosled sredstava obezbeđenja u radu je determinisan katalogom kolat

erala poslovnih banaka odnosno ponderima koji su im dodeljeni za ublažavanje rizika
odnosno smanjenja nivoa rezervacija po plasiranom kreditu. U prilogu knjige broj 9 je
dat primer kataloga kolaterala poslovne banke.

Ukoliko je obezbeđenje kredita

gotovina (keš),

onda bi novčani depozit trebalo:

da bude u istoj valuti kao i odobreni kreditni limit

(ukoliko to nije slučaj, u

praksi se uzima da novčani depozit u drugoj konvertibilnoj valuti bude 10%
veći od vrednosti kredita odnosno bankarske garancije ili akreditiva)

da pokriva ceo period finansiranja

(obično je rok važenja garancije duži od

roka korišćenja kredita odnosno važenja bankarske garancije ili akreditiva)

da je deponovan kod banke i založen kod banke zajmodavca

(na odgovarajućem

namenskom računu, kako bi banka bila sigurna da će novčani depozit biti na
računu za vreme korišćenja kredita odnosno garancije ili akreditiva).

140

Upravljanje rizikom

U našoj prethodnoj bankarskoj praksi, pravna lica su koristila kredite tako što su

obezbeđivali jemstva drugih povezanih lica bilo osnivača, bilo poslovnih partnera u zem

lji. Praktično bi jemci dostavljali banci menice i ovlašćenja za zaduženje računa, a negde
bi i zaključivali odgovarajuće ugovore o jemstvu.

Korporativne garancije se u našoj zemlji počele da se pojavljuju dolaskom stranih

kompanija koje su osnivači domaćih firmi (start up), koje nisu imale dobre finansijske
pokazatelje na početku rada jer su tek bile osnovane, i nisu se mogle pojaviti kao koris

nici kredita. Matične firme iz inostranstva bi izdavale poslovnim bankama korporativne
garancije sa prihvatljivim tekstom za domaću banku (sektor za upravljanje rizikom i prav

na služba su merodavni za prihvatljivost određene korporativne garancije) kao sredstvo
obezbeđenja za kredite koje bi koristile njihove tek osnovane (start up) kompanije u
Srbiji. Ukoliko bi se desilo da su uslovi lokalnih kredita lošiji (skuplji) od inostranih, onda
bi osnivač obezbeđivao kredit u inostranstvu za svoju lokalnu firmu u Srbiji ili bi vršio
odgovarajuće pozajmice ili dokapitalizacije, kako bi lokalna firma poslovala sa što pov

oljnijim sredstvima.

Jemstvo

obezbeđuje poveriocu (banci) obligaciono pravni zahtev prema licu (vlas

nik, povezano pravno lice ili partner) koje je za drugog (korisnika kredita) preuzelo
obezbeđenje duga i koje za to jemči imovinom. Davanjem izjave o jemstvu jemac pristu

pa već postojećem dugu glavnog dužnika. Jemstvo ima vremenski ograničeno dejstvo,
koje je obično usklađeno sa rokovima dospelosti glavnog duga. Jemstvo je subsidijrano
obezbeđenje, jer poverilac (banka) ne može da se obraća jemcu za isplatu, ako se pre

thodno sa zahtevom ne obrati dužniku (korisniku kredita).

Korporativna garancija

se koristi kao sredstvo obezbeđenja u slučajevima kada se

radi o grupi povezanih lica, odnosno osnivač ili većinski vlasnik obezbeđuju korpora

tivnu garanciju poslovnoj banci kod koje se kao korisnik kredita javlja jedno od njenih

povezanih lica.

Primer:

Delta holding Beograd je vlasnik više preduzeća: Delta Sport d.o.o. Beo-

grad, Delta Maxi d.o.o. Beograd, Delta Real estate d.o.o. Beograd i Delta Agrar
d.o.o. Beograd. Delta Maxi d.o.o. Beograd se pojavljuje sa zahtevom za kredit kod
Intesa banke ad Beograd. Intesa banka ad Beograd odobrava kredit Delta Maxi
d.o.o. Beograd, ali kao sredstvo obezbeđenja traži korporativnu garanciju Delta
holdinga iz Beograda ili matične firme sa Kipra.

Koporativna garancija (LoC) može biti jaka, slaba i srednja

. Može biti izdata u pisa

nom i usmenom formatu. Za banke je mnogo prihvatljivija pisana varjanta korporativne
garancije i po mogućstvu jaka.

Slaba korporativna garancija

(weak LoC) u svom tekstu sadrži deo koji kaže

svesni smo postojanja XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke.

Srednja korporativna garancija

(mid Loc) u svom tekstu sadrži deo koji kaže

svesni smo postojanja XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod banke A.
Spremni smo da u slučaju nemogućnosti da firma XY vrati kredit banci A,
uzmemo učešće u traženju načina da se dospeli kredit vrati banci A.



141

Upravljanje kreditnim rizikom

Jaka korporativna garancija

(strong LoC) u svom tekstu sadrži deo koji kaže

svesni smo postojanja XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke.
Spremni smo da u slučaju nemogućnosti da firma XY vrati kredit banci A, mi
preuzmemo obavezu i izmirimo je.

Sredstvo obezbeđenja po kreditu može biti

asignacija ili cesija

postojećeg potraživanja.

Može biti: otvorena ili prećutna, potvrđena ili nepotvrđena, uslovljena rejtingom klijenta
dužnika u poslu odnosno poverioca (budući korisnik kredita), od jednog kupca ili pak pul
potraživanja, usmerena preko banke koja bi odobrila kredit (

trebalo bi insistirati da bude

usmerena preko računa banke koja je odobrila kredit

). Rizik koji je prisutan za banku u

slučaju prihvatanja asignacije odnosno cesije potraživanja je: rizik kašnjenja ili docnje, ri-
zik bilateralnog prebijanja (zatvaranje obaveza bez banke), rizik multilateralne asignacije
u kojoj se manipuliše nepostojećim potraživanjima, rizik opštih rokova i uslova (da se ne
podudara sa odobrenim kreditom), rizik koncentracije odnosno rizik smanjivanja koncen

tracije (može se desiti da se po odobrenim kreditnim poslovima kao dužnici odnosno kli

jenti čije se uplate čekaju pojavi veći broj istih klijenata koji zvanično nisu korisnici kredita
kod banke), i/ili rizik izbegavanja završetka posla (u slučaju budućih potraživanja).

Primer asignacije odnosno cesije potraživanja u našoj praksi

: firma Food land

d.o.o. Beograd je proizvođač prehrambenog programa (slatko, salate, itd.) i svoje
proizvode prodaje Idei d.o.o. Beograd, Metro-u d.o.o. Beograd i Maxi-ju d.o.o.
Beograd. Food land se obraća poslovnoj banci Intesi iz Beograda da joj odobri
kratkoročni kredit za nabavku repromaterijala u vrednosti od 200.000,00 EUR (di-
narski sa valutnom klauzulom), sa rokom otplate 12 meseci. Finansije firme Food
land-a ukazuju da je firma na ivici otplatnog kapaciteta sa postojećim kreditima.
U razgovoru sa klijentom banka saznaje da je Food land isporučio robu Idei d.o.o.
Beograd u vrednosti od 200.000,00 EUR u prethodna tri meseca i da će naplata
po isporučenoj robi biti u narednih 12 meseci u jednakim mesečnim ratama (po
osnovu zaključenog ugovora i odgovarajućoj pratećoj dokumentaciji). Uvažavajući
da je Idea d.o.o. Beograd, firma, čiji osnivač iz inostranstva ima bolji rejting, Intesa
banka se odlučuje da odobri traženi kredit Food land-u (povlačenje kredita odmah,
otplata u 12 mesečnih rata), ali da sredstvo obezbeđenja bude cesija potraživanja
Idea d.o.o. Beograd. Idea pristaje na cesiju potraživanja i zaključuje sa Banca In-
tesom i Food land-om odgovarajuće ugovore, kojim se upućuju buduća plaćanja
po konkretnom poslu na Intesa banku i na račun zatvaranja obaveza po kreditu
Food land-a d.o.o. Beograd. U konkretnom kreditnom poslu Intesa banka je rizik
korisnika kredita prebacila na Ideu d.o.o. Beograd (dužnika Food land-a po kupo-
prodajnom poslu).

Banci kao sredstvo obezbeđenja može biti ponuđena

asignacija akreditiva

. Akreditiv

se može naplatiti nakon prezentacije i provere dokumenata (o čemu će biti više reči u
četvrtom delu knjige). Izuzetno je bitno kod akreditiva sagledati rejting banke izdavaoca
akreditiva odnosno potvrđujuće banke, stručnost osoba u bankama involviranim u re

alizaciju

akreditivnog posla (obzirom da se celokupna priča u akreditivnom poslovanju

bazira na dokumentima), rok i iznos izdatog akreditiva čija se asignacija nudi kao sredstvo
obezbeđenja za kredit.



143

Upravljanje kreditnim rizikom

da li je oprema već založena za neki kredit u korišćenju kod druge poslovne

banke, itd.

Ukoliko su

zalihe

sredstvo obezbeđenja za kredit, banka mora sagledati:

o kakvoj je vrsti zaliha reč, da li se radi o berzanskoj robi (čija vrednost fluktuira

sa promenama na svetskom tržištu predmetne robe),
koliko je utrživa roba koja je ponuđena kao sredstvo obezbeđenja,

da li je kvarljiva roba odnosno koliki je rok trajanja,

da li roba brzo zastareva ili ne (npr. kompjuterski proizvodi brzo zastarevaju i

gube vrednost),
da li su u pitanju proizvodi po porudžbini samo za jednog određenog kupca ili

za više kupaca, itd.

Pošto se banka odluči da sredstvo obezbeđenja za plasirani kredit budu zalihe, onda

se one obavezno moraju

izdvojiti u drugi prostor

odnosno izdvojiti od druge robe kojom

firma posluje, a nije data u zalogu. Banka vrši redovan

monitoring kolaterala samostalno

(specijalizovano odeljenje banke za monitoring kolaterala) ili to za nju vrši nezavisna
kuća (koja se bavi procenama i monitoringom odnosno nadzorom).

Prisutan rizik za banku ukoliko je sredstvo obezbeđenja za kredit zaloga na pokret

noj imovini je: tržišni rizik, administrativni rizik (pre svega monitoring, i mogućnost us

postvljanja višestruke zaloge na inicijativu korisnika kredita, a bez prethodne saglasnosti
banke), rizik štete ili propadanja, rizik krađe, itd.

Banka može kao sredstvo obezbeđenja za plasirani kredit, uspostaviti

hipoteku

poslovni ili privatni objekat vlasnika firme. Hipoteka je stvarno pravo koje titularu (ban

ci) pruža mogućnost da se naplati iz opterećene nepokretnosti prinudnom prodajom,
ako dužnik (korisnik kredita) o roku ne izmiri svoje novčane obaveze (glavnicu, kamatu i
pripadajuće troškove). Ovo pravo ograničava pravo svojine vlasnika – dužnika (korisnik
kredita) ili trećeg lica (jemca) u obimu u kojem je konstituisano. Pravni osnov hipoteke
može da bude ugovor, sudska odluka ili zakon. Prilikom razmatranja hipoteke kao sred

stva obezbeđenja za kredit trebalo bi:

sagledati pravni okvir koji je reguliše,

da li je hipoteka registrovana ili uknjižena (ako jeste da li se vodi u katastru,

zemljišnim knjigama ili sudu),
da li je pre banke neko već uspostavio hipoteku odnosno kog ranga je hipoteka

koja se nudi banci za kredit (prvog, drugog, tećeg ili n-tog reda i koja je ukupna
vrednost potraživanja kojim je hipoteka opterećena) i
kakva je dostavljena procena nezavisnog procenitelja (realna, precenjena, po-

tcenjena, ili sa informacijama koje nisu dobijene od klijenta).

Prisutan rizik za banku prilikom odabira hipoteke kao sredstva obezbeđenja za kredit

je: pitanje realne utrživosti odnosno likvidnost naplate ponuđene hipoteke, rizik per

formanse odnosno izvršenja (npr. ponuđena hipoteka je u izgradnji, bitan je stepen
završenosti objekta odnosno nivo obezbeđenja po ceni koštanja objekta u izgradnji –

144

Upravljanje rizikom

trebalo bi imati u vidu da banke prihvataju objekat u izgradnji sa stepenom završenosti
80% kao sredstvo obezbeđenja za kredit), rizik raspolaganja (rang registracije hipoteke
i uopšte mogućnost njenog uspostavljanja; jer u momentu podnošenja zahteva za upis
hipoteke može se pojaviti još nekoliko poverilaca, a tek u roku od 30 dana pošto se
dobije rešenje o uspostavljenoj hipoteci može se ustanoviti ko su sve upisani poverioci
na istoj nepokretnosti pre ili posle banke zajmodavca) i/ili rizik kvaliteta ponuđenog
zemljišta (npr. da li je ponuđeno zemljište kontaminirano).

Poslovne banke odobravanjem kredita žele da uspostave širu saradnju sa klijentom

i zaključenje kreditnog ugovora im omogućava da definišu šta minimalno očekuju u
saradnji sa klijentom

(pored redovnog servisiranja obaveza po kreditu) odnosno otva-

ranje računa, usmeravanje platnog prometa (definiše se penalizacija ako se ne realizuje
od strane klijenta), oročavanje novčanih sredstava, nivo dokumentarnog poslovanja,
korišćenje usluga elektronskog bankarstva, korišćenje platnih kartica, otvaranje računa
zaposlenima u privrednom društvu korisniku kredita kod banke zajmodavca, itd.

Bitno je naglasiti da je proces dobijanja kredita problem klijenta, ali nakon odo-

brenja kredit postaje problem banke

Primer:

Firma XYZ d.o.o. Novi Sad se 20.09.2008. obratila svojoj poslovnoj banci

Oranž banci a.d. iz Beograda (deo Oranž bankarske grupe sa sedištem u Amster-
damu, koja posluje u centralnoj Evropi) sa zahtevom za obnavljanje postojećeg
kratkoročnog višenamenskog kreditnog limita (okvira) u iznosu od RSD 8mio, na
period 12+12. Sredstvo obezbeđenja su menice i ovlašćenja za zaduženje računa
klijenta XYZ u Oranž banci.

Firma XYZ dostavlja banci finansijske izveštaje za prethodne tri kalendarske god-
ine, i najsvežiji bruto bilans na dan 31.08.2008. godine, kako bi banka mogla da
donese odluku vezanu za zahtev klijenta.
Lični bankar odnosno savetnik klijenta u banci priprema u saradnji sa kolegom iz
sektora za upravljanje rizicima finansijsku analizu i kreditnu aplikaciju (referat).

Na osnovu pozitivne odluke kreditnog odbora lični bankar se obraća firmi XYZ da
dostavi neophodnu dokumentaciju i zaključi ugovor o višenamenskom kreditnom
limitu.
U nastavku primera se nalazi finansijska analiza preduzeća XYZ za period od 2005.
do 31.12.2008., na osnovu koje je urađena kreditna aplikacija (koja se nalazi u
nastavku primera, a sadrži diskutovane parametre u drugom delu ovog poglavlja
knjige) i odgovarajući list o izloženosti i kolateralu klijenta XYZ prema svim finan-
sijskim institucijama (koji se nalazi u nastavku primera).

Višenamenski kreditni limit omogućava privrednom subjektu da koristi kratkoročne proizvode banke

kao što su: akreditivi, garancije, obrtna sredstva, eventualno eskont menica i kreditne kartice. Precizna
namena višenamenskog kreditnog limita se definiše konkretnim ugovorom o kreditnom limitu.

12+12 znači da se limit odobrava na 12 meseci sa mogućnošću obnavljanja posle 12 meseci.

Finansijska analiza je urađena primenom SANI modela, koji se nalazi u prilogu knjige pod rednim brojem

9a. U ovom primeru, prikazana je samo naslovna strana i sažetak SANI analize (odnosno 4 strane od 22
strane).



146

Upravljanje rizikom

8696098-20500-S

TAND-B

Bilansna analiz

SANI (

1/2)

Primalac:

editni odbor bank

tnik: Mark

o Mark

ović

Analitič

ar: Marina Malo

vić

Analiz

a iz

šena:

01.10.2008.

ORANŽ B

ANKA A

. B

RAD

Bule

var JNA 125

11000 Beogr

Serbia

tični br

oj privr

ednog subjek

08000008

avna f

orma

Druš

o sa ogr

aniče

nom odg

ornošću (d.o.o.)

KD:

Osno

vna de

tnos

grubi gr

ađe

vinski r

ado

100 %

Doda

tna dela

tnos

Korišćeni finansijsk

i iz

veš

taji:

Z d.o.o. N

Bilans s

tanja

Bil

ans uspeha

v. o t

ok.

ot.

riod 2005. - 31.08.2008.

ačin r

ačuno

vods

Valut

Kur

s na odr

eđe

ni dan

Valut

a ispisa

Komen

tar

Analiz

u pripr

emio/la:

Mark

o Mark

ović

tar P

etr

ović

147

Upravljanje kreditnim rizikom

8696098-20500-S

TAND-B

Saž

SANI (

2/2)

Z d.o.o. No

vi Sad

2005.

2006.

2007.

31.08.2008.

T EUR

RDiG

o prihodi

3.073

4.377

4.831

2.322

Poslo

vni prihodi

3.073

4.379

4.831

2.322

Brut

o dobit

2.817

4.004

4.574

2.170

ošk

ovi z

aposlenih

-535

-503

-404

-222

D/G iz posl.pr

e fin.r

ez.(EBIT)

257

383

650

292

iz r

edo

vnog poslo

vanja

295

348

543

219

D/G pr

ed opor

eziv

anje

284

322

485

191

Isk

ana dobit/

gubit

284

305

461

191

tiv

ema

terijalna imo

vina

alna ma

rijalna imo

vina

822

41,

973

30,

847

20,

813

19,

Finansijsk

a i os

tala imo

vina

154

alna sr

eds

822

41,0

977

30,2

1.009

24,6

974

23,1

Zalihe

185

228

100

174

edo

šeni r

ado

vi manje primljenih a

vansa

Potr

aživ

anja iz poslo

vanja

866

43,

1.672

51,

2.689

65,

2.894

68,

tala obrtna sr

eds

133

355

11,

304

177

Obrtna sr

eds

1.185

59,0

2.255

69,8

3.093

75,4

3.245

76,9

Pasiv

Kapit

808

40,

832

25,

1.036

25,

1.065

25,

eopor

ani prihodi

Vlasničk

a oblas

149

Upravljanje kreditnim rizikom

Z d.o.o. No

vi Sad

2005.

2006.

2007.

31.08.2008.

T EUR

Ude

o k

apit

alnih ulag

anja / in

sticija u s

talna sr

eds

44,

17,

10,

Indik

or k

apit

ala (%)

40,

25,

Racio pok

riv

enos

ti dug

.imo

vine k

apit

alom i dug

.oba

. (%)

134,

211,

296,

345,

epen dinamičk

og z

aduž

enja

35,

47,

57,

86,

Indik

or otpla

te oba

za (u g

odinama)

Obrt z

aliha (u danima)

263

222

142

279

Dani napla

te potr

aživ

anja

103

139

203

304

Dani plać

anja oba

1.028

652

1.009

946

Indik

or bilansnog bonit

209,

218,

223,

206,

rpr

acija indik

a bilansnog bonit

Indik

or kr

editne sposobnos

ti (nak

on usklađiv

anja)

209,

218,

223,

206,

rpr

acija indik

a kr

editne

sposobnos

Analiz

u pripr

emio/la:

Mark

o Mark

ović/P

ar P

etr

ović

150

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS

KREDItNI ODBOR

UPRAVNI ODBOR
NADZORNI ODBOR

Naziv klijenta:

XYZ d.o.o. Novi Sad

Direkcija:

SME

Tel

Datum

01.10.2008.

Account Manager

Marko Marković

021 100 100

Rok za odobrenje

05.10.2008.

Direktor Direkcije

Nikola Nenadović

Br.zahteva:

C081023/00001/803

Risk Manager

Petar Petrović

Mat.br.klijenta

08000008

Zahtev:

Kratkoročni višenamenski limit (okvir) – obnavljanje postojećeg u istom iznosu

Opis zahteva:

Kratkoročni višenamenski limit u visini od RSD 8 mil, rok važnosti 12+12 meseci,

u okviru kojeg se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkočnih proizvoda u

dinarima, jednokratna naknada za odobrenje okvira 0.5%

Opis zahteva:

Menice, ugovorna ovlašćenja

Nosilac kredita:

XYZ d.o.o. Novi Sad

Rejting 2006

Rejting 2007

4c/B1

Povezano lice / Jemac:

XY d.o.o. Novi Sad

6a/A

Rejting grupe:

4c/B1

Limit OBB:

Prethodno odobreni limit:

51.723

RSD

638

Trenutno stanje duga:

40.859

RSD

504

Novi zahtev:

8.000

RSD

Novi limit:

48.859

RSD

603

Svi iznosi u 000’ RSD / 000’

Obezbeđeno

Neobezbeđeno

Ukupni limit Grupe
OBB:

RSD

EUR

40.859

504

RSD

EUR

18.484

220

RSD

EUR

22.375

284

Trenutno u

korišćenju OBB:

RSD

32.752

RSD

18.484

RSD

14.268

EUR

404

EUR

220

EUR

184

Novi zahtev:

RSD

8.000

RSD

8.000

EUR

UKUPNI LIMIT

gRUPE OBB:

RSD

48.859

RSD

18.484

RSD

30.375

EUR

603

EUR

220

EUR

383

Kurs:

81,0721

152

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS

List o transakciji

Korisnik kredita:

XYZ d.o.o. Novi Sad

Matični broj klijenta:

08000008

Proizvod:

Kratkoročni višenamenski limit 12+12

Iznos:

RSD 8.000.000,00

Namena:

Kratkoročni višenamenski limit u okviru kojeg se
komitentu mogu odobravati sve vrste kratkočnih
garancija u dinarima, s rokom važnosti pojedinačnog

proizvoda do 1 godine

Ročnost:

12+12 meseci

Grejs period:

Plan otplate:
/ jednokratno (%) ili u ratama

Godišnji iznos otplate

Kamatna stopa + marža:

Dodatne naknade: *

0.5% od odobrenog limita

Uslovi za odobrenje kredita:

- 12 menica firme XYZ d.o.o. Novi Sad
- 12 ugovornih ovlašćenja firme XYZ d.o.o. Novi Sad

Naknadni uslovi:

Korisnik kredita se obavezuje da godišnje obavlja
30% dinarskog prometa preko računa u OBB banci

u odnosu na ukupne prihode ostvarene u 2008.

god, u protivnom Banka zadržava pravo da naplati
2% naknade od iznosa odobrenog kredita. Provera
obavljanja prometa u martu 2009.godine

Odredbe ugovora (posebne klauzule):

* Kod akreditiva treba uneti sve naknade koje klijent treba da plati

3536

Odnosi se na uslove koji moraju biti ispoštovani pre puštanja sredstava.

Odnosi se na naknadne uslove koji ne moraju biti ispoštovani pre puštanja sredstava. Za ove uslove

neophodno je difinisati rok.

153

Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS

Instrumenti obezbeđenja novog i postojećeg limita (u hilj EUR)

Vrsta obezbeđenja

Nominalna

vrednost

Efektivna

vrednost

Novo obezbeđenje:

menice, ugovorna ovlašćenja

Ukupno novo obezbeđenje:

Iznos novog zahteva:

efektivna pokrivenost:

Postojeće obezbeđenje:

cesija potraživanja od telekoma

131

cesija potraživanja od telekoma

220

110

Hipoteka na poslovni prostor u

Beogradu

Ukupno postojeće obezbeđenje:

441

220

Ukupni postojeći limit:

efektivna pokrivenost:

504

A1+B1

Ukupno obezbeđenje:

441

220

A1+B1

Ukupan limit:

603

Komentar kolaterala:

Dodatne napomene:

155

Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS

Firma pokriva tržište cele Srbije tako što ima otvorene poslovne jedinice u većim gradovima
(njihovo poslovanje je obuhvaćeno bilansima Instel Inženjeringa D.o.o. Novi Sad) – Beograd,
Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Sombor, Užice, Niš, itd.

Opis osnovnih sredstava

Klijent raspolaže svom neophodnom opremom za obavljanje delatnosti, a to se pre svega
odnosi na sve mašine kao što su rovokopači, mašine za polaganje kablova i cevi, sva neo

phodna prevozna sredstva, ali i sopstvene poslovne prostorije u Novom Sadu (sedište firme),

Zrenjaninu i Beogradu.

tržište

Tržište na kojem je klijent je prisutan je cela država u skladu sa tenderima. Klijent pokušava da
“spaja” gradilišta tako što pokušava da uveže izvođenje radova u dva susedna mesta i sl. time
se postiže znatna ušteda u angažovanju opreme i ljudi.
Najvećim delom klijent posluje na teritoriji Vojvodine posebno u oblasti telefonije, a u pre

thodnoj i tekućoj godini klijent uzima sve više poslova vezanih za kanalizacione i vodovodne
mreže kako bi stvorio što širu lepezu delatnosti sa kojom je konkurentniji i sa kojom postoji
mogućnost supstitucije i upošljavanja kapaciteta

Perspektiva biznisa

S obzirom na velike radove i planove koji se finansiraju iz sredstava fonda i slične projekte, kao
i konstantne radove koje Telekom radi na više lokacija u smislu uvođenja i osavremenjavanja
telefonije u Vojvodini i celoj Srbiji delatnost klijenta je izuzetno perspektivna i profitabilna.

Struktura kupaca i dobavljača
Najvećih 10 kupaca u strukturi ukupnih prihoda (iznosi u tabeli uključuje PDV)

R.br.

Naziv kupca

u 000 EUR

2006

2007

Telekom Srbija

2340

2.365

JP Razvoj Žitište

Odmaralište zlatibor

O.Š. Gunaroš

Phiwa Subotica

OŠ Senta

OŠ Vuk Karadžić

Vodovod Šabac

Elektro Vojvodina

10.

Ostali

1239

1.770

Ukupno:

3.900

100%

4.300

100%

156

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS

Najvećih 10 dobavljača

Naziv dobavljača

u 000 EUR

2006

2007

Enol Novi Sad

Geoplan S. Mitrovica

Geodetski Biro Jagodina

Srbija Gas

Tera Mix Vrbas

Jkp Doljevac

Geom. Apatin

Ostali

1129

1.434

Ukupno

1.274

100

1.540

100

Finansijska analiza

Bilans uspeha

Prihodi

–

prisutno je konstantno povećanje poslovnih prihoda kroz posmatrane

obračunske periode, što je rezultat širenja preduzeća i tržišta, kao i aktivniji ulazak kli

jenta u gasifikaciju, vodovodne i kanalizacione mreže. Ostvareni su manji prihodi za 8
meseci 2008. godine iz razloga što nisu  fakturisani izvedeni radovi vrednosti od preko
RSD  20,5  mil  (nisu  ispotvaljene  konačne  situacije).  Klijentu  su  na  javnim  licitacijama
dodeljeni  poslovi  od  preko  RSD  155  mil,  koji  će  se  realizovati  do  kraja  2008.  godine
(dokument u prilogu).

Profitne marže –

Rast EBITDA je rezultat selektivnog biranja poslova tj onih poslova

koji nisu izrazito atraktivni i za koje se ne prijavljuje veliki broj izvođača čime se ne oba

ra cena. Klijent sve više izvodi radove izrade kanalizacione mreže, gasne mreže i sl.
najčešće za fond. U 2008. su ostvareni manji prihodi, ali je zadržano približno procentu

alno učešće bruto dobiti kao u 2007. godini.

Sfera vanrednih prihoda/rashoda –

vanredni prihodi i rashodi u 2007. godini odnose

se na troškove pribavljanja udela odnosno troškove prodaje udela u firmi Multimedija iz
Apatina koja je se bavi kablovskom televizijom i internetom na području opštine Apatin.
Klijent je odustao od ulaska u ovu sferu zbog čestog uslovljavanja od strane Telekoma
da učesnici na tenderima ne smeju imati veze sa kablovskom i sl. U 2008. godini nema
vanrednih prihoda i rashoda u značajnijem iznosu.

Dodatne napomene vezane za bilans uspeha –

smanjeni troškovi osoblja su rezultat

boljeg angažovanja radne snage, pre svega “sezonskih” radnika koji leti, kada je najveći
obim poslova, vrše fizičke poslove

smanjeni materijalni troškovi u 2007. godini rezultat su generalnog pada cena reproma-

terijala koji se nabavlja kao i nabavke od stalnih dobavljača

158

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS

Odnos preduzeća sa OBB / kratka kreditna istorija

Platni promet preko OBB

2007.

2008.

Dinarski račun (u 000 RSD)

154.160

47.537

Devizni račun (u 000 EUR)

Profitabilnost na klijentu u RSD 000

2007 god.

2008 god.

Profitabilnost na klijentu

2.054

2.590

Blokade računa

Datum blokade

(od – do)

Radnih dana

iznos

Od strane koga je

izvršena blokada

Dodatne napomene

Ključni rizici transakcije i olakšavajuće okolnosti

iskustvo u branši

dobra profitabilnost

uredna kreditna istorija kod OBB

blanko transakcija

Konačna preporuka

Uvažavajući  prethodno  izneto  kreditni  odbor  OBB  donosi  odluku  da  se  firmi  XYZ  d.o.o.
Novi Sad odobri  zanavljanje kratkoročnog  višenamenskog limit u visini od RSD 8 mil, sa
rokom važnosti 12+12 meseci,
u okviru kojeg se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkočnih proizvoda u dinarima,
uz jednokratnu naknada za odobrenje okvira 0.5%.
Sredstvo obezbeđenja po KVL su menice i ugovorna ovlašćenja.
Klijent  je  u  obavezi  da  obavlja  minimum  30%  domaćeg  platnog  prometa  preko  računa

otvorenog u OBB.

159

Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. c081023/00001/803 – XYZ d.o.o. NS

Ukupna izloženost kod finansijskih institucija uključujući i OBB (u 000 EUR)

Naziv Banke

Proizvod

Inicijalno

odobreno

trenutno

stanje

duga

Obezbe-

đenje

Rok

Dospeće

LTL - OBB -

Mitrovica

Dugoročni kredit

294

238

cesija

4 god

09/11

LTL - OBB -

Kamenjar

Dugoročni kredit

140

131

cesija

4 god

04/12

LTL - PIREUS

Dugoročni kredit

288

292

menice

2 god

06/10

Okvirni –

Vojvođanska

banka*

Ustupljena

potraživanja od

Telekoma

843

cesija

11/11

LTL – INTESA –

ČUKARICA*

Dugoročni kredit

625

363

cesija

18 mes

02/09

STL - INTESA

Ktatkoročni kredit

300

menice

8 mes

02/09

STL - INTESA

Kratkoročni kredit

125

menice

1 god

07/09

RFB - RIEEF*

Cross border kredit

300

200

270

162

garancija

3 god

2 god

10/10

10/09

Ukupno kredita:

3.115

2.421

vb leasing

menice

60m

09/11

vb leasing

menice

36m

09/09

vb leasing

menice

36m

09/09

vb leasing

menice

60m

09/12

ob leasing

menice

60m

05/11

vb leasing

menice

60m

08/13

Ukupno lizinga:

199

162

RFB - RIEEF**

Garancija za kredit

156

menice

2 god

10-09

RFB - RIEEF**

Garancija za kredit

260

hipoteka

3 god

10-10

OBB-garancije

iz KL-a

menice

2008/2009

108

menice

7 m

12/08

OBB garancija

menice

28 m

12/08

Ukupno garancija:

636

jemstvo

menice

12 m

05/09

2.
3.
4.
5.

Ukupno jemstvo:

UKUPNO (A+B+c+D)

3.963

3.232

Napomene:

161

Upravljanje kreditnim rizikom

Lis

t o izlo

ženos

ti:

Z d.o.o. No

vi Sad

tum:

1.10.2008

(in ‘000)

Korisnik kr

edit

oiz

vod

oj partije

edit

Valut

Poslednji

odobr

eni

limit

(EUR)

omena

(EUR)

vi limit

(EUR)

Kola

ter

fek.

ed.)

Neobe

zbe-

đeno

Pokriv

enos

kola

ter

alo

Rok /

Dospeće

Komen

tari

Z d.o.o. No

Sad -

tOS

5100168454

OBB

978

140

-9

131

42%

54 m /

04.2012

16 tr

omese

čnih r

Z d.o.o. No

vi Sad

- t

5100110406

OBB

978

245

-25

220

110

56%

54 m /

09.2011

16 tr

omese

čnih r

isplaćene

od s

ane

tele

koma

na bazi ug

a o us

tupanju

potr

aživ

anja

ΧΥ

Ζ d.o.o. No

vi Sad

- g

ancija

5400006172

OBB

978

Z d.o.o. No

vi Sad

- KL z

a g

ancije

KL 0047/07

OBB

978

100

-100

100

12 m /

10.2008

zana

vljamo o

vaj okvir

Z d.o.o. No

vi Sad

- g

ancija

18628880

OBB

891

92%

gar

ancija z

a dobr

o iz

šenje

posla na obje

ktu A

TC Sr

emsk

Mitvr

ovic

a Cen

tar I f

a . Klijen

aži pr

oduž

enje

rok

a g

ancije

s ob

zir

om da je is

ta iz

ta sa

rok

om v

ažnos

ti 30 dana od

tuma potpisiv

anja z

apisnik

o uspešno iz

šenom kv

alit

tivnom prijemu objek

ta,

se još uv

ek nije

desilo t

o da

se mor

a pome

riti r

ok v

ažnos

u sis

mu k

o bi se r

edo

vno

naplaćiv

ala kv

art

alna naknada .

Z d.o.o. No

vi Sad

- r

olving

5300071695

OBB

978

100

UPNO POS

ćI LIMI

EUR

638

-134

504

220

279

44%

Z d.o.o.

- KL z

a g

ancije

OBB

EUR

UPNO NO

VO:

AN LIMI

RUPE:

EUR

638

-35

603

220

383

36%

vizni k

EUR/R

81,0721

162

Upravljanje rizikom

Lis

t o k

ola

ter

alu:

d.o.o.

Sad

tum:

1.10.2008

(in ‘000)

Korisnik kr

edit

oiz

vod

oj partije

limit

(EUR)

Nomi-

nalna

ednos

Ponder

(%)

tivna

ednos

tržišna

ednos

ocena od

str

ena OBB

oceni-

telja

tum

ocene

Odbitne

avk

A/NE)

ak opis

d.o.o.

Sad -

tOS

5100168454

131

50,

Cesija

potr

aživ

anja

koma,

tupanju

potr

aživ

anja

12.02.2007

god

ine

u iznosu od R

SD 9.261.400,

d.o.o.

Sad -

tOS

5100110406

220

50,

110

Cesija

potr

aživ

anja

Tele

koma,

tupanju

potr

aživ

anja

12.02.2007

godine

iznosu

RSD

15.080.805,

ank

esa

16.08.2007

godine

izno

8.369.733,

št

zbiru

čini

RSD

23.450.539,

47.

OMIN

ALN

VRED-

UZET

PRE

TALA

VREDN

ISPLA

DOSP

19.12.07

19.03.08

GODIN

IZN

RSD

20.519.222,

(

23.450.539,

1.465.658,

kolik

iznosi

jedna

planu otpla

oji je f

ormir

an)

d.o.o.

Sad - g

ancija

5400006172

d.o.o.

Sad

ga-

rancije

KL 0047/07

d.o.o.

Sad - g

ancija

18628880

50,

vod z

sudsk

veš

tačenja

ovi Sad

25.10.06

hipot

a na poslo

vni pr

tor u Beogr

adu

d.o.o.

Sad - r

olving

5300071695

100

menice,

vlašćenja

UPNO POS

ćI LIMI

504

441

114,

220

d.o.o.

Sad - g

ancija

menice,

vlašćenja

UPNO NO

VO:

#DIV

/0!

AN LIMI

RUPE:

603

441

136,

220

vizni k

EUR/R

81,

0721

164

Upravljanje rizikom

J.P.Morgan: „Risk Metrics TM – Technical

15.

Document“, New York, 1997.
Krasulja, D., „Poslovne finansije“, Ekonom

16.

ski fakultet, Beograd, 1998.

Krasulja, D., Ivanišević, M., „Poslovne finan

17.

sije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
Lončarević, R., Mašić, B., Đorđević-Bo-

18.

ljanović, J., „Menadžment – principi, konce-
pti i procesi“, Univerzitet Singidunum, Be

ograd, 2007.

Mašić, B., „Strategijski menadžment“, Uni

19.

verzitet Singidunum, Beograd, 2009.

Milisavljević, M., Todorović, J., „Planiranje

20.

i razvojna politika preduzeća“, Savremena

administracija, Beograd, 1995.

Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Eco

21.

nomics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc.,
New Jersey, 1999.
Ranković, J., “Teorija i analiza bilansa

22.

”

Ekonomski fakultet, Beograd, 1992.

Ranković, J., “Upravljanje finansijama pre-

23.

duzeća

”

, Ekonosmki fakultet, Beograd,

1995.

Siciliano, G., “Finance for the non-financial

24.

manager”, McGraw Hill Companies, Inc.,
New Jersey, 2003.
Stevanović, N., “Upravljačko računo-

25.

vodstvo”, Ekonomski fakultet, Beograd,

2000.

Shapiro, A., Balbirer, S., “Modern Corporate

26.

Finance”

Prentice Hall, Upper Saddle River,

New Jersey, USA, 2000.
The Frank J. Fabozzi Series: “Managing

27.

credit risk in Corporate bond portfolios – a
practitioner’s guide”, John Wiley & Sons,
New Jersey, 2004.
The professional risk manager’s handbook

28.

- A comperhensive guide to the current

theory and best practice, Edited by Carol
Alexander and Elisabeth Sheedy, Intro

duced by David R.Koenig, The official book
for the PRM certification PRIMAPublica

tions / PRIMA Risk managers 2004.

Volume

III: Risk management practices

Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial manage

29.

ment and analysis“, second edition, John
Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003.
Financial statement analyzes, prepared by

30.

DC Gardner London, London, 2001.

Hadžić, M.,

31.

„

Bankarstvo“, Univerzitet Singi

dunum, Beograd, 2008.

Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Cor

32.

porate Finance“, Prentice Hall, New Jersey

07458

Cvetinović, M., „Upravljanje rizicima u fin

33.

ansijskom poslovanju

“

, Univerzitet Singidu-

num, Beograd, 2008.
Credit policy and procedure manual, pre-

34.

pared by DC Gardner London, London,

2001.

Jacobson, T., Roszbach, K., „Bank lending

35.

policy, credit scroing and Value at Risk“,
Journal of Banking&Finance, 2001.
Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik

36.

129/2007 i 63/2008
Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i van

37.

bilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br.
129/2007 i 63/2008
Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod

38.

Narodne  banke  Srbije,  Sl.glasnik  RS  br.
116/2006,  3/2007,  35/2008,  94/2008,
100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008
Odluka  o  upravljanju  rizicima  banke,

39.

Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i
112/2008.
Zakon o bankama, Službeni glasnik Repub

40.

like Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005.

godine

Zakon o privrednim društvima, Službeni

41.

glasnik Republike Srbije broj 125/2004 od

22.11.2004.

Zakon o hipoteci – Jugoslovenski pregled,

42.

Beograd, 2006.

165

Upravljanje kreditnim rizikom

Banka za međunarodno poravnanje,
http://www.bis.org/

Business Dictionary,
http://www.businessdictionary.com/definition/

Investor Words,

http://www.investorwords.com/

Forex Course,
http://www.forexcourse.com/forex-glossary/

Wikipedia,

http://en.wikipedia.org/wiki/

INTERNET SAJTOVI

IV - DEO

UPRAVLJANJE KAMAtNIM RIZIKOM,

VALUTNIM RIZIKOM I RIZIKOM

LIKVIDNOSTI

168

Upravljanje rizikom

Uvodne napomene

Kamatni rizik, valutni rizik i rizik likvidnosti su predmet analize ovog poglavlja. Takođe,

su prezentovana moguća rešenja za zaštitu od tržišnih rizika upotrebom odgovarajućih
finansijskih instrumenata kao što su forvard, opcija, svop i fjučers. Istovremeno je pažnja
posvećena i instrumentima platnog prometa koji mogu služiti kao sredstvo obezbeđenja
plaćanja po konkretnom spoljnotrgovinskom poslu.

Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:



Odgovorite na pitanje šta je kamatni rizik u poslovanju banke?



Objasnite proces upravljanja kamatnim rizikom u poslovanju banke?



Odgovorite na pitanje šta je valutni rizik u poslovanju banke?



Navedete zašto je nužno upravljati valutnim rizikom.



Navedete i objasnite moguće načine zaštite od rizika u finansijskom i robnom
prometu upotrebom odgovarajućih instrumenata.



Odgovorite na pitanje koji su mogući instrumenti zaštite u deviznom poslo-
vanju privrednih društava.



Odgovorite na pitanje šta je rizik likvidnosti u poslovanju banke?



Objasnite proces upravljanja rizikom likvidnosti.

170

Upravljanje rizikom

rok trajanja) drugim klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna
kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pa-
sivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih
sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranžmana.

menjanja odnosa stopa preko spektra rokova dospeća (rizik krivulje prinosa)

Primer:

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana

sredstva  u  visini  od  50mio  RSD  (rok  dospeća  do  tri  meseca),  na  koje  plaća
promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za
plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima,
po  fiksnoj  kamatnoj  stopi  od  20%p.a.  (aktivna  kamatna  stopa).  U  konkret-
nom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka
zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava u momentu plasir-
anja sredstava. Međutim, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana)
može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne
situacije  na  tržištu  i  banka  može  gubiti  oko  5%  p.a.  na  iznos  već  plasiranih
sredstava u periodu koji preostaje do kraja isteka perioda korišćenja plasiranih
kredita po ranije ugovorenoj fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a.

iz opcija, vezanih za kamatu, ugrađenih u proizvode banke (rizik opcije) –

Primer:

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana

sredstva  u  visini  od  50mio  RSD  (rok  dospeća  do  tri  meseca),  na  koje  plaća
promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za
plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima,
po promenljivoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konk-
retnom  slučaju  aktivna  kamatna  stopa  je  veća  od  pasivne  kamatne  stope  i
banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava. Međutim,
u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pa-
sivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu. Banka
automatski  koristi  opciju  povećanja  aktivnih  kamatnih  stopa  minimum  na
26%p.a kako bi imala u preostalom periodu korišćenja kredita zaradu od mini-
mum 1%p.a na iznos plasiranih sredstava odnosno kako ne bi imala gubitak u
svom poslovanju.

Upravljanje kamatnim rizikom podrazumeva odgovarajuće politike, procedure,

procese i tehnike koje banka koristi radi minimiziranja rizika od pada svoje aktive
usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa.

Banke imaju jasno definisane politike i pro

cedure za minimiziranje i monitoring kamatnog rizika.

Brojni su modeli za upravljanje kamatnim rizikom

, međutim u praksi su najčešće

korišćeni sledeći modeli:

1. Analiza razlike (gepa)

– polaze od raspodele aktive (krediti) i pasive (depoziti)

u grupe po dospećima koje su determinisane cenom i kvantifikovanjem gepa
u svakoj tački dospeća. Banka ostvaruje pozitivan gep ukoliko su cene aktive
(plasiranih kredita) više od cena pasive (prikupljenih novčanih depozita). Isto

171

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

tako, banka ostvaruje negativan gep, u slučaju da su cene aktive niže od cena
pasive. Trebalo bi imati u vidu da se u realnosti kamatne stope menjaju i na

dnevnoj osnovi.

2. Simulacija

– je dinamičan model, koji protokom vremena obezbeđuje zna-

čajnije rezultate. Inače, podrazumeva izračunavanje osetljivosti neto kamatnih
prihoda i kapitala, na određenim ključnim promenljivama rizika koje uključuju

promene na kamatnu stopu.

3. Analiza trajanja

– posmatra kamatni rizik na duži rok. Inače, kamatni rizik se

kvantifikuje izračunavanjem sadašnje vrednosti aktive, pasive i vanbilansnih
stavki banke, da bi se potom merila osetljivost neto vrednosti promene kama

tnih stopa.

U svakodnevnom poslovanju rukovodstvo banke putem

različitih izveštaja o dnevnim

i mesečnim promenama finansijskih pokazatelja banke upravlja kamatnim rizikom. Na

povišeni kamatni rizik mogu ukazivati nepovoljne promene u sledećim pokazateljima:
odnos dugoročne imovine i ukupne imovine, odnos nedospelih depozita i dugoročne
imovine, odnos rezidencijalnih nekretnina (neprodatih iz specijalnog finansiranja ili ko

laterala po osnovu loših plasmana) i ukupne imovine, odnos amortizacije (imovine) i
kapitala prvog reda (banke).

Uspešnijem upravljanju kamatnim rizikom služe sledeći izveštaji o kamatnom riziku:

pregled rizika – sumarni izveštaj, zarada u uslovima rizika, izveštaji o reviziji, rizični ka

pital banke i analiza neto kamatne marže. Pomenuti izveštaji su u funkciji minimiziranja
rizika odnosno održavanja kamatnog rizika na prihvatljivom nivou za banku, samo ako
se u skladu sa njima preduzimaju odgovarajuće mere i radnje od strane svih učesnika
involviranih u proces upravljanja kamatnim rizikom u banci.

2 Uopšte analiza gepa (jaza) je koncept koji se u osnovi svodi na to da se kroz identifikovanje nivoa as

piracije (željenog stanja) i sadašnjih mogućnosti stimuliraju istraživanje u planskom procesu s ciljem da se
otkriju strategije za popunjavanje jaza. Smisao analize jeste da se za duži vremenski period (5-10 godina)
projektuju ciljevi i utvrdi jaz između projektovanih ciljeva koji bi se ostvarili bez korektivne akcije. Ciljevi
(privrednog subjekta) se daju najčešće kao ukupan prihod, dobit, tržišno učešće, obim prodaje itd.

Analiza jaza podrazumeva sledeće korake, odnosno projekcije: 1. utvrđivanje gde se sada nalazimo, 2.
gde bismo bili ako nastavimo sadašnjim pravcem i tempom rasta, 3. gde bismo mogli biti s obzirom na
promene u okruženju, 4. gde želimo da idemo, 5. utvrđivanje gepa između projektovanih budućih ciljeva
i ekstrapolacije sadašnjih ciljeva, 6. utvrđivanje programa za popunjavanje jaza, 7. utvrđivanje mehani

zama kontrole odnosno seta kontrolnih tačaka.

Analiza jaza može da pomogne i da se anticipiraju momenti kada treba da se preduzmu određene akcije.

173

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

kurs je porastao pa je za 1,00 EUR bilo neophodno izdvojiti 97,00 RSD (odnosno
IH Dunja bi trebalo da vrati banci povučeni kredit u iznosu od 970.000,00 RSD).
Uvažavajući prethodno navedeno IH Dunja je zaradila 20.000,00 RSD, time što
je povučeni kredit vratila po kursu 95,00 RSD za 1,00 odnosno banka je izgubila
RSD 20.000,00 RSD time što je IH Dunja vratila povučeni kredit dan ranije.

ekonomski

–

Primer:

Eurobank EFG banka a.d. Beograd, je u većinskom stra-

nom vlasništvu Euro EFG banke iz Grčke. Obzirom da strani vlasnik želi da po-
veća tržišno učešće lokalne banke u Srbiji, neophodno je da je dokapitalizuje
odnosno poveća kapital time što će uplatiti značajna eurska sredstva na račun u
Srbiji (npr. 100mio EUR). Prema važećim propisima domaća banka je u obavezi
da kapital drži u dinarima tj. moraće da proda 100 mio EUR po kupovnom kursu
na dan konverzije (npr. srednji kurs za 1 EUR je 97,00 RSD dok je kupovini kurs
za 1 EUR iznosio 95,00 RSD na dan konverzije). U prvom koraku domaća banka
gubi 200 mio RSD u momentu konverzije (odnosno 2,1mio EUR).

Imajući u vidu trenutnu situaciju na tržištu, najviše joj se isplati da plasira sred

stva u repo transakcije (hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije
/NBS/), koje nose prinos od 17,5%p.a. Lokalna Euro EFG banka se odlučuje da
investira deo sredstava od 100mio RSD u repo poslove, očekujući da će zaraditi
17,5 mio RSD svaki put kada bude investirala sredstva do kraja kalendarske
godine (kalkulišući da će kurs ostati isti; što će reći da je zarada po konkret

noj transakciji 184.210,00 EUR). Međutim, NBS narednog dana po oročenju
odlučuje da spusti referentnu kamatnu stopu na 15%p.a. čime će na narednim
oročenjima (u drugom koraku) Euro EFG banka a.d. Beograd zaraditi manje
novca tj. 15mio RSD (157.895,00 EUR) na uloženih 100mio RSD (izgubiće 2,5mio

RSD odnosno 26.315,00 EUR po transakciji u odnosu na ono što je planirala do

kraja godine). Takođe, dolazi do dalje promene kursa u momentu druge tran

sakcije investiranja u repo, pa je za 1 EUR neophodno izdvojiti 100 dinara, tako
da Euro EFG banka a.d. Beograd (u trećem koraku) zarađuje drugom transakci

jom 15mio RSD (150.000,00 EUR) odnosno ostvaruje negativne kursne razlike
(novčani gubitak) u iznosu od 7.895,00 EUR po drugoj transakciji. Proizilazi da
je ukupan novčani gubitak u navedene tri transakcije za Euro EFG banku a.d.
Beograd, 2.134.210,00 EUR (odnosno 2,1mio EUR uvećano za 26.315,00 EUR i
7.895,00 EUR).

Upravljanje valutnim rizikom obuhvata odgovarajuće politike, procedure, procese

i tehnike kojima banka definiše ograničenja na valutni rizik.

Vrlo je bitno naglasiti da

je upravljanje valutnim rizikom dinamičan proces, koji podrazumeva redovno praćenje
promenljive situacije na domaćem i na međunarodnom tržištu, a u cilju minimiziranja

deviznog rizika.

5 Primer metodologije za adekvatno identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji proističe iz uticaja

promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i način za upravljanje tim rizikom, je prikazan u
prilogu br. 14.

174

Upravljanje rizikom

Dve osnovne vrste transakcija u poslovanju banke su: transakcije koje proizilaze iz

poslova berzanske trgovine i tradicionalne bankarske transakcije. Stoga, banke primen

juju dva postupka u upravljanju valutnim rizikom:

dnevno upravljanje likvidnošću

za poslove posredovanja i trgovačke poslove,

mesečno upravljanje likvidnošću

za tradicionalne bankarske operacije.

Prilikom upravljanja valutnim rizikom banka se rukovodi sledećim ograničenjima:

limitom neto otvorene pozicije, koji predstavlja maksimalni gubitak banke

usled valutnog rizika,

limitom valutne pozicije, koji predstavlja limit izloženosti banke prema pojed

inim valutama odnosno u skladu sa prethodno navedenim limit neto otvorene

pozicije za svaku valutu ponaosob,
vezanim za ostale pozicija, kao što su trgovanje valutom, derivatima, itd.,

maksimalne vrednosti svih ugovora na pojedinačne odnosno konkretne da

tume dospeća,
vezanim za maksimalni gubitak (stop loss), obzirom da predstavljaju unapred

određeni limiti na nekim deviznim tržištima za gubitke po različitim pozici

jama,

na rizik poravnanja, koji se odnosi na instrumente obezbeđenja po konkretnim

pozicijama (uglavnom novac i finansijski derivati),
na rizik ugovorne strane odnosno zemlju iz koje potiče ugovorna strana, jer se

može desiti da u toj zemlji postoji nestašica deviza ili jednostavno moratorijum
plaćanja ka inostranstvu,
permanentnu revalorizaciju (ili konverziju) odnosno svođenje na tržišnu vred

nost pozicije.

U praksi su nastali različiti modeli ili načini zaštite od valutnog rizika, od finansijskih

derivata do različitih finansijskih instrumenata, koji će biti objašnjeni u narednim poglav

ljima ovog dela knjige. Bitno je napomenuti da se u praksi često javlja više vrsta rizika
prilikom realizacije bilo koje transakcije, a da njeni učesnici toga nisu često ni svesni. Pri-

likom plasiranja kredita sa valutnom klauzulom privrednom subjektu, i banka i korisnik
kredita (privredni subjekt) su izloženi kreditnom riziku, tržišnom riziku, valutnom riziku
i kamatnom riziku. Isto tako prilikom spoljnotrgovinskog posla banka odnosno kupac i
prodavac (koji su klijenti banke) su izloženi ne samo riziku performansa samog prod

vaca proizvoda ili usluge, već i deviznom riziku, tržišnom riziku, kamatnom riziku, riziku
zemlje, ali i kreditnom riziku odnosno riziku plaćanja ili neplaćanja zbog bankrota kupca
odnosno poslovne banke.

176

Upravljanje rizikom

podnošenjem menice ili dokumenata na

inkaso tzv.

collection

poslovnoj banci

kupca/uvoznika robe. Obično se primenjuje kada se kupac i prodavac znaju, a
podnošenje menice ili dokumenata poslovnoj banci se vrši pošto je isporučena
roba kupcu.

Primer:

Prodavac A iz Nemačke i kupac B iz Srbije, su zaključili ugovor o kupo-

prodaji štamparske opreme u vrednosti od 0,5mio EUR.
Ugovorom su predvideli da je plaćanje opreme putem inkasa. Dokumenta koja je
prodavac A u obavezi da ispostavi po kupoprodajnom ugovoru su: faktura, ser-
tifikat o kvalitetu robe i otpremnica. Poslovna banka firme A je Commerz banka
Frankfurt, dok je poslovna banka firme B Credit Agricol banka a.d. Novi Sad.
Firma A je proizvela poručenu robu i isporučila firmi B. Pošto je robu isporučila,
prosledila je dokumenta i firmi B i svojoj poslovnoj Commerz banci. Dokumenta su
pre stigla do firme B, kao i poručena oprema. Pošto je oprema odgovarala ugo-
vorenoj, firma B je podnela nalog za plaćanje (doznaku) svojoj poslovnoj Credit
Agricole banci. Credit Agricole banka je izvršila plaćanje.
Commerz banka je pregledala dokumenta i dostavila ih Credit Agricole banci uz
odgovarajuću proceduru, posle 30 dana od datuma plaćanja.
Iz primera se vidi da inkaso ne obezbeđuje dovoljan stepen zaštite ni kupca ni
prodavca.

plaćanje

akreditvom,

kao instrumentom i obezbeđenjem plaćanja, se obično

koristi kada se kupac i prodavac ne znaju, ili kada konkretna vrsta posla to
zahteva, ili kada kupac nema dovoljno novčanih sredstava u momentu otvaran

ja akreditiva. „

Dokumentarni akreditiv je pismena (uslovna) obaveza banke

(akreditivne banke) data prodavcu (korisniku) na zahtev i prema instrukcijama
kupca (nalogodavca) da plati iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz doku-
menta predviđena u akreditivu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditivu
i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive
Međunarodne trgovinske komore u Parizu.

“ (UCP 500)

osiguranje plaćanja

garancijom

Garancija je instrument obezbeđenja, kojim

banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta (kupca/uvoznika/izvo

đača radova/naručilac radova) neopozivu obavezu da će platiti na poziv kori

sniku garancije (prodavac/izvoznik/izvođač radova), garantovani iznos, kao na

dokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane klijenta (kupca/uvoznika/
naručilac radova), za čiji račun banka nastupa.

escrow račun

je otvaranje specijalnog namenskog računa za konkretan ugo-

voreni posao.

9 Međunarodna trgovinska komora u Parizu je usvojila Incoterms (transportne klauzule, koje definišu

vreme, mesto i način prelaska svojine, troškova rizika na robi sa prodavca na kupca), koji obezbeđuje
standardna, međunarodna pravila u spoljnotrgovinskom poslovanju. Najčešće korišćeni (ugovarani) us

lovi u spoljnotroginskom poslovanju su: EXW (ex works) – skladište prodavca, CFR (cost and freight)
– cena sa vozarinom, FOB (free on board) – franko brod, CIF (cost, insurance and freight) – cena, osigu

ranje i prevoz, FOT (free on truck) – franko kamion, itd.



177

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

Konkretan način plaćanja u konkretnom kupoprodajnom odnosno spoljnotrgov-

inskom ugovoru će biti izabran u zavisnosti od vrste posla o kojoj se radi (reeksport,
pogonoski poslovi, komisioni poslovi, klasičan uvoz odnosno izvoz, oplemenjivanje
robe, itd.), od učesnika u transakciji (poznati, nedovoljno poznati, itd.), vrednosti po-
sla i roka isporuke (više puta u toku godine iste vrednosti ili iste količine itd.).

Trebalo bi imati u vidu da je moguće prodati odnosno naplatiti (nedospelo)

potraživanje pre roka dospeća, korišćenjem forfetinga ili faktoringa.

Ugovorom o

forfetingu

banka, forfeter, preuzima od svog klijenta (prodavac/izvoznik)

potraživanje koje on ima prema trećem licu (kupac/uvoznik), a koje joj klijent (prodavac/
izvoznik) prenosi uz prenos instrumenata za naplatu potraživanja o rokovima dospeća

(menica, dokumetnarni akreditiv, garancija trećeg lica, itd.)

koje je ugovorio sa svojim

partnerom (kupcem/uvoznikom). Banka prihvata prenos potraživanja i isplaćuje vred-
nost prenetnih potraživanja klijentu (prodavcu), uz odbitak eskontne kamate, provizije
i troškova vezanih za taj posao. Pri tome se banka obavezuje da će snostiti rizik naplate
prenetih potraživanja.

Faktoring

poslovi predstavljaju specifičan oblik pribavljanja sredstava i to proda-

jom potraživanja.

Faktoring se definiše kao

prodaja potraživanja od strane privrednog

subjekta (prodavac/izvoznik) posredničkoj organizaciji tzv.faktoru ili faktoring orga-
nizaciji koja otkupljuje potraživanja i snosi sav rizik eventualne nemogućnosti naplate
potraživanja.

Escrow račun

Escrow računi su namenski računi, koji se uvek vezuju samo za jedan, konkretan

posao (najčešće: kupovina drugog privrednog subjekta, plaćanje zakupa, kupovina
poslovnog/stambenog prostora, kupovina zemljišta, itd.). Nakon završetka tog kon-
kretnog posla, banka je dužna da ugasi escrow račun

Uloga banke je da u tom konkretnom poslu obezbedi da se transakcije preko namen-

ski otvorenog računa odvijaju u skladu sa ugovorom između kupca i prodavca.

Svrha escrow računa je da

obe ugovorne strane

(kupac i prodavac)

budu zaštićene:

prodavac se štiti da će primiti novčana sredstva za ono što je prodao/izvršio

kao uslugu (predmet kupoprodajnog ugovora) ispunjenjem određenih uslova
definisanih ugovorom;
kupac se štiti da će kupiti ono što je ugovorio (predmet ugovora) ispunjenjem

određenih uslova definisanih ugovorom.

Opširnije o faktoringu i forfetingu pogledati sledeće izvore: Grupa autora, Ekonomski rečnik – drugo

izmenjeno i dopunjeno izdanje, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006., str. 175,

192 i 830; Hadžić, M., cit. delo, str. 283-286, web site Prvi faktor d.o.o. Beograd, web site Banca Intesa
a.d. Beograd, web site Raiffeisen bank a.d. Beograd i web site Erste faktoring d.o.o. Zagreb.

Izvor: web site Raiffeisen bank a.d. Beograd

179

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

običajima za dokumentarne akreditive, koje je usvojila Međunarodna Trgovačka Komora
u Parizu 1933. godine. Pravila se tokom vremena unapređuju i do sada su pretrpela pet
izmena (poslednja je bila 1993. godine).

U akreditivom poslu postoji najmanje sledećih pet ugovornih odnosa:

između izvoznika/prodavca i uvoznika/kupca,

između uvoznika/kupca i akreditivne banke (kupčeve banke),

između akreditivne banke i konfirmirajuće ili korespondentske banke,

između konfirmirajuće ili korespondentske banke i izvoznika/prodavca,

između akreditivne banke (kupčeve banke) i izvoznika/prodavca.

Učesnici u akreditivnom poslu su:

Nalogodavac

(the applicant)

kupac /uvoznik koji daje nalog svojoj poslovnoj

banci da otvori akreditiv.

Akreditivna banka

(the issuing bank) - je banka koja otvara akreditiv na zahtev

nalogodavca.
Korisnik akreditiva

(the beneficiary) je obično prodavac/izvoznik koji prezent

acijom određenih dokumenata banci stiče pravo za naplatu po akreditivu.

Avizirajuća banka

(the advising bank) - je banka koja obaveštava korisnika

da je u njegovu korist otvoren akreditiv, bez preuzimanja obaveze za isplatu
akreditiva.

Potvrđujuća/konfirmirajuća banka

(the confirming bank) -

je posrednička ban

ka (pozvana ili ovlašćena od akreditivne banke) koja preuzima čvrstu obavezu
prema korisniku da će mu isplatiti novčani iznos na koji je otvoren akreditiv
pod uslovima iz akreditiva (najčešće poslovna banka izvoznika).

Isplatna banka

– je banka navedena u akreditivu.

Rambursna banka

– je banka ovlašćena (od akreditivne banke) da izvrši ram

burs.

Potražna banka

– je banka koja traži ramburs.

Trebalo bi imati u vidu da je za kupca/uvoznika mnogo prihvatljivije plaćanje posle

otpreme robe nego u momentu otpreme robe ili unapred (avansno), dok je za prodavca
najpogodnije i najpoželjnije plaćanje unapred (avansno plaćanje). Ukoliko se kupac i
prodavac usaglase da se plaćanje spoljnotrgovinskog posla izvrši putem akreditiva,
prodavac je siguran da će podnošenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata (pod
pretpostavkom ispunjenja svih definisanih uslova kupoprodajnim ugovorom), moći da
se naplati, jer mu za plaćanje garantuje banka koja je otvorila ili konfirmirala akreditiv.
Takođe, kupac je siguran da će plaćanje biti izvršeno samo u slučaju da prodavac pod

nese poslovnoj banci sva dokumenta predviđena dokumentarnim akreditivom.

Cit. definicija dokumentarnog akreditiva iz Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditve

Međunarodne Trgovačke Komore u Parizu, revizija 1993.

Opširnije o dokumentarnom akreditivu pogledati Jednoobrazna pravila i običaje za dokumentarne
akreditive Međunarodne Trgovačke komore u Parizu (UCP 500), Revizija 1993., Publikacija MTK 500 –
Uniform Customs and Practice for Documentary Credits, 1993, revision, ICC, Publications 500.

180

Upravljanje rizikom

Akreditivna banka je u obavezi prema obe ugovorne strane.

U slučaju

kupca

obaveza

akreditivne banke se ogleda u sledećem:

da dokumentarni akreditiv otvori tačno,

da dokumentarni akreditiv otvori blagovremeno,

da pažljivo proveri dokumenta,

da dokumenta dostavi kupcu.

U slučaju prodavca obaveza akreditivne banke se ogleda u sledećem:

da se pridržava samo predviđenih uslova,

da izvrši plaćanje.

Vrste akreditiva su različite

, ali najčešće se koriste sledeći:

Nostro akreditiv

–

domaći uvoznik (kupac) daje nalog akreditivnoj banci da se

dokumentarni akreditiv otvori u korist inostranog prodavca/izvoznika.

Loro akreditiv

– inostrani uvoznik (kupac) daje nalog banci da se dokumen

tarni akreditiv otvori u korist domaćeg izvoznika (prodavca).

Opozivi akreditiv

– se može u svakom trenutku opozvati bez obaveze da se pre

thodno obavesti korisnik, a mogućnost opoziva prestaje trenutkom plaćanja.
Najmanje prihvatljiv za prodavca/izvoznika.

Neopoziv akreditiv

–

akreditiv je po pravilu neopoziv što znači da banka ot

varanjem akreditiva preuzima čvrstu obavezu da će platiti obavezu iz akredi

tiva pod određenim uslovima.

Potvrđeni akreditiv

–

pored banke koja otvara akreditiv i neka druga banka

(boljeg rejtinga po mišljenju izvoznika odnosno izvoznikove poslovne banke)
još, preuzima (potvrđuje) obavezu koju ima i akreditivna banka. Uvođenjem
potvrđujuće/konfirmirajuće banke, povećaju se troškovi akreditivnog posla.

Nepotvrđeni akreditiv

– posrednička banka saopštava uslove bez daljih obave

za.
Pokriveni akreditiv

– pokriće se doznačuje u inostranstvo u momentu otvaran

ja akreditiva, a kod nepokrivenih dokumentarnih akreditiva u momentu likvi

dacije akreditiva. U skladu sa važećom regulativom nepokriveni dokumentarni
akreditiv ima tretman kreditnog posla, koji se vodi u vanbilansnoj evidenciji
banke.

Prenosivi i neprenosivi akreditiv

–

prenosivi akreditiv mora biti izričito naglašen

kao takav, i znači da se može sa korisnika akreditiva (prodavca/izvoznika) pre

neti na drugi privredni subjekt (prema kome korisnik akreditiva ima obavezu).

U tom slučaju reč je o jednom akreditivu i dva ugovora.

Revolving akreditiv

– po iskorišćenju prvobitnog iznosa se ne gasi, već se iznos

vraća na prvobitni (tj. ostaje da važi do isteka roka definisanog kupoprodajnim
ugovorom između kupca i prodavca).

Akreditiv

(plativ)

po viđenju

(“at sight”)

–

isplaćuje se odmah nakon prezento

vanja potrebnih dokumenata.

182

Upravljanje rizikom

2. Banka nakon odobravanja plasmana (ukoliko se radi o akreditivu sa odloženim

polaganjem pokrića) i zaključivanja Ugovora o otvaranju akreditiva, otvara akre

ditiv putem SWIFT-a.

3. Korisnik akreditiva (izvoznik) proverava prihvatljivost uslova akreditiva i isporu

čuje robu (izvozi).

4. Korisnik akreditiva prezentuje akreditivna dokumenta poslovnoj banci na napla

tu.

5. Ukoliko prezentirana dokumenta ne odgovaraju uslovima akreditiva, banka od

bija isplatu (stavlja rezervu).

6. Ukoliko su dokumenta u redu isplatna banka izvršava plaćanje ili potvrđuje da

tum dospeća plaćanja.

7. Potrebno je da uvoznik obezbedi pokriće na prvi poziv banke, a najkasnije na

dan dospeća.

8. Ukoliko nalogodavac ne izvrši svoju obavezu na dan dospeća plaćanja, banka

isplaćuje akreditiv i knjiži obavezu klijenta na dospela potraživanja. Klijenta o
istom obaveštava lični bankar ili savetnik u banci koji dalje vodi brigu o naplati.

9. Na datum dospeća, isknjižava se vanbilansna evidencija kod banke (po osnovu

otvorenog akreditiva).

Bankarska garancija

Garancija (letter of guarantee – LG) je, kao što smo već u naveli u uvodnom delu

ovog poglavlja, „instrument obezbeđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe,
a po nalogu klijenta neopozivu obavezu da će platiti na poziv korisniku garancije, ga-
rantovani novčani iznos, kao nadokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane
klijenta, za čiji račun banka nastupa“. (ICC)

U skladu sa definicijom bankarske garancije proizilazi:

da u garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica (poverilac, dužnik i banka

garant) između kojih se zasnivaju tri pravna odnosa (dužnik – poverilac, banka
– dužnik/nalogodavac, banka – poverilac/korisnik garancije),
da je banka dužna da isplati garantovani iznos ako dužnik (kupac/uvoznik) iz

osnovnog (kupoprodajnog) ugovora ne ispuni o dospelosti svoju ugovornu
obavezu (prema prodavcu/izvozniku).

Bitno je naglasiti da interesi učesnika u garancijskom poslu nisu identični.
Zakonski propisi koji regulišu garancije u domaćem bankarskom poslovanju su: Zakon

Rokovi u akreditivnom poslu su: datum otvaranja akreditiva, rok utovara robe

(poslednji datum za ot

premu robe), rok važnosti akreditiva

(krajnji datum za podnošenje dokumenata za naplatu. Obično se

ugovara 21 dan od datuma otpreme, i rok za prezentaciju dokumenata poslovnoj banci.

Cit. definicija iz Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu,

1978.

183

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

o obligacionim odnosima (Srbija je jedina zemlja u svetu koja je garanciju kao pravni
instrument regulisala kroz Zakon o obligacionim odnosima), Zakon o deviznom poslo

vanju i Zakon o bankama.U međunarodnom prometu, bankarska garancija je regulisana
Jednoobraznim pravilima za garancije Međunarodne privredne komore u Parizu.

Bankarska garancija predstavlja pravni odnos između banke i nalogodavca garan-

cije

(kupca/uvoznika/dužnika). Pravna forma bankarske garancije obezbeđuje efikasnija

i brža namirenja nego sudskim putem, a ujedno je i sigurnija od jemstva, jer iza nje stoji
banka.

Sadržaj bankarske garancije je strogo formalno definisan

i sadrži sledeće elemente,

koji su određeni prirodom posla:

pun naziv i adresu nalogodavca (kupca/uvoznika/dužnika) garancije,

pun naziv i adresu korisnika garancije (prodavca/izvoznika/poverioca),

garantna obaveza - predmet garancije odnosno navođenje podataka o os

novnom poslu (može biti isporuka robe kao osnov plaćanja, izvođenje radova
odnosno usluga, itd.),
novčani iznos garancije sa eventualnom klauzulom o kamatnoj stopi i sl.,

rok važnosti garancije - kod običnih plativih garancija, se računa predviđeni

datum isporuke robe plus odloženo plaćanje plus 15 dana. U slučaju kontra

garancije se dodaje još 15 dana (u odnosu na obične plative garancije). Bitno
je napomenuti da je bolje da rok važenja garancije bude malo duži, nego malo
kraći od roka osnovnog kupoprodajnog posla.
klauzula o sudskoj nadležnosti,

pečat i potpis ovlašćenog lica (kod direktnih garancija),

mesto i datum izdavanja garancije,

broj garancije.

Izuzetno je bitno da garancija bude izdata u odgovarajućoj pisanoj formi odnosno

putem odgovarajuće poruke u S.W.I.F.T.-u (u međunarodnom platnom prometu). Dinar

ske garancije se izdaju samo u jednom originalnom primerku (predmet deviznog poslo

vanja ukoliko se radi o transakcijama između rezidenata i nerezidenata u zemlji) ukoliko

se izdaju u papirnom format. Generalno, kod izdavanja garancija u papirnom format je

jedan originalan primerak (pečatom ORIGINAL je označen takav primerak) i više kopija -
najčešće 3 (pečatom COPY su označeni takvi primerci).

Uvažavajući prethodno izneto možemo zaključiti da su osnovne karakteristike garan

cije:

garancije iz poslova sa inostranstvom se po pravilu izdaju putem SWIFT-a;

ukoliko klijent (nalogodavac/kupac/uvoznik/izvođač radova) ne dostavi banci

traženi tekst garancije, podrazumeva se da prihavata uobičajeni tekst garan

cije poslovne banke;

185

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

Osnovne razlike između akreditiva i garancije

Uvažavajući iznete argumente o akreditivima i garancijama u prethodna dva po-

glavlja mogli bismo reći da su osnovne razlike između akreditiva i garancije sledeće:

akreditiv je instrument plaćanja, a garancija je instrument obezbeđenja.

pošto je akreditiv instrument plaćanja kod njega se ne koriste drugi instru-

menti za plaćanje, a ako klijent želi da plati obavezu po garanciji mora da
dostavi doznaku banci.
kod akreditiva banka formalno odmah izmiruje svoju primarnu obavezu, a

kod garancije tek po pozivu.
kod akreditiva banka je odgovorna za pregled dokumenata, a kod garancije

dokumenta prate robu i nije potrebno da stignu u banku, osim nekih kopija
dokumenata u slučaju poziva za plaćanje.
većina garancija je plativa na prvi poziv korisnika, a kod akreditiva doku-

menta moraju biti prezentovana banci.

Šta savetovati trgovinskim preduzećima -

da li je bolji akreditiv ili garancija?

Vrlo često se klijenti – trgovinska preduzeća obraćaju banci za savet koji instru-

ment obezbeđenja da izaberu u konkretnom budućem spoljnotrgovinskom poslu,
kako bi bili sigurni da će naplatiti svoje potraživanje. Uobičajeno je da se trgovinskim
preduzećima sugeriše sledeće:

Ako je reč o jednokratnom poslu, jednom uvozu ili izvozu bolji je akreditiv.

Ako je reč o više uvoza/izvoza bolja je garancija.

Po garanciji su relativno manji administrativni troškovi, nego kod akredi-

tiva.
Prednost garancije je u njenoj bržoj i efikasnoj realizaciji.

Pretnja plaćanjem po garanciji je stimulans za nalogodavca da na vreme

izvrši svoje obaveze.
Ugovorna strana za koju njegova banka neće da izda garanciju nije dobar

partner.
Kod akreditiva banka neće platiti po dokumentima koja nisu u strogoj sa-

glasnosti sa zahtevima iz akreditiva, tj. dokumenta su važnija od robe koja
je predmet kupoprodajnog ugovora.

186

Upravljanje rizikom

2.2. MOgUćI NAčINI ZAŠtItE OD RIZIKA U FINANSIJSKOM I ROBNOM

PROMEtU UPOtREBOM ODgOVARAJUćIH INStRUMENAtA

U međunarodnoj praksi su razvijeni hedžing poslovi, kao način za minimiziranje

rizika u robnom i finansijskom poslovanju. Osnovna karakteristika svih instrumenata
namenjenih minimiziranju rizika je što se baziraju na konkretnom ugovornom odnosu
vezanom za kupoprodajnu transakciju robe i/ili, usluge i/ili novca.

„Hedžing

poslovi su na finansijskom tržištu usmereni na osiguranje od gubitka,

odnosno nepredviđene promene cena (robni i finansijski). Podrazumevaju postupak
kroz koji se investitori štite kroz protivtežne radnje“ (Ekonomski rečnik).

Hedžing je posebna vrsta bankarskog proizvoda koji banke pružaju klijentima –

privrednim subjektima, s tim što i same, mnogo više koriste hedžing za svoje potrebe
zaštite bilansnih stavki koje su osetljive na promene kurseva domaće i inostranih valuta
i kamatnih stopa. Svrha hedžinga je da se minimizira gubitak kome je privredni subjekt
izložen. Terminski (forvard) ugovori, fjučers ugovori, svopovi i opcije su kategorije instru

menata hedžinga.

„terminski ugovor

(

forvard)

je ugovor između kupca i prodavca deviza odnosno robe,

kojim se prodavac obavezuje da isporuči kupcu fiksni iznos deviza ili količine robe (npr.
zlato, kafa, nafta, itd.) na ugovoreni budući datum po ugovorenom deviznom kursu ili
ceni. Time se omogućava odložena kupoprodaja. Za razliku od fjučers ugovora, forvard

predstavlja jednokratni ugovorni odnos dve strane koji nije standardizovan i nije pred-

met trgovine na berzama“ (Ekonomski rečnik).

U našoj bankarskoj praksi funkcionišu

kvazi forvardi.

Opširnije o finansijskim derivatima i finansijskim instrumentima pogledati sledeće izvore: grupa autora,

cit. delo, str. 184, Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 14-15, Doherty, N.,
„Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill,
Inc., 2000., str. 160-161; Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies,
Inc., 2005., 6 deo i Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey &
Sons, Inc., New Jersey, 2006., str. 3-42.

Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str. 225.

Opširnije o hedžingu pogledati sledeće izvore: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of
Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str. 612-613, Davidson, F.,
“Managing Risk in Organizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003., str. 251-
256, Doherty, N., cit. delo, str. 168-176,i Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition,
Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999., str. 490-491.

Info: U našoj praksi je popularno da se reč hedžing koristi za mnoge pojmove uz koje ne ide.Opravdanost
upotrebe hedžinga je trenutno dokazana u bankarskim poslovima sektora sredstava i investicionog
bankarstva banke.

Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.194.

Opširnije o forvardu pogledati sledeći izvor: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., cit.delo, str.. 598-618 i
Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str.
464 i 976-979; i Doherty, N., cit. delo, str. 161-165.

188

Upravljanje rizikom

„Svop poslovi se mogu odigravati na:

deviznom tržištu – jednosmerna i sa istim partnerom promptna i terminska

prodaja određenog iznosa deviza, ili obrnuto, promptna prodaja i terminska
kupovina deviza. Cilj upotrebe je zaštita od deviznog rizika.
tržištu kapitala – razmenjivanje isplate obaveze između dužnika po osnovu

zajmova koji glase na različite valute“ (Ekonomski rečnik).

„Opcija

je ugovor koji daje pravo, ali ne i obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda

određenu stvar po unapred utvrđenoj ceni u ugovorenom roku. Finansijska opcija pred

stavlja: opciju na hartiju od vrednosti, deviznu opciju (na valutu), opciju na kamatnu
stopu, opciju na berzanski indeks i dr.Robna opcija je vezana za zemljište, građevinske
objekte, pogon za proizvodnju i sl.“ (Ekonomski rečnik)

„Call opcija je ugovor na finansijskom tržištu koji daje pravo, ali ne i obavezu, na

kupovinu instrumenta po unapred utvrđenoj ceni u utvrđenom roku. Kupac call opcije
očekuje porast tržišne cene osnovnog finansijskog instrumenta. Kupac opcije bi trebalo
da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju. Prodavac opcije bi trebalo da dobije premiju
i zato je obavezan da ispuni ono što kupac opcije traži. Call opcija može biti dugoročna i
kratkoročna“ (Ekonomski rečnik).

„Put opcija je ugovor na finansijskom tržištu koji daje pravo ali ne i obavezu na proda

ju finansijskog instrumenta po unapred utvrđenoj ceni u utvrđenom roku. Kupac put
opcije očekuje pad tržišne cene osnovnog finansijskog instrumenta. Ako cena instru

menta ne padne prema očekivanjima, kupac ima pravo da ne izvrši opciju“ (Ekonomski
rečnik).

Primeri ugrađenih ugovornih opcija su:

ukoliko Com trade d.o.o. Beograd slobodna novčana sredstva u iznosu od

1.000.000,00 EUR oroči na tri meseca po kamatnoj stopi od 8%p.a., ima
mogućnost da sredstva podigne i pre isteka oročenja, pri čemu dobija ka-
matnu stopu po viđenju od 2%p.a.
ukoliko Vinarija Čoka d.o.o. Subotica podigne kredit u iznosu od 200.000,00

EUR sa rokom otplate 5 godina, ima mogućnost da ga prevremeno vrati isti
uz plaćanje provizije od 2% na iznos prevremeno vraćenih sredstava.
ukoliko Hemofarm a.d. Vršac podigne dinarski kredit sa valutnom klauzu-

lom u eurima, ima mogućnost da isti vrati u eurima (valuti za koju je ve-
zan dinarski kredit) ili u dinarskoj protivvrednosti strane valute (u našem
slučaju eur) za koju je kredit vezan, itd.

Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.510.

Opširnije o opciji pogledati sledeće izvore: Davidson, F.,, cit. delo, str. 148-173, Doherty, N., cit. delo, str.

165-186 i Vernimmen, P., cit. delo, str. 556-574 i 981-983.

Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.63.

Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.642.



189

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

3. UPRAVLJANJE RIZIKOM

LIKVIDNOSTI

„Rizik likvidnosti je rizik po zarade ili kapital koji proističe iz nesposobnosti banke

da izvrši svoje obaveze kada one dospevaju

odnosno odnosi se na mogućnost pristupa

gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno“ (Zakon o bankama).

Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u sva

kom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve obaveze
(solventnost). Shodno tome, trebalo bi razlikovati:

likvidnost pojedinog potraživanja

Primer:

banka je odobrila kratkoročni kredit sa valutnom klauzulom Pakomu iz

Niša u iznosu od 500.000,00 EUR sa rokom dospeća 6 meseci uz kamatnu stopu
od 6%p.a. (povraćaj glavnice jednokratno na kraju perioda korišćenja kredita).
Obezbeđenje za kredit je novčani depozit na namenskom računu Pakoma kod
banke u iznosu od 550.000,00 EUR na koji banka plaća kamatu 1% p.a.

Pakom za vreme trajanja kredita plaća banci kamatu na povučeni iznos kredita

regularno, i banka zarađuje 5%p.a. na iznos povučenog kredita. Pakom posle
isteka 6 meseci nije u mogućnosti da vrati kredit. Banka se naplaćuje odmah
aktiviranjem depozita na računu klijenta, čime je njeno potraživanje vrlo likvi-
dno.

Međutim, da je Pakom ponudio banci kao sredstvo obezbeđenja hipoteku na

poslovnu zgradu tržišne vrednosti EUR 1.000.000,00 EUR (umesto novčanog
depozita u vrednosti 550.000,00 EUR), banka ne bi imala toliko likvidno
potraživanje odnosno trebalo bi joj više vremena da pr

oda hipoteku i naplati

svoje potraživanje odnosno ne bi brzo mogla da dođe do novca.

likvidnost aktive

Primer:

Banka je odobrila klijentima u segmentu pravnih lica EUR 100mio kred-

ita zaključno sa 31.12. prethodne godine. Struktura plasiranih kredita je takva
da su 80% kratkoročni (80mio EUR), a 20% dugoročni (20mio EUR) krediti.
Polovina kratkoročnih kredita dospeva krajem marta (40mio EUR) tekuće go-
dine, a druga polovina dospeva u oktobru tekuće godine (40mio EUR). Ukoliko
banka želi da zadrži volumen kratkoročnih plasmana, moraće da zaključno sa
martom tekuće godine plasira novim klijentima ili starim klijentima minimum

Cit. Zakon, član 30.

Domaći propisi koji regulišu rizik likvidnosti su: cit. Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije
broj 107/2005 od 02.12.2005. godine i Odluka o upravljanju rizicima banke. Opširnije o riziku likvidnosti
videti knjige: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 167-188 i OeNB&FMAA, cit. delo, str.

49-50.

Primer politike upravljanja likvidnošću banke se nalazi u prilogu knjige pod bojem 15.



191

Upravljanje kamatnim rizikom,

valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

Okvir za upravljanje rizikom likvidnosti ima tri vida:

merenje i upravljanje potrebama za neto finansiranjem, što podrazumeva:

sastavljanje ročne strukture i dnevnog, mesečnog odnosno ugovorenog da

tuma obaveza, obračuna zbirnog neto viška odnosno manjka sredstava.
pristup tržištu, koji obuhvata tri ključna scenarija poslovanja: u uslovima nor

malnog poslovanja (odnosno normalne tržišne situacije), u uslovima krizne
situacije za banku i opšte tržišne krize (ceo sektor ugrožen). Upravljanje riz

ikom likvidnosti se zasniva na kvalitetu plasiranih sredstava.
planiranje nepredviđenih situacija u budućnosti, kao i njihov uticaj na poslo

vanje banke (da li ih banka može prevazići nepredviđenu situaciju sopstvenim
rezervama, da li ih banka može prevazići pozajmicama od osnivača ili drugih
poslovnih banaka, ili je intenzitet toliko jak da banku dovodi do bankrotstva).

Veoma je važna za poslovanje banke diversifikacija aktive i pasive, jer ista ukazuje

da li banka dobro ili loše upravlja likvidnošću. Takođe, mogućnost brzog pretvaranja
aktive u gotovinu i pristup drugim izvorima finansiranja u slučaju opadajuće likvid-
nosti su veoma bitni za neometano poslovanje banke.

Direktori (pre svega sektora za upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo,

odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, i sektora za upravljanje rizikom) moraju vršiti
redovnu reviziju dopune mernog alata rizika likvidnosti uključujući mere za predviđanje
rizika (iako retko postoje jedinstveni standardi i mere rizika likvidnosti). Pomenuti ala

ti su sredstva za planiranje buduće potrebe finansiranja – za naredni dan, za naredni

mesec, za 6 meseci od danas, itd.

Važni izveštaji za upravljanje rizikom likvidnosti su:

izveštaj o riziku likvidnosti,

izveštaj o finansijerima,

izveštaj o projektovanim potrebama i izvorima,

izveštaj o raspoloživosti sredstava,

plan rezervi finansiranja.

Pomenuti izveštaji ukazuju na promene u vodećim pokazateljima poslovanja banke

odnosno ukazuju na rastući ili opadajući rizik likvidnosti:

odnos kredita i depozita ukazuje na stepen do koga struktura depozita banke

finansira kreditni portfelj,
stepen oslanjanja na sredstva sa profesionalnih tržišta novca za finansiranje

aktive koja stvara zaradu,
neto kratkoročne obaveze prema ukupnoj imovini,

raspoloživa likvidnost prema ukupnim obavezama.

Možemo zaključiti da je od izuzetnog značaja da banka ima dugoročnu strategiju up

ravljanja likvidnošću koja podrazumeva odgovarajuće politike, procedure i standarde za
upravljanje likvidnošću, kako bi na dnevnoj osnovi upravljala rizikom likvidnosti odnosno
preduzimala neophodne mere za stabilno poslovanje.

192

Upravljanje rizikom

Objasnite proces upravljanje kamatnim riz

;

ikom

Objasnite proces upravljanja valutnim riz

;

ikom

Objasnite proces upravljanja rizikom likvid

;

nosti
Navedite i objasnite moguće načine zaštite

;

od rizika u finansijskom i robnom prometu
Objasnite kako funkcioniše escrow račun

;

Navedite osnovne oblike plaćanja u spolj

;

no-trgovinskom poslovanju

Objasnite šta su to Incoterms-i

;

Objasnite pojam međunarodnog dokumen

;

tarnog inkasa

Navedite osnovne razlike između akreditiva

;

i garancije

Pojam i vrste akreditiva u međunarodnom

;

platnom prometu

Pojam i vrste bankarskih garancija

;

Pojam avaliranja menice

;

PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE

LITERATURA

Basel Committee on Banking Supervision:

„Risk management guidlines for derivates“

1994.

Basel Committee on Banking Supervision:

„Amendement to the Capital Accord to

Incorporate Market Risks“, Manusscript,
January 1996.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Amendement to the Capital Accord to In-

corporate Market Risks“, Manusscript, Up

date April 1998.

Basel Committee on Banking Supervision:

„A New Capital Adequacy Framework“, con

sultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Principles for the Management of Credit

Risk“, September, 2000.
Basel Committee on Banking Supervision:

„International Convergence of Capital Mea

surement and Capital Standards – A revised
framework“, Bank for International Settel

ments, June 2004.
Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Funda

mentals of Corporate Finance“, Third Edi

tion, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001.

Vernimmen, P., „Corporate Finance – The

ory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd,

Chiehester, 2005.

Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Anal

iza i upravljanje bankovnim rizicima

“

, Mate,

2006.

Grupa autora, “Ekonomski rečnik – drugo

10.

izmenjeno i dopunjeno izdanje”, Univerzitet

u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd,
2006.

Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima

11.

banke prema Zakonu o bankama“, PRON

IKOM, Beograd, 2006.

Guidelines on Bank Wide Risk Manage-

12.

ment, Identification Quantification Aggre

gation Allocation Monitoring, ICAAP – Inter

nal Capital Adequacy Assesment Process,

OeNB&FMAA, Vienna, 2006
Damodaran, A., „Applied Corporate Fi

13.

nance“, Second Edition, John Wiley & Sons,
Inc., Hoboken, 2006.
Davidson, F., „Managing Risk in Organiza

14.

tions – A Guide for Managers”, Jossey Bass,
San Francisko, 2003.

V - DEO

UPRAVLJANJE OPERATIVNIM

RIZIKOM

197

Upravljanje operativnim rizikom

1. DEFINIcIJA OPERAtIVNOg

RIZIKA

„Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa
u banci, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao
i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja“

(Odluka o upravljanju rizicima

banke).

Ova definicija uključuje zakonski rizik, ali isključuje reputacijski rizik, pravni rizik

i sistemski rizik.

Bitno je istaći da su ključne komponente procesa upravljanja operativnim rizikom

proaktivan pristup upravljanju i upravljanje na svim nivoima u banci

Različita istraživanja, su pokazala da su kapitalni troškovi za operativan rizik u banka

ma viši od ekonomskog kapitala za izloženosti prema nekim drugim vrstama rizika (npr.
tržišni rizik ili kreditni rizik).

Bazelski sporazum II

je pored kreditnog i tržišnih rizika, obuhvatio i operativni rizik,

kao što smo već rekli u drugom delu knjige.

Trebalo bi imati u vidu da je operativni rizik veoma kompleksan i široko rasprostran

jen rizik, obzirom:

da se nalazi u svim poslovnim aktivnostima banke,

da uzroci njegove pojave nisu uvek vidljivi,

da se može manifestovati samostalno, ili sinergetski sa drugim vrstama rizika

koji su lakše uočljivi,

da nije uvek dokumentovan,

ali i da je rezultat (ne)profesionalnog ponašanja menadžmenta i zaposlenih u

banci.

Takođe, kao što smo rekli u prvom delu knjige,

operativni rizik po svojoj suštini pri-

pada grupi nefinansijskih rizika

, obzirom da je prisutan u svim ekonomskim sferama, a

rezultira novčanim gubicima koji mogu biti katastrofalni za privredne subjekte.

Važno je naglastiti da je implementacija Bazelskog sporazuma II, bila uzrok razvoja

odgovarajućih politika i procedura za upravljanje operativnim rizikom u banci.

Kao što sama definicija operativnog rizika kaže, Bazelski komitet je pojam opera

tivnog rizika ograničio na:

1 Citirana definicija operativnog rizika iz Odluke o upravljanju rizicima banke (tačka 22.).

Domaći propisi koji regulišu operativni rizik su: Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj
107/2005 od 02.12.2005. godine, Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008
i 112/2008 i Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008.

2 Opširnije o upravljanju operativnim rizikom videti knjigu: Chorafas, D., „Operational Risk, Control with

Basel II – Basic principles and capital requirements“, Butterworth Heinemann, Oxford, 2004., str.14-25.

198

Upravljanje rizikom

interne događaje – neadekvatne procese i procedure (procesi) koje uzroku

ju zaposleni (ljudski faktor) odnosno omogućavaju sistemi za podršku banke
(sistemi), i
spoljne događaje (spoljni faktor), koji su vrlo često van kontrole banke, što

je u funkciji ostvarenja dva podjednako važna cilja, navedena u drugom delu

knjige:

stvaranje jedinstvenog međunarodnog okvira koji će biti osnov za

izračunavanje adekvatnosti kapitala banke,
formiranje odgovarajućih baza podataka za upravljanje operativnim riz

ikom na međunarodnom nivou.

Primeri realizacije operativnog rizika

u skladu sa definicijom su:

Primer realizacije operativnog rizika

usled propusta u radu zaposlenih

: Kli-

jent fizičko lice, Marko Marković se obraća banci sa zahtevom za odobrenje
pozajmice po tekućem računu u iznosu od 10.000,00 RSD na rok od 12 meseci.
Marko je podneo odgovarajuću dokumentaciju, i bankarski službenik je utvrdio
da može klijentu odobriti traženi iznos pozajmice. Bankarski službenik podatke
unosi u sistem, i usled nepažnje odobrava pozajmicu u iznosu od 100.000,00
RSD, tako da Marko dobija više sredstava nego što mu njegova mesečna pri-
manja dozvoljavaju. Marko odlazi na bankomat da podigne odobrenu poza-
jmicu u gotovom – 10.000,00 RSD i upit stanja mu pokazuje da raspolaže sa
100.000,00 RSD pozajmice. On odlučuje da podigne celokupni iznos sa računa
u naredna tri dana. Bankarski službenik posle tri dana uočava grešku. Marko
će vratiti banci više podignuta sredstva po isteku perioda korišćenja pozajmice
tj. za 12 meseci.
Primer operativnog rizika

usled neodogovarajućih unutrašnjih procedura i

procesa:

u maju mesecu 2008. godine, blagajnik Raiffeisen banke u Kragu-

jevcu, je poznajući manjkavosti internih procedura podigao neovlašćeno sa
računa banke 1,1 mio EUR. Novac, koji je blagajnik neovlašćeno podigao sa
računa, je naknadno morao da vrati banci.
Primer operativnih rizika

usled neadekvatnog upravljanja informacionim

i drugim sistemima:

banke koriste posebne softvere za procesuiranje plat-

nih kartica u odnosu na osnovni (bazični) informacioni sistem, i dešava se u
praksi da klijentu legne plata na račun i da on istovremeno može da podigne
novčana sredstva i sa bankomata i na šatleru i da otera svoj tekući račun u mi-
nus, obzirom da se knjiženje prve transakcija ne evidentira odmah. Npr. Petar
Petrović je primio platu u iznosu od 10.000,00 RSD u petak u 14h. Petar odlazi
na bankomat i podiže svih 10.000,00 RSD u 14:00, a potom odlazi na šalter u
14:05 i podiže ponovo 10.000,00 RSD jer bankarski službenik vidi kroz softver-
sku aplikaciju (informacioni sistem) da klijent raspolaže sa 10.000,00 RSD (pri
čemu Petar nema odobren dozvoljeni minus kod svoje poslovne banke). Ban-



200

Upravljanje rizikom

1.1. ZAKONSKI RIZIK

Bazelski komitet je definišući pojam operativnog rizika, naglasio da on obuhvata i

zakonski rizik, koji obuhvata:

aktivnosti banke ili njenih zaposlenih koje nisu u skladu sa zakonom – najčešće

se manifestuju kao: rizik netačne ili neprecizne ugovorne klauzule, rizik

neadekvatno dokumentovane transakcije, rizik transakcije pranja para, rizik

dvosmislenost zakonskih normi, praktični problemi u primeni zakona, nepo

ika je determinisan ukupnim pravnim sistemom zemlje odnosno povoljnošću
pravnog okvira i njegove obuhvatnosti, efikasnošću njegovih zakonskih rešenja
i sudske prakse, i opšte pravne sigurnosti.

Poslovne banke preduzimaju iste mere za zaštitu od zakonskog rizika kao i od drugih

vrsta rizika, što je već rečeno u prvom delu knjige.

4 Opširnije o zakonoskom riziku pogledati izvor: Chorafas, D., cit. delo, str. 49-69.

201

Upravljanje operativnim rizikom

2. OKVIR ZA UPRAVLJANJE OPERATIVNIM

RIZIKOM

Upravljanje operativnim rizikom, kao sastavni deo upravljanja rizikom u banci, je deo

strategije i operativnog odlučivanja menadžmenta banke. Uspešna implementacija pro

cesa upravljanja operativnim rizikom zavisi od raspoloživih informacija i kompetencija
zaposlenih u banci. Operativni rizik je zbog svoje forme prisutan u svakoj poslovnoj ak

tivnosti banke, što podrazumeva sledeće pretpostavke za efikasno upravljanje opera

tivnim rizikom:

precizno definisana funkcija upravljanja operativnim rizikom u smislu uloga i

odgovornosti svih učesnika u procesu,
adekvatna organizaciona struktura u banci,

sveobuhvatan Okvir za upravljanje operativnim rizikom. Trebalo bi imati u vidu

da Okvir za upravljanje operativnim rizikom:

predstavlja set smernica i instrumenata koji će omogućiti banci da upravlja

operativnim rizikom,
je dinamička kategorija tj. podložna je promenama u toku vremena, kao

što je rečeno u prvom delu knjige,
je usaglašen sa važećim zakonskim propisima.

Uvažavajući prethodno izneto, možemo zaključiti da

struktura Okvira za upravljanje

operativnim rizikom ima četiri nivoa:

Strategija

– je osnovni pristup banke upravljanju operativnim rizikom.

Proces

– predstavljaju dnevne aktivnosti i odluke vezano za upravljanje opera

tivnim rizikom.

Infrastruktura –

podrazumeva podatke, sisteme i druge instrumente neo-

phodne u procesu upravljanja operativnim rizikom.

Okruženje

– važno za uspešno upravljanje operativnim rizikom čine profesion

alno i odgovorno ponašanje zaposlenih u prevenciji i mitigaciji operativnog
rizika, ali i eksterni faktori koji mogu bitno uticati na intenzitet delovanja op

erativnog rizika.

2.1. STRATEGIJA UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM

Strategija za upravljanje operativnim rizikom je osnovni pristup banke upravljanju

operativnim rizikom,

ciljevima, modelima i politikama upravljanja operativnim rizikom.

5 Opširnije o okviru za upravljanje operativnim rizikom videti sledece knjige: Chorafas, D., cit. delo, str.

40-44 i Basel Committee on Banking Supervision,“Sound Practices for the Management and Supervision
of Operational Risk

“

, February 2003., str.6-8.

203

Upravljanje operativnim rizikom

poslovne, proizvodne i uslužne linije (8 linija poslovanja) – finansiranje pri

vrede, trgovina i prodaja, poslovi sa stanovništvom, komercijalno bankarstvo,
plaćanje i obračun, agencijske usluge, usluge upravljanja imovinom, brokerske
usluge stanovništvu;
procese i funkcije unutar institucije i unutar linija poslovanja.

Slika 2.1. - 3 D model upravljanja operativnim rizikom

Na kraju možemo zaključiti da se realizacija ukupne strategije upravljanja operativnim

rizikom definiše korporativnim politikama banke, o kojima je bilo više reči u prvom delu
knjige. Elementi politike upravljanja operativnim rizikom su: postupci i mere za ostva

renje definisanih ciljeva u oblasti upravljanja operativnim rizikom; aktivnosti vezane za
obezbeđenje konzistentne primene utvrđenih standarda i alata u svim organizacionim
delovima banke; aktivnosti za unapređenje organizacione, kadrovske strukture i kon

trolnih funkcija u banci; aktivnosti vezane za edukaciju i lični razvoj zaposlenih u banci
posebno u segmentu prevencije i mitigacije rizika; aktivnosti vezane za permanento
usavršavanje alata i sistema izveštavanja, kao i procena očekivanih rezultata.

204

Upravljanje rizikom

3. PROcES UPRAVLJANJA OPERAtIVNIM

RIZIKOM

Fluidna forma operativnog rizika, koja ga čini prisutnim u svim aktivnostima poslo

vanja banke, je uticala na kreiranje procesa upravljanja operativnim rizikom, čije su
ključne komponente:

proaktivan pristup

– koji omogućava njegovo ispravno sagledavanje na svim

poslovnim linijama, dovoljan nivo ekonomskog kapitala i zahtevan nivo edu-
kacije i komunikacije zaposlenih,
fazna struktura

– odlučivanja omogućuje adekvatnu obuhvatnost proce

sa, obzirom da povezuje realizaciju ciljeva definisanih strategijom banke sa
dnevnim odlukama u poslovanju i upravljanju operativnim rizikom, na svim
nivoima upravljačke piramide.

Trebalo bi imati u vidu da je operativnim rizikom najbolje upravljati u odeljenjima

(organizacionim delovima banke) gde se pojavljuje.

Proces upravljanja rizikom ima sledeće

faze

identifikacija rizika

– u svim postojećim (i onima koje planira da uvede) proiz

vodima, aktivnostima, procesima i sistemima.

izloženost operativnom riziku

– znači procenu veličine potencijalnih novčanih

gubitaka usled realizacije rizičnog događaja i redovno praćenje realizacije po

tencijalnog operativnog rizika uz odgovarajuću formu izveštavanja.

odgovarajući kontrolni okvir –

uključuje politike, procese i procedure za kon

trolu i/ili mitigaciju operativnog rizika.

analiza primene kontrolnih mehanizama i njihova efikasnost –

banke su u

obavezi da periodično vrše reviziju postavljenih limita rizika i kontrolnih strate

gija u skladu sa odgovarajućim rizičnim profilom svoje banke.

analiza rizika koji preostaju –

kako bi banka mogla kontinuirano da posluje,

bez obzira na realizaciju rizičnog događaja.

Bitno je naglasiti da struktura procesa upravljanja operativnim rizikom, kao sas

tavnog dela procesa upravljanja rizikom banke, mora biti sigurna, efikasna i ekonomična
za banku, stoga se modeli upravljanja oslanjaju na:

baze podataka,

sisteme kontrole i izveštavanja,

modele za merenje izloženosti operativnom riziku,

podršku informacionih sistema.

Na kraju, možemo konstatovati da je uspeh u upravljanju operativnim rizikom direk

tno povezan i sa načinom na koji svi zaposleni razumeju i osećaju ovaj proces.

7 Opširnije o procesu upravljanja rizikom videti sledeće: Chorafas, D., cit. delo, str. 27 i Basel Committee

on Banking Supervision, cit.delo iz 2003., str.8-12.

206

Upravljanje rizikom

3.1.2. Eksterne baze podataka

Eksterne baze podataka, kao važna dopuna internih baza podataka u kvalitetu me

renja operativnog rizika i donošenja strateških odluka banke, predstavljaju neophodan
instrumentarijum menadžerima operativnog rizika, u obrazovnom i iskustvenom smis

lu.

U kategoriju eksternih baza podataka spadaju: izveštaji konkurentskih banaka koji

se publikuju, analize vladinih agencija ili specijalizovanih institucija koje prikupljaju ovu

vrstu podataka na sektorskoj osnovi, itd.

3.2. IZLOŽENOSt OPERAtIVNOM RIZIKU

Izloženost operativnom riziku je faza kojom se utvrđuje stepen osetljivosti banke na

operativni rizik. Istovremeno, pomaže i menadžerima da bolje shvate rizični profil svoje
banke i na najbolji način organizuju svoj upravljački potencijal.

Instrumenti koji su bankama dostupni za ocenu izloženosti operativnom riziku su:

(samo) procenjivanje

– kao proces kvalitativne analize unutar banke koji spro

vode zaposleni u banci. Cilj upotrebe ovog instrumenta je identifikovanje i za

tvaranje kontrolnih gepova, koji omogućavaju rast operativnog rizika, daleko
iznad prihvatljivog nivoa. Sadrži elemente mernog sistema, koji su najčešće:
opisni (npr. mala/srednja/velika izloženost) ili numerički rangovi (kao što su:
strukturirani upitnici, radionice i SWOT analiza).

matrice rizičnih događaja i procesa

- prikazane su na prethodnoj slici.

scenario analiza

– kao što je već rečeno u drugom delo knjige, predstavlja

kompleksan (sveobuhvatan) i dinamičan pristup proceni budućih izloženosti

riziku.

Važna je karika sistema ranog upozorenja na rizike u banci, a njeni rezultati su

solidan input za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom.

indikatori rizika

- su mere za identifikaciju potencijalnih gubitaka, pre nego što

se zaista dese. Indikatori rizika se nalaze unutar banke i imaju različite pojavne
forme. Povezuju kvantitativne i kvalitativne metode za merenje izloženosti
operativnom riziku. Strukturu indikatora operativnog rizika čine: veza sa
sadržajem poslovnog procesa i izračunata mera jednog / više kritičnih faktora

uspeha.

Indikatori operativnog rizika su pouzdan instrument obzirom da su: osetljivi na rizik,

podobni za klasifikaciju i moguće ih je upoređivati.

Opširnije o izloženosti operativnom riziku pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit.

delo iz 2004., str. 146-147.

Opširnije o samo-procenjivanju i indikatorima rizika videti knjige: Matić, V.,cit.delo, str.50-60 Greuning,

H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima

“

, Mate , 2006., str.11-14.

207

Upravljanje operativnim rizikom

Primeri: prekovremeno radno vreme zaposlenih u sektoru procesinga, volumen

dnevnih transakcija (brojčano i vrednosno), broj transakcija po zaposlenom, učestalost

pada sistema, itd.

Merenje izloženosti

– operativnom riziku je bitno zbog definisanja visine ekonom

skog kapitala, kojim se banka štiti od neočekivanih gubitaka zbog izloženosti riziku.

Trebalo bi imati u vidu da je prilikom merenja izloženosti banke operativnom riziku

ključna polazna pretpostavka adekvatno identifikovan rizični događaj odnosno 80%
problema kvantifikacije rizika je vezano za kvalitativni analitički tretman rizika (bazu po

dataka), dok je 20% matematički problem kvantifikacije. Alatke za kvantifikaciju opera

tivnog rizika bi trebalo da uključe različite baze podatake (kvantitativne i kvalitativne) i
modele kvantifikacije kako bi se dobili što pouzdaniji pokazatelji izloženosti banke op

erativnom riziku.

Najpopularniji iz grupe statističkih modela kvantifikacije izloženosti operativnom

riziku su, kao što je već rečeno u drugom delu knjige, Value at risk modeli (VaR) i modi

fikovani alternativni - metod uslovni VaR (korišćeni nazivi za ovaj model su: Tail VaR, Ex

pected Shortfall, Mean Excess Loss, Mean Shortfall). Tail VaR izražava uslovna očekivanja
u odnosu na VaR. Tail VaR je očekivana vrednost od 100% najrizičnijih slučajeva, odnos

no posebno interesantnih.

Takođe se koriste sledeći modeli:

A.Di Clemente i C.Romano model

- Matematički model koji su razvili Annalisa Di

Clemente i Claudio Romano, uvažava specifičnosti operativnog rizika u pogledu
veličine gubitaka koje uzrokuje, kao bitnih komponenti za merenje izloženosti i

kalkulaciju ekonomskog kapitala.

Slučajni gubitak

( , )

i j

za period duži od jedne godine, liniju poslovanja i=1,...r i vrstu

događaja j=1,...s, može se modelirati na sledeći način:

( , )

N i j

i j

∑

gde je:

(i,j)

– slučajna promenljiva koja predstavlja broj rizičnih događaja koji uzrokuju

gubitke u liniji poslovanja i, za rizični događaj j (učestalost),

( , )

i j

– je gubitak koji uključuje i k-ti rizični događaj koji uzrokuje gubitak, za liniju

poslovanja i, događaja tipa j (veličina), uz pretpostavku da je

( , )

i j

U vezi sa A.Di Clemente&C.Romano modelom i teorijom ekstremne vrednosti videti opširnije rad : Di

Clemente, A., Romano, C., „A Coupla - Extreme Value Theory Approach for Modelling Operational Risk,
Operational Risk Modelling and Analysis, Theory and Practice“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004., str.

190-196.

209

Upravljanje operativnim rizikom

(

)

1...

BIA





= 



∑

gde je:

BIA

- kapitalni trošak utvrđen primenom osnovnog indikatora,

1...

- godišnji prihod iz poslovanja definisan za svaku liniju poslovanja kao

indikator izloženosti (ako je pozitivan tokom prethodne tri godine),

- broj godina (maksimalno 3),

- kapitalni faktor – 15%.

standardizovanim pristupom

– aktivnosti banke se dele na 8 poslovnih linija,

koje su izložene različitim vrstama operativnog rizika (grupisanih u 7 osnovnih
kategorija događaja). Za svaki segment poslovanja je definisan beta faktor,
kojim se utvrđuje potreban kapital za pokriće operativnog rizika.

Faze standardizovanog pristupa su:

mapiranje svih aktivnosti u banci u osam linija poslovanja, što prati adekvat

na posebna matrica događaja koji uzrokuju operativni rizik;
izračunavanje ukupnog prihoda za svaku liniju poslovanja kao trogodišnjeg

proseka zbira neto kamatonosnih i neto nekamatonosnih prihoda;
određivanje od strane nacionalnog regulatora kapitalnih zahteva za svaku

liniju poslovanja, kao fiksnog procenta beta faktora u odnosu na relevantni
indikator (ukupan prihod);
izračunavanje kapitalnog troška za svaku liniju poslovanja, kao proizvoda in

dikatora izloženosti za konkretnu liniju poslovanja (ukupan prihod definisan
na opisan način) i odgovarajućeg kapitalnog zahteva – beta faktora;
izračunavanje kapitalnog troška za operativni rizik na nivou banke, kao zbi

ra kapitalnih troškova u svih osam linija poslovanja.

Kapitalni trošak se primenom standardizovanog pristupa izračunava na sledeći

način:

(

)

{

}

1 8

1 3 max

, 0

TSA

god

−





−

∗



 =

∑

gde je:

TSA

– kapitalni trošak utvrđen primenom standardizovanog pristupa,

1 8

−

– godišnji prihod definisan kao u pristupu baznog indikatora za svaku

liniju poslovanja u poslednje tri godine, kao indikator izloženosti,

1 8

−

– kapitalni zahtevi za svaku liniju poslovanja, preproučeni su od

Bazelskog komiteta/određeni od strane nacionalnog supervizora u

odnosu na relevantni indikator izloženosti (ukupan prihod za svaku

liniju poslovanja).

210

Upravljanje rizikom

Ukoliko se desi da je preračunati agregatni kapitalni trošak duž linija poslovanja u

konkretnoj godini negativan, tada će input u numeratoru za tu godinu biti nula.

pristupom internog merenja /kao jedan od tri pristupa koji pripada kategoriji

naprednih pristupa

merenju izloženosti banke operativnom riziku/ - dugoročno

najisplativiji za finansijske institucije, izračunava verovatnoću pojavljivanja gu

bitka u pojedinim delovima poslovanja finansijske institucije i sam utvrđuje
rizične vrednosti za svaki segment poslovanja na koji se primenjuje fiksni pro

cenat koji se naziva gama faktor.

Pristup internog merenja, unutar grupe naprednih pristupa, je po svojoj suštini jed

nostavniji i predstavlja prvi korak ka sofisticiranim metodama. Kapitalni trošak se po
naprednom pristupu metodom internog merenja kalkuliše preko sledećeg algoritma:

= y

·EL

= y

·(EL

·PE

·LGE

)

gde je:

– očekivani gubitak u liniji poslovanja i, zbog vrste rizičnog događaja j,

– indikator izloženosti baziran na ukupnom prihodu za liniju

poslovanja i, i rizični događaj j,

– verovatnoća nastanka tipa rizičnog događaja j, liniju poslovanja i,

LGE

– prosečni gubitak po jednom tipu rizičnog događaja,

– multiplikator koji prevodi procenu očekivanog gubitka

u kapitalni trošak, za liniju poslovanja i, po rizičnom događaju j.

Možemo zaključiti da je cilj upotrebe prethodno izloženih kvantitativnih pristupa da

se pronađe povezanost određenih indikatora rizika i iznosa odgovarajućeg događaja koji
uzrokuju gubitak.

3.3. KONTROLNI OKVIR

Aktivnosti eksternog i internog nadzora su obuhvaćene kontrolnim okvirom:

dnevni monitoring operativnog rizika unutar organizacionih jedinica banke

gde rizični događaj nastaje,

interna kontrola,

interna revizija,

Bazelski komitet za superviziju predviđa tri pristupa u okviru Viših pristupa merenju izloženosti banke

operativnom riziku: pristup internog merenja, metod distribucije gubitka i metod Scoreboard / Score

card (merila performansi), koji je na samom vrhu evolutivnog koncepta. Trebalo bi imati u vidu da se
radi o dinamičkim metodama, što predstavlja suštinsku razliku u odnosu na standardizovani pristup, koji
je fiksni metod.

Predmet našeg razmatranja u okviru viših pristupa merenju izloženosti operativnom riziku je pristup

internog merenja.

Opširnije o pristupu internog merenja, unutar grupe naprednih pristupa merenja, operativnog rizika

pogledati izvor: Chorafas N.D.,cit. delo, str. 150-152.

Opširnije o kontrolnom okviru operativnog rizika pogledati izvor: Chorafas N.D., cit. delo

, 2004., str.44-47.

212

Upravljanje rizikom

4. INFRAStRUKtURA

Infrastruktura je

skup alata koji omogućavaju funkcionisanje procesa upravljanja opera

tivnim rizikom.

Komponente infrastrukture su:

definisana strategija, politike i procedure upravljanja operativnim rizikom,

adekvatna organizaciona struktura u banci,

odgovarajuća kadrovska struktura zaposlenih involviranih u proces upravljanja

rizikom,

adekvatan i obuhvatan izbor metodoloških pristupa za merenje izloženosti opera

tivnom riziku i kontinuirani razvoj internih baza podataka,
kreiranje odgovarajućeg sistema komunikacije između učesnika u procesu uprav

ljanja rizikom,

permanentni razvoj softverske podrške funkciji upravljanja operativinim rizikom.

Kontinuirano usavršavanje Okvira je način za prevazilaženje problema sa rizikom in

frastrukture banke, u smislu:

kontinuiranog nadzora i provere procedura za održavanje i obnavljanje infrastruk

ture,

provere nivoa potrebnih rešenja i stalne edukacije zaposlenih,

provere postojećeg sistema odgovornosti u banci.

Možemo zaključiti da je izuzetno bitno da banka ulaže u informacione alate za meren

je, analizu i kontrolu rizika, odnosno da povezuje baze podataka koje koristi u svakodnen

vom poslovanju, kako bi raspolagala odgovarajućim izveštajima za donošenje odluka, ali i

sistemima za kontrolu.

5. OKRUŽENJE

Okruženje banke predstavljaju interne i eksterne komponente koje utiču na izloženost

banke operativnom riziku.

Ukoliko govorimo o internim komponentama okruženja, prevashodno mislimo na zapos

lene i menadžment. Stoga je obaveza svake banke da permanentno:

vrši edukaciju i lični razvoj zaposlenih u odnosu na izloženost operativnom riziku,

ali i

usavršava protoka informacija i komunikaciju u banci u oba pravca – odozgo na

dole i odozdo na gore.

Eksternu komponentu

okruženja čine kontakti banke sa trećim licima (klijentima,

konkurentima, regulatorima), opšta privredna situacija, kao i zakonski okvir. Pomenuti ek

sterni faktori se moraju stalno pratiti sa ciljem da se obezbedi neometani tok internog pro

cesa.

Opširnije o infrastrukturi kao komponenti okvira za upravljanje operativnim rizikom pogledati izvor:

Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2003., str. 4.

Opširnije o okruženju kao komponenti okvira za upravljanje operativnim rizikom pogledati izvor: Basel

Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 147.

213

Upravljanje operativnim rizikom

Definicija operativnog rizika

;

Okvir za upravljanje operativnim riz

;

ikom

Obuhvatnost definicije pojma opera

;

tivnog rizika

Zakonski rizik

;

Strategija upravljanja operativnim rizi-

;

kom

Politike upravljanja operativnim rizikom

;

Proces upravljanja operativnim rizikom

;

Merenje izloženosti operativnim riziku

;

Tretman operativnog rizika

;

Infrastruktura za operativni rizik u banci

;

Okruženje za operativni rizik u banci

;

PItANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE

LITERATURA

Bazel II Međunarodna saglasnost o merenju

kapitala i standardima kapitala, Udruženje
banaka Srbije, Beograd, 2007.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Amendement to the Capital Accord to

Incorporate Market Risks“, Manusscript,
January 1996.
Basel Committe on Banking Supervision:

„Credit Risk Modelling Current Practices
and Applications“, Manuscript, April 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:

„A New Capital Adequacy Framework“, con

sultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:

„Sound Practices for the Management and
Supervision of Operational Risk“, Februar

2003.

Basel Committee on Banking Supervision:

„International  Convergence  of  Capital
Measurement  and  Capital  Standards  –  A
revised framework“, Bank for International
Settelments, June 2004.
Bessis,  J.,  “Risk  management  in  banking

”

McGraw-Hill, 2002.
Vernimmen, P., „Corporate Finance – The

ory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd,

Chiehester, 2005.

Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima

banke prema Zakonu o bankama“, PRON

IKOM, Beograd 2006.
Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Anal

10.

iza i upravljanje bankovnim rizicima

“

, Mate,

2006.
Guidelines on Bank Wide Risk Manage-

11.

ment, Identification Quantification Aggre

gation Allocation Monitoring, ICAAP – Inter

nal Capital Adequacy Assesment Process,

OeNB&FMAA, Vienna, 2006.

Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla -

12.

Extreme Value Theory Approach for Mod

elling Operational Risk, Operational Risk

Modelling and Analysis, Theory and Prac-

tice“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004.
Matić V., „Operativni rizici“, Institut za

13.

poslovna istraživanja MBA, Beograd, 2008.
Hussain, A., „Managing Operational Risk

14.

in Financial Markets

“

, Butterworth/Hein

emann, Oxford, 2000
Cvetinović, M., „Upravljanje rizicima u fin

15.

ansijskom poslovanju

“

, Univerzitet Singi-

dunum, Beograd, 2008.

Chorafas, N.D., „Operational Risk, Control

16.

with Basel II – Basic principles and capital
requirements“, Butterworth Heinemann,
Oxford, 2004.

PRILOZI

218

Upravljanje rizikom

ORgANIZAcIJA I SIStEM UPRAVLJANJA

član 3.

Okruženje u kojem Banka posluje nameće potrebu implementacije odgovarajuće or

ganizacije i sistema za upravljanje rizicima. Banka obavlja internu procenu i merenje svih
trenutnih i potencijalnih rizika, te razvija metodologiju za njihovo smanjenje na što niži

nivo.

Funkcija aktivnog upravljanja rizicima pretpostavlja:

identifikaciju rizika,

analizu rizika,

merenje rizika,

kontrolu i nadzor rizika,

izveštavanje o rizicima,

izradu predloga mera i aktivnosti radi izbegavanja negativnih efekata rizika.

član 4.

Shodno Pravilniku o organizaciji Banke i Zakonu o bankama funkcija upravljanja riz

icima deo je posebne organizacione jedinice – Sektora upravljanja rizicima. Upravljanje,
nadzor, kontrola i izveštavanje o rizicima, osim rizika likvidnosti, obavlja se u okviru Sek

tora upravljanja rizicima. Rizikom likvidnosti u skladu sa politikom rada ALCO-a (

Assets

Liability Committee)

upravljaju tela definisana Politikom upravljanja likvidnošću, a za

datak Sektora upravljanja rizicima je kontrola iskorišćenosti uspostavljenih limita likvid

nosti i obaveštavanje o njima.

U okviru Sektora upravljanja rizicima formirane su organizacione celine odnosno

direkcije/odeljenja:

Direkcija upravljanja rizikom pravnih lica,

Direkcija upravljanja rizikom stanovništva,

Direkcija nadzora i izveštavanja,

Direkcija loših plasmana,

Odeljenje kontrole rizika Grupe.

član 5.

U smislu upravljanja, nadzora, kontrole i izveštavanja o rizicima koje se obavlja u okviru

Sektora upravljanja rizicima obavezna je kooperacija svih ostalih funkcija odnosno sektora
Banke. Odgovornost za operativne rizike snose sve organizacione jedinice u Banci.

219

Prilozi

cILJEVI, ZADAcI I ODgOVORNOStI

član 6.

Cilj upravljanja rizicima jeste identifikacija, procena, merenje i kontrola izloženosti

likvidnim, kreditnim, tržišnim, operativnim i ostalim rizicima radi efikasnog upravljanja
pozicijom izloženosti prema istim, a radi ostvarenja budžetiranih finansijskih rezultata i
povećanja ekonomske i tržišne vrednosti imovine i kapitala Banke, odnosno ostvarenja
njenih strateških ciljeva u skladu sa Poslovnom politikom Banke. Radi ostvarenja na

vedenog cilja Banka mora da ispuni i određene pretpostavke kao što su angažovanost
Uprave banke, pažljivo pripremljene politike i procedure, kvalitetni ljudski resursi, pouz

dane tehnologije, visok stepen integriteta podataka, i opšte postojanje svesti i kulture

pristupa rizicima od strane svih zaposlenih Banke.

Na osnovi navedenog, zadaci Sektora upravljanja rizicima obuhvataju sledeće:

Procena i merenje izloženosti Banke prema svim vrstama rizika,

Izrada analiza i izveštaja o visini pojedinih rizika, njihovim uzrocima i posledi-

cama,

Procena rizičnosti novih proizvoda,

Razvijanje i primena kvantitativnih modela za upravljanje rizicima kao eleme

nata u procesu poslovnog odlučivanja,
Praćenje parametara koji utiču na poziciju izloženosti Banke rizicima,

Izrada predloga limita izloženosti Banke po pojedinim vrstama rizika i njihova

kontrola,

Izrada procedura i politika za upravljanje rizicima u skladu sa važećom zakon

skom regulativom, zahtevima Oranž Grupe i posebnih potreba Banke.

Odgovornost za zadatke navedene u prethodnom stavu za svaku direkciju Sektora

upravljanja rizicima definiše se poslovima direkcija u skladu sa Pravilnikom o organizaciji
Banke i Pravilnikom o sistematizaciji Banke.

član 7.

Odgovornost svih funkcija odnosno sektora Banke je redovno, pravovremeno i tačno

izveštavanje o svim rizicima shodno delokrugu rada.

Direktori i zaposleni odgovorni su za pridržavanje propisanih zakonskih ograničenja i

internih akata, za blagovremeno i tačno izveštavanje Sektora upravljanja rizicima, kao i
za izveštavanje o svakom odstupanju od propisa, i drugih utvrđenih standarda i limita.

Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za redovno, pravovremeno i tačno

izveštavanje Upravnog odbora Banke, Izvršnog odbora Banke i ALCO (Asset Liability
Committee/Komitet za upravljanje aktivom i pasivom) o svim rizicima regulisanih ovom
Politikom.

221

Prilozi

bilansne pozicije po ročnosti i valuti (GAP analiza),

kretanje izvora sredstava i plasmana u određenom periodu,

strukturu aktive i pasive po različitim osnovama (ročnosti, sektorima, koncen

traciji i dr.),
novčani tok,

interni standardi likvidnosti,

rezerve likvidnosti,

potrebna izdvajanja rezervi likvidnosti u skladu sa važećim propisima i internim

aktima,
dnevni i kratkoročni planovi priliva i odliva novca,

iznos i period moguće nelikvidnosti,

mogući izvori finansiranja za premošćivanje likvidnosti.

član 11.

Sektor upravljanja rizicima je zadužen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvid

nosti kao i za definisanje rešenja kojima se kroz interni sisteme evidencije i izveštavanja
omogućava praćenje usklađenosti poslovanja sa uspostavljanim limitima za upravljanje
likvidnošću.

Politika upravljanja likvidnošću Banke, koja detaljnije objašnjava planiranje prili

va i odliva novčanih sredstava, odgovornosti i ciljeve, praćenje likvidnosti i donošenje
odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti, propisana je od

strane Sektora sredstava.

član 12.

Upravljanje likvidnošću vrši Odbor za upravljanje aktivom i pasivom – lokalni ALCO

odbor. Operativno upravljanje likvidnošću zadatak je Sektora sredstava koji vodi računa o
ispunjavanju zakonskih i internih kriterijuma likvidnosti, kao i za usklađivanje utvrđenih
nivoa likvidnosti.

član 13.

ALCO odbor na predlog Sektora upravljanja rizicima, uz saglasnost Sektora sredstava i

Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom, donosi limite za najznačajnije pokazatelje rizika
likvidnosti.

Izveštaje o pokazateljima likvidnosti izrađuju Direkcija računovodstva (propisani pokazate

lji i izveštaji od strane Centralne banke) i Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom. Izveštaji i
pregledi izrađuju se i dostavljaju u skladu sa Politikom upravljanja likvidnošću. Sumirani izve

štaj o pokazateljima likvidnosti izrađuje Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i dostavlja
ih OLC odboru (

Operating liquidity Committee)

, Izvršnom odboru i ALCO odboru.

222

Upravljanje rizikom

član 14.

Izveštaj o iskorišćenosti limita likvidnosti izradjuje Sektor upravljanja rizicima, te ga

dostavlja OLC odboru, Izvršnom odboru i ALCO odboru kao redovan izveštaj koji se izra

đuje minimalno dva puta godišnje a po potrebi i češće, naročito po utvrđivanju prekora

čenja propisanih i interno uspostavljenih limita.

KREDITNI RIZIK

član 15.

Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci.

Sektor upravljanja rizicima identifikuje, meri i procenjuje kreditni rizik prema kred

itnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci, kao i
prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja Banke. Identifikacija, merenje i
procena kreditnog rizika vrši se u skladu sa propisima Centralne banke, Kreditnim poli

tikama i

Politikom plasiranja

sredstava

, kao i svim procedurama i pravilnicima koje priz-

ilaze iz navedenih politika.

Sektor upravljanja rizicima u skladu sa propisima predlaže i revidira i posebne poli

tike i procedure kao što su

Procedura za identifikovanje i upravljanje lošom aktivom,

izveštavanje o kvalitetu kreditnog portfolija i, Procedura upravljanja rizikom zemlje.

član 16.

Sastavni deo kreditnog rizika jeste i valutno indukovani kreditni rizik odnosno rizik

od promene kursa dinara. On se javlja kod plasmana odobrenih u stranim valutama, ili
kod onih odobrenih uz valutnu klauzulu, u situacijama kada dolazi do znatnijeg pada
vrednosti domaće valute, gde se u tim slučajevima povećava izloženost Banke na osnovu
porasta vrednosti tih plasmana izraženih u domaćoj valuti.

Sektor upravljanja rizicima, u cilju merenja i praćenja ovog rizika, predlaže i stara se

o primeni

Metodologije za adekvatno identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji

proističe iz uticaja primene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i za način uprav-
ljanja tim rizikom.

član 17.

Ocenjivanje rizika klijenta (kreditnog rizika) bazira se na kreditnoj sposobnosti dužnika,

njegove urednosti u izvršavanju obaveza prema Banci, i na osnovu kvaliteta instrumenata
obezbeđivanja potraživanja banke, a u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija
bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnosti kapitala.

224

Upravljanje rizikom

član 19.

Rejting klijenta moguće je poboljšati na osnovu poboljšane ocene SANI indikatora,

smanjenih dana kašnjenja, kao i na osnovu dodatnih opisnih (lakše i/ili teže činjenice)

faktora.

Poboljšanje rejtinga klijenta na osnovu opisnih, odnosnih dodatnih faktora može da

izvrši Risk Manager u okviru Sektora upravljanja rizicima u obliku “expert opinion” koji

se nalazi u Votumu (kratka pisana forma koja odražava mišljenje Risk Manager-a o pred

metnom plasmanu).

Risk Manager u okviru Banke odgovoran je za rejting klijenta.

član 20.

Interna pravila Banke za određivanje i merenje kreditnog rizika, procedure za prime

nu utvrđenih postupaka i način merenja, kao i postupci za nadzor istih, definisani su

Kreditnim politikama i Politikom plasiranja sredstava.

Politikom plasiranja sredstava utvrđena su osnovna pravila za donošenje kreditnih

odluka, postupci i načini odobravanja kredita i ostalih plasmana, kao i načini i postupci

osiguravanja naplate svih potraživanja Banke, a sve u cilju smanjenja potencijalnih rizika

na prihvatljiv nivo uz maksimalnu profitabilnost Banke.

Kreditnim politikama

i drugim aktima definisanim unutar Kreditnih politika

obuhvaćeni

su postupci utvrđivanja i praćenja kreditne sposobnosti klijenata, korišćenje određenih

alata ocene, praćenje naplate, procena kvalitete kolaterala, kao i načela vrednovanja

preuzetih rizika kroz klasifikaciju plasmana i potencijalnih obaveza Banke.

član 21.

Direkcija nadzora i izveštavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima redovno priprema

izveštaje za Upravni odbor Banke o ocenama kreditnog rizika. Kvartalno se za Grupu pri

premaju izveštaji o kretanjima unutar portfolija Banke. Posebni izveštaji se pripremaju o

sumnjivim kreditima sa Ocenama rizika od 7 do R (pravna lica) i od C do R (stanovništvo),

sa izloženošću od preko 300 hiljada EUR (spisak klijenata koji imaju teškoće).

Preostala interna izveštavanja definisana su Politikom plasiranja sredstava.
Izveštavanja o kvalitetu portfolija koja definiše Centralna banka, u formi i rokovima,

rade se u Direkciji računovodstva.

KAMAtNI I DEVIZNI RIZIK, I OStALI tRŽIŠNI RIZIcI

član 22.

Tržišni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat Ban

ke usled efekata koje spoljni uticaji imaju na vrednost aktive, pasive i vanbilansne pozicije

Banke, a prouzrokovano je promenama cena odnosno kretanja na finansijskom tržištu.

225

Prilozi

Upravljanje tržišnim rizicima je deo ukupne strategije upravljanja aktivom i pasivom

Banke i kao takav u sebi sadrži kamatni rizik, devizni rizik i rizik hartija od vrednosti.

Banka detaljnije reguliše upravljanje tržišnim rizicima, područje nadzora i kontrole

izloženosti Banke tržišnim rizicima, odnosno aktivnog upravljanja istim

Procedurom up-

ravljanja tržišnim

rizicima

, a sve u cilju smanjenja ovih rizika na prihvatljiv nivo koji je

moguće kontrolisati i koji će Banci omogućiti povećanje dobiti i smanjenje rizika.

KAMATNI RIZIK

član 23.

Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled promene kamatnih stopa i predstavlja sastavni deo tržišnog rizika.

član 24.

Kamatni rizik u poslovanju banke može se posmatrati kroz strukturnu izloženost

bilansa Banke riziku kamatne stope i kroz operativnu izloženost banke riziku kamatne

stope preko svojih pozicija u instrumentima osetljivim na promene kamatnih stopa na

deviznom, novčanom i tržištu hartija od vrednosti (najviše obveznica). Ova vrsta rizika

nastaje kao posledica ročne neusklađenosti promena cena aktive i pasive Banke, tj. rezul

tat je neusklađenosti izvora i sredstava s obzirom na visinu i vrstu kamatne stope.

Cilj upravljanja kamatnim rizikom je osiguranje optimalne neto kamatne marže,

a samim tim i neto profita. Jedan od glavnih uzroka nastanka kamatnog rizika je:

nezadovoljavajući kamatni raspon, neusklađena kamatonosna aktiva i pasiva Banke,

neusklađena kamatno osetljiva aktiva i pasiva Banke, neusklađenost izvora i dugoročnih

plasmana, promena kamatnih stopa na tržištu, ročna neusklađenost primljenih fiksnih i

varijabilnih kamatnih stopa, promene u sklonostima klijenata.

član 25.

Shodno pomenutim vrstama izloženosti Banke prema kamatnom riziku Banka pri

menjuje različite metode merenja istog a u skladu sa Procedurom upravljanja tržišnim

rizicima, neke od njih su:

Utvrđivanje ukupne kamatne pozicije Banke,

Utvrđivanje razdoblja neusklađenosti s obzirom na visinu i vrstu kamatnih sto

pa na svaku postavljenu poziciju aktive i pasive Banke,
Utvrđivanje minimalne kamatne marže na svaku postavljenu poziciju aktive i

pasive, za grupe pozicije, kao i za ukupan bilans, sa uticajem na bilans uspeha,
Praćenje trendova kretanja kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom

tržištu i utvrđivanje dozvoljenih odstupanja od planova,
Obračun uticaja kamatnih šokova na neto kamatni prihod i na tržišnu vrednost

kapitala.

227

Prilozi

DEVIZNI RIZIK

član 30.

Devizni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski

rezultat i kapital banke usled fluktuacije kursa stranih valuta.

Banka u cilju zaštite od rizika eventualnih nepovoljnih međuvalutnih kretanja

kontroliše i prati otvorenost ukupne devizne pozicije, otvorenost u svakoj pojedinoj
valuti, kao i kretanje kursa domaće u odnosu na ostale značajne svetske valute.

Uzroci nastanka deviznog rizika su:

neusklađenost valutne strukture aktive i pasive banke (bilansna pozicija u

devizama i valutnoj klauzuli) i odstupanje od propisanih proporcija,
ročna neusklađenost valutne strukture aktive i pasive,

nedovoljna zaštita bilansnih pozicija mogućih promena kursa

ograničenja za konverzije pojedinih valuta,

poremećaji na tržištu.

član 31.

Banka utvrđuje, dnevno, mesečno i kvartalno, prema propisima Centralne banke,

devizni rizik. Odgovornost za sastavljanje i dostavu ovog izveštaja ima Direkcija

računovodstva.

Centralna banka propisuje način utvrđivanja i iskazivanja deviznog rizika definicijom

ukupnih rizičnih deviznih pozicija.

Pod ukupnom rizičnom deviznom pozicijom banke podrazumeva se zbir dugih i krat

kih otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i plemenitim metalima.

Pod otvorenom neto deviznom pozicijom banke podrazumeva se razlika između

potraživanja i obaveza banke u jednoj stranoj valuti ili plemenitom metalu, a može biti:

Otvorena duga pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stra

noj valuti veća od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti,
Otvorena kratka pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj

stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.

Otvorena neto devizna pozicija banke iskazuje se odvojeno za sledeća potraživanja i

obaveze: u dolarima (USD), u evrima (EUR), u švajcarskim francima (CHF) i eventualno
drugim značajnim valutama, zbirno u ostalim stranim valutama i zbirno u zlatu i ostalim
plemenitim metalima. U obračun otvorene neto devizne pozicije banke uključuju se i
potraživanja u dinarima, indeksirana deviznom klauzulom.

Dinarska protivvrednost potraživanja i obaveza u stranoj valuti utvrđuje se prema

zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke.

228

Upravljanje rizikom

Dinarska vrednost potraživanja u zlatu i drugim plemenitim metalima utvrđuje se

prema poslednjoj ceni fine unce zlata, odnosno drugog plemenitog metala utvrđenoj
na Londonskoj berzi.

Pod deviznom klauzulom podrazumeva se odredba sadržana u ugovoru kojom se

ugovorena dinarska vrednost vezuje za vrednost neke druge valute. Pri obračunu uku

pne rizične devizne pozicije banke, ne mogu se međusobno prebijati otvorene kratke i
duge pozicije po različitim valutama.

član 32.

Banka odnosno Direkcija upravljanja aktivom i pasivom koristi i druge, Procedurom

upravljanja tržišnim rizicima propisane metode merenja deviznog rizika.

član 33.

U slučaju prekoračenja limita izloženosti deviznom riziku, Sektor upravljanja rizicima

obavezan je da o tome obavesti direktora Sektora sredstava, kao i Upravni odbor kako bi
se utvrdile korektivne aktivnosti s ciljem što skorijeg udovoljavanja limitima izloženosti.

Sektor sredstava predlaže limite za održavanje deviznog rizika odnosno konkretnih

valutnih pozicija koji moraju biti u skladu sa propisanim i u skladu sa internim aktima.

Sektor upravljanja rizicima prati i kontroliše kretanje utvrđenih limita i po potrebi

predlaže reviziju istih minimum jednom godišnje a češće u slučaju većih poremećaja na
tržištu i internih promena u strukturi valutnih pozicija Banke.

član 34.

Izveštavanje o izloženosti banke deviznom riziku sprovodi se od strane Sektora up

ravljanja rizicima (probijanje i revizija limita i primene politika i procedura), Direkcije za
upravljanje aktivom i pasivom (interni i propisani limiti) i, Direkcije računovodstva u delu
propisanih pokazatelja i izveštaja prema Centralnoj banci.

Za kontrolu i praćenje planova i izveštavanje o ostvarenju planova odgovorni su Sek

tori poslova sa pravnim licima i sa stanovništvom, i Sektor sredstava. Navedeni sektori

ukazuju na sve pojave u poslovanju koje mogu uticati na valutnu (ne)ravnotežu o čemu
odmah obaveštavaju Sektor upravljanja rizicima.

Sektor sredstava je, pored već navedenog, odgovoran za utvrđivanje kratkoročnih

prognoza kretanja svih važnijih valuta i dnevno praćenje njihovog kretanja, kvalitetno
upravljanje valutnom strukturom bilansa, kao i za pridržavanje propisanih zakonskih
ograničenja i internih akata.

Sektor sredstava i Sektor upravljanja rizicima dnevno prate deviznu poziciju Banke i

ostale podatke iz propisanih izveštaja.

230

Upravljanje rizikom

član 38.

U okviru ovog rizika nalazi se i rizik ulaganja u druga pravna lica koji je dat ovom

Politikom član 44.

član 39.

Za upravljanje rizikom HOV odgovoran je Sektor upravljanja rizicima, a svi ostali sek

tori Banke, koji su ovlašćeni za preuzimanje ove vrste rizika, izrađuju planove kretanja
obima poslovanja sa HOV, planove prihoda po navedenim poslovima, i prate, analiziraju

i izveštavaju Sektor upravljanja rizicima o ostvarenim kretanjima.

Izveštaji iz stava 1 ovog člana dostavljaju se na zahtev Sektora upravljanja rizicima.
Izveštaj o limitima ulaganja u odnosu na kapital Banke u pojedina pravna lica izrađuje

i dostavlja Direkcija računovodstva prema propisanoj formi i rokovima.

Sektor upravljanja rizicima prati i razvija sistem upravljanja i merenja rizika vrednos

nih papira, u skladu sa Procedurom upravljanja tržišnim rizicima.

RIZIcI IZLOŽENOStI BANKE

član 40.

Rizici izloženosti prema jednom dužniku - odnosno definiciji povezanih lica datoj pro

pisima - su rizici za prihode i kapital Banke koji proizlaze iz potencijalne kreditne nespo-

sobnosti jednog dužnika, odnosno neispunjavanja obaveza tog dužnika po plasmanima
i s njima povezanim naknadama i kamatama u predviđenom iznosu i roku u skladu sa
ugovorom, čime bi se dovelo u pitanje samo poslovanje i stabilnost Banke.

Izloženost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stav

ki koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od
vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.).

član 41.

Banka razlikuje dve vrste izloženosti:

prema licu povezanom sa Bankom i

prema grupi povezanih lica koji se smatraju jednim dužnikom.

U okviru navedenih izloženosti uspostavljeni su od strane Centralne banke propisani

limiti:

limit koji određuje koja visina izloženosti u odnosu na kapital Banke se smatra

velikom izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica,
limit koje određuje maksimalnu izloženost Banke prema jednom licu il grupi

povezanih lica,

limit koji određuje maksimalnu izloženosti Banke prema jednom licu koje se

smatra licem povezanim sa Bankom,

231

Prilozi

limit koji određuje maksimalnu izloženost Banke prema svim licima povezanim

sa bankom,
limit maksimalnog zbira svih izloženosti koje se smatraju velikim izloženostima.

član 42.

Svi sektori Banke obavezni su da se pridržavaju ovih odredbi, a zadatak Sektora

upravljanja rizicima je stalna kontrola i nadzor Banke prema svakoj u prethodnom članu
navedenoj vrsti izloženosti i propisima utvrdjenim limitima.

Sektor upravljanja rizicima preventivno kontroliše limite izloženosti davanjem saglasnosti

na odobravanja plasmana koji ulaze u obračun izloženosti kao i projekcijama izloženosti u
odnosu na kapital na osnovu Budžeta Banke u skladu sa Poslovnom politikom Banke.

U slučaju rizika od probijanja limita izloženosti Sektori za poslovanje sa privredom i

stanovništvom, kao i Sektor sredstava, dužni su da postupe po nalogu Sektora upravlja

nja rizicima u smislu mera za smanjenje izloženosti (uspostavljanjem adekvatnog kola

terala, prodajom potraživanja i sl.).

član 43.

Direkcija računovodstva odgovorna je za kvartalno sastavljanje izveštaja o izloženosti

na način i u rokovima koje propisuje Centralna banka. Ovi izveštaji osnov su za kontrolu
poštovanja limita i izveštavanja u slučaju povećanja rizika izloženosti u kom slučaju je
Sektor upravljanja rizicima obavezan da, uz predložene mere, izveštaj dostavi Izvršnom
odboru Banke.

U kraćim rokovima izveštaje izrađuje Sektor upravljanja rizicima / Direkcija za nadzor

i izveštavanje.

RIZIcI ULAgANJA BANKE U DRUgA PRAVNA LIcA I U OSNOVNA SREDStVA

član 44.

Propisima su regulisani limiti ulaganja u odnosu na kapital banke:

u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru,

ukupna ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru u zbiru sa ulaganjima

u osnovna sredstva.

Ulaganjima se ne obuhvata sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od šest

meseci od dana sticanja tih akcija.

član 45.

Banka kroz budžet koji se postavlja za period od 3 godine, uz redovno tromesečno

ažuriranje i usklađivanje, u budžet ugrađuje i planira ovu, i sve druge izloženosti koje su
zakonski ograničene.

233

Prilozi

Osnova za uspostavljanje efikasnog i pouzdanog sustava upravljanja rizicima jesu tačne

i pravovremene informacije o svim relevantnim podacima i programska podrška za imple-
mentaciju adekvatnog modela za upravljanje rizicima.

S obzirom na postojeće stanje baze podataka i IT podršku u razvoju za sprovođenje anal

iza operativnih i drugih rizika, osnovna pretpostavka daljeg unapređenja i standardizacije
poslovanja sa propisanim zahtevima i standardima Grupe, je dalje tehnološko unapređenje
poslovnog procesa identifikacije, merenja i procene operativnih rizika.

član 50.

Banka u cilju premošćavanja nedovoljne tehničke odnosno informatičke podrške u up

ravljanju operativnim rizicima stavlja naglasak na primenu ekspertize i rada funkcija kojima
je jedan od ciljeva prevencija operativnih rizika: prvenstveno Služba interne revizije i Služba
usaglašenosti banke sa propisima (compliance).

Takođe, Banka kontinuirano radi na edukaciji zaposlenih u smislu prepoznavanja opera

tivnih rizika i izveštavanja o istim. Izveštavanje se sprovodi od svih funkcija / sektora ka Sek

toru za upravljanje rizicima, Službi interne revizije i Službi compliance koje dalje formiraju
izveštaje za Izvršni odbor i više nivoe upravljanja ako je potrebno.

RIZIK ZEMLJE

član 51.

Pod rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u

daljem tekstu: rizik zemlje) podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli nastati na fin

ansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog
lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla

tog lica.

Rizik zemlje obuhvata:

političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja gu

bitka zbog nemogućnosti naplate potraživanja banke zbog ograničenja utvrđenih
aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i sistemskih

prilika u toj zemlji,

rizik transfera, pod kojim se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja gubitka zbog

nemogućnosti naplate potraživanja iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta
zemlje porekla dužnika, i to zbog ograničenja plaćanja obaveza prema poveri

ocima iz drugih zemalja u određenoj valuti, utvrđenih aktima državnih i drugih
organa zemlje dužnika.

član 52.

Sektor upravljanja rizicima je odgovoran za procenu političkog rizika na domaćem

tržištu. U slučaju potrebe, Izvršni odbor Banke i Upravni odbor Banke će biti izveštavani o

političkom riziku Republike Srbije od strane Sektora upravljanja rizicima, uz pomoć ostalih

organizacionih delova Banke.

234

Upravljanje rizikom

Orange bank Amsterdam (Grupa) odgovorna je za procenu rizika zemlje i za sastavljanje

nacrta odnosnih primena koje se tiču ustanovljavanja rizika zemalja. Ocena rizika proizilazi

iz modela analize zemlje putem tabele konverzija, klasifikacije svake zemlje između 0 i 100.

Grupa stalno prati kreditni rizik zemalja kod svih zemalja u kojima su uspostavljeni rizici

zemalja i sprovodi blokiranja limita, smanjenja ili povećanja rizika.

Banka je obavezna da poštuje kreditni rizik zemalja bilo koje zemlje za koju ima rezervisan

limit. Banka može koristi analizu i izveštaje koje priprema Grupa.

član 53.

U cilju adekvatnijeg upravljanja ovim rizikom, Sektor upravljanja rizicima donosi Proce-

duru za upravljanje rizikom zemlje.

Ova procedura bliže definiše:

način identifikacije rizika zemlje i organ koji ga utvrđuje,

merenje rizika zemlje sa opisom metoda za tačnu i blagovremenu procenu tog

rizika,

način praćenja rizika zemlje analizom stanja u toj zemlji – zadužena lica u Orange

Grupi i lokalnom Sektoru za upravljanje rizicima koja prate aktuelna političko –

ekonomska kretanja u dotičnoj zemlji kao i tok izmena propisa u toj zemlji i tome

slično,

kontrolisanje rizika zemlje njegovim održavanjem na nivou prihvatljivom za rizični

portfolio Banke – kroz utvrđivanje limita izloženosti prema zemlji, uspostavljan

jem adekvatnog obezbeđenja plasmana i tome slično;

utvrđena ovlašćenja i odgovornosti za preuzimanje i upravljanje rizikom zemlje,

način informisanje nadležnih organa Banke o upravljanju ovim rizikom – forma

izveštaja i učestalost izveštaja, kojim organima Banke se dostavlja,

periodičnost preispitivanja funkcionisanja i unapređenja sistema upravljanja riz

ikom zemlje.

OStALI RIZIcI

član 54.

Ostali rizici predstavljaju ostale potencijalne događaje koje eksterni i interni faktori

mogu imati na dobit i kapital Banke, nastaju najviše zbog neusklađenosti poslovanja Banke

sa propisima, a čine ih:

strateški rizik ili rizik poslovne orjentacije,

rizik od sankcija regu

latornog tela,

rizik od finansijskih gubitaka,

rizik reputacija.

Strateški rizik ili rizik poslovne orijentacije je rizik za dobit i kapital koji nastaje kao pos

ledica neadekvatnih poslovnih odluka ili nepravilnog sprovođenja istih.

Rizik reputacije je rizik koji nastaje kao posledica negativnog javnog mnjenja što se može

odraziti na sposobnost Banke da uspostavi nove odnose ili usluge ili da nastavi s usluživanjem
kruga već uspostavljenih poslovnih odnosa.

236

Upravljanje rizikom

član 57.

Odgovorne funkcije / sektori Banke obavezni su da formiraju takve zahteve i predloge

za informatičku podršku koji će im omogućiti adekvatno praćenje svih navedenih rizika na
nivou funkcije / sektora, zavisno od njihove odgovornosti za upravljanje pojedinom vrstom
rizika koji su predmet ove Politike.

član 58.

Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za kontrolu svih limita uspostavljenih ovom Poli-

tikom kao i za definisanje rešenja kojima se kroz interni sistem evidentiranja i izveštavanja
Banke omogućava praćenje usklađenosti poslovanja sa uspostavljenim limitima.

Sve procedure koje proizilaze iz ove Politike, njihovo ažuriranje i prilagođavanje kako

zakonskim izmenama tako i internim potrebama Banke, dužnosti su Sektora upravljanja riz

icima.

Direkcija nadzora i izveštavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima odgovorna je za moni-

toring svih uspostavljenih limita i formiranje izveštaja definisanih ovom Politikom.

Sektor za IT i organizaciju odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema

Banke koji omogućava adekvatno formiranje, čuvanje i brz pristup bazi podataka i izveštajima
definisanim propisima i internim zahtevima funkcija / sektora Banke.

član 59.

Politika ostaje na snazi neodređeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnosti od

eksternih i internih promena na predlog Sektora upravljanja rizicima, a najmanje jednom
svake dve godine.

član 60.

Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke

vrši periodično usklađivanje predmetne politike.

Politika stupa na snagu i primenjuje se od 01.09.2006. godine.

Predsednik Upravnog odbora

Oranž banke a.d. Beograd

237

Prilozi

PRILOg BR. 2:

PRIMER POLItIKE cOMPLAINcE (USKLAđENOStI)

Na osnovu člana 83. Zakona o bankama (“Sl. glasnik RS”, broj 107/2005), nove Od

luke o načinu i uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke
i upravljanja tim rizikom (“Sl. glasnik RS” broj 86 i 89 / 2007) i člana 21. Statuta Oranž
banke a.d. Beograd, Upravni odbor Banke donosi:

POLItIKU UPRAVLJANJA RIZIcIMA USKLAđENOStI POSLOVANJA

BANKE SA PROPISIMA

(REGULATORY COMPLIANCE)

OSNOVNE ODREDBE

član 1.

Politika upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja banke sa propisima (u daljem

tekstu: Politika) predstavlja osnovni dokument kojim Oranž banka a.d. Beograd (u daljem
tekstu: Banka) propisuje principe, ciljeve i zadatke, odgovornosti i načine za identifikac

iju i praćenje rizika usklađenosti poslovanja Banke sa propisima, kao i za upravljanje tim

rizikom.

Osnovni cilj Politike je smanjenje rizika usklađenosti poslovanja Banke sa propisima

na najmanju moguću meru.

član 2.

Rizik usklađenosti poslovanja banke nastaje kada banka svoje poslovanje ne uskladi

sa zakonom, podzakonskim aktima, internim aktima Banke, procedurama o sprečavanju
pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim
običajima i poslovnom etikom Banke.

Pod rizikom usklađenosti poslovanja banke sa propisima podrazumevaju se:

rizik od sankcija regulatornog tela,

rizik od finansijskih gubitaka,

rizik reputacije.

Rizik od sankcija regulatornog tela nastaje ako Banka zbog neusklađenosti poslo

vanja sa propisima prouzrokuje nepravilnosti u svom poslovanju čija posledica može
biti preduzimanje određenih kaznenih ili korektivnih mera od strane regulatornog tela,
predviđenih zakonom.

Rizik od finansijskih gubitaka jeste rizik koji nastaje kao posledica iz svih rizika kojima

je Banka izložena u svom poslovanju, a naročito ako ne uskladi svoja akta sa propisima,
ali i zbog neodgovarajuće primene strategije i politika i procedura koje je propisala, od

nosno zbog upravljanja Bankom koje dovodi do finansijskog gubitka u poslovanju po bilo

kom osnovu.

239

Prilozi

član 6.

Izvršni odbor nadležan je za:

usvajanje izveštaja iz člana 5 u roku od 15 dana od prijema ovog izveštaja i

dostavu izveštaja Upravnom odboru u roku od 5 dana od usvajanja izveštaja,
obezbeđivanje implementacije Politike i staranje o njenoj doslednoj primeni,

kao i kontrolu njene primene u svim organizacionim delovima Banke,

kontrolu postupanja menadžmenta Banke po usvojenim preporukama Službe

Compliance,

izveštavanje Upravnog odbora o uspešnosti upravljanja rizicima compliance,

izveštavanje Upravnog odbora o svim materijalno značajnim propustima u up

ravljanju rizicima compliance,

davanje povratnih informacija Službi o prihvatanju preporuka,

formiranje adekvatne Službe Compliance, po veličini, organizacionoj i kvali

fikacionoj strukturi, obimu i vrsti poslova koje Banka obavlja, i obezbeđenje
potrebnih uslova nezavisnosti u radu Službe u skladu sa propisima i ovom Poli

tikom,
omogućavanje stalne edukacije i usavršavanja zaposlenih Službe Compliance.

član 7.

Menadžement Banke, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima

određena Pravilnikom o sistematizaciji Banke, odgovorni su za doslednu primenu ove
Politike, za uspostavljanje i razvijanje korporativne kulture i organizacije Banke na način
da se na svim organizacionim nivoima ističe značaj upravljanja rizikom compliance.

Menadžement Banke nadležan je da osigura da svi zaposleni razumeju svoju ulogu u

procesu upravljanja rizicima compliance kao i da budu potpuno uključeni u taj proces.
Rukovodstvo Banke je dužno da obezbedi potpunu informisanost svih zaposlenih, kao i

adekvatnu edukaciju zaposlenih u smislu principa, programa i metodologije upravljanja
rizicima compliance.

Lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima odgovorna su, svako u svom dome

nu, za poštovanje i primenu svih propisa koji regulišu rad banaka, kao i za identifikovanje
događaja koji mogu usloviti nastajanje ili povećanje rizika compliance.

Navedena lica takođe su obavezna da Službi Compliance prijave sve ustanovljene

događaje iz domena rizika compliance, a obavezna su i da postupe po nalozima Izvršnog
odbora odnosno po predlozima Službe Compliance za otklanjanje nepravilnosti ili za
smanjenje rizika koji mogu da dovedu do pojave nepravilnosti ili nezakonitosti u poslo

vanju Banke.

240

Upravljanje rizikom

PRINcIPI KONtROLE USKLAđENOStI POSLOVANJA BANKE SA PROPISIMA
Organizacija i nezavisnost

član 8.

U skladu sa Zakonom o bankama, Pravilnikom o oganizaciji i Pravilnikom o sistema

tizaciji Banke, Banka formira zasebni organizacioni deo u čijem je domenu detekcija,
praćenje i izveštavanje o rizicima compliance u skladu sa ovom Politikom i propisima
Centralne banke, i definiše prava i obaveze rukovodioca i drugih zaposlenih Službe kon

trole usklađenosti poslovanja sa propisima (u daljem tekstu: Služba compliance).

Služba Compliance, odnosno zaposleni Službe (u daljem tekstu: Saradnici), u dome

nu poslova i nadležnosti definisanih ovom Politikom, direktno su odgovorni Upravnom
odboru Banke.

član 9.

Sve funkcije Banke dužne su da poštuju princip nezavisnosti Službe compliance

odnosno dužne su da omoguće:

potpunu nezavisnost Službe od Izvršnog odbora i lica sa posebnim ovlašćenjima

i odgovornostima u Banci;
neposredno obraćanje Saradnika Izvršnom odboru Banke uvek kada se za to

ukaže potreba;
da Saradnici ne obavljaju rukovodeće, niti druge poslove iz delatnosti Banke,

osim poslova koji se odnose na vršenje funkcije kontrole usklađenosti poslo

vanja banke sa propisim u skladu sa ovom Politikom, a naročito da nemaju
ovlašćenja ni odgovornosti za obavljanje poslova, niti za pripremu akata i dru

ge dokumentacije koji mogu biti predmet kontrole;
da Saradnici samostalno odlučuju o izboru metodologije rada i načinu njene

primene.

član 10.

Rukovodilac Službe i Saradnici ne smeju biti stavljeni u situaciju koja bi mogla dovesti

do sukoba interesa pri obavljanju funkcije kontrole usklađenosti poslovanja banke.

član 11.

Služba je nezavisna i samostalna u svom radu, a time se podrazumeva njena nezavis

nost u odnosu na druge funkcije, čije poslovanje treba da ispituje i ocenjuje, kao i to da
svoje, zaključke preporuke i izveštaje formira bez bilo čijeg uticaja. Sledeći princip neza

visnosti, Služba Compliance ne može da učestvuje u obavljanju bilo kakvih operativnih
aktivnosti, koje bi kasnije mogle da budu predmet njene kontrole.

242

Upravljanje rizikom

Sve funkcije su dužne da obaveste Službu Compliance o svim novim ili izmenjenim in

ternim procedurama Banke koje se izrađuju nezavisno od Glavne procedure (instrukcije,
uputstva, pravilnike i tome slično) a koje su relevantne sa stanovišta compliance, kao i
da nove ili izmenjene procedure dostave Službi Compliance na obavezan pregled pre
konačnog usvajanja.

PRAVA I OVLAŠćENJA SLUŽBE

član 15.

Služba Compliance ima neograničeno pravo pristupa svim organizacionim delovima,

odnosno svim zaposlenima Banke, kao i pravo uvida u sva potrebna dokumenta i druge
baze podataka Banke.

Osim prava iz stava jedan Služba Compliance ima:

pravo da istraži moguće povrede usklađenosti poslovanja na sopstvenu inici

jativu u svim organizacionim delovima, funkcijama i procesima gde može doći

do pojave rizika compliance,

pravo da, uz saglasnost Upravnog odbora u pogledu troškova angažovanja,

zahteva angažovanje stučnjaka iz odgovarajućih oblasti za određena straživanja,

i to kako zaposlenih Banke tako i drugih lica koja nisu zaposleni Banke,

pravo da Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke slobodno

iznese nalaze sprovedenih kontrola i utvrđenih nepravilnosti,
pravo da se direktno obrati Upravnom odboru kada je to neophodno,

pravo da od svih zaposlenih Banke zahteva određene informacije i odgovarajuća

obrazloženja relevantna za rad i zaključke Službe compliance, kao i pravo
pristupa informacionim sistemima Banke koji sadrže podatke o njenom poslo

vanju a koji su relevantni za kontrolu koju vrši Služba compliance.

član 16.

Prilikom konstatovanja nepravilnosti, zaposleni Službe imaju pravo da, za utvrđena

odstupanja od propisa direktno zatraže usaglašavanje sa predmetnim propisom. Prilikom
konstatovanja povećanja rizika compliance i davanja predloga za smanjenje rizika, po
odobrenju predloga od strane Izvršnog odbora, predlog Službe Compliance prosleđuje

se kao direktan nalog za postupanje odgovornim funkcijama Banke.

član 17.

Uz odobrenje Izvršnog odbora Banke, Služba Compliance može da koristi usluge

ovlašćenih revizora, menadžment konsultanata, advokata i drugih profesionalnih ek

sperata. Ove usluge regulišu se ugovorom kojim mogu biti angažovana lica koja nemaju
finansijskih i drugih interesa u Banci. Rukovodilac Službe Compliance koordinira i vrši
nadzor nad radom ovih lica. Sam proces angažovanja lica van Banke vrši se u skladu

243

Prilozi

sa poslovnom politikom banke pod kojom Banka angažuje uslužne saradnike (odnos

no u skladu sa procesom angažovanja externih konsultanata kada toškovi angažovanja
prelaze 25.000,00 EUR).

Kontrola usklađenosti poslovanja sa propisima u filijalama i drugim organizacionim

oblicima Banke u inostranstvu

član 18.

Filijale i drugi organizacioni oblici Banke u inostranstvu dužne su da poštuju propise i

standarde Republike Srbije, kao i da Banku i Narodnu banku Srbije obaveštavaju o even

tualnim razlikama u tim propisima u odnosu na domaće propise i o standardima koji se

primenjuju.

ZADAcI I ODgOVORNOStI

član 19.

Osnovni zadatak Službe je da operativno asistira Upravi Banke u efektivnom upravl

janju rizicima compliance putem identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja
banke sa propisima, te da preventivno reaguje davanjem preporuka i predloga Upravi i
ostalim funkcijama banke u cilju smanjenja rizika na što niži nivo.

U cilju maksimiziranja osnovne uloge i zadatka Službe Compliance, Izvršni odbor

banke je dužan da obezbedi visok nivo kvalitetne saradnje izmedju drugih sektora /
službi i Službe Compliance.

član 20.

Služba compliance je dužna da prati izmene u zakonima, podzakonskim aktima i

internim aktima Banke, procenjuje njihovu međusobnu usklađenost i njihov uticaj na
poslovanje Banke. Osim usklađenosti sa propisima, procenjuje se i da li su akta usklađena
sa poslovnim običajima i poslovnom etikom Bankarskog poslovanja.

PROgRAM PRAćENJA USKLAđENOStI

POSLOVANJA SA PROPISIMA

član 21.

Konkretizacija načina identifikacije rizika usklađenosti poslovanja Banke definiše se

Programom praćenja usklađenosti poslovanja Banke.

Program izrađuje rukovodilac Službe compliance i dostavlja ga Izvršnom odboru i

Odboru za praćenje poslovanja Banke, a usvaja ga Upravni odbor.

245

Prilozi

PRILOg BR. 3:

PRIMER PROgRAMA cOMPLIANcE

Na osnovu člana 84. Zakona o bankama (“Sl. glasnik RS”, broj 107/2005), Odluke o

uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke i upravljanja tim
rizikom (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2007 i 89/2007 – ispravka), člana 21. Politike upravljan

ja rizicima uklađenosti poslovanja banke sa propisima i člana 21. Statuta Oranž banke
a.d. Beograd, Upravni odbor Banke donosi:

PROgRAM PRAćENJA USKLAđENOStI POSLOVANJA

BANKE SA PROPISIMA

(PROgRAM REgULAtORY cOMPLIANcE)

OPŠtE ODREDBE

Programom praćenja usklađenosti poslovanja sa propisima (u daljem tekstu: Pro

gram) bliže se definišu načini smanjenja rizika usklađenosti, identifikovanje i procena
rizika usklađenosti Banke.

Programom se utvrđuju:

obaveze izrade procedura i drugih internih akata Banke,

metodologija rada Službe compliance,

planirane aktivnosti, odnosno aktivnosti koje se definišu Godišnjim planom

rada,

načini i rokovi izrade izveštaja,

načini provere usklađenosti,

obuka zaposlenih Banke.

Obaveza sastavljanja procedura

Svi organizacioni delovi Banke obavezni su da propišu i redovno ažuriraju politike i

procedure čije je postojanje i sadržaj definisan propisima i internim aktima Banke, kao
i druge procedure koje su neophodne za tačno i efikasno izvršenje poslovnih zadataka
zaposlenih a kojima se smanjuju ili potpuno eliminišu rizici koji proističu iz poslovanja

Banke.

Interne procedure Banke moraju biti usklađene sa zakonom, podzakonskim aktima

i internim aktima, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom
etikom. Svaki interni akt Banke mora biti usaglašen sa svi relevantnim poslovnim funkci

jama koje će ga primenjivati u svom radu. Krajne sugestije, nakon usaglašavanja između

poslovnih funkcija daje Regulatory Compliance.

Interna akta koja usvaja uprava Banke (Izvršni ili Upravni odbor) moraju proći zvaničnu

proceduru usvajanja koju sprovodi Glavni Sekretar Banke. Interna akta koja samoinici-

jativno donosi Banka moraju biti doneta u skladu sa Glavnom (Master) procedurom

Banke koju donosi i propisuje Direkcija organizacije. Sva navedena interna akta podnose

246

Upravljanje rizikom

se na saglasnost Službi compliance pre konačnog usvajanja od strane nadeležnog or

gana Banke.

Metodologija rada

Identifikacija područja najvišeg rizika vrši se u sklopu rizika koji se smatraju rizicima

neusklađenosti poslovanja banke sa propisima, odnosno u sklopu rizika od sankcija reg

ulatornog tela, rizika od finansijskih gubitaka i reputacionog rizika.

Služba prati događaje koji mogu usloviti nastajanje navedenih rizika i daje preporuke

za izbegavanje datih događaja odnosno preporuke za smanjenje mogućnosti nastanka
datih događaja na najmanju moguću meru.

Rizici usklađenosti identifikuju se kontrolom i pregledom internih akata Banke, kao

i prethodnim procenama mogućnosti nastupanja rizika neusklađenosti usled izmena
propisa ili načina rada Banke – uvođenje novih proizvoda i usluga, izmene postojećih
proizvoda i usluga, primena novih načina sprovođenja poslovnih aktivnosti, uvođenje

nove poslovne prakse.

Regulatory compliance razmatra nove propise, izmene i dopune postojećih prop

isa, sagledava da li je potrebno da Banka donese nova interna akta ili izvrši izmene u
postojećim interim aktima kako bi se uskladila sa novinama i izmenama. Kod izmena
i dopuna propisa, Služba compliance upućuje preporuke funkcijama na koje se propisi
odnose, o potrebnim izmenama internih akata Banke.

Regulatory compliance periodično procenjuje važeća interna akta Banke, sagledavajući

njihovu međusobnu saglasnost, adekvatnost i primenljivost usvojenih procedura, potre

bu za dodatnim izmenama procedura, odnosno potrebu za novim (dopunskim) proce

durama i radnim instrukcijama kojima bi se povećao kvalitet rada i dala jasnija uput

stva zaposlenima o načinu postupanja u određenim poslovnim procesima ili posebnim
(rizičnim) situacijama.

Planirane aktivnosti

Rad Službe Compliance bazira se na izveštaju o Godišnjem planu aktivnosti.

Izveštajem o godišnjem planu aktivnosti

određuju se prioritetne aktivnosti procene

rizika usklađenosti, gde je stalni prioritet usaglašavanje sa propisima Centralne banke
koji se rangiraju po važnosti (uticaju koji mogu imati na poslovanje banke), kao i ostale
aktivnosti koje na osnovu identifikovanih rizika predlaže Služba Compliance.

Izveštaj se dostavlja Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke najkas

nije do kraja januara na način i u rokovima definisanim u članu 5 i 6 Politike upravljanja
rizicima usklađenosti poslovanja banke sa propisima.

Obavezna sadržina svakog Godišnjeg plana jeste identifikacija i procena glavnih rizika

usklađenosti sa predlozima za upravljanje tim rizicima. Ostale aktivnosti baziraju se na
procenama i predlozima Službe Compliance odnosno na ranije identifikovanim rizicima
usklađenosti od strane Službe i drugih organizacionih delova Banke.

248

Upravljanje rizikom

U slučaju da Služba od zaposlenih ne dobija povratne informacije o korektivnim

merama preduzetim po osnovu konstatovanih nepravilnosti i prihvaćenih predloga za

korekciju, isto se navodi u Godišnjem izveštaju uz napomenu o nepostojanju povratnih
informacija.

Izveštaj se dostavlja Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke najkas

nije do kraja decembra.

Poverljivost izveštaja i odnos sa eksternim kontrolnim organima

Svi zaposleni banke, koji imaju uvid u i pristup izveštajima i u drugom obliku pisanim

instrukcijama Službe Compliance, moraju poštovati princip poverljivosti informacija
kada je u pitanju prezentiranje izveštaja i instrukcija, ili dela sadržaja izveštaja i instrukci

ja, licima i organima van Banke. Navedeni izveštaji i instrukcije smatraju se poslovnom

tajnom Banke u skladu sa zakonom i drugim internim aktima Banke.

Izveštaji i druge pisane instrukcije Službe Compliance mogu postati javni samo uz

overeno odobrenje Izvršnog odbora Banke.

U postupcima eksternih kontrola poslovanja Banke od strane regulatornih tela, pri-

marnu odgovornost za saradnju kontrolnim organima imaju pravna i računovodstvena

funkcija Banke.

Služba Compliance nije nadležna niti ima ovlašćenje da istupa pred kontrolnim org

anima.

Osim ako propisima nije drugačije definisano, izveštaji i rad Službe Compliance nisu

predmet kontrole regulatornih tela koja kontrolišu poslovanje banaka. U suprotnom,
uvid kontrolnih organa u rad i dokumentaciju Službe Compliance može da ograniči samo
Upravni odbor, na predlog Izvršnog odbora Banke.

Načini provere usklađenosti

Sva usvojena interna akta Banke postavljaju se na intranet stranicu Banke. Regula-

tory Compliance ima uvid u sva interna akta Banke, mogućnost pristupa sadržini svih
procedura, te time i mogućnost kontrole svih procedura.

Svi zaposleni dužni su da prijave Službi Compliance svaku nejasnoću u internim akti

ma Banke ili sumnju da određena sadržina internih akta nije u saglasnosti sa propisima.
Svim zaposlenima je ostavljena mogućnost da se uvek obrate Službi compliance ako
smatraju da bi određen deo procesa definisan u procedurama mogao biti efikasniji i da
zatraže mišljenje compliance na dat predlog za poboljšanje.

Zaposleni Službe compliance imaju pristup publikaciji u kojoj se objavljuju propisi,

kao i programskoj podršci za arhiviranje sadržine, izmena i dopuna svih propisa.

Služba pravnih poslova dostavlja sve objave o donesenim novim i izmenjenim

postojećim propisima svim organizacionim delovima Banke. Služba compliance i orga

nizacioni delovi koji primenjuju određene propise uvek zajedno razmatraju efekat izme

na propisa na poslovanje Banke i potrebne izmene koje je neophodno da Banka unese
u svoja interna akta i način rada.

Poseban postupak se odnosi na procenu i vrednovanje samih akata banke i prop

isanih procedura gde se sagledava:

249

Prilozi

da li su doneta sva propisana akta i procedure,

da li su akta i procedure potpuna, jasna i da li su u saglasnosti sa Zakonom,

podzakonskim aktima, internim aktima Banke i međusobno.

Takođe se sagledava da li interna akta sadrže propisani minimum odredbi i koliko su

te odredbe u saglasnosti sa organizacionom strukturom i podelom poslova u Banci.

Posmatra se i da li su na osnovu usvojenih politika doneti programi operativnih za

dataka i aktivnosti: procedure, uputstva i druge vrste potrebnih instrukcija koje bliže
definišu sam proces rada.

Pored procene da li interna akta sadrže propisane načine poslovanja, propisane lim

ite i druga zakonom i podzakonskim aktima data ograničenja, u sklopu usklađenost sa
propisima prati se i da li su u svim aktima Banke definisane odgovornosti za:

sprovođenje utvrđenih akata poslovne politike Banke;

razvoj postupaka koji omogućavaju merenje i kontrolu rizika iz poslovanja

Banke;
uspostavljanje i stalno prilagođavanje organizacione strukture Banke;

staranje o efikasnom obavljanju zadataka i vršenju ovlašćenja poverenih za

poslenima;
utvrđivanje postupaka kontrole i praćenje njihove adekvatnosti i efikasnosti u

otklanjanju uočenih nedostataka;
sprovođenje izmena u aktima banke u skladu s mišljenjem eksternog revizora

koje je prihvatio nadležni organ banke, kao i u skladu sa preporukama drugih
kontrolnih institucija i strukovnih organizacija.

Takođe se sagledava da li je aktima Banke utvrđena odgovornost nadležnih organa

banke i lica s posebnim ovlaćenjima i odgovornostima u Banci za:

dosledno poštovanje principa dobrog poznavanja svih klijenata;

uspostavljanje visokih moralnih standarda u obavljanju svih poslova;

potpuno uključivanje svih zaposlenih u sprovođenje postupaka kontrole

usklađenosti poslovanja Banke sa propisima.

Posebno se razmatra i organizaciona struktura Banke i to sa sledećih aspekata:

da li banka ima obrazovane takve organizacione delove koji svojom veličinom,

nadležnostima, organizacionom i kvalifikacionom strukturom odgovaraju
obimu i vrsti poslova koje banka obavlja,
da li su kroz organizacionu strukturu, sistematizaciju poslova, ili nekim drugim

aktom banke, jasno definisani zadaci, ovlašćenja i odgovornosti organa, lica sa
posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i drugih zaposlenih u banci;
da li su jasno razdvojena ovlašćenja i odgovornosti zaposlenih na način da se

obezbedi efikasna kontrola rizika;
da li su organizacionom strukturom definisane vertikalne veze – veze odgovor

nosti, i horizontalne veze – veze koordinacije po aspektima poslovanja;

da li organizacioni delovi i pojedinci poštuju ove veze organizacije.

Posebni su postupci za ocenu i vrednovanje usklađenosti sa propisima kod sprečavanja

pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. Procenjuje se da li je Banka svojim
aktima utvrdila:

251

Prilozi

PRILOg BR. 4:

PRIMER KREDItNE POLItIKE BANKE

KREDITNE POLITIKE

Ove Politike stupaju na snagu po dobijanju saglasnosti Nadzornog odbora Oranž ban

ke a.d. Beograd (OBB) i primenjuju se od 01.01.2008.

I. SVRHA I cILJ

član 1.

Kreditne politike Oranž banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB, Banka) predstavljaju

osnovna pravila za utvrđivanje postupaka i načina odobravanja kredita kao i utvrđivanje
procedura obezbeđenja naplate potraživanja Banke.

Navedeni skup mera i pravila treba da smanji potencijalne rizike uz ostvarenje

zadovoljavajuće profitabilnosti za Banku.

član 2.

Svrha kreditnih politika je:

Utvrđivanje zajedničkih osnovnih principa i pravila (procedura) u procesu odo

bravanja, monitoringa i naplate kredita i drugih plasmana, kao i efikasno up

ravljanje rizicima;
utvrđivanje zajedničkih kriterijuma za ustanovljavanje kreditne sposobnosti

klijenata;
ustanovljavanje i razvoj zajedničke kreditne terminologije i zajedničkog sistema

za celu Banku i sve njene sektore;
utvrđivanje i održavanje definisanog nivoa koncentracije kredita shodno

izloženosti sektora i industriji klijenata, kao i koncentraciji prvih 100 klijenata;
preuzimanje zajedničkih principa, kao i instrumenata monitoringa i kontrole

procesa odobravanja, korišćenja i naplate kredita;
Započinjanje sastavljanja i razrađivanja dodatnih elemenata politika: pravila,

procedura, priručnika i drugih propisa neophodnih za uspešno sprovođenje i

kontrolu kreditnog poslovanja.

član 3.

Pridržavanje osnovnih principa obezbeđuje:

primenu metoda i poslovanja,

sastavljanje kvalitetnijih dokumenata,

kontrolu poslovanja,

kontrolu kreditnog rizika,

informacije o situaciji na tržištu i o rizicima.

252

Upravljanje rizikom

član 4.

Važan cilj kreditne politike, pored svega gore pomenutog, je da Banka bude veoma

kvalitetan i konkurentan subjekat na tržištu Srbije, uključujući segment inostranih klije

nata, ali ne zanemarujući kvalitet kreditnog portfolija i efikasnu kontrolu rizika.

Preduslovi za ostvarenje takvih ciljeva su:

motivisan napor i kompetentnost svih saradnika,

uspešna koordinacija i komunikacija,

aktivan i inovativan metod poslovne politike,

osnovno poznavanje tržišta i kreditne kulture,

stalno obrazovanje i sticanje novih znanja, u skladu sa zahtevima i mogućno-

stima klijenata;
usklađena politika formiranja cena orijentisana ka tržištu, međutim, uz odre-

đeno razmatranje formiranja cena prilagođenog rizicima .

Rezultat definisanih kreditnih politika treba da bude sve veći tržišni udeo i rastuća

efikasnost Banke.

II.DEFINIcIJA OSNOVNIH tERMINA

član 5

Iz razloga lakšeg praćenja i razumevanja Kreditnih politika, neophodno je definisati i

objasniti osnovnu terminologiju kreditnog poslovanja:

Kreditna politika

– grupa principa i osnovnih pravila za donošenje kreditnih

odluka i sličnog, takođe i implementacija, kontrola i naplata kredita i drugih
plasmana kao i kvalitetno upravljanje portfolijem;

Kredit

– sredstva koja Banka daje komitentu (klijentu), a on je u obavezi da ot

plati ugovoreni iznos u okviru utvrđenog roka dospeća i da otplati kamate i na

knade. U širem smislu, kredit se odnosi na sve vrste plasmana Banke kao što su

krediti, otkup hartija od vrednosti, eskont menice i čekova, otkup potraživanja,
kreditne kartice i slično, kao i potencijalne obaveze kao što su avali, garancije,
akreditivi, obveznice, učešća, akcije, limiti sredstava i slično (u daljem tekstu:
krediti).

Ocenjivanje

– izražava verovatnoću neizmirenja obaveze od strane komitenta

i koristi se za merenje i kategorizaciju stepena rizika neispunjenja obaveze.
Postojeći kolateral nema uticaja na ocenjivanje klijenata.

Kreditna sposobnost

– sposobnost otplate kredita od strane klijenta po tarifi

za kreditni ugovor u vezi sa iznosom i dospećem. Procena boniteta je osnova za
odobravanje kredita kao obavezna procedura.

Bonitet –

podrazumeva dobre rezultate (korisnika kredita) iz prošlosti, posto

janje poverenja, ugled i slično, kvalitet finansijskih izveštaja itd.

Kreditni rizk

– rizik od gubitka, rizik mogućeg neizmirenja obaveza klijenta pre

ma Banci. Ocena kreditnog rizika i stalni monitoring tokom kreditnog odnosa

254

Upravljanje rizikom

V. PRINcIPI ORgANIZAcIJE KREDItNOg POSLOVANJA

član 9.

Kreditno poslovanje se organizuje u četiri jedinice:

Sektor poslovanja sa pravnim licima,

Sektor poslovanja sa stanovništvom,

Sredstva,

Sektor upravljanja rizicima.

Pomenuti osnovni segmenti organizacije dodatno se dele na manje organizacione je

dinice unutar svakog sektora.

član 10.

Osnovni principi:

Stabilnost

Ne odnosi se samo na osiguravanje glavnice i kamate već i na kreditne procedure (npr.
proces odobravanja, sigurnost dokumenata, evidencija o dospeću, ali sve u smislu
celokupnog posla).

Brzina

Mora da se radi na konkurentnosti u svakodnevnom poslovanju, čime se zahteva pre

duzimanje mera za problematične kredite i brzina u procesu kreditnog posla putem
sprovođenja neophodnih koraka u redovnom dnevnom poslovanju Banke.

Profitabilnost

Zahtevi za stabilnošću sa poslovnog stanovišta ograničeni su profitabilnošću i nije do

zvoljeno da organizacija poslovanja košta više od njene dobiti.

Likvidnost

Krediti treba da se otplaćuju u gotovini u okviru dogovorenog roka dospeća.

Fleksibilnost

Ciljevi moraju biti izvodljivi čak i u situaciji kada se pojave određene poteškoće. Orga

nizacija mora biti u mogućnosti da se prilagodi potencijalnim promenama bez značaj

nih odstupanja od postavljenih ciljeva.

Neophodnost

Svaki postupak i aktivnost u našem poslovanju mora jednako da se radi shodno odre

đenim propisima kako bi se obezbedila jednoobraznost urađenog posla.

Smirenost

Svaka poslovna faza treba da se radi transparentno i mora biti laka za proveru. Između
svakih međusobno povezanih poslovnih segmenata procedura bi mogla da se uspori
kako bi se pronašle moguće greške i kako bi se ispravile.

Odgovornost

Odgovornost u procesu odobravanja deli se na odgovornost za dostavljanje informa

cija i odgovornost za odobravanje kredita kao i za kvalitet obezbeđenih informacija.
Takođe se definiše u drugim internim aktima Banke, dok se posebna pažnja usredsre

đuje na kvalitetne informacije.

255

Prilozi

VI. OSNOVNI PRINcIPI PROcEDURE ODOBRAVANJA KREDItA

član 11.

Opšti uslovi

Osnovni principi odobravanja kredita su stabilnost otplate kredita i kvalitet (profita

bilnost) kredita i drugih sredstava koji se dobija finansiranjem shodno sledećim princi

pima:

Finansiranje projekata koji su jedino dozvoljeni po Zakonu,

Temeljno poznavanje klijenta i transakcije,

Utvrđivanje svrhe kredita, očekivanja i moguće profitabilnosti,

Poznavanje situacije na tržištu i procena perspektive klijenta,

Analiza rizika/koristi od kredita,

Efikasno upravljanje i kontrolisanje kredita i efikasna naplata,

Stvaranje i vođenje kompletne dokumentacije odobravanja kredita.

član 12.

Da bi se ostvario i održao sigurniji kreditni portfolio i da bi se dobio minimalni rizik u

kreditnom poslu, ustanovljavaju se mere bezbednosti preko:

definisanja nivoa izloženosti i kreditnih limita;

pretpostavke za ocenjivanje klijenta;

definisanja kolaterala po vrsti i relevantnosti;

definisanja i utvrđivanje ovlašćenja odobravanja;

propisane kreditne dokumentacije i dosijea;

utvrđivanje procedura i nosioca za izuzetke odobravanja iz definisane politike;

definisanje politike formiranja cena.

član 13.

1. Kreditna izloženost i limiti

Kreditna izloženost i kreditni limiti definisani su eksternim (zakonskim) propisima i

internim propisima Banke.

Izloženost prema jednom licu neće obuhvatati potraživanja obezbeđena novčanim

depozitom, hartijama od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije ili neopozi

vom garancijom Republike Srbije ili nadležne državne institucije, ili drugi kolateral pro

pisan odlukom Narodne banke Srbije, do iznosa takvog kolaterala (Zakon o bankama i
drugim finansijskim organizacijama, Član 26 i 27, Odluka o bližim uslovima primene,
Službeni list RS).

To se ne odnosi na nivo odobravanja ili ocenjivanje klijenata.

257

Prilozi

Zahtev account manager (ličnog bankara klijenta u sektoru za poslove sa pravnim

licima/sektoru za poslove sa stanovništvom) i kreditno mišljenje Sektora za upravljanje
rizicima moraju da navedu odstupanja od kreditne politike i da obezbede informacije o
njihovom sadržaju ili pogoršanju za nosioca odlučivanja.

Nosilac odlučivanja u slučaju odobravanja mora da se poziva na svoje razloge.
Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da kontroliše izloženosti shodno Internim

ograničenjima koje ustanovljava Banka, a, takođe, i u slučaju njihovog premašivanja
Sektor upravljanja rizicima mora da obavesti Upravni odbor i Nadzorni odbor uz pred

log mera i postupaka koji će se preduzeti kako bi se ponovo dobile izloženosti u okviru
utvrđenih limita.

2. Ocenjivanje rizika klijenta

Sistem ocenjivanja rizika definisan je određenom internom regulativom Banke,

ternom regulativom o ocenjivanju rizika i rezervama.

3. Kolaterali

Cilj Banke je da uzme kvalitetne kolaterale koji su utvrđeni u

Katalogu kolaterala

(po

vrsti, likvidnosti, kvalitetu...).

4. Propisana dokumentacija i kreditni dosijei

Radi unificiranosti procesa odobravanja i procesa u kreditnom poslovanju, kako

bi se osigurao i održao kvalitet kreditnog poslovanja i celokupnog poslovanja Banke,
uključujući kvalitet kontrole, neophodno je koristiti standardizovanu kreditnu dokumen

taciju i dosijee.

Standardna forma i sadržaj kreditne dokumentacije i dosijea utvrđeni su Odlukom o

korišćenju kreditnih dosijea, a, takođe, i u Pravilniku za korišćenje kreditnih dosijea.

5. Politika formiranja cena

Banka sastavlja politiku formiranja cena imajući na umu sledeće faktore:

cenu refinansiranja,

ocenjivanje rizika klijenta,

rizik svakog plasmana,

kvalitet i likvidnost kolaterala,

nivo prihoda od kamata i naknada,

kamatne stope konkurenata.

Banka će stalno razvijati kreditnu ponudu u skladu sa sredstvima koje ima na raspola

ganju, imajući na umu zahteve i interese tržišta, vodeći brigu o kreditnoj ponudi konkure

nata. Cene će se formirati na način koji će obezbediti uspešne i profitabilne rezultate u

odnosu na konkurenciju.

Regulisanje tarifa

za svaki poslovni segment (pravna lica, stanovništvo, sredstva)

utvrđuje nivo kamatnih stopa i naknada, u skladu sa definisanim osnovama.

258

Upravljanje rizikom

Upravni odbor Banke može doneti odluku da se za određene klijente u Direkciji loših

plasmana ne obračunavaju redovna i zatezna kamata.

6. Utvrđivanje procedura i nosilaca ovlašćenja za odobravanje izuzetaka iz defini-

sane politike

Upravni i Nadzorni odbor (u delu u kom je njihova odluka neophodna), preko odo

bravanja posebnih propisa koji definišu i regulišu poslovanje, ovlašćeni su da utvrde
procedure i nosioce ovlašćenja za odobravanje izuzetaka od utvrđene politike.

VII. PROcEDURA PROcESA ODOBRAVANJA KREDItA

1) Segmentacija klijenata i proizvoda banke

član 14.

Banka odobrava kredite koji donose dobit.
Kriterijumi procene strukture i kvaliteta klijenata kojima se daju krediti koji donose

određeni prihod utvrđeni su u propisima NBS (Zakon o bankama), Internim propisima
ocenjivanja rizika i predmetnoj Politici.

član 15.

Segmentacija klijenata

Krediti se odobravaju:

1. u poslovima sa pravnim licima:

Mala i srednja preduzeća ,

Veliki i internacionalni klijenti,

Veliki klijenti grupe,

Javni sektor (vlada, opštine),

Projektno finansiranje,

Lizing (van Grupa banaka) i osiguravajuća društva.

2) u poslovima sa stanovništvom:

Građani,

Samozaposleni,

Zanatlije,

Mikro preduzeća.

3) Banke i druge finansijske organizacije

ciljni tržišni segmenti Banke su građani, mala i srednja preduzeća i zanatlije.

260

Upravljanje rizikom

3) Otplata i naplata kredita

član 19.

Procedure naplate utvrđene su internim propisima Banke – Procedure naplate za

određene poslovne segmente.

Kod masovnih vrsta proizvoda, procedure naplate utvrđene su posebnim internim

propisima Banke (procedure naplate za overdraft, kredite za obrtna sredstva i slično).

4) Kontrola kreditnog rizika

član 20.

Kontrola kreditnog rizika je jedan od osnovnih zadataka Sektora Upravljanja rizicima

i Uprave. Jedan od članova Uprave – koji nema odgovornost za tržište – odgovoran je za

kontrolu i monitoring celokupnog spektra rizika Banke.

Upravljanje rizikom je u obavezi da sastavi kontrolu za sve delove procesa odobra

vanja kredita i monitoringa kreditnog portfolija.

član 21.

Nivoi kontrole koja treba da se razvije su:

proceduralna kontrola u obradi kredita (rizici poslovanja),

kontrola kredita od strane Sektora upravljanja rizicima, čiji je zadatak preispi

tivanje kredita i kontrola portfolija, revidiranje adekvatnih rezervi za kredite
odnosno gubitke, po svakom klijentu i po celokupnom portfoliju (kreditni ri

zik);

kontrola putem integralnog informacionog sistema,

kontrola putem interne revizije i nadzora u Sektoru upravljanja rizicima (na

dzor i izveštavanje),
eksterna revizija (Narodna banka Srbije, revizori, akcionari).

član 22.

Kontrolisanje poslovnog kreditnog rizika:

Proceduralno:

svakodnevno poklapanje devizne pozicije,

sposobnost objašnjavanja prihoda i rashoda,

često sastavljanje bilansa stanja (bilans stanja, kvartalna statistika i drugi

periodični izveštaji ako je neophodno) ,

striktna kontrola novih proizvoda,

striktna kontrola nestandardnih (složenih) transakcija,

periodična kontrola korišćenih proizvoda (odobreni krediti i ostalo),

kontrola IT sistema (hardver i softver).

261

Prilozi

VIII. ZAVRŠNE ODREDBE

član 23.

Sektor upravljanja rizicima odgovoran je i ovlašćen da kreira i sprovodi uputstva za

rad radi preciznog utvrđivanja određenih procesa i aktivnosti upravljanja rizikom.

Najmanje jednom godišnje Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da vrši analizu

efekata kreditnih politika za prethodni period i, ako je neophodno, da usklađuje kre

ditne politike za naredni period.

Upravljanje rizicima je u obavezi da podnosi kvartalni izveštaj Upravi. Taj izveštaj o

rizicima se odnosi na politike rizika, odstupanja i daje određene predloge.

263

Prilozi

ZA MALA I SREDNJA PREDUZEćA

sekretarici DURP:

popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom),

stranicu sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica,

nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u

prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera):

SANI analizu (finansijska analiza dužnika) .

Samostalni stručni saradnici u prodaji dužni su dostaviti finansijske izveštaje
klijenta za najmanje dva poslednja obračunska perioda u Sektor upravljanja
rizicima (Odeljenje SANI analize putem faksa ili e-maila) gde se u roku od naj

više dva radna dana izrađuje analiza te se ista šalje (e-mailom) Samostalnom
stručnom saradniku u prodaji.
Samostalni stručni saradnik u prodaji dužan je da redovno prikuplja finansijske

izveštaje klijenta, i to:

zvanične finansijske izveštaje najkasnije 15 dana od zakonski predviđenog

roka za predaju finansijskih izveštaja ili obavljene revizije (u slučaju pos

tojanja revizije finansijskih izveštaja ista je jedino merodavna za izradu
analize),
po potrebi Sektora upravljanja rizicima probne finansijske izveštaje na

jkasnije 30 dana od isteka poslednje poslovne godine,

po potrebi Sektora upravljanja rizicima i periodične finansijske

izveštaje.

dopunu uz finansijske izveštaje za obračunske periode nakon posledn

jeg zvaničnog završnog računa,
poslovni plan / investicioni elaborat (putem e-maila ili faksa),

izveštaj o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti (procena putem e-

maila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod),
ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili

ovlašćenog lica u odlučivanju.

ZA VELIKA PREDUZEćA

sekretarici DURP:

popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom),

stranica sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica,

nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u

prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera):

SANI analizu (finansijska analiza dužnika) .

Samostalni stručni saradnici u prodaji dužni su da dostave finansijske izveštaje
klijenta za najmanje dva poslednja obračunska perioda u Sektor upravljanja
rizicima (Odeljenje SANI analize putem faksa ili e-maila) gde se u roku od naj

više dva radna dana izrađuje analiza te se ista šalje (e-mailom) Samostalnom
stručnom saradniku u prodaji.

264

Upravljanje rizikom

Samostalni stručni saradnik u prodaji dužan je da redovno prikuplja finansijske

izveštaje klijenta, i to:

zvanične finansijske izveštaje najkasnije 15 dana od zakonski predviđenog

roka za predaju finansijskih izveštaja ili obavljene revizije (u slučaju pos

tojanja revizije finansijskih izveštaja ista je jedino merodavna za izradu
analize) ,
po potrebi Sektora upravljanja rizicima probne finansijske izveštaje na

jkasnije 30 dana od isteka poslednje poslovne godine,

po potrebi Sektora upravljanja rizicima i periodične finansijske

izveštaje,

poslovni plan / investicioni elaborat (putem e-maila ili faksa),

revizorski izveštaj za najmanje dva poslednja obračunska perioda,

izveštaj o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti (procena putem e-

maila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod),
ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili

ovlašćenog lica u odlučivanju.

Zahtevi koji se odobravaju na nivou odlučivanja Profitni centar / Komercijalni
centar ne šalju se na odlučivanje Sektoru upravljanja rizicima.
Pre donošenja odluke na nivou Profitni centar / Komercijalni centar, Samostal

ni stručni saradnik u prodaji dužan je zatražiti potvrdu rejtinga za preduzeća
u pisanoj formi (e-mail) od DURP, ukoliko se radi o novom klijentu ili klijentu
čiji trenutni rejting nije u skladu s Internom regulativom o ocenjivanju rizika i
rezervama. U skladu sa rejtingom koji odredi Risk manager, Samostalni stručni
saradnik u prodaji upućuje kreditni zahtev na nadležni nivo odlučivanja.

3. Kreditni zahtev se dodeljuje Risk manageru koji analizira isti po materijalnoj i

formalnoj osnovi.

U procesu ocene kreditnog zahteva Risk manager može koristiti informacije

iz ostalih Sektora u Banci kao i informacije iz eksternih izvora. Risk manag-

er daje svoje mišljenje u roku od dva radna dana, ukoliko nema potrebe za
dodatnim informacijama i pojašnjenjima. Risk manager može insistirati na
dodatnim pojašnjenjima ukoliko to smatra potrebnim za donošenje odluke.
U tom slučaju kreditni zahtev se vraća Samostalnom stručnom saradniku u
prodaji, koji je dužan isti doraditi i ponovno poslati u DURP. Risk manager na

kon kompletne analize daje svoje mišljenje u kratkom obliku (Votum), osim u
slučaju donošenja odluke o zahtevu klijenta koji se tiču: a) plasmana sa pot

punim gotovinskim pokrićem; b) kratkoročnih činidbenih garancija u iznosu do
10.000 EUR i c) plasmana 100% obezbeđenih garancijom prvoklasne Banke,
kada se pozitivno mišljenje u vezi sa predmetnim zahtevom izražava potpi

som nadležnog nivoa odločivanja na strani 3 Kreditnog zahteva. Kompletno

primljenu dokumentaciju, zajedno sa potpisanim Votumom, Risk manager

prosleđuje sekretarici DURP.

Direktor DURP potpisuje odobrenje za nivo CC3.

266

Upravljanje rizikom

6. Nakon završenog procesa odlučivanja (potpisivanja od strane nadležnog

nivoa), sekretarica DURP prosleđuje odluku određenom Profitnom centru /
Komercijalnom centru (putem faksa). Zadatak Samostalnog stručnog sarad

nika u prodaji je da obavesti klijenta o odluci u pismenoj formi. U slučaju od

bijanja, obaveštenje se šalje u pismenoj formi bez spominjanja ocene rizika
i nadležnog nivoa odlučivanja. Prva stranica kreditnog zahteva (sa pečatom
ORIGINAL), stranica sa potpisom (Odluka) i VOTUM šalje se iz DURP Samostal

nom stručnom saradniku u prodaji koji je dužan istu priložiti u kreditni dosije i
čuvati je.

7. godišnje reodobrenje

Godišnje reodobrenje mora se vršiti za sve klijente najmanje jednom godišnje

u okviru Sektora poslova sa pravnim licima, i to u formi kreditnog zahteva. Pon-

ovno odobravanje podrazumeva analizu rizika klijenta, koja uključuje tekući
status ocene, sposobnost otplate, procenu kolaterala i pridržavanje odobrenih
limita, uslova otplate i odredbi ugovora.

8. Odstupanja od kataloga proizvoda

Ukoliko je reč o odstupanju od kataloga proizvoda u okviru Sektora poslova sa

pravnim licima, a u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostima za donošenje od

luka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima», nivo odlučivanja za kreditni
zahtev je Profitni centar / Komercijalni centar, a saglasnost na odstupanje od
kataloga daje Direktor Komercijalnog centra.

9. Izveštavanje

Kreditni zahtevi koji se odobre na nivou odlučivanja CC5 moraju se mesečno

dostavljati HA764 / OBA u skraćenoj verziji.

Izveštaji o odlukama za nivo CC1 moraju se dostavljati Sektoru upravljanja riz

icima (Direkcija nadzora i izveštavanja i Direkcija upravljanja rizicima pravnih
lica) jednom nedeljno za prethodnu nedelju (dostavljanje svakog ponedeljka
do kraja dana).

Dokumenti koji dodatno dopunjuju predmetnu proceduru su:

Pravilnik o nadležnostima za donošenje odluka u poslovima sa pravnim

licima i sredstvima,
Uputstvo o popunjavanju kreditnog zahteva,

Katalog kolaterala,

Interna pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi,

Kreditne politike.

267

Prilozi

PRILOg BR. 6.

PRIMER PRAVILNIKA O NADLEŽNOStIMA

ZA DONOŠENJE ODLUKA

ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD
UPRAVNI ODBOR
Br. 1430/2008-80/2
Datum: 01.12.2007. godine

Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Upravni odbor na svojoj 85.

redovnoj sednici održanoj dana 01.12.2007. donosi

PRAVILNIK O NADLEŽNOStIMA ZA DONOŠENJE ODLUKA

U POSLOVIMA SA PRAVNIM LIcIMA I SREDStVIMA

SADRŽAJ

1)  Nadležnosti donošenja odluka
2)  Ovlašćenja odlučivanja u okviru Nivoa odlučivanja
3)  godišnje ponovno odobravanje
4)  Limiti

  4.1) Limiti OBB
  4.2) Limiti Orange Grupe
  4.3) Sindicirani posao

5) Ostali propisi

5.1) Nadležnosti za izmenjene uslove
5.2) Izveštavanje

269

Prilozi

1. NIVOI ODLUčIVANJA

000 EUR

NIVOI ODLUčIVANJA

OBB

(NBS)

Rejting

Kreditni

odbor 5

(cc5)

Kreditni

odbor 4

(cc4)

Kreditni

odbor 3

(cc3)

Kreditni

odbor 2

(cc2)

Kreditni

odbor 1

(cc1)

Odobravanje kredita

novi zahtevi, godišnja

ponovna odobra

vanja, produžavanja,

povećanje limita i

premašivanje limita

1-3 (A)

4.500/1.500

2.500/800

1.000/350

300/100

50/15

4-5 (A)

4.000/1.300

2.000/650

750/250

200/60

50/15

6(A)

2.500/800

1.250/400

500/160

100/30

30/10

7(A)

1.000/350

500/150

250/80

50/15

---

8(B)

500/170

250/90

130/40

---

R1-R5

(V,g,D)

400/100

200**/70

100*/30

---

*/ Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije

loših plasmana

**/ Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgov

oran za upravljanje rizicima

Odobravanje kredita

sa gotovinskim kolat-

eralom/garancijama

ili hartijama od

vrednosti koje emituje

Republika Srbija (min.

100%)

U skladu sa klauzulom 1a/, dok se iznos na nivou

Kreditnog odbora 5

povećava za 33%

Odobravanje

sredstava u okviru

odobrenih limita

shodno nadležnostima

odlučivanja

Sredstva u okviru limita odobrava nivo CC1: Direktor Komercijalnog cen

tra/Vođa tima u Sektoru poslova sa pravnim licima (samo nosilac nivoa
odlučivanja CC2) + Stručni saradnik (Account Manager)

otpisi

Nivo

cc 5

do EUR 500 hilj. (podleže postojanju posebne rezerve)

jednokratna

produženja do 3

meseca podležu

nepromenjenoj oceni

klijenta

Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa odlučivanja shodno klauzuli
1a/ podleže obaveštavanju prvobitnog nivoa odlučivanja u vezi sa
produženjem.

Nivo odlučivanja za

izmenu

odobrenja koja

premašuju ukupni

limit za maks. 10 %

Povećati do sopstvenog nivoa odobrenja shodno stavki 1a, moguće je u
više tranši do maks. 10%.

) oslobađanje ili prom

ena kolaterala

Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa podleže nepromenjenom ili uvećanom
pokriću kolaterala

Objašnjenje iznosa limita:

levi iznos

‘/’ definiše ukupni bruto limit klijenta / grupe povezanih komitenata

za Orange Grupu, bez umanjenja po osnovu gotovinskog kolaterala ili državnih
obveznica / - garancija, bez saldiranja pozicija (netinga).

desni iznos

‘/’ definiše maksimalni blanko deo koji se računa shodno ,,Kata

logu kolaterala OBB”.

270

Upravljanje rizikom

OVLAŠćENJA ODOBRAVANJA U OKVIRU NIVOA ODLUčIVANJA

Ovlašćenja odlučivanja u okviru Nivoa odlučivanja definisani u sledećoj tabeli:

NIVO ODLUčIVANJA

OVLAŠćENJE ZA ODOBRAVANJE

Kreditni odbor 5

Članovi Izvršnog odbora OBB (min. dva Člana i to Član Izvršnog odbora zadužen

za poslovno područje i Član Izvršnog odbora zadužen za Rizike). U slučaju da je

odsutan Član Izvršnog odbora zadužen za Rizike ili Član Izvršnog odbora zadužen

za poslovno područje, odluku mogu doneti preostali Članovi Izvršnog odbora

(min dva Člana), ali samo u slučaju pozitivnog votuma i pozitivne preporuke

Direktora CRM/RM.

Kreditni odbor 4**

Član Izvršnog odbora zadužen za poslovno područje + Direktor Sektora upravl

janja rizicima

Kreditni odbor 3*

Direktor Sektora poslova sa pravnim licima + Direktor Direkcije upravljanja riz

icima pravnih lica

Kreditni odbor 2

Direktor Komercijalnog centra/Vođa tima u Sektoru poslova sa pravnim licima +

Viši stručni saradnik u Direkciji upravljanja rizicima pravnih lica

Kreditni odbor 1

Direktor Komercijalnog centra/Vođa tima u Sektoru za poslova sa pravnim licima

(samo nosilac CC2 nivoa odlučivanja) + Stručni saradnik (Account Manager)

Loši plasmani

*/Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših

plasmana

**/Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgovoran za

upravljanje rizicima

Svi nosioci odlučivanja moraju da se imenuju putem posebne odluke.

Osnovni principi u procesu odobravanja:

Svaka odluka mora da sledi

princip četvoro očiju,

što znači da bilo koju odluku

moraju da potpišu dva nadležna lica koja donose odluku (nosioci ovlašćenja za
odobravanje). Ukoliko nosioci odlučivanja ne mogu da dođu do jednoglasne
odluke, zahtev se mora prebaciti na sledeći viši nivo odlučivanja radi donošenja
konačne odluke. Nije moguće nikakvo dalje prebacivanje sa ove tačke.

Ukoliko lice koje donosi odluku ili njegov zamenik nije prisutan ili ukoliko je

odgovarajući nivo odlučivanja sporan, odluku mora doneti sledeći viši nivo
odlučivanja.
Na nivou odlučivanja CC5, CC4, CC3, CC2, CC1 – ovlašćeni nosioci odlučivanja

(tačka 2) imaju prava da imenuju

zamenike

koji mogu delovati u njihovo ime

i u skladu sa nadležnostima u klauzuli 1a. Pismeno ovlašćenje mora da se
aranžira sa odgovornim zamenikom generalnog direktora i direktorom za Up

ravljanje kreditnim rizicima u poslovima sa pravnim licima. Ovlašćenje mora
uključiti nivo nadležnosti,koji ne može premašivati 70% nadležnosti nosioca
odlučivanja.

272

Upravljanje rizikom

Limite za zemlje

odobrava Upravni odbor i treba da se potvrde i ponovo odobravaju

na godišnjem nivou.

Odobravanje limita za suverene zemlje zahteva prethodnu alokaciju limita od strane

Orange bank Amsterdam, Dir 764/Credit Risk Management International.

Pored toga, regulative koje su navedene u Osnovnim pravilima i Opštim smernicama/

Radnim uputstvima koja će se zaključiti između Oranž banke a.d. Beograd i Orange bank
Amsterdam, odnosiće se na segmente klijenata koji su banke, finansijske institucije koje su
deo bankarskih grupa, suverene zemlje.

Odobrenje u okviru limita za banke i zemlje

Limiti za banke:
Shodno utvrđenom limitu, Direktor Sektora sredstava/Direktor Sektora poslova sa

pravnim licima mogu da odobre sredstva u okviru limita (plasman i dospeće).

Shodno utvrđenom limitu, Direktor Sektora sredstava/Direktor Sektora poslova sa

pravnim licima mogu da odobre sredstva u okviru limita (plasman i dospeće). Nivo CC5
(Uprava) je ovlašćen da poveća limit do 10% tokom perioda od 2 meseca ako nije iskorišćen

limit klijenta na nivou OB Grupe.

3. gODIŠNJE PONOVNO ODOBRAVANJE

Godišnje ponovno odobravanje mora se vršiti za sve klijente čija je izloženost viša od

EUR 30 hiljada najmanje jednom godišnje.

Ponovno odobravanje mora da se prikaže u formi kreditnog zahteva i mora jasno da

se naznači.

Ponovno odobravanje podrazumeva analizu rizika klijenta koja uključuje tekući status

ocene, sposobnost otplate, procenu kolaterala i pridržavanje odobrenih limita, uslova, ot

plate i odredbi ugovora. Nivo odlučivanja je po klauzuli 1a.

4. LIMItI

4.1. Limiti OBB

Propisi koji se tiču procesa odobravanja plasmana sa visokim nivoom izloženosti prema

klijentima i prema licima u posebnom odnosu sa Bankom (shodno Zakonu o bankama)

definisani su u dokumentu ,,Kreditne politike”.

4.2. Limiti Orange grupe

U slučaju da klijent OBB ima izloženost prema OB Grupi (posebno klijenti holandskog

odeljenja), zahteva se mišljenje određenog AM kod drugog člana OB Grupe. Ako postoji

Ukupan globalni limit ili Limit Velikog klijenta Grupe (GLC), mora se zadovoljiti raspodeljen

deo za OBB. Raspodelu vrši Matični Account Manager (Parent Account manager (PAM)).

Takvi limiti se rade za klijente/grupe povezanih klijenata, koji su izloženi više od 1 članu OB

Grupe.

4.3. Sindiciran posao

Transakcije sa učešćem u riziku drugih banaka moraju imati adekvatna odobrenja svih

učesnika pre odobrenja.

OBB deluje sa sopstv

enim ovlašćenjem i odgovornošću. Između partnera se potpisuje

ugovor o učešću.

273

Prilozi

5. OStALI PROPISI

5.1. Nadležnosti za izmenjene uslove

Okolnost

Uslovi

Nadležnosti

(do nivoa CC5)

Izmena korišćenja sredstava

Bilo koja izmena

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Kamatne stope i uslovi/marža

Bilo koja izmena

ako izmena nije u skladu sa važećom

tarifom, odluka se mora potpisati u

skladu sa smernicama u uputstvu o

tarifi

Ugovoreni plan otplate

Bilo koja izmena

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Odobrenje da se načini zaduženje kod

drugih finansijskih institucija / odluka

da se načine druge obaveze

Ne podleže nikakvim

negativnim efektima

na sposobnost

servisiranja

Sve ostale izmene

Jedan nivo odlučivanja niže nego po

klauzuli 1a/

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Ugovorne izmene: smanjenje akcijskog

kapitala, otkup sopstvenih akcija,

ulaganja, opterećenje preko zaloge

sredstava, prodaja i uzimanje u

najam od strane prodavca, spajanja

i akvizicije, prodaja sredstava i

korišćenje prohoda od prodaje, otplata

i otkup obaveza itd.

Ne podleže nikakvim

negativnim efektima

na sposobnost

servisiranja

Sve ostale izmene

Jedan nivo odlučivanja niže nego po

klauzuli1a/

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Finansijske odredbe koje se odnose

na kapital, kamatno pokriće, pokriće

kolaterala, ograničenje ulaganja,

strukturu kapitala, koeficijent neto

duga/neto tokova gotovine, koeficijent

pokrića servisiranja duga itd.

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Izmene u vlasničkoj strukturi i/ili

kontroli institucija

Ne podleže nikakvim

negativnim efektima

na sposobnost

servisiranja

Sve ostale izmene

Jedan nivo odlučivanja niže nego po

klauzuli1a/

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Moratorijum i/ili restrukturiranje

obaveza u slučaju nesolventnosti ili

van slučaja nesolventnosti

U saradnji sa direkcijom loših plasmana

i nivou odlučivanja shodno 1a/

5.2. Izveštavanje

O svim izuzecima od Minimalnih standarda kredita na nivou odlučivanja CC5 treba

jednom mesečno podneti izveštaj kao što je opisano u Uputstvu za odobravanje kredita:

Minimalni standardi kredita.

Izveštaji o odlukama za nivo CC1 moraju se dostavljati Sektoru upravljanja rizicima

(Direkcija nadzora i izveštavanja) jednom nedeljno za prethodnu nedelju.

Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd

275

Prilozi

Tekući limit Grupe OBB: CSD

CSD CSD

Korišćenje OBB: CSD CSD CSD

NOVO OBB CSD CSD CSD

UKUPNI LIMIt gRUPE OBB: cSD cSD cSD

UKUPNI LIMIT GRUPE: CSD CSD CSD

UKUPNI LIMIt gRUPE: EUR EUR EUR

Svi iznosi u 000 cSD / 000 EUR

Kurs:EUR/CSD:

upisati kurs na dan izrade izveštaja

Napomene:

Dodaci: List o transakciji

strana

Rezime

strane

List o izloženosti / kolateralu

strana

Rezime o upravljanju rizikom likvidnosti (LRM)

strana

Dijagram grupe / dijagram projekta

strana

SANI rezime

strana

276

Upravljanje rizikom

Strana 3. Kreditnog zahteva:

UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA

Vlasništvo:

Pravni oblik:

pravni oblik organizovanja; Nominalni kapital: upisani

kapital na dan 31.12. poslednjeg obr. period; Akcionari: navesti

akcionare i % učešća u kapitalu preduzeća;

Poslovodstvo: navesti

ključne rukovodioce

Napomene: (npr. dodatne informacije u vezi sa vlasništvom)

Revizor Finansijskih izveštaja

: navesti revizora finansijskih izveštaja

Segment klijenta:

Corporate

Metod ocenjivanja:

Expert opinion

Industrija:

Delatnost

Šifra industrije:

Šifra delatnosti

Zakonski limit za
odobrenje kredita sa
31.12.2008. godine

Zakonski limit (max.
kredit 25% osnovnog
kapitala Banke)
EUR 10mil na dan
31.12.2008.
(Iznos se menja
kvartalno)

Interni limit kreditiranja
sa
31.01.2009.

3,0 mn EUR
Izuzetno 3,5 mn EUR

Uneti podatke o naplaćenim kamatama, naknadama, provizijama u odnosnim godinama

2006. godina

2007 . godina

2008. godina

Profitabilnost na

klijentu

(u 000 csd)

Tekući kreditni zahtev u saglasnosti je sa postojećim kreditnim politikama OBB

DA/NE

Napomene:

Razvoj limita (u 000 EUR) i razvoj ocenjivanja Grupe

2005. godina

2006. godina

2007. godina

2008. godina

Ukupni limit Grupe

Kurs

2005. godina

2006. godina

2007. godina

2008. godina

Ocena Grupe

Ukupni limit Grupe – uneti izloženost grupe po godinama
Kurs – uneti kurs na 31.12. odnosne godine
Ocena Grupe – uneti rating Grupe – OBB / NBS po godinama

1 Definicija shodno domaćoj praksi

278

Upravljanje rizikom

Strana 5 Kreditnog zahteva:

UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA

Obezbeđenje/ Instrumenti obezbeđenja transakcije (u 000 dinara):

U donju tabelu uneti kolateral samo za predmetni (novi) plasman

Vrsta obezbeđenja

NOVO (Po odobrenju)

nominalna vrednost

efektivna vrednost

A.a.

NOVO

šta je predmet

obezbeđenja
gde se nalazi

u čijem je vlasništvu

površina

Procenjena vrednost

ponder Procenjena vrednost x

ponder

Ukupno
Pokrivenost transakcije
kolateralom

% pokrivenost transak-
cije nominlanom vrednošću
kolaterala (ne može biti veća
od 100%)

% pokrivenost tran-
sakcije efektivnom
vrednošću kolaterala
(ne može biti veća od
100%)

Dodatne napomene:

Navesti: predmet procene, vlasništvo, površina, opis nepokretnosti i tržišna pozicija (da li
se nalazi u centru ili na periferiji, stambeni ili poslovni prostor itd.), ko je izvršio procenu
nepokretnosti i kada, vrednost procene, pokrivenost plasmana efektivnom vrednošću
kolaterala

- blanko menice,
- ovlašćenja za naplatu potraživanja preduzeća,
- lične menice vlasnika preduzeća.

279

Prilozi

Strana 6. Kreditnog zahteva:

UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA

REZIME KREDItNOg ZAHtEVA ZA IZVRŠNI ODBOR

A) NAZIV PREDUZEćA
1) Rezime zahteva i preporuka za transakciju -

Vrsta kredita, iznos, rok, kamata, namena, obe-

zbeđenje;

Preporuka za odobrenje (argumenti za odobrenje plasmana).

2) Zahtev -

Detaljno obrazložiti namenu kredita:

ukoliko je reč o kreditu za obrtna sredstva navesti za koja konkretno obrtna sredstva se

traži kredit, opravdanost iznosa kredita, od koga će se nabavka izvršiti, da li se sredstva
uplaćuju direktno na račun dobavljača, efekat na poslovanje. Kod kredita za obrtna sred-
stva opravdanost zahteva tj. iznosa se potvrđuje u tabeli za izračunavanje potrebnih obrt-
nih sredstava.
ukoliko je reč o investicionom kreditu obavezno navesti: ukupan iznos investicije, iznos

sopstvenog učešća klijenta (minimum 20%), iznos kredita (% učešća u investiciji). Takođe,
opisati investiciju i njene efekte na poslovanje klijenta, navesti za čega će se iskoristiti
sredstva kredita, a za čega sopstveno učešće klijenta. Treba insistirati da se sredstva direk-
tno uplaćuju na račun dobavljača, kako bi se obezbedilo namensko korišćenje kredita.

3) Opis preduzeća

A) TRAŽILAC KREDITA

- kada je preduzeće osnovano,

vlasništvo (navesti % učešće svakog vla-

snika u kapitalu preduzeća), koja je osnovna delatnost preduzeća, ukoliko delatnost preduzeća
obuhvata obavljanje više poslovnih aktivnosti navesti % učešće svake od njih u ukupnim priho-
dima (diversifikacija poslovne aktivnosti), ukoliko proizvodni program obuhvata nekoliko grupa
proizvoda navesti % učešće svakog od njih u poslovnim prihodima);

opisati tržište prodaje – di-

versifikacija prodajnog tržišta, odnosi sa najvećih kupcima, da li postoje zaključeni ugovori o po-
slovnoj saradnji (na koji rok, iznos i sl.), prosečan rok naplate potraživanja, rabati i sl.;

opisati

tržište nabavke – kakva je situacija na nabavnom tržištu, navesti glavne dobavljače, da li postoji
mogućnost supstitucije dobavljača, prosečan rok izmirenja obaveza, rabati i sl.;

na kom tržištu je

preduzeće prisutno (% domaće tržište, % ino tržište), tendencije širenja tržišta i sl.;

% učešća na

tržištu;

navesti glavne konkurente, njihovo % učešće na tržištu, prednosti i nedostaci preduzeća u

odnosu na ključne konkurente;

kod poljoprivrednih gazdinstava pažnju obratiti na sledeće:

obradive površine, da li je

zemljište u vlasništvu ili u zakupu, prinos po kulturama u prethodnim periodima, učešće
kultura u ukupnim prihodima, savremenost mehanizacije, da li klijent poseduje sopstvenu
mehanizaciju ili koristi usluge drugih, da li su usevi osigurani, koji % obradivih površina je
pokriven sistemima za navodnjavanje.

B) POVEZANO PRAVNO LICE / JEMAC

- kada je preduzeće osnovano,

vlasništvo (navesti % učešće

svakog vlasnika u kapitalu preduzeća),

koja je osnovna delatnost preduzeća

ostale informacije

po proceni account i risk managera.

281

Prilozi

Strana 8. Kreditnog zahteva:

UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA

4) Odnosi Banke sa preduzećem / kratka kreditna istorija

A) TRAŽILAC KREDITA

- od kada je preduzeće klijent Banke, dosadašnja kreditna istorija, da li je

klijent uredno izmirivao obaveze prema Banci; koji % prometa obavlja preko računa u OBB;

na šta se odnosi trenutno zaduženje (pojedinačno navesti sve plasmane, inicijalno odobreni i
preostali iznos plasmana, namena, rok dospeća);

iznos potražnog prometa u tekućoj i prošloj

godini; iznos prosečnog depozita u tekućoj i prošloj godini.

B) POVEZANO PRAVNO LICE / JEMAC

- od kada je preduzeće klijent Banke, dosadašnja kreditna

istorija, da li je klijent uredno izmirivao obaveze prema Banci; koji % prometa obavlja preko ra-
čuna u OBB;

na šta se odnosi trenutno zaduženje (pojedinačno navesti sve plasmane, inicijalno

odobreni i preostali iznos plasmana, namena, rok dospeća); iznos potražnog prometa u tekućoj
i prošloj godini; iznos prosečnog depozita u tekućoj i prošloj godini.

5) Finansijska analiza -

OPŠTA NAPOMENA:

U okviru finansijske analize (generalno – BU, BS) ne

treba konstatovati iznose iz finansijskih izveštaja (vidi ih svako ko pogleda SANI) ili promene u
apsolutnim vrednostima između dva obračunska perioda; bitno je da se obrazlože glavna rela-
tivna odstupanja nastala između dva obračunska perioda (npr. učešće materijalnih troškova u
prihodima u 2004 iznosilo je 86%, a u 2005. 72% - u tom slučaju potrebno je obrazložiti šta je
uzrokovalo manje opterećenje prihoda materijalnim troškovima za 14 procentualnih poena).

Bilans uspeha

- obrazložiti glavna odstupanja između dva obračunska perioda, obratiti pažnju na

promene u visini prihoda od prodaje, EBIT margin, EBITDA.

Bilans stanja

- obrazložiti glavna odstupanja između dva obračunska perioda.

Obratiti pažnju

na:

odnos stalne i obrtne imovine (kod trgovinskih preduzeća dominantna je obrtna, dok je

kod proizvodnih preduzeća ili u poljoprivredi dominantno učešće stalne imovine u ukupno
angažovanim sredstvima); ukoliko dolazi do povećanja potraživanja obrazložiti da li je to zbog
proširenja obima poslovanja (u tom slučaju napraviti vezu sa rastom prihoda od prodaje), zbog
produženja roka naplate potraživanje radi očuvanja konkurentske pozicije (u tom slučaju uka-
zati za koliko je povećan broj dana naplate potraživanja) i sl.;ukoliko je došlo do povećanja za-
liha naznačiti da li je to zbog proširenja obima poslovanja ili postoje problemi u plasmanu, da li
je promena rezultat očekivanih promena na tržištu (očekuje se povećanje cena repromaterijala
pa je preduzeće nabavilo veću količinu istog krajem godine) i sl.; ukazati na ročnu usklađenost
bilansa – da li preduzeće dugoročnim izvorima (sopstveni izvori, dugoročni krediti) finansira
stalnu imovinu (npr. ukoliko je kapitaliziranost 60%, a učešće stalne imovine u aktivi 48%, tada
je prisutna bilansna ravnoteža). Ukoliko se stalna imovina finansira iz kratkoročnih izvora di-
rektno je ugrožena likvidnost preduzeća. Ukazati na kretanje pokazatelja likvidnosti; ukoliko
dolazi do rasta obaveza prema dobavljačima obavezno ukazati šta je uzrok tih promena – da li
su ključni dobavljači produžili rokove kreditiranja, da li se i koji deo nabavki avansira i sl.

tokovi gotovine

Napomena: svako povećanje aktive (sredstava) predstavlja odliv, a svako povećanje pasive
(obaveza) predstavlja priliv u novčanom toku. U prvom slučaju preduzeće veže (troši) novčana
sredstva da bi povećalo svoja osnovna ili obrtna sredstva. U drugom slučaju povećanje obave-
za (npr. bankarskih. kredita) predstavlja povećanje raspoloživih sredstava za finansiranje
određenih potreba u poslovanju preduzeća – iz tog razloga utiče pozitivno na novčani tok.U
okviru analize tokova gotovine bitno je prvo ukazati da li je novčani tok iz poslovnih aktivnosti
pozitivan ili ne.

282

Upravljanje rizikom

Strana 9. Kreditnog zahteva:

UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA

Ukazati za finansiranje kojih namena je iskorišćen EBITDA u tekućem obračunskom periodu (uko-
liko su najveće negativne stavke u novčanom toku stavke Promena zaliha i Investicije u stalna
sredstva, tada treba konstatovati da je EBITDA u poslednjem obračunskom periodu u najvećoj
meri iskorišćen za nabavku (povećanje) zaliha i ulaganje u osnovna sredstva). Obrazložiti neto
novčani tok iz investicija – u šta je preduzeće ulagalo i na koji način su finansirana ta ulaganja:
da li iz sopstvenih izvora (u SANI to je pozicija Promene kapitala) ili pozajmljenih (u SANI to su
pozicije: Promena dugoročnih obaveza prema fin. Institucijama i Promena kratkoročnih kredita
prema finansijskim institucijama).

Finansijske projekcije

uključujući primarne izvore otplate:

Finansijske projekcije se prave za sve

dugoročne plasmane.
Projekcije se prave na sledeći način:

Prvo se projektuju prihodi od prodaje (količina x cena). Cene koje se koriste u projekcijama su

stalne na dan izrade projekcija, a rast količine proizvoda / usluga zavisi od trenda rasta u isto-
rijskim godinama i od očekivanih efekata investicije. Znači, realan rast prihoda u prethodnim
godinama i vrsta investicije određuju projektovani % rasta prihoda.
Zatim se projektuju troškovi na način da se preuzima % učešće troškova u prihodima iz pre-

thodnih perioda (ukoliko je učešće materijalnih troškova u prihodima u poslednjem periodu
75%, isti procenat će se primeniti i na projektovani prihod. Od ovog pravila se odstupa uko-
liko realizacija investicionog projekta omogućava smanjenje pojedinih vrsta troškova – npr.
investicija se odnosi na kupovinu poslovnog prostora što će omogućiti eliminisanje troškova
zakupa; u tom slučaju smanjiće se i učešće troškova poslovanja u prihodima u projektovanoj
godini – ili dovodi do povećanja troškova – npr. zapošljavanje novih radnika dovešće do
povećanja učešća troškova zarada u ukupnim prihodima.
Nakon projektovanja bilansa uspeha prelazi se na projektovanje bilansa stanja i to na način

da se preuzimaju koeficijenti obrta iz istorijskih godina.

EBITDA

– projektovani poslovni dobitak + projektovani troškovi amortizacije

Ostalo servisiranje duga – kamata

– kamata po drugim plasmanima (kod Oranž banke i drugih

finansijskih institucija)

Ostalo servisiranje duga – otplata

– glavnica po drugim plasmanima (kod Oranž Banke i drugih

finansijskih institucija)

Potrebe obrtnog kapitala

– razlika između obrtne imovine i kratkoročniih obaveza

CAPEX

– sopstveno ulaganje klijenta u stalnu imovinu

Servisiranje duga OBB – kamata

– kamata po predmetnom plasmanu

Servisirane duga OBB – glavnica

– otplata po predmetnom plasmanu

284

Upravljanje rizikom

Strana 11. Kreditnog zahteva:

UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA

6) Izloženost kod drugih finansijskih organizacija

Trenutna zaduženost kod drugih finansijskih institucija, iznos kredita, dospeće, potrebno

je da za svaki kredit raspolažemo sa planom otplate ili ugovor, overdraft, garancije itd.

7) Ključni rizici transakcije i olakšavajuće okolnosti

+
+
+
+

-
-

Potpisna strana

Datum ________

ČLANOVI KREDITNOG ODBORA ORANŽ BANKE A.D. BEOGRAD

Account manager

________________

Kreditni analitičar ___________________

Direktor KC _____________________

Direktor CRM ______________________

Direktor Sektora _________________

Direktor Sektora ____________________

za pravna lica ___________________

upravljanja rizicima__________________

Član IO nadležan

za privreduza____________________

za rizike ___________________________

Članovi Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd

___________________________________________

Članovi Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd

___________________________________________

____________________________________________

285

Prilozi

PRILOg 8.

PRIMER MINIMALNIh KREDITNIh STADARDA ODNOSNO

UPUtStVO ZA ODOBRAVANJE KREDItA

Uputstvo za odobravanje kredita pravnim licima Oranž banke a.d. Beograd :

MINIMALNI KREDITNI STANDARDI

Minimalni kreditni standardi su utvrđeni za sve klijente s prometom većim od EUR

500 hilj EUR. Svaki kreditni zahtev na CC5 nivou odlučivanja koji ne ispunjava Minimalne

kreditne standarde mora biti deo mesečnog izveštaja koji se prilaže Upravljanju rizicima

OB grupe i Upravljanju kreditnim rizicima Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu:

OBB).

1. Opšti zahtevi

Minimalni kvalitativni kriterijumi

Klijent je registrovan u Srbiji,

Finansijski izveštaji – klijent je u obavezi da dostavi finansijske izveštaje za

min. 2 godine (zvanični izveštaj na kraju godine) kao i preliminarni izveštaj,
Rizik industrije – shodno opštim pretpostavkama, ne očekuje se industrija

definisana u 3. poglavlju kao Ograničena industrija;
Blokiran račun – nije blokiran duže od 10 uzastopnih radnih dana ili ukupno

15 radnih dana u poslednjih 12 meseci,

Krivični dosije vlasnika,

Nema dospelih a neizmirenih potraživanja dužih od 60 kod OBB (u posledn

jih 12 meseci).

Dodatne kvalitativne pretpostavke

Dostavljanje finansija za sve ili izabrane članice grupe povezanih društava,

Istorijat vlasnika – lica ili društava koji kontrolišu klijenta,

Unakrsna garancija (cross guarantee) od svih ili izabranih članova grupe pov

ezanih društava,

Minimalni kvantitativni kriterijumi

Min. standard prihoda – bez negativne fluktuacije u prethodne 3 godine koja

je veća od 10%;
Min. standard dobiti – bez smanjenja margine dobiti veće od 10% (margina

operativnog i neoperativnog profita pre plaćanja kamate i poreza na prihod

(EBIT) i operativnog i neoperativnog profita pre plaćanja kamate i poreza na

prihod i pre odbijanja depresijacije i amortizacije) i pozitivna neto dobit;
Min. standard kapitala – min. kapital je 10 hilj. EUR; bez smanjenja kapitala

u poslednje 3 godine;

287

Prilozi

Napomena: Kreditni standardi dugoročnih kredita utvrđeni su DSCR, kapitalom /dugoročnim dugom i efektivnim pokrićem.
Efektivno pokriće kolaterala može nadoknaditi kapital/dugoročni dug sa izuzetkom od 30%.
* (EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi krediti osim
revolvinga i overdrafta) + kamata

Primer:

za rejting 4, ako je kapital / dugoročni dug 55%, pokriće kolaterala mora biti min. 65%.

Veliki klijenti - Kratkoročni plasmani (klijenti s prometom > EUR 10 mln EUR)

Rejting

Kratkoročni dug /

promet

Kolateral

(efektivno pokriće)

< 45%

min 20%

< 35%

min 20%

< 30%

min 20%

< 25%

min 30%

< 15%

min 30%

Napomena: Kreditni standardi za kratkoročne plasmane utvrđeni su raciom kratkoročni dug/promet. Povećanje ovog
racija od 10% prihvatljivo je samo kada je efektivno pokriće definisano u 3. koloni.

Dugoročni plasmani (klijenti s prometom > EUR 10 mln)

Rejting

DSCR

Kapital / Dugoročni

dug

Kolateral

(efektivno pokriće)

1,1x

100%

min 15%

1,1x

85%

min 30%

1,2x

80%

min 35%

1,3x

65%

min 55%

1,3x

60%

min 70%

Napomena: Kreditni standardi dugoročnih kredita utvrđeni su DSCR, kapitalom /dugoročnim dugom i efektivnim
pokrićem. Efektivno pokriće kolaterala može nadoknaditi kapital/dugoročni dug sa izuzetkom od 20%.
** (EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi krediti osim
revolvinga i overdrafta) + kamata

Primer:

za rejting 4, ako je kapital / dugoročni dug 65%, pokriće kolaterala mora biti min. 55%
* Za rejting 8, opšta preporuka je strategija izlaska.

288

Upravljanje rizikom

Posebni krediti
(projektno finansiranje za predgradnju, za prodaju, za iznajmljivanje i hotele)

Proizvodi

PREDGRADNJA

ZA PRODAJU

ZA IZNAJMLJIVANJE

hOTELI

Kapital

≥50%

≥20%

≥30%

Odnos sredstava uzajmljenih

za založenu imovinu i tržišne

vrednosti te imovine (LtV)

(izgradnja)

≤80%

≤70%

LtV(tržište)

≤65%

≤45%

EBITDA Margina(EBITDA/

godišnja glavnica)

>2x

Pokrivenost kamatom

≥5

DSCR

≥1,35

Hipotekarni krediti

Rejting

dodatni depozit u %

maks. iznos kredita

u 000 EUR

nominalno pokriće

1.500

1:2,5

10%

1.500

1:2,5

15%

1.500

1:2,5

20%

500

1:3

25%

500

1:3

3.Industrija

Industrije koje nisu ciljne:

Finansijsko posredovanje;

Nekretnine i izdavanje;

Javna administracija;

Brodogradnja

Ograničene industrije:

Svemirska;

Nuklearna goriva;

Tekstil i tekstilni proizvodi,

Ostale društvene usluge (9271 lutrija i druge aktivnosti klađenja) ,

Oružje i naoružanje;

290

Upravljanje rizikom

PRILOG 1

Shodno Kreditnoj politici OBB:

Interni limit kreditiranja odnosi se na klasu rejtinga i takođe uzima u obzir aspekt
kolaterala kako je utvrđeno u donjoj tabeli (iznosu u mil. EUR):

Ocena

Ukupna max. (grupna)

izloženost

Prihvatljiv izuzetak;

max. Limit

Uslov za prihvatljiv izuzetak

1 i 2

6,0

7,0

obezbeđeno > 50 % efektivno od
ukupne izloženosti

5,0

6,0

obezbeđeno > 60 % efektivno od
ukupne izloženosti

4,5

5,0

obezbeđeno > 70 % efektivno od
ukupne izloženosti

4,0

4,5

obezbeđeno > 80 % efektivno od
ukupne izloženosti

3,0

3,5

obezbeđeno > 90 % efektivno od
ukupne izloženosti

bi izuzetak bio prihvaćen u skladu sa matricom iznad, pored neophodne pokrivenos

ti kolateralom potreban je i jasan i racionalan razlog za odobrenje plasmana koji je
iskazan u Kreditnoj aplikaciji ili Votumu napravljen od strane CRM (corporate risk man

agement odnosno odeljenja za upravljanje kreditnim rizicima pravnih lica).
Plasmani klijentima koji su ocenjeni sa 5 i 6 bi u principu trebalo da su više kolaterali

zovani iz razloga manje upotrebe PD transfera kod ovih klijenata.
Kijentima ocenjenim sa 7 i 8 nove transakcije mogu se odobravati jedino na osnovama

utrživih kolaterala.
Izuzeci od ovog pravila su mogući u zavisnosti od olakšavajućih okolnosti vezanih za

određenu transakciju koje moraju biti jasno prikazane u kreditnoj aplikaciji.
Za klijente sa rejtingom R nije moguće odobravati nove plasmane.

Ciljna izloženost prema prvih 50 (koncentracija prvih 50) ne treba da premašuje 50%

od portfolija pravnih lica (izloženost banaka je isključena) kraj 2007; i 35% kraj 2009;
Udeo ukupne izloženosti ukupne izloženosti hipotekarnih kredita u okviru ukupnih

kredita stanovništvu ne sme da premašuje 40% kreditnog portfolija stanovništva.
Izloženost jednog sektora (industrije) u okviru ukupnih izloženosti prema preduzećima

ne sme da premašuje 25% portfolija pravnih lica.
Suma odobrenih izuzetaka iznad gore navedene prihvatljive izloženosti ne sme da

premašuje 10% ukupnog kreditnog portfolija Banke, imajući na umu maksimalnu doz

voljenu izloženost u Zakonu o bankama i Članu 13. stav 1 ovih Kreditnih politika;

291

Prilozi

PRILOG 2

Shodno Pravilniku o nadležnostima za donošenje odluka u poslovima sa pravnim

licima i sredstvima:

NIVOI ODLUčIVANJA

000 EUR

NIVOI ODLUčIVANJA

OBB

(NBS)

ocena

Kreditni

odbor 5

(cc5)

Kreditni

odbor 4

(cc4)

Kreditni

odbor 3

(cc3)

Kreditni

odbor 2

(cc2)

Kreditni

odbor 1

(cc1)

Odobravanje kredita

novi zahtevi, godišnja

ponovna odobravanja,

produžavanja, povećanje

limita i premašivanje limita

1-3 (A)

3.000/1.000

1.500/500

750/250

300/100

50/15

4-5 (A)

2.000/700

1.000/300

500/150

200/60

50/15

6(A)

1.000/400

500/200

200/70

100/30

30/10

7(A)

750/250

350/100

150/50

50/15

---

8(B)

400/200

200/75

100/30

---

R1-R5

(V,g,D)

300/100

100**/30

50*/15

---

*/ Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših

plasmana

**/ Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgovoran za

upravljanje rizicima

Odobravanje kredita sa

gotovinskim kolateralom/

garancijama ili hartijama

od vrednosti koje emi

tuje Republika Srbija (min.

100%)

U skladu sa klauzulom 1a/, dok se iznos na nivou

Kreditnog odbora 5

povećava za 33%

Odobravanje sredstava

u okviru odobrenih limita

shodno nadležnostima

odlučivanja

Sredstva u okviru limita odobrava nivo CC1: Direktor Komercijalnog cen

tra/Vođa tima u Sektoru poslova sa pravnim licima (samo nosilac nivoa
odlučivanja CC2) + Stručni saradnik (Account Manager)

otpisi

Nivo

cc 5

do EUR 500 hilj. (podleže postojanju posebne rezerve)

jednokratna produženja

do 3 meseca podležu

nepromenjenoj oceni

klijenta

Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa odlučivanja shodno klauzuli
1a/ podleže obaveštavanju prvobitnog nivoa odlučivanja u vezi sa
produženjem.

Nivo odlučivanja za

izmenu

odobrenja koja

premašuju ukupni limit za

maks. 10 %

Povećati do sopstvenog nivoa odobrenja shodno stavki 1a, moguće je
do maks. 10%.

) oslobađanje ili promena

kolaterala

Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa podleže nepromenjenom ili
uvećanom pokriću kolaterala

*Svaka ocena klijenta utvrđuje se u skladu sa IRR standardima OBB

293

Prilozi

TERMIN

DEFINIcIJA

garancije

Po garanciji, izdavalac se obavezuje da korisniku garancije izmiri obavezu po

dospeću ako treće lice ne ispuni tu obavezu, ako se zadovolje zahtevi utvrđeni

u garanciji.

Skladišnica

Skladišnica je sredstvo obezbeđenja koje izdaje javno skladište/magacin. Po

tvrđuje da je roba primljena za čuvanje u skladištima i da pripada strani koja

ju je tamo ostavila na čuvanje. Prenosiva je na banku, sa svim svojim pravima

(uključujući vlasništvo).

Depozit

(namenski depoziti)

Shodno ugovoru o depozitu, deponent deponuje određeni iznos kod banke, koji

služi kao obezbeđenje za određeni plasman banke.

Hartije od vrednosti

kupljene od banke ili

komisioni plasmani sa

garancijom banke

Shodno ugovoru o zalozi hartija od vrednosti ili komisionih plasmana, deponent

namenski zalaže prethodno navedene instrumente, koji služe kao obezbeđenje

za određeni plasman.

Polisa osiguranja

kredita

Vrsta osiguranja gde banka osigurava date kredite kod osiguravajućih društava

(osiguravača) ili drugih finansijskih institucija sa kojima je sklopila ugovore o

osiguranju, po kojima osiguravač mora da izmiri osigurana potraživanja prema

banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi.

Polisa osiguranja

NKOSK-a

Vrsta osiguranja gde banka osigurava potraživanja po osnovu stambenih kredita

kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, po kojima NKOSK

mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani do

gađaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi.

Polisa životnog

osiguranja (sa

likvidnom vrednošću)

Vrsta osiguranja gde se polisa životnog osiguranja određene osobe vinkulira u

korist banke. Vrednost koja se uzima je likvidna vrednost polise, odnosno vred

nost koja bi se dobila u slučaju aktiviranja polise.

Vlastita menica

Hartija od vrednosti kod koje se izdavalac (trasant) svojim potpisom obavezuje

da će sam kao glavni dužnik isplatiti poveriocu (remitentu) menični iznos.

trasirana menica

Hartija od vrednosti kod koje izdavalac (trasant) nalaže drugom licu (trasatu) da

plati menični iznos poveriocu (remitentu), a ako ga to lice ne plati, on sam će je

platiti. Trasiranu menicu mora akceptirati trasat.

trasirana vlastita

menica

Hartija od vrednosti kod koje izdavalac (trasant) sam sebe imenuje dužnikom

(trasatom) dakle «vuče» menicu na sebe. Takvu menicu mora akceptirati (pot

pisati na mestu akcepta) sam dužnik.

Avalirana menica

Menično jemstvo koje daje fizičko ili pravno lice da će ceo menični iznos ili jedan

njen deo biti isplaćen, a daje se potpisom na licu menice i to rečima

“per aval”

, „kao avalista“ ili

“ kao jemac”.

Ugovorno ovlašćenje

(Zakon o pl. Prometu)

Ugovorno ovlašćenje,čiji je zakonski osnov predviđen Zakonom o platnom pro

metu, predstavlja instrument obezbeđenja plaćanja kojim dužnik-pravno lice

ovlašćuje poverioca da u slučaju neizmiranja obaveze o dospelosti izvrši naplatu

iznosa dospele obaveze sa računa pravnog lica.

Administrativna

zabrana

Administrativna zabrana je dokument koji je overen i potpisan od strane poslo

davca, kojom dužnik daje saglasnost da se radi naplate potraživanja poverioca

zapleni deo njegove plate i da se direktno isplati poveriocu, na način određen

u tom dokumentu.

Barirani ček

Barirani ček predstavlja instrument kojim se obavljaju plaćanja bez upotrebe

gotovine. Plaćanja bariranim čekom dopuštena su samo na teret računa izdava

oca čeka. Barirani ček ne isplaćuje se direktno korisniku čeka, već samo u korist

računa koji se vodi kod pravnog lica koje obavlja poslove platnog prometa.

294

Upravljanje rizikom

KATEGORIZACIJA VRSTI KOLATERALA

Instrumenti obezbeđenja naplate plasmana

Kolaterali – nekretnine

poslovne zgrade

privatne kuće

stanovi

skladišni prostor

proizvodni pogon

poljoprivredno zemljište, zasadi i slično

građevinsko zemljište

Kolaterali – pokretnosti

oprema i mašine

zalihe

vozila

plovila

osnovno stado

Kolaterali – jemstva

jemstvo

lično jemstvo

korporativno jemstvo

garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – bezuslovna

garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – uslovna

jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije – bezuslovno

jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije – uslovno

jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih

vlada ili lokalnih vlasti – bezuslovno
jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih

vlada ili lokalnih vlasti – uslovno
jemstvo EIB i multilateralnih razvojnih banaka – bezuslovno

jemstvo EIB i multilateralnih razvojnih banaka – uslovno

Osiguranja – potraživanja i prava

cesije

zaloga na potraživanje

asignacije

preuzimanje duga

pristup dugu

polise osiguranja kredita

polisa osiguranja NKOSK-a

polise životnog osiguranja (s likvidnom vrednošću)

296

Upravljanje rizikom

1. K

OLA

tERALI – NEKRE

tNINE

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

A K

OLA

TERALA

razme

Evaluacija u % - efektivni %

eduz

eć

a, mikr

o pr

edu

ća,

eduz

etnici

ađani

Poslo

vne

zgr

ade

hip

a - z

alo

žno

o na ne

etnin

koje se s

tiče uk

njiž

bom

u z

emljiš

nim knjig

ama

et se

knjiž

i u C -

ter

etnom lis

tu)

vod

iz z

emljiš

nih

knjig

a ili

tas

a (k

ao dok

az vlasniš

ocena

ovlaš

nog

sudsk

veš

tak

koja

prih

tljiv

bank

u i

koja

že biti

tarija

60 dana

zalo

žna iz

va sudski

ena

šenje nadle

žnog suda o spr

edenoj

uknjiž

vod

zemljiš

nih

knjig

kojeg

vidljiv

spr

ođe

nje ob

ezbeđe

nja

polis

a osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 2

50%

atn

kuće

hip

a - z

alo

žno

o nad ne

etnin

koje se s

tiče uk

njiž

bom

u z

emljiš

nim knjig

ama

et se

knjiž

i u C -

ter

etnom lis

tu)

vod

iz z

emljiš

nih

knjig

a ili

tas

a (k

ao dok

az vlasniš

ocena

ovlaš

nog

sudsk

veš

tak

koja

prih

tljiv

bank

u i

koja

že biti

tarija

60 dana

zalo

žna iz

va sudski

ena

šenje nadle

žnog suda o spr

edenoj

uknjiž

vod

zemljiš

nih

knjig

kojeg

vidljiv

spr

ođe

nje ob

ezbeđe

nja

polis

a osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 1,

67%

ano

hip

a - z

alo

žno

o nad ne

etnin

koje se s

tiče uk

njiž

bom

u z

emljiš

nim knjig

ama

et se

knjiž

i u C -

ter

etnom lis

tu)

vod

iz z

emljiš

nih

knjig

a ili

tas

a (k

ao dok

az vlasniš

ocena

ovlaš

nog

sudsk

veš

tak

koja

prih

tljiv

bank

u i

koja

že biti

tarija

60 dana

zalo

žna iz

va sudski

ena

šenje nadle

žnog suda o spr

edenoj

uknjiž

vod

zemljiš

nih

knjig

kojeg

vidljiv

spr

ođe

nje ob

ezbeđe

nja

polis

a osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 1,

67%

Skladišni pr

tor

hip

a - z

alo

žno

o nad ne

etnin

koje se s

tiče uk

njiž

bom

u z

emljiš

nim knjig

ama

et se

knjiž

i u C -

ter

etnom lis

tu)

vod

iz z

emljiš

nih

knjig

a ili

tas

a (k

ao dok

az vlasniš

ocena

ovlaš

nog

sudsk

veš

tak

koja

prih

tljiv

bank

u i

koja

že biti

tarija

60 dana

zalo

žna iz

va sudski

ena

šenje nadle

žnog suda o spr

edenoj

uknjiž

vod

zemljiš

nih

knjig

kojeg

vidljiv

spr

ođe

nje ob

ezbeđe

nja

polis

a osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 2

50%

297

Prilozi

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

A K

OLA

TERALA

razme

Evaluacija u % - efektivni %

eduz

eć

a, mikr

o pr

edu

zeć

eduz

etnici

ađani

oiz

vodni

pog

hip

a - z

alo

žno

o nad ne

etnin

koje se s

tiče uk

njiž

bom

u z

emljiš

nim knjig

ama

et se

knjiž

i u C -

ter

etnom lis

tu)

vod

iz z

emljiš

nih

knjig

a ili

tas

a (k

ao dok

az vlasniš

ocena

ovlaš

nog

sudsk

veš

tak

koja

prih

tljiv

bank

u i

koja

že biti

tarija

60 dana

zalo

žna iz

va sudski

ena

šenje nadle

žnog suda o spr

edenoj

uknjiž

vod

zemljiš

nih

knjig

kojeg

vidljiv

spr

ođe

nje ob

ezbeđe

nja

polis

a osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 3

33%

Poljoprivr

edno

zemljiš

te,

zasadi i slično

hip

a - z

alo

žno

o nad ne

etnin

koje se s

tiče uk

njiž

bom

u z

emljiš

nim knjig

ama

et se

knjiž

i u C -

ter

etnom lis

tu)

vod

iz z

emljiš

nih

knjig

a ili

tas

a (k

ao dok

az vlasniš

ocena

ovlaš

nog

sudsk

veš

tak

koja

prih

tljiv

bank

u i

koja

že biti

tarija

60 dana

zalo

žna iz

va sudski

ovr

ena

šenje nadle

žnog suda o spr

edenoj

uknjiž

vod

zemljiš

nih

knjig

kojeg

vidljiv

spr

ođe

nje ob

ezbeđe

nja

polis

a osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 3

33%

33%

rađe

vinsk

zemljiš

hip

a - z

alo

žno

o nad ne

etnin

koje se s

tiče uk

njiž

bom

u z

emljiš

nim knjig

ama

et se

knjiž

i u C -

ter

etnom lis

tu)

vod

iz z

emljiš

nih

knjig

a ili

tas

a (k

ao dok

az vlasniš

ocena

ovlaš

nog

sudsk

veš

tak

koja

prih

tljiv

bank

u i

koja

že biti

tarija

60 dana

zalo

žna iz

va sudski

ena

šenje nadle

žnog suda o spr

edenoj

uknjiž

vod

zemljiš

nih

knjig

kojeg

vidljiv

spr

ođe

nje ob

ezbeđe

nja

polis

a osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 2

50%

299

Prilozi

A K

OLA

ERALA

DEFIN

ICIJ

PRA

E PRETPOS

VREDN

T K

OLA

TERALA

razme

aluacija u % - e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mikr

o pr

edu

zeć

eduz

etnici

ađani

Plo

vila

zalo

žno pr

o – k

ola

ter

al k

oji se s

tiče z

ključenjem spor

uma

ed sudom i upisom u

Regis

tar br

odo

izv

od iz r

egis

a plo

vila k

od nadle

žne lučk

e k

ape

tanije,

ocena

ovlaš

tenog

sudsk

veš

tak

–

tarija

dana, spor

um pr

ed sudom

rešenje

nadle

žne

lučk

kape

tanije

spr

edenom

kola

ralu

polisa osigur

anja u k

oris

t bank

1 : 2

50%

Osno

vno

ado

zalo

žno pr

o – obe

beđenje se

stiče

upisom u R

egis

tar

zalog

a a na osno

a o z

alo

izv

od iz poslo

vnih kniig

a ili z

apisnički k

ons

van popis

terinar

a potvr

da o z

stv

enom s

tanju živ

otinja

or o z

alo

rešenje APR o z

asniv

anju z

alog

polisa osigur

anja u k

oris

t Bank

1 : 3

33%

300

Upravljanje rizikom

3. K

OLA

tERALI – JEMS

STA

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VRED

T K

OLA

TERALA

razme

aluacija u % - e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mikr

eduz

eć

a, pr

edu

tnici

ađani

Jems

Fizičk

o lice

- je

mac se oba

zuje pr

ema po

ocu da će

ispuniti puno

važnu i dospe

lu oba

dužnik

o t

o o

vaj ne

učini,

mac je sup

sidi

jarni dužnik

or o je

tvu z

aklju

čen između po

rioc

a i

a sudužnik

Lično solidarno jems

o – jemac

pla

tac

Fizičk

o lice

solidarno g

tuje

a dug dužnik

a pr

ema njemu po

rilac ima is

ta pr

a k

i pr

ema dužnik

tj.odg

a po

veriocu k

gla

vni dužnik z

a celu oba

or o solidarnom

tvu z

aključe

n izme

đu

verioc

i jemc

sudužni

Korpor

ativno

solidarno jems

jemac pla

tac

avno lice solidarno g

tuje z

a dug dužnik

a pr

ema njemu po

rilac ima is

ta pr

a k

i pr

ema dužnik

tj.odg

a po

veriocu k

gla

vni dužnik z

a celu oba

or o solidarnom

tvu z

aključe

n izme

đu

verioc

i jemc

sudužni

ancija

anci-

jsk

og f

onda Srbije

FS)

– be

zuslo

vna

Po t

oj g

anciji,

S se oba

zuje

po g

anciji

da će izmiriti oba

zu po dospe

ću ak

o tr

eće

lice ne

ispuni oba

zu,

o su z

ado

volje

ni s

zah

vi utvr

đeni u g

anciji

- pismena izja

va o je

tvu

sa klauz

ulama «na pr

ziv» i «be

z prig

a»,

z doda

tnih uslo

1 : 1

100%

ancija

anci-

jsk

og f

onda Srbije

FS)

– uslo

vna

Po t

oj g

anciji,

S se oba

zuje

po g

anciji

da će izmiriti oba

zu po dospe

ću ak

o tr

eće

lice ne

ispuni oba

zu,

o su z

ado

volje

ni s

zah

vi utvr

đeni u g

anciji

pismena izja

va o jems

tvu,

uz ispunjenje

doda

tnih

uslo

pismena potvr

da GF

S-a

o name

nsk

om k

orišćenju

edit

o se k

tak

tir

1 : 2

50%

Jems

o R

epublik

Srbije i Nar

odne

Bank

e Srbije

- be

zuslo

vno

RS/N

BS solidarno jemči z

a dug dužnik

te pr

ma njima po

rilac ima is

ta pr

a k

ao i pr

ema

dužnik

or o solidarnom

tvu z

aključe

n izme

đu

verioc

a i je

doda

tnih uslo

1 : 1

100%

Jems

o R

epublik

Srbije i Nar

odne

Bank

e Srbije

- usl

ovno

RS/N

BS solidarno jemči z

a dug dužnik

te pr

ma njima po

rilac ima is

ta pr

a k

ao i pr

ema

dužnik

or o solidarnom

tvu z

aključe

n izme

đu

verioc

a i je

uz ispu

nje

doda

tnih uslo

1 : 2

50%

302

Upravljanje rizikom

4. K

OLA

tERALI – PO

tRAŽIV

ANJ

A I PRA

STA

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VREDN

T K

OLA

TERALA

razme

aulacija u % - e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mik

eduz

eć

eduz

etnici

ađani

cesije

Napomena:

cesije

eduz

eć

prih

tljiv

bonit

a, š

mor

a da po

tvr

di Sek

tor

za upr

avljanje

rizicima

enos potr

aživ

anja s

verioc

a na tr

eće lice (no

vog po

rioc

a) uključujući i

a spor

edna pr

(hipot

a, z

alog

o na

kama

te i sl.)

- Ug

or o cesiji skloplje

n između po

rioc

a i

eće

g lic

a (no

vog po

verioc

a),

uz oba

veš

nje dužnik

u o iz

šenoj ce

siji

apome

na:

- Dosadašnja pr

sa je

pok

ala da je u sluč

aju k

ada se

cesijom pr

enose spor

edna pr

a (hipot

hipot

na ak

cije) u samom ug

oru o cesiji potr

ebno pr

ecizno

finisa

ti pr

edme

osigur

anja i osno

vu njiho

vog s

tic

anja,

kao i klauz

ulu k

ojom se

vom po

veriocu na njeg

ime dopuš

ta uknjižba hi

pot

e/hipot

e na ak

je u s

vim

vnim r

egis

trima

- K

ada se cesijom pr

enose

spor

edna pr

a k

oja se

upisuju

u ja

vnim r

egis

trima, potpis ce

den

ta na ug

oru mor

a biti

en k

od ja

vnog be

žnik

1 : 2

50%

Zalog

a na

potr

aživ

anje

zalo

žno pr

o – obe

zbe

đe

nje

oje se s

tiče

upisom

u R

egis

tar z

alog

a a na

osno

vu Ug

a o z

alo

- vr

ednos

t potr

aživ

anja

- ug

or o z

alo

- R

eše

nje APR o upisu z

alog

1:2

50%

Asignacija

Napomena: Asignacije

eduz

eć

prih

tljiv

bonit

a, š

mor

a da po

tvr

di Sek

tor

za upr

avljanje

rizicima

Upućiv

anjem (asignaci

jom) jedno lice,

uputilac

(asignan

t) o

vlašćuje drug

lice,

upućenik

a (asigna

t) da

za nje

v r

ačun iz

ši ne

št

odr

eđenom tr

eće

m licu,

primaocu uput

a (asigna

tar),

a o

vog

a o

vlašćuje

to iz

še

nje primi u s

voje

ime. .

- Ug

or o asignaciji sklopljen izme

đu asignan

ta,

asigna

ta i

asigna

tar

1 : 2

50%

303

Prilozi

STA

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VREDN

T K

OLA

TERALA

razme

aulacija u % - e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mik

eduz

eć

eduz

etnici

ađani

euzimanje

dug

Dug se pr

euzima ug

vor

om izme

đu dužnik

i pr

euzimaoc

a na k

oji je

pris

tao po

verilac.

- Ug

or o pr

euzimanju dug

a izme

đu dužnik

a i pr

euzi

maoc

a dug

a uz saglasnos

t po

verioc

a (potpis po

verioc

a na

oru).

Pris

tup dugu

om u k

oji s

tupaju

verilac i tr

eće

lice

, k

ojim

se tr

eće

lice

oba

zuje

veriocu da će ispuniti

njeg

o potr

aživ

anje

dužnik

eće lice s

tupa u

oba

zu por

ed dužnik

- Ug

or o pris

tupu dugu sklopljen izme

đu po

verioc

a i

pris

tupaoc

a dugu.

Polise osigu

ranja kr

edit

Napomena:

Bank

a utvr

đuje i odo

a limit

za pojedina

osigur

ajuć

druš

a i dru

ge finansijsk

ins

titucije

a osigur

anja g

de bank

osigur

a plasmane k

osigur

ajućih druš

va i

drugih finansijskih ins

titu

ja k

oje su dužne ispuniti

oba

ze klijen

ta u sluč

aju

nas

tupanja osigur

anog

sluč

aja.

- Ug

or o osigur

anju sklopl

jen izme

đu Bank

e i

osigur

ajućeg druš

a ili drug

e finansijsk

e ins

titucije

osigur

anje

odr

eđenih vr

a k

redit

- Prija

va kr

edit

a osigur

ajućem druš

tvu,

odnosno finansi

jsk

oj ins

tituciji (uk

olik

o je

tak

o ug

eno)

- Osigur

ani iznos k

oji će se

uključiti na osno

vu kr

editnog

limit

a osigur

ač

1 : 1

90%

305

Prilozi

STA

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VREDN

T K

OLA

TERALA

razme

aulacija u % - e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mikr

eduz

eć

eduz

etnici

ađani

Hartije od vr

ednos

eduz

eć

koje se

kotir

aju na

tržiš

(ak

cije,

znice i

komer

cijalni

zapisi)

Zalo

žno pr

o na hartija

ma od vr

ednos

ti se s

tiče

upisom z

alog

e u Ce

alnom r

egis

tru hartija

od vr

ednos

ti na osno

a o z

alo

- Dok

az o vlasniš

tvu hartija od vr

ednos

oba

št

enje

Cen

alnog r

egis

a hartija od vr

ednos

ti ili potvr

da Sr

a uk

olik

o ih bank

a čuv

- in

formacija o vr

ednos

ti hartija od vr

ednos

ti na ofici

lnim tržiš

tima hartija od vr

ednos

ti (npr

. Be

ogr

adsk

a it

d.)

- Dok

az o spr

ede

nom upisu z

alog

e (oba

veš

nje

Cen

alnog r

egis

a hartija od vr

ednos

ti ili potvr

eds

va)

- Minimalno kv

art

alna pr

a z

vanične

ednos

1 :2

50%

Bank

gar

ancije

- be

zuslo

vne

Napomena:

Bank

a utvr

đuje

i odobr

va limit

e z

u bank

Bank

om g

anci

jom bank

a iz

valac

se oba

zuje pr

ema

korisnik

u g

ancije da će

mu z

a sluč

aj da mu tr

eće

lice ne

ispuni oba

zu iz

osno

vnog posla o dospeću

izmi

riti oba

zu. K

orisnik

gar

ancije dos

vlja i izja

da ug

orna oba

za nije

ispunje

na.

- Pisme

na g

ancija s klauz

ulama «na pr

vi po

ziv» i «be

prig

a»,

z dodanih uslo

- Osigur

ani iznos k

oji će se

uključiti na osno

vu k

ditnog

limit

a Bank

1:1

100%

Bank

gar

ancije

- uslo

vne

Napomena:

Bank

a utvr

đuje

i odobr

va limit

e z

u bank

Bank

om g

anci

jom bank

a iz

valac se

oba

zuje pr

ema k

orisnik

gar

ancije da će

mu z

sluč

aj da mu tr

eće lice ne

ispuni oba

zu o dospe

ću

izmi

riti oba

zu ak

o budu

ispunje

ni uslo

vi na

deni

u g

anciji.

- Pismena g

ancija,

uz ispunjenje doda

tnih uslo

- Osigur

ani iznos k

oji će se uključiti na osno

vu kr

editnog

limit

a Bank

1:2

50%

306

Upravljanje rizikom

STA

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VREDN

T K

OLA

TERALA

razme

aulacija u % - e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mik

eduz

eć

eduz

etnici

ađani

Hartije od vr

ednos

kupljene od bank

e il

komisioni plasmani

gar

anciju bank

Shodno Ug

oru o z

ozi

hartija od vr

ednos

ti ili

komisionih plasmana, de

ponen

t namjenski z

alaž

ethodno na

dene

ins

trumen

te k

oji služ

e k

osigur

anje

odr

eđenog

plasmana

- Ug

or o z

alo

zi hartija od vr

ednos

ti ili k

omi

sionih plasmana skloplje

n između Bank

e i

deponen

1 : 1

100%

5. OS

tALI INS

tRUMEN

tI OBE

Eđ

ENJ

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VRED

T K

OLA

TERALA

Razmer

aulacija u %-e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mikr

eduz

eć

a i pr

duz

etnici

ađan

Vlas

tit

a menic

(blank

Kod vlas

tit

e menice iz

valac (tr

asan

t) se s

vojim

potpisom oba

zuje da

će

sam k

ao gla

vni dužnik

ispla

titi po

riocu (r

emi

ten

tu) me

nični iznos

potpisana

nic

klauz

ulom

“be

ta”

- me

nična izja

va (o

vlaš

tenje k

oje

valac daje

veriocu k

o bi po

rilac bio u mogućnos

da je popuni u skladu sa odr

edbama pr

avnog

posla k

oji je bio t

eme

lj z

a iz

vanje menice

)

308

Upravljanje rizikom

STA

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VREDN

T K

OLA

TERALA

razme

aulacija u % - e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mik

eduz

eć

eduz

etnici

ađani

Hartije od vr

ednos

Republik

e Srbije i Na

rodne bank

e Srbije

Zalo

žno pr

o na hartija

ma od vr

ednos

se s

tiče upisom z

e u

Cen

alnom r

egis

tru harti

ja od vr

ednos

ti na osno

a o z

alo

- Dok

az o vlasniš

tvu hartija od vr

ednos

oba

veš

tenje Ce

ntr

alnog r

egis

a hartija od vr

nos

ti ili potvr

da Sr

eds

va uk

olik

o ih bank

a čuv

Dok

spr

edenom

upi

zalog

(oba

št

enje

Cen

alnog r

egis

a hartija od vr

ednos

ti ili pot

da Sr

eds

va)

- Minimalno kv

art

alna pr

a z

vanične vr

ednos

1 : 1

100%

Hartije od vr

ednos

zemalja OE

, njiho

vih

cen

alnih banak

a i nji

vih r

egionalnih vlada

ili lok

alnih vlas

U skladu sa z

onoda

stv

om drž

e u k

ojoj je

sediš

vaoc

a hartija

od vr

ednos

- U skladu sa z

onoda

om drž

e u k

ojoj je

sediš

vaoc

a hartija od vr

ednos

- Depo

zit k

oji se je

dino drži u OBB

- K

vart

alna pr

a z

vanične vr

ednos

1 : 1

100%

Hartije od vr

ednos

EIB

i multila

ter

alnih

raz

vojnih banak

U skladu sa z

onoda

stv

om drž

e u k

ojoj je

sediš

vaoc

a hartija

od vr

ednos

- U skladu sa z

onoda

om drž

e u k

ojoj je

sediš

vaoc

a hartija od vr

ednos

- Depo

zit k

oji se jedino drži u OBB

- K

vart

alna pr

a z

vanične vr

ednos

1 : 1

100%

Depo

zit (

namenski)

Shodno ug

oru o

depo

zitu de

pone

bank

e namjenski polaž

odr

eđeni no

vč

ani iznos

kod OBB k

oji služi k

obe

zbe

đe

nje odr

eđe

nog

plasmana bank

- Ug

or o de

zitu

- Uo

vor o z

alogu de

zit

a sklopljen između Bank

i de

pone

- Depo

zit k

oji se jedino drži u OBB

1 : 1

100%

309

Prilozi

KOLA

TERALA

DEF

ICIJ

PRA

E PRET

POS

VRED

T K

OLA

TERALA

Razmer

aulacija u %-e

fek

tivni %

eduz

eć

a, mi

eduz

eć

a i

eduz

etnici

ađan

valir

ana menic

nično jems

o k

oje daje fizičk

ili pr

avno lice

da će ce

o iznos men

ice ili je

dan njen de

o biti isplaće

a daje se

potpisom na licu menice i

čima

“pe

r aval”

ili

“

kao

mac”

- potpisana me

nic

a sa klauz

ulom “be

ta”

cep

t ak

radi

sir

anoj ili vlas

tit

oj tr

asir

anoj me

nici

- menična izja

va (o

vlaš

nje

oje

valac daje po

riocu k

o bi

verilac bio u mogućnos

ti da je

popuni u skladu sa odr

edbama

avnog posla k

oji je bio t

emelj z

vanje me

nice)

- potpis jemc

a na li

cu me

nice

ispod

oznak

e «pe

r a

val» ili «k

ao jemac»

orno o

vlašćenje

orno o

vlašćenje,

čiji je z

konski osno

v pr

edviđen Z

onom

o pla

tnom pr

ome

tu,

eds

vlja

ins

trume

nt obe

zbeđenja plać

anja

kojim dužnik

-pr

avno lice o

vlašćuje

verioc

a da u sluč

aju ne

izmir

anja

oba

o dospe

los

ti iz

ši napla

iznosa dospe

le oba

ze sa r

ačuna

avnog lic

- dužnik iz

daje o

vlašćenje u dv

primerk

a i podnosi ih s

vojoj banci

na o

veru,

jedan prime

rak

adrž

bank

a dušnik

a a drugi dužnik uruču

veriocu

- k

ada oba

za dospe z

a plać

anje po

verilac o

vaj primer

ak o

vlašćenja uz

nalog z

a napla

tu podnosi banci duž

nik

a r

adi napla

te sa r

ačuna dužnik

administrativna

zabrana

Administrativna zabrana je

overeni dokument koji potpisuje

poslodavac, kojom dužnik daje

saglasnost da se radi naplate

potraživanja poverioca zapleni

deo njegove plate i da se direk-

tno isplati poveriocu, na način određen u tom dokumentu.

Dokument koji overava posloda

vac i zaposlen

edsednik Upr

avnog odbor

a Or

anž bank

e a.d. B

eogr

311

Prilozi

Bilans stanja

(svi se podaci iskazuju u apsolutnim te relativnim iznosima):

Stalna sredstva (posebna informacija o kapitalnim ulaganjima),

Obrtna sredstva (posebna informacija o dugoročnim tj. trajnim obrtnim

sredstvima),
Kapital,

Obaveze (posebna informacija o dugoročnim obavezama),

Bilansna suma,

Dinamični ekonomski razvoj kapitala,

Vanbilansne stavke.

Obračun novčanih tokova

- Obračun novčanog toka daje informacije o

novčanim prilivima i novčanim izdacima u određenom obračunskom razdoblju
sa ciljem utvrđivanja sposobnosti privrednog subjekta u ispunjenju obveza

prema Banci.

Obračun novčanih tokova prema MRS-u 7 dinamički je prikaz

novčanih tokova u određenom vremenskom periodu. Sastavni delovi su:

Novčani tok iz tekućeg poslovanja (obuhvata novčane tokove koji proizlaze

iz bilansa uspeha, zatim promene u obrtnoj sferi privrednog subjekta),
Novčani tok iz investicija (obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz inves

ticijskih aktivnosti subjekta - CAPEX),
Novčani tok iz finansiranja (obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz izvo

ra finansiranja privrednog subjekta – promene u kapitalu, potom promenu
u kratkoročnim i dugoročnim finansijskim obavezama).

Promena stanja novčanih sredstava predstvalja:

a. računsku veličinu koja proizlazi iz zbira navedenih novčanih tokova, i
b. stvarnu promenu novčanih sredstava u aktivi bilansa.

Izračunavanje dugoročno potrebnih novčanih sredstava za investicije privrednog

subjekta iskazuje se kao razlika zbira novčanog toka iz bilansa uspeha i novčanog toka iz
dugoročnog finansiranja privrednog subjekta (promene u kapitalnoj sferi i dugoročnim
finansijskim obavezama) sa novčanim tokom iz investicija. Pozitivna razlika iskazuje
ročno usklađeno finansiranje investicija dok negativna razlika upućuje na nestabilnu
strukuturu finansiranja u posmatranom razdoblju.

Slobodan novčani tok

Izračunavanje slobodnog novčanog toka dinamički je prikaz novčanog toka u

određenom vremenskom periodu. Slobodan novčani tok obuhvata novčane
tokove koji proizlaze iz tekućeg poslovanja i investicija – ne obuhvata novčane
tokove koji proizlaze iz finansiranja. Slobodan novčani tok koristi se za
izračunavanje pokrivenosti otplate finansijskih obaveza i time iskazuje kapac

itet samofinasiranja privrednog subjekta (DSCR).

Neto novčani tok

Neto novčani tok obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz bilansa uspeha.Neto
novčani tok koristi se za izračunavanje pokrivenosti otplate ukupnih obaveza.

312

Upravljanje rizikom

Finansijski pokazatelji

– Finansijski pokazatelji daju informacije o rentabilnosti

(profitabilnosti), finansijskoj stabilnosti i likvidnosti privrednog subjekta. Za
većinu pokazatelja nije moguće jednoobrazno odrediti

benchmark

vrednosti s

obzirom da iste značajno zavise od delatnosti, veličine kao i od pravnog oblika
privrednog subjekta.

POKAZAtELJI USPEŠNOStI (RENtABILNOSt)

EBIT prinos – dobit/gubitak iz poslovanja pre kamata i poreza

Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata

(EBIT - Earnings Befors Interest And Taxes)

x 100

poslovni prihodi

Interpretacija:

ukazuje na profitabilnost operativnog poslovanja tj. % ili maržu koja

se ostvaruje iz poslovanja nakon svih redovnih troškova, ali pre troškova finansiranja i

poreza iz vanrednog poslovanja.

Faktor pokrića kamatnih troškova

(ICR – Interest Cover Ratio) – minimalno

2,0 puta.

Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata i amortizacije

(EBITA - Earnings Befors Interest Depreciation And Amortisation)

kamatni troškovi

Interpretacija:

govori o sposobnosti privrednog subjekta da podmiri kamatne

troškove. Kao izvor pokrića kamatnih troškova uzima se EBITDA. Ako bi indikator bio 1,0
put to bi značilo da se kompletna zarada pre amortizacije (EBITDA) usmerava za pokriće
kamata, što je neodrživo za normalno poslovanje.

Stopa dobiti/gubitka i poslovnih prihoda (Profit Margin)

Dobit iz redovnog poslovanja

(EBT - Earnings Befors Taxes)

x 100

poslovni prihodi

Interpretacija:

ukazuje na profitabilnost koja se ostvaruje iz redovnog poslovanja

uključujući podmirenje finansijskih troškova (što je veći % veća je profitabilnost poslo

vanja).

Stopa rentabilnosti kapitala/povrat na kapital (ROE)

Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata (EBIT)

x 100

kapital

Interpretacija:

ukazuje na profitabilnost kapitala ili drugim rečima, kolika se profit

abilnost ostvari na uloženi kapital. Tumači se kao % na jednu jedinicu kapitala.

Stopa rentabilnosti okamaćenog kapitala (ROCE – Return On Capital

Employed)

Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata (EBIT)

x 100

kapital + obveznice + kreditne obaveze - novac

3 U slučaju negativnog kapitala racio se izračunava koristeći ukupne obaveze privrednog subjekta.

314

Upravljanje rizikom

Sklonost investiranju

porast stalne imovine

x 100

amortizacija & otpis imovine manje vrednosti

Interpretacija:

stavlja u odnos povećanje stalne imovine i amortizacije tj. ukazuje koji

deo amortizacije i da li uopšte, usmerava na ulaganje u dugotrajnu imovinu

POKAZAtELJI FINANSIJSKE StABILNOStI I ZADUŽENOStI (FINANSIRANJE)

Indikator kapitala

kapital

x 100

aktiva

Interpretacija:

ukazuje koji deo imovine se finansira

iz vlastitih sredstava (što je in

dikator veći, sigurnije je poslovanje).

Indikator kapitala ispravljen za nematerijalnu imovinu

kapital - nematerijalna imovina

x 100

aktiva - nematerijalna imovina

Interpretacija:

tumačenje isto kao i kod prethodnog pokazatelja, međutim uzima se

u obzir nematerijalna imovina obzirom da je često puta teško utvrditi realnu vrednost

nematerijalne imovine.

Koeficijent finansijske stabilnosti

(pokazuje ročnu usklađenost bilansa) –

idealno >=100%

kapital + dugoročne obaveze + dugoročna rezerviranja

x 100

stalna sredstva + trajna obrtna sredstva

Interpretacija:

ukazuje u kom stepenu se dugotrajna imovina finansira iz dugoročnih

izvora. Stopa bi trebalo da bude iznad 1 što znači da se dugotrajna imovina u celosti fin

ansira iz dugoročnih izvora. Indikator iznad 1 znači da je bilans ročno usklađen.

Stopa obaveza i kapitala

(finansijska poluga; D/E – Debt Equity Ratio)

ukupne obaveze - novac

x 100

kapital + rezerve

Interpretacija:

ukazuje u % odnos obaveza (koje se umanjuju za likvidna sredstva)

i kapitala (što je veća stopa, poslovanje je rizičnije jer je stepen zaduženosti veći kao i
zavisnost od tuđih izvora).

Stepen dinamičkog zaduženja

ukupne obaveze - novac

x 100

poslovni prohodi

Interpretacija:

ukazuje na nivo zaduženosti u odnosu na prihode (za veći stepen

potrebno je ostvarivati visoku profitabilnost kako bi se mogli podmirivati dugovi).

315

Prilozi

trend zaduživanja

(obaveze - novčana sredstva) + (obaveze - novčana sredstva prethodne godine)

x 100

poslovni prihodi + prihodi prethodne godine

Interpretacija:

govori kolika je stopa rasta zaduženosti u odnosu na stopu rasta pri

hoda tj. da li rast zaduženosti prati adekvatan rast prihoda.

Koeficijent obrta zaliha (dani vezivanja)

zalihe

x 365

materijalni troškovi

Interpretacija:

pokazuje koliko dana zalihe stoje na skladištu

pre prodaje.

Koeficijent obrta potraživanja iz poslovanja (dani vezivanja)

potraživanja iz poslovanja

x 365

poslovni proihodi

Interpretacija

: pokazuje u kom periodu se naplaćuju potraživanja od kupaca.

Koeficijent obrta obveza iz poslovanja (dani vezivanja)

obaveze iz poslovanja + obaveze po

menicama

x 365

materijalni troškovi

Interpretacija:

pokazuje u kom periodu se podmiruju obaveze prema dobavljačima

ili koliko dana se poslovanje finansira na način da se ne plati obaveza prema
dobavljačima.

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

Koeficijent ubrzane likvidnosti

(Brzi racio)

obrtna sredstva - zalihe

x 100

kratkoročne obaveze

Interpretacija:

govori u kom odnosu kratkoročna likvidna imovina može podmiriti

kratkoročne obaveze. Isključuju se zalihe obzirom da su zalihe teoretski najslabije utrživa
kratkotrajna imovina. Indikator bi u teoriji trebao da bude iznad 1.

Neto radni kapital

obrtna sredstva - kratkoročne obaveze

Interpretacija:

koliko je veća ili manja kratkotrajna imovina od kratkoročnih obaveza.

Ovaj pokazatelj svakako bi trebao da bude iznad 1 i ukazuje na ročnu usklađenost bi

lansa.

Koeficijent opšte likvidnosti

obrtna sredstva

x 100

kratkoročne obaveze

Interpretacija:

Isto kao i prethodni indikator, ali u obliku %.

317

Prilozi

Indikator otplate obaveza

Bodovanje

Indikator

Trgovina

Ne-trgovina

< 2,1 g

< 3,75 g

1,01-1,99

2,1 – 4,8 g

3,75 – 6,74 g

4,9 g

6,75 g

2,01-2,99

5,0 – 9,7 g

6,76 – 11,24 g

9,8 g

11,25 g

3,01-3,99

9,9 – 16 g

11,26 – 17,99 g

16,1 g

18 g

4,01-4,99

16,1 – 24,4 g

18,01 – 26,24 g

>= 24,5 g ili negativno

>= 26,25 g ili negativno

Proširena rentabilnost ukupnih sredstava

Bodovanje

Indikator

Trgovina

Ne-trgovina

> 28 %

1,01-1,99

18,21 – 28 %

18,2 %

2,01-2,99

9,81 – 18,19 %

9,8 %

3,01-3,99

2,81 – 9,79 %

2,8 %

4,01-4,99

-2,8 – 2,79 %

< -2,79 %

Neto novčani tok

Bodovanje

Indikator

Trgovina

Ne-trgovina

> 32,4 %

> 12,8 %

1,01-1,99

32,3 – 18,1 %

12,7 – 8,1 %

18 %

8 %

2,01-2,99

8,1 – 17,9 %

4,1 – 7,9 %

8 %

4 %

3,01-3,99

1,9 – 7,9 %

1,3 – 3,9 %

1,8 %

1,2 %

4,01-4,99

-1,8 – 1,8 %

-1,1 – 1,1 %

<= -1,8 %

<= -1,2 %

SANI - analiza dodatno razlikuje mala i velika preduzeća (pravna lica) mereno nomi

nalnim poslovnim prihodima, nominalnim kapitalom, nominalnom D/G iz redovnog
poslovanja, i nominalnim i relativnim neto novčanim tokom.

SANI-analiza ne uzima u obzir tzv.

soft facts

(iskustvo sa provrednim subjektom,

mandžment privrednog subjekta, tržišnu poziciju i zavisnost privrednog subjekta kao i
potencijal i budući razvoj privrednog subjekta). Stoga navedeni indikator ne može dati
sveobuhvatnu ocenu privrednog subjekta jer ne ulazi u kvalitativnu oblast tj. fokusirana
je na kvantitativnu analizu (odnosno analizu finansijskih podataka).

318

Upravljanje rizikom

PRILOg BR. 10

PRIMER INtERNIH PRAVILA OcENJIVANJA

RIZIKA KLIJENtA I FORMIRANJA REZERVI

INtERNA PRAVILA OcENJIVANJA RIZIKA KLIJENAtA I

FORMIRANJA REZERVI

Ovi Propisi stupaju na snagu pošto se dobije saglasnost Nadzornog odbora Oranž

banke a.d. Beograd a primenjuju se od tada (01.06.2008).

SADRŽAJ

1.  Pregled ocenjivanja
2.  Uopšteno
  2.1. Uvod

  2.2. Definicije ocenjivanja rizika
3.  Odgovornosti i procedure za OBB
  3.1. Odgovornosti i procedure za pravna lica, specijalizovano
    kreditiranje i hartije od vrednosti
  3.2. Odgovornosti i procedure za dodelu kreditnog rizika za
banke/finansijske organizacije
  3.3. Odgovornosti i procedure za suverene zemlje
  3.4. Odgovornosti i procedure za stanovništvo

3.5.Izveštavanje

4. Ocenjivanje za fizička lica, samozaposlena lica, zanatlije

5. Ocenjivanje za pravna lica

6. Poređenje sistema za ocenjivanje rizika OBB sa sistemom ocenjivanja rizika po

NBS

7. Definicija rezervi

Prikaz 1. Sistem ocenjivanja kreditnog rizika Oranž banke a.d. Beograd za banke
Prikaz 2. Sistem ocenjivanja kreditnog rizika Oranž banke a.d. Beograd za zemlje

320

Upravljanje rizikom

2. OPŠtE NAPOMENE

Uvod

Interni propis ocenjivanja rizika (u daljem tekstu Dokument) je smernica ocenjivanja

za Oranž

banke a.d. Beograd (u daljem tekstu OBB).

Nadzorni odbor OBB u skladu sa standardima Orange Grupe odobrava opšte principe

koji se odnose na definicije rizika.

Definicije ocenjivanja rizika

Rizik se definiše kao verovatnoća mogućeg neizmirenja u otplati kredita od strane

klijenta u vezi sa ugovornim obavezama prema OBB. Ocena rizika se koristi za merenje i
kategorizaciju stepena rizika nepodmirenja obaveza klijenata prema OBB. Sistem ocen

jivanja OB je sistem ocenjivanja klijenata, postojeći kolateral nema uticaja na princip

ocenjivanja klijenata.

Sistem koji je dostupan u OBB dozvoljava dodeljivanje samo jedne ocene rizika po

partiji / klijentu.

U okviru Internih propisa za ocenjivanje rizika, u zavisnosti od tržišnog segmenta,

klijenti se kategorizuju po grupama rizika od 1 do 8 + R (neizmireno) za pravna lica i od
A do D + R (neizmireno) za stanovništvo.

Gore pomenuti sistem ocenjivanja rizica i segmentacije klijenata primenjuje se na

nivou Orange Grupe.

Svaki klijent OBB mora da se oceni u skladu sa ovim Dokumentom, bez obzira eventu

alno postojeće ocene rizika od treće strane (npr. eksterne agencije za procenu kreditne
sposobnosti).

3. ODgOVORNOStI I PROcEDURE ZA OBB

Odgovornost za metodologiju kod ocenjivanja je na upravljanju Strateškim rizicima

/OB630 Orange bank Amsterdam za celokupnu OB Grupu. Korišćenje sredstava Ocenji

vanja koje izdaje OB630 je obavezno.

3.1. Odgovornosti i procedure za pravna lica, specijalizovano
kreditiranje i hartije od vrednosti

CRMc organizuje proces dodeljivanja Ocena rizika svim pravnim licima, specijalizova-

nom kreditiranju (finansiranje projekata) i hartijama od vrednosti u OBB.

Account Manager (AM) predlaže ocenu rizika klijenta u skladu sa odgovarajućim sred

stvom ocenjivanja i pravilima koja su ustanovljena ovim Dokumentom. SANI indikator i

pokazatelj dana kašnjenja moraju da se koriste u OBB radi definisanja ocene rizika klije

nata shodno poglavlju 5 ovog Dokumenta. Izračunavanje pomoću sistema je obavezujuće

321

Prilozi

za predlog ocene rizika, osim u slučaju postojanja informacija koje uzrokuju smanjenje

ocene.

Direkcija upravljanja ricima pravnih lica (CRMc) preispituje predloženu ocenu AM-a u

Votumu kreditnog zahteva. Ocena rizika klijenta mora da se navede u svakom kreditnom

zahtevu i godišnjem preispitivanju.

Konačnu odluku o ocenjivanju rizika za klijenta donosi CRMc. CRMc snosi odgovornost

dodeljivanja tačne ocene rizika klijenata.

Pogoršanje ocene rizika se mora odmah realizovati od strane AM ili CRMc po pojav

ljivanju jednog od faktora koji imaju uticaja na promenu ocene rizika. Faktori koji utiču
ocenu rizika navedeni su u tabeli u poglavlju 5. Dokumentacija vezana za promene ocene
rizika mora se priložiti u kreditni dosije klijenta.

Poboljšanje postojeće ocene rizika jedno je moguće od strane CRMc-a posle posebnog

izveštaja od strane AM-a.

Ocene rizika R (od R1 do R5) dodatno određuju subjektivni i/ili objektivni faktori, koji

opisuju slučaj neispunjenja obaveze (shodno propisima Bazela II).

Odgovornost za Ocenjivanje rizika i izračunavanje rezervi (za klijente ocenjene sa ,,R”)

snosi Direktor Sektora upravljanja rizicima (RM).

CRMc preispituje ocenu rizika za svakog klijenta najmanje jednom kvartalno za celok-

upni portfolio i pojedinačno za svakog klijenta, ukoliko se pojave određeni znaci upozo

renja kod određenog klijenta.

Da bi se proverila adekvatnost svake ocene rizika, kao što je utvrđeno u Kriterijumima

ocenjivanja, Account Manager mora da dostavi CRMc-u sve kvantitativne i kvalitativne in

formacije koje bi mogle da utiču na procenu sposobnosti klijenta u pogledu urednog servi

siranja obaveza. Izvori takvih informacija – koji nisu ograničeni – su, na primer, analiza fin

ansijskih izveštaja, kreditni zahtevi, izdanja agencija za ocenjivanje, kontakti sa klijentima,
informacije agencija i razvoj postojećeg poslovanja sa klijentom itd.

Odgovornosti i procedure za dodelu kreditnog rizika za banke/finansijske organizacije
Metodologiju ocenjivanja utvrđuje Orange bank Amsterdam (OBA) / 385 Rating system

& model u okviru OB630 / Upravljanje strateškim rizikom. Direktor RM OBB odgovoran je
za sve propise koji se odnose na procedure odobravanja i korišćenja prema tim instituci

jama, kao i za sva druga pravila regulisana ,,Osnovnim pravilima i opštim smernicama”.

OB 764 / 761 Finansijske institucije unutar OBA odgovoran je za procenu kreditnog

rizika i nadzor inostranih i holandskih finansijskih organizacija i njihovih filijala i afilijacija
na osnovu gore navedene metodologije, koristeći standardizovanu analizu/sistem ocen

jivanja koji proističe iz predloženog limita za banke. Limit za banke koji se dodeljuje OBB
deo je Globalnog ukupnog limita Orange Grupe.

U svakom slučaju, OBB je u obavezi da poštuje ocenu rizika bilo koje finansijske orga

nizacije (druge strane u poslu) za koju OBB ima uspostavljen limit. Za Banke koje posluju
na domaćem tržištu OBB prikuplja relevantne informacije koje se odnose na njihov bo

nitet, predlaže OBA odgovarajuće mere i postupke, posebno ukoliko je uočeno pogoršanje
ocene rizika i boniteta.

323

Prilozi

CRM mora da organizuje nadzor sumnjivih dugova, posebno putem organizovanja

sastanaka sa odgovornim account managerima.

4. OcENJIVANJE ZA FIZIčKA LIcA, SAMOZAPOSLENA LIcA, ZANAtLIJE

Ocenjivanje rizika fizičkih lica, samozaposlenih lica i zanatlija zavisi od njihove kreditne

sposobnosti i urednosti izmirivanja obaveza prema Banci.

Ocena rizika klijenta koja se nalazi u portfoliju malih kredita može se evaluirati samo

na osnovu evidencije o ranijim plaćanjima.

Po strukturi Ocenjivanja Orange Grupe, kategorije ocenjivanja za stanovništvo su od

A do D + R kao što je prikazano u tabeli ispod.

Bilo koje značajno odstupanje od ugovorenih obaveza treba da bude uzrok za sman

jenje ocene rizika klijenta, minimalno u ocenu rizika C.

Ocena rizika OBB

DEFINIcIJA

DANI KAŠNJENJA

Nizak rizik

0-15

Prosečan rizik

16-30

Poseban nadzor

31-45

Sumnjiv

46-60

Delimično nenadoknadiv

61-90

Kašnjenje preko 90 dana

91+

Restrukturiranje

Gubitak

>181

Stečaj

5. OcENJIVANJE ZA PRAVNA LIcA

Sistem SANI obezbeđuje SANI pokazatelj (SANI indicator – SI) kvantitativni pokaza

telj, koji se izračunava na osnovu finansijskog izveštaja klijenta. SANI indikator (SI) uka

zuje na moguću insolventnost klijenta i koristi se za pravna lica.

Na osnovu izračunatog SI i uticaja dana kašnjenja otplate u OBB, stvarna ocena rizika

za pravna lica utvrđuje se shodno kriterijumima navedenim u tabeli ispod.

Procedure ocenjivanja rizika za preduzeća

Zahtevaju se sledeći koraci:

1. Izračunavanje SANI indikatora vrši SANI odeljenje unutar CRM
2. Dodatni opisni (lakše i/ili teže činjenice) faktori

324

Upravljanje rizikom

Orange Grupa koristi ocene (grupe rizika) od 1 do 8+R za pravna lica:

OBB OcENA

DEFINIcIJA

DANI KAŠNJENJA

Izuzetno visok

<0,625

0-30

Vrlo visok

>=0,625

0-30

Visok

>=1,250

0-30

Gornja srednja ocena

>=1,875

0-30

Srednja ocena

>=2,080

0-30

Niža srednja ocena

>=2,290

0-30

Nesigurno

>=2,500

0-30

Nesigurnije

>=2,830

0-30

Veoma nesigurno

>=3,170

0-30

Osetljivo

>=3,500

0-30

Veoma osetljivo

>=3,875

0-30

Poseban nadzor

>=4,250

31-45

Nestandardno

>=5,000

46-60

Delimično nenadoknadiv

61-90

Kašnjenje od preko 90 dana

91+

Reprogramiranje / Restrukturiranje

Gubitak

>181

Stečaj

Kod ocene rizika obavezna je primena najlošijeg kriterijuma iz tabele. Konačna ocena

rizika klijenta mora biti u skladu sa najgorom ocenom rizičnosti njegovih plasmana.

Ocena rizika za nova preduzeća (osnovana u poslednja 24 meseca) je 6b.
Svako značajno odstupanje od ugovorenih obaveza uzrokuje smanjenje ocene rizika

klijenta minimalno u Ocenu rizika 7.

6. POREđENJE SIStEMA OcENJIVANJA RIZIKA OBB SA
SIStEMOM OcENJIVANJA RIZIKA PO NBS

Donja tabela prikazuje sistem ocenjivanja rizika OBB u poređenju sa sistemom ocen

jivanja rizika NBS.

OcENA NBS

OcENA PRAVNIH LIcA

OBB

R2
R3

R4
R5

OcENA

StANOVNIŠtVA OBB

---

-
-

R2
R3

R4
R5

326

Upravljanje rizikom

potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod Banke, pod uslovom da je

ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za određena potraživanja Banke, da
rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino Banka može
raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja,
vrednost zaloge na zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim HOV koje se

mogu refinansirati kod NBS, obveznicama RS do visine njihove tržišne vrednosti
ili HOV koje su izdale Vlade ili Centralne banke zemalja članica OECD-a, kojima su
obezbeđena potraživanja Banke od tog dužnika,
neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine ili koje Banka

može bezuslovno i bez najave da otkaže,
visinu pokrivenih akreditiva,

80% iznosa potraživanja od Međunarodnih razvojnih banaka (IBRD, EBRD, EIB, IFC,

i sl.) i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi

poziv,

80% potraživanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili

S&P, Fitch-IBCA, Thompson bankwatch, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvršio
Moody’s s najmanje BAA3, kao i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim
garancijama plativim na prvi poziv,
80% iznosa potraživanja po osnovu dokumentarnih akreditiva obezbeđenih zalo

gom na robi koja se plaća akreditivom,
50% sredstava na računima banaka koje nisu rangirane na način iz tačke 8, osim

dela sredstava koje služe za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza,
50% neiskorišćenog iznosa okvirnih kredita sa izvornim rokom dospeća preko jedne

godine ili koje banka ne može bezuslovno ili bez najave da otkaže,
50% vrednosti činidbenih garancija,

50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih hipotekom na nepokretnosti

čija vrednost prema proceni ovlašćenog procenjivača nije manja od ukupne visine
ukupnih potraživanja Banke Kolateral treba da je procenio ovlašćeni procenitelj pre

ne više od tri godine.

50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih založnim pravom prven

stvenog reda naplate zasnovani na neuknjiženoj nepokretnosti zaključenjem sud

skog poravnanja pred nadležnim sudom, a na osnovu zapisnika nadležnog organa,
pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri god

ine.

50% potraživanja od poljoprivrednih gazdinstava u visini procenjene vrednosti

uskladištene robe za koju je izdata skladišnica, umanjenje za naknade skladištaru,
pod uslovom da je skladišnica preneta indosamentom na Banku i da banka raspola

že dokazom o prenosu te skladišnice na banku i njenu prepisu u registar skladišta.
50% iznosa vanbilansnih stavki banke, nakon umanjenja po drugim osnovama iz

ove tačke ako su obezbeđene na način u tačkama 14,15,16.

327

Prilozi

PRIKAZ 1. SISTEM OCENJIVANJA KREDITNOG RIZIKA ORANŽ BANKE ZA BANKE

OBB ocena

Definicija

Moody’s

Standard & Poor’s

IDE

Izuzetno snažno

Aaa

AAA

Veoma snažno

Aa1/Aa2/Aa3

AA+/AA/AA-

Snažno

A1/A2/A3

A+/A/A-

Gornja srednja ocena

Baa1

BBB+

Srednja ocena

Baa2

BBB

Niža srednja ocena

Baa3

BBB-

Nesigurno

Ba1

BB+

Nesigurnije

Ba2

Veoma nesigurno

Ba3

BB-

ADRŽ

Osetljivo

B+

Veoma osetljivo

Posebna napomena

B-

VITI

Nestandardno

Caa1/Ca

CCC/CC

Potpuna otplata malo verov-

atna

Kašnjenje od preko 90 dana

Reprogramiranje / Restruktur

iranje

Gubitak

Stečaj

329

Prilozi

PRILOg BR. 11.

PRIMER UPUtStVA ZA VOđENJE KREDItNOg

DOSIJEA KLIJENTA

RADNO UPUtStVO ZA VOđENJE KREDItNOg DOSIJEA

ZA PRAVNA LIcA , FIZIčKA LIcA, PREDUZEtNIKE I DRUgE SLOBODNE PROFESIJE

Na bazi propisa NBS-a izrađeno je ovo radno uputstvo radi definisanja pojedinosti za

vođenje kreditnog dosijea u celoj banci na jedinstven način.

Kreditni dosije se odlaže u kartonske korice, ili više njih u zavisnosti od količine dokumen

tacije.

Na koricama se stavlja nalepnica na kojoj se navodi ime Banke i naziv poslovne jedinice,

naslov: “Kreditni dosije”, zatim naziv dužnika na kojeg se odnosi kreditni dosije.

Na ivicu korica vertikalno se stavlja nalepnica sa nazivom klijenta i matičnim brojem,

odnosno jedinstvenim matičnim brojem građana.

U korice se odlaže dokumentacija u propisane omote (uloške) i fascikle po namenama:

Opšti deo kreditnog dosijea

U fasciklu na čiju se prednju stranu stavlja nalepnica s natpisom opšti podaci i naziv

pravnog lica obavezno se prilažu sledeći dokumenti koji obezbeđuju podatke za opšti

deo kreditnog dosije:

1. Naslovna strana

sa svim osnovnim podacima o pravnom licu i podaci o osobi

koja je zadužena za vođenje kreditnog dosijea. (obrazac KD -naslov).

2. Statusna dokumenta pravnih lica

Rešenje Agencije za privredne registre o registraciji sa svim prilozima i

promenama,

Osnivački akt ili Odluka o osnivanju,

Statut pravnog lica,

kod preduzetnika i sličnih delatnosti prilaže se registraciona prijava i dokaz

o identitetu,
Izvod iz sudskog registra organa nadležnog za poslove statistike,

Karton deponovanih potpisa,

Poreski identifikacioni broj.

Druga dokumentacija koju kreditni referent prikupi o klijentu iz različitih

izvora kao što su prospekti, novinski članci i slično, koja se može razdvojiti
u poseban papirni omot ili fasciklu.

Posebni deo kreditnog dosijea

To je pregled svih potraživanja banke od dužnika koji se odlažu u posebne papirne

omote ili fascikle ukoliko su većeg obima. Na omote se ispisuju sledeći podaci: naziv
dužnika, matični broj, broj zahteva, datum odluke o odobravanju plasmana, broj partije,

vrsta, iznos i rok plasmana.

330

Upravljanje rizikom

Obavezno sadrže sledeću dokumentaciju:

1. Zahtev klijenta za odobrenje plasmana, potpisan i overen, sa potrebnim priloz

ima i upitnicima koje Banka traži, a ako se radi o investiciji, onda su potrebni
investicioni i poslovni (biznis) planovi, itd.

2. Finansijske izveštaje (po mogućnosti sa izveštajima revizora) za prethodne tri

godine (bilanse stanja i uspeha, izveštaje o novčanim tokovima itd.), u obimu u
kojem je klijent u obavezi da izradi, te izveštaji organa Uprave dužnika i sl. ako
se pribave.

Kod preduzetnika i drugih slobodnih profesija ako plaćaju porez na dohodak,

se dostavljaju poreske prijave za poslednje tri godine, rešenja o visini poreza,

popis trajne imovine, potvrde o plaćenim porezima, te doprinosima za penzi

ono i zdravstveno osiguranje i slično primereno svom statusu.

3. Potvrda o stanju prometa i depozita kod drugih banka,
4. Analiza finansijskih izveštaja putem SANI programa (u zavisnosti o veličini

klijenta),

5. Analiza izloženosti dužnika riziku od promene kursa dinara,
6. Izveštaji o poseti klijentu sa potrebnim zapažanjima o lokaciji, poslovanju,

nekretninama i slično.

7. Kreditni zahtev sa predlogom ispravno i potpuno popunjen, koji treba da

obezbedi sledeće podatke:

analizu vrednosti i kvalitet imovine dužnika,

pregled potraživanja i obaveza klijenta po rokovima dospeća, uz posebnu

analizu kreditne zaduženosti,
informacije o tražiocu kredita,

informacije o finansijskim pokazateljima i imovini tražioca kredita,

ocenu dosadašnjeg poslovnog odnosa sa Bankom,

opis plasmana ako ih ima i kako se podmiruju obaveze,

ocena kredita, odnosno kreditne sposobnosti u skladu sa internim sistemom

ocenjivanja kredita,

opis namene kredita, a ako je investicioni onda treba dati osnovni prikaz

investicionog ulaganja i finansijsku konstrukciju, ocenu investicije i slično,

pregled osiguranja plasmana,

predlog nadležnom organu za odobrenje plasmana,

odluka ovlašćenih lica ili nadležnog organa o odobrenju plasmana.

8. Ugovor o plasmanu (kreditu, garanciji, akreditivu i slično), overen i potpisan

od strane ovlašćenih lica,

9. Godišnji kreditni zahtev, koji je obavezan za sve plasmane s rokom dužim od

godinu dana, a koji treba da omogući praćenje kretanja finansijskog položaja
dužnika i procenu kvaliteta plasmana oznakom rizične grupe.

332

Upravljanje rizikom

program finansijske konsolidacije dužnika i ocenu uspešnosti njegovog
sprovođenja;

4. Pregled svih potraživanja banke od dužnika tekućih i onih koja su prestala

u toku poslednjih godinu dana, s pratećom originalnom dokumentacijom,
uključujući:

kreditni zahtev,

odluku banke o odobravanju potraživanja i eventualnim izmenama uslova

potraživanja,

ugovore i druge akte koji su pravni osnov za nastanak, prestanak ili

izmene uslova potraživanja, kao i za korišćenje prava banke iz instrumenta
obezbeđenja naplate potraživanja,
dokumentaciju o jemcu i ocenu njegovog finansijskog stanja,

podatke o klasifikaciji potraživanja prema stepenu naplativosti u trenutku

nastanka potraživanja i kasnije,
prepisku i drugu dokumentaciju o kontaktima banke i dužnika u vezi sa

potraživanjem,
izveštaje o kontroli namenskog korišćenja kredita,

dokumentaciju u vezi sa naplatom potraživanja i merama koje je banka

preduzela radi naplate,

akte koji su pravni osnov za promenu dužnika, u slučaju takve promene,

izveštaj Kreditnog biroa o obavezama tog dužnika,

podatke o zaposlenju i zaradi ili penziji tog dužnika u poslednja tri mese

ca,

podatke o prosečnom godišnjem prihodu u poslednje dve godine, s proce

nom imovinskog stanja ovog dužnika.

Ostala potrebna dodatna dokumentacija definisana je u katalogu proizvoda Sektora za

poslove sa stanovništvom.

Svi vrednosni instrumenti obezbeđenja (menice, čekovi, vinkulirane polise osiguranja,

ovlašćenja za naplatu potraživanja isl.), te knjižice vozila uzetih u zalog moraju biti odloženi u

trezor.

Kreditni dosije nalazi se u odgovarajućem organizacionom delu Sektora prodaje, odnosno

u Sektoru upravljanja rizicima ako je klasifikovan u grupu kada brigu preuzima Direkcija loših

plasmana.

Jedna od vrlo važnih ocena kod nadzora kredita od strane interne i ekseterne revizije i

kontrole je kvalitet i sveobuhvatnost kreditnog dosijea, te o tome treba voditi posebnu brigu.

ZAVRŠNE ODREDBE

Ova Procedura ostaje na snazi neodređeno vreme, a izmene i dopune vrši Sektor za

upravljanje rizicima u zavisnosti od eksternih odnosno internih promena, a po uočenim
potrebama koje proizlaze iz posla.

333

Prilozi

PRILOg BR. 12.

PRIMER POLItIKE KAMAtA, NAKNADA I PROVIZIJA

ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD
Izvršni odbor
Broj: 10-600/2008
Datum: 01.10.2008. godine

Na osnovu člana 58. Politike kamata naknada i provizija Oranž banka a.d. Beograd,

Bulevar JNA, 125 broj 1436/2007-50/6 od 10.04.2007. godine, tačke 12. Odluke o up

ravljanju rizicima banke (‘’Sl. Glasnik RS’’ 129/2007 i 63/2008) ), kao i člana 32. Zakona
o bankama (’’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Izvršni odbor odbor Oranž banke a.d. Beograd,
na svojoj sednici održanoj dana 01.10.2008. godine usvaja

POLItIKU KAMAtA, NAKNADA I PROVIZIJA

ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD

POLITIKA KAMATA

OPŠtE ODREDBE

član 1.

Politika kamatnih stopa (u daljem tekstu: Politika) uređuje principe i merila po

kojima se utvrđuju, ugovaraju, obračunavaju i naplaćuju kamate na date kredite i
druga potraživanja (aktivne kamate), odnosno principi i merila po kojima se utvrđuju,
obračunavaju i plaćaju kamate na depozite, uloge i druga primljena sredstva (pasivne
kamate).

Bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine kamatnih stopa po proizvodima i ka

matne  stope  regulisani  su  Katalozima  proizvoda,  Kamatnim  stopama  i  naknadama
stanovništva,  Kamatama  na  plasmane  mikro  subjektima,  Opštim  odredbama  Kata-
loga  proizvoda  Sektora  za  poslove  za  stanovništvom  za  mikro  subjekte,  Cenovnicima
i Cenovnim pravilnicima Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa
stanovništvom.

član 2.

Osnovni principi utvrđivanja politike kamatnih stopa jesu: opredeljenja monetarno-

kreditne politike, važeći monetarni agregati, opredeljenja u pravcu vođenja politike re

alnih kamatnih stopa sa ciljem da se obezbede realno-pozitivne kamatne stope - aktivne

i pasivne.

Banka će u oblasti politike kamatnih stopa poštovati načela i odredbe sadržane u

regulativi Narodne banke Srbije, polazeći prevashodno od stanja i cene svojih izvora i

plasmana i rizika kamatne stope vezanih za ove pozicije.

335

Prilozi

Za slučaj značajnijih poremećaja na tržištu, Izvršni odbor Banke ovlašćen je da pre

duzme odgovarajuće mere u pravcu promene visine kamatnih stopa i u cilju zaštite kapi

tala Banke.

Za slučaj da kod klijenta Banke u periodu korišćenja kredita dođe do poremećaja u

poslovanju, Izvršni odbor i Kreditni odbor u skladu sa ovlašćenjima određenog nivoa
kreditnog odbora, ovlašćeni su da preduzmu odgovarajuće mere u pravcu promene
visine kamatne stope, načina obračuna, rokova plaćanja, sredstava obezbeđenja i
plaćanja, kao i druge mere u cilju zaštite kapitala Banke.

član 7.

Obračun kamata Banka vrši konformnom, odnosno proporcionalnom metodom.
Banka može kod kredita do 30 dana primenjivati metod anticipativnog obračuna i

naplate kamate.

Na dugoročne kredite kod kojih je ugovoren period mirovanja (grace period) Banka

obračunava kamatu i u ugovorenom periodu mirovanja.

član 8.

Banka će ugovarati klauzulu o promenljivosti visine kamatne stope i obezbediti njenu

automatsku primenu bez zaključenja aneksa ugovora, a u interesu očuvanja realne vred

nosti svojih potraživanja.

Banka će bez odlaganja izvestiti ugovornu stranu o promeni visine kamatne stope.
Kada je to od interesa za Banku, Banka može ugovarati i fiksnu kamatnu stopu.
Principijelno, ugovorena pasivna kamatna stopa na oročena sredstva stanovništva

neće se menjati, odnosno snižavati/povećavati ako Banka, u roku oročenja depozita,
pristupi snjižavanju/povećanju kamatne stope.

član 9.

Na date kredite i druga dinarska potraživanja, odnosno dinarske depozite i druge

dinarske obaveze, kamata se obračunava i naplaćuje, odnosno plaća u dinarima.

član 10.

Kamata se obračunava na kraju meseca i o roku dospeća, a naplaćuje prema ugov

orenim rokovima.

Pri utvrđivanju broja dana za koji se obračunava kamata, uvek se računa dan po

laganja depozita, odnosno korišćenje kredita, a ne računa se dan podizanja depozita
odnosno vraćanja kredita.

Broj dana računa se kalendarski (konformni metod obračuna) ili prema idealnom

broju dana (proporcionalni metod).

Izuzetno od odredbe stava 1. ovoga člana, po štednim ulozima po viđenju i tekućim

računima građana, ukoliko je ugovorena, kamata se plaća u skadu sa propisima, naj

manje jedanput godišnje i to na kraju kalendarske godine.

336

Upravljanje rizikom

KAMATNE STOPE U PO

SLOVANJU SA PRAVNIM LIcIMA

član 11.

Kamatne stope na kredite pravnim licima ugovaraju se sa klauzulom o promenjivosti,

osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke, a uz

prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava.

član 12.

Banka će ugovarati jedinstvenu aktivnu kamatnu stopu na plasmane (kredite) pravnim

licima iz sopstvenih izvora ceneći rizičnost i značajnost klijenata.

Ovlašćenja za odstupanje od utvrđenih kamatnih stopa definisana su Katalogom

proizvoda Sektora za poslove sa pravnim licima i Opštim odredbama Kataloga proizvoda
za mikro subjekte.

član 13.

Značajnosti klijenta procenjuje se sa stanovišta sveukupnog odnosa Banke i klijenta.

Osnovni kriterijumi navedene procene su:

karakteristike potencijalnog dužnika, odnosno rizik poslovanja s istim,

ukupni tržišni uslovi tj. konkurentsko okruženje,

trošak izvora sredstava,

doprinos potencijalnog dužnika dosadašnjim i budućim prihodima banke.

član 14.

Ako se kamatna stopa na kredit definiše u obliku EURIBOR/LIBOR + margina, otplata

kredita ne može biti u anuitetima već samo u ratama, osim ako je pojedinačnom odlu

kom Izvršnog odbora Banke drugačije definisano.

Za kamatne stope koje su vezane za promenu Euribor-a visina Euribor-a utvrđuje

se dva radna dana pre svakog prvog u mesecu i vredi za tekući mesec. Na isti način se
utvrđuju i vrednosti Libor-a. Visina Euribor-a utvrđuje se na stranici REUTERS-a (EURI

BOR 01). EURIBOR ili LIBOR se primenjuju u skladu sa izvorima plasmana.

član 15.

Tolerancija za uplatu kamate - dospela kamata smatra se da je plaćena o roku do 12

dana od datuma dospeća, i ukoliko je kamata plaćena u tolerantnom roku ne zaračunava
se kamata za neblagovreno izmirenje obaveza.

član 16.

Ukoliko se dospela kamata uplati nakon isteka tolerantnog roka obračunava se ka

mata za neblagovremeno izmirenje obaveza .

član 17.

Nema tolerantnog roka za uplatu kamate kada se otplata kredita vrši u anuitetima.

član 18.

Sve kamatne stope na depozite po viđenju i oročene depozite pravnih lica definiše

Sektor Sredstava i u formi tabelarnih prikaza dostavlja Sektoru poslova sa pravnim licima

i Sektoru poslova sa stanovništvom na raspolaganje.

5 Pravnim licima smatraju se pravna lica koja su u skladu sa Kreditnim politikama klijenti Sektora za

poslove sa pravnim licima i mikro klijenti Sektora za poslove sa stanovništvom

338

Upravljanje rizikom

Odstupanja za jedan procenti poen

od utvrđenih aktivnih GOLD uslova odobrava

nadležni član Izvršnog odbora. Sva ostala odstupanja odobrava Izvršni odbor.

član 26.

Tolerancija za uplatu mesečnog aniteta - smatra se da je plaćen o roku do 10 dana od

datuma dospeća, i ukoliko je mesečni anuitet plaćen u tolerantnom roku ne zaračunava
se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata.

Za registrovana poljoprivredna gazdinstva – fizička lica tolerancija za uplatu kamate -

dospela kamata smatra se da je plaćena o roku do 10 dana od datuma dospeća

član 27.

Ukoliko se dospeli anuitet uplati nakon isteka tolerantnog roka obračunava se kama

ta za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata od datuma dospeća
do datuma plaćanja.

član 28.

Kamatne stope na depozite u trenutku sklapanja ugovora su fiksne, osim ukoliko

nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke, a odstupanja na
koja je saglasnost data pojedinačnom odlukom Izvršnog odbora mogu se odnositi na
određeni aranžman ili na konkretan proizvod.

Svi depoziti ugovaraju se sa klauzulom o promenljivosti kamatne stope u trenutku

automatskog obnavljanja. Odstupanje od navedenog odobrava direktor Sektora za

poslove sa stanovništvom uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava, i odstu-

panje odobrava nadležni član Izvršnog odbora.

član 29.

Direktor Filijale ima pravo da za klijente od posebnog značaja za Banku, predloži ko

rekciju kamatne stope na depozite u odnosu na definisanu u Kamatnim stopama na
depozite Sektora poslova sa stanovništvom. Predlog se podnosi, a isti odobrava ovlašće

no lice, a u skladu sa odstupanjima prema određenim procentim poenima definisanim
Opštim odredbama Kataloga proizvoda Sektora za poslove sa stanovništvom.

KAMAtA NA DOSPELE NEIZMIRENE OBAVEZE I
NEOVLAŠćENO KORIŠćENA SREDStVA

član 30.

Na dospele neizmirene obaveze po osnovu kredita,i kamata, koje po ugovoru snosi

klijent (obaveze po osnovu izdatih instrumenata jemstva, nenamenski korišćenih kred

ita i drugih sredstava), Banka će ugovarati i naplaćivati kamatu u visini kamatne stope
utvđene u Katalogu proizvoda,

Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kama-

tama na plasmane mikro subjektima, Cenovnicima i i Cenovnom pravilniku Sektora za
poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom.

Kamata iz stava 1. ovog člana obračunava se sa danom izmirenja konačnog duga ili

na kraju meseca za sve vreme docnje, računajući u to i vreme ostavljeno za plaćanje o
roku (tolerantni rok), odnosno od dana dospeća obaveze do dana konačnog izmirenja

339

Prilozi

duga Banci. Za plaćanje kamate iz stava 1. ovog člana Banka odobrava tolerantni rok do
12 dana za pravna lica ili 10 dana za fizička lica.

Kada dužnik ne plati kamatu iz stava 1. ovog člana, ona može biti osnov za obračun

kamate za neblagovremeno izmirenje obaveza.

član 31.

Kamata iz člana 30. obračunava se istom metodom kao i redovna kamata.

član 32.

U skladu sa važećim propisima koji regulišu visinu stope zatezne kamate, kada je tako

utvrđena stopa viša od redovne ugovorene kamatne stope, za neovlašćeno korišćena
sredstva i neblagovremeno izmirene obaveze primenjivaće se tako utvrđena visina

stope zatezne kamate.

član 33.

Izuzetno od odredbe člana 30., na dospele, a o roku dospeća neizmirene obaveze

po kreditima stanovništva, koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje
stambenih kredita, kamata docnje obračunava se i naplaćuje u skladu sa ugovorom
zaključenim sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita.

član 34.

Osnovicu za obračun kamate docnje čine dospela, a o roku dospeća neneplaćena

potraživanja, koja obuhvataju iznos dospele nenaplaćene obaveze dužnika i iznos
dospele obaveze po osnovu kamata

Kamata docnje obračunava se na glavnicu i kamatu iz svih dospelih potraživanja, po

kojima je Banka poverilac.

član 35.

Na kredite koji se daju iz namenskih sredstava po osnovu propisa i posebnih ugovora,

obračun kamate docnje vrsi se po stopama utvrđenim ovom Politikom, ukoliko tim pro

pisima ili ugovorima nije drugačije utvrđeno.

INTERKALARNA KAMATA

član 36.

Interkalarna kamata obračunava se i naplaćuje na dugoročne kredite u korišćenju

do njihovog prenošenja u otplatu, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj
odluci Izvršnog odbora Banke.

član 37.

Interkalarna kamata obračunava se po stopi ugovorne kamate za odgovarajuću vrstu

kredita. Obračun interkalarne kamate vrši se krajem svakog meseca i za vreme u toku

meseca, u kome se kredit prenosi u otplatu.

Za dugoročne kredite plasirane fizičkim licima u periodu od 1. do 5. u mesecu ne

obračunava se interkalarna kamata, a prvi anuitet dospeva poslednjeg dana u mesecu

u kome je kredit plasiran.

341

Prilozi

Odstupanja naknada i provizija iz stava 2 ovog člana odobravaju:

do 10% - direktori komercijalnih i regionalnih centara,

do 20% - izvršni direktori sektora za poslove sa pravnim licima i

stanovništvom,

do 30% - nadležni član Izvršnog odbora,

sva ostala odstupanja – Izvršni odbor.

član 44.

Naknada za izdavanje garancija i drugih instrumenata obezbeđenja se obračunava u

skladu sa operativnim troškovima, bonitetom korisnika, rokovima korišćenja, potrebom
konfirmacija i drugo.

član 45.

Obračunata naknada i provizija za usluge, kao i stvarni troškovi, dospevaju za plaćanje

odmah.

Banka može, sa svojim klijentima kojima pruža veliki broj usluga, ugovarati da se na

knada i provizija plaćaju u vidu paušala.

član 46.

Banka za dospele a nenaplaćene naknade može da zaračunava kamatu na dospele

neizmirene obaveze u skladu sa ovom Politikom.

član 47.

Naplatu naknade i provizije za izvršene usluge Banka vrši od korisnika usluge, ako

sporazumno između Banke i korisnika usluge nije durgačije određeno.

član 48.

Za pojedine vrste usluga koje izvršava posredno preko drugih banaka, finansijskih in

stitucija i drugih pravnih lica, Banka zaključuje sa ovim subjektima ugovor o visini iznosa
naknada za te usluge i o raspodeli obračunskog iznosa naknade po tarifi.

Za poslove koje Banka obavlja korisnicima po ovlašenju drugih banaka, finansijskih

institucija i drugih pravnih lica zaračunava naknadu po svojoj tarifi. Zaračunata naknada
deli se između ugovornih strana prema ugovoru.

član 49.

Ovlašćenja, iznosi i postupanja prilikom vršenja otpisa potraživanja definisana su

Pravilnikom o ovlašćenjima za otpise potraživanja, koji donosi Izvršni odbor banke.

član 50.

Pored naknada za usluge utvrđene Katalozima proizvoda, Banka naplaćuje od građana

i prenosi Narodnoj banci i naknade za poslove propisane Odlukom o jedinstvenoj tarifi
po kojoj se naplaćuju naknade za usluge koje vrši Narodna banka.

član 51.

Za usluge koje Banka izvrši inostranim korespondentima naknade i provizije se

obračunavaju u devizama prema jedinstvenoj tarifi za usluge inostranim koresponden

tima.

342

Upravljanje rizikom

Za strana lica tarifa usluga primenjuje se u skladu sa tarifama predviđenim Kata

lozima proizvoda.

Za strana lica tarifa usluga može da se primenjuje i do dvostrukog iznosa za sve tarif

ne stavove koji nisu obuhvaćeni kao posebni stavovi za strana lica.

član 52.

Minimalni i maksimalni iznosi naknada za usluge stranim bankama i drugim stranim

klijentima izražavaju se u dinarima ili u EUR, a obračunavaju se i naplaćuju u devizama.

član 53.

Pod uslovima iz ove Politike, Banka će ugovarati promenljivost tarife u skladu sa

izmenama i dopunama iste, kao i postojeće zakonske regulative.

član 54.

Banka naplaćuje i stvarne troškove koje ima u vezi sa obavljanjem pojedinih usluga.

ZAVRŠNE ODREDBE

član 55.

Obavezu pridržavanja i izvršenja odredbi ove politike imaju svi organizacioni delovi

Banke.

član 56.

Politika ostaje na snazi neodređeno vreme. Izmene i dopune Politike vrši Izvršni od

bor Banke u zavisnosti od eksternih i internih promena na predlog Sektora za poslove

sa privredom i Sektora za poslove sa stanovništvom, a najmanje jednom svake dve go-
dine.

član 57.

Odluku o Katalozima proizvoda i cenovnim pravilnicima, kao i sve njihove izmene i

dopune, donosi Izvršni odbor Banke.

član 58.

Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Narodne banke,

promenama okolnosti i kretanja na tržištu, između sednica Upravnog odbora donosi
odluke o izmenama i dopunama ove Politike, uz obavezu da izmene, odnosno dopune
dostavi na potvrdu Upravnom odboru.

Politika stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja.
Donošenjem ove Politike prestaju da važe svi akti Banke koji su regulisali ovu ma

teriju.

344

Upravljanje rizikom

I - OPŠtE ODREDBE

Katalog proizvoda Sektora poslova sa pravnim licima Oranž banke a.d. Beograd (u

daljem tekstu: Katalog proizvoda) donosi se u skladu sa odredbama Poslovne politike
Oranž banke a.d. Beograd.

Odredbe Kataloga definisane su u skladu sa:

Politikom kamata, naknada i provizija Oranž banke a.d. Beograd,

Kreditnim politikama Sektora upravljanja rizicima i

drugim relevantnim internim propisima Banke

Na bazi Kataloga proizvoda Banka uspostavlja i donosi Cenovne pravilnike kojima

se određuju cene pojedinih usluga odnosno cene plasmana, depozita i ostalih usluga
navedenih u Katalogu proizvoda. Cenovni pravilnici za poslove sa pravnim licima bazira

ni na proizvodima definisanim Katalogom proizvoda formiraju se i menjaju na predlog
direktora Sektora poslova sa pravnim licima, uz obaveznu saglasnost direktora Sektora
sredstava i konačno odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke.

Katalog proizvoda bazira se na osnovnim principima ograničavanja i diversifikacije

portfolija usluga Banke odnosno u skladu sa odredbama Kreditnih politika.

Svrha kataloga:

konkretizacija usluga plasiranja i deponovanja, kao i drugih srodnih usluga

pravnim licima,

definisanje osnovnih opredeljenja Banke u smislu finansiranja određenih

privrednih grana, sektora ili konkretnih vrsta proizvodnje,

definišu se sredstva obezbeđenja plasmana,

konkretizuju cene usluga, kao i kriterijumi formiranja cena,

definišu ovlašćenja i granice ovlašćenja za donošenje i izmenu definisanih kri

terijuma.

U skladu sa članom 57. Politika kamata, naknada i provizija, odluku o usvajanju Kata

log proizvoda donosi Izvršni odbor Banke. Pri tom se ovlašćuje Izvršni odbor Banke da
sve što nije regulisano ovom odlukom reguliše posebnim aktima, odlukama kao i bližim
uslovima i internim uputstvima, gde se za pojedine odluke u skladu sa propisima obav

ezuje da pribavi prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na predlog Sektora poslova
sa pravnim licima. Pre podnošenja Kataloga proizvoda na usvajanje Izvršnom odboru
obavezna je saglasnost ostalih relevantnih sektora, pre svega direktora Sektora upravl

janja rizicima, kao i direktora Sektora sredstava

II - OPŠtI USLOVI ODOBRAVANJA

1. KAMATE

U skladu sa članom 1. Politike kamata, naknada i provizija Katalogom proizvoda

regulišu se bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine kamatnih stopa za proizvode
definisane Katalogom proizvoda.

345

Prilozi

Cenovnim pravilnicima uređuje se konkretna vrednost aktivnih i pasivnih kamatnih

stopa u skladu sa Poslovnom politikom Banke.

Cenovnim pravilnicima se definiše, a samim tim i ugovara jedinstvena kamatna stopa.

Ovlašćenja za odstupanja, u skladu sa članom 12. Politike kamata, naknada i provizija,
od kamatnih stopa utvrđenih Cenovnim pravilnicima Sektora poslova sa pravnim licima
su sledeća:

odstupanja od 0,2 procentna poena - direktori Komercijalnih centara

odstupanja od 0,5 procentnih poena - direktor Sektora poslova sa pravnim

licima,

odstupanja od 1 procentnog poena - nadležni član Izvršnog odbora i

sva ostala odstupanja - Izvršni odbor.

Kamatne stope na kredite

Kamatne stope na kredite pravnim licima ugovaraju se sa klauzulom o promenljivosti,

osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke. Plas

man uz fiksnu kamatnu stopu može odobriti direktor Sektora poslova sa pravnim licima
ili nadležni član Izvršnog odbora.

Za slučaj da kod klijenta Banke u periodu korišćenja kredita dođe do poremećaja u

poslovanju, Izvršni odbor i Kreditni odbor, u skladu sa ovlašćenjima određenog nivoa
Kreditnog odbora, ovlašćeni su da preduzmu odgovarajuće mere u pravcu promene
visine kamatne stope, načina obračuna, rokova plaćanja, sredstava obezbeđenja i
plaćanja, kao i druge mere u cilju zaštite kapitala Banke.

Kamatna stopa na depozite

Sve kamatne stope na depozite po viđenju i oročene depozite pravnih lica definiše

Sektor sredstava i u formi tabelarnih prikaza dostavlja Sektoru poslova sa pravnim licima

na raspolaganje.

Svi depoziti ugovaraju se sa klauzulom o promenljivosti kamatne stope. Odstupanje

od navedenog odobrava direktor Sektora poslova sa pravnim licima uz prethodnu sa

glasnost direktora Sektora sredstava, ili odstupanje odobrava Izvršni odbor.

Kamatna stopa na dinarske i devizne depozite po viđenju, tamo gde je ugovorena,

je promenljiva i utvrđena je tabelarnim pregledom Sektora sredstava. Isplaćuje se
mesečno u roku od 10 dana od isteka meseca odnosno 15 dana po isteku poslednjeg
meseca u godini. Kamatna stopa na oročene depozite se ugovara u skladu sa tabelarnim
pregledom Sektora sredstava, a isplaćuje se po isteku oročenja ili prema pojedinačnim

uslovima isplate iz ugovora.

Ovlašćenja za odobravanje kamatnih stopa na oročene
depozite i depozite po viđenju

Sve kamatne stope definiše Sektor sredstava u skladu sa internim procedurama Sek

tora i preporukama Sektora poslova sa pravnim licima

347

Prilozi

2. NAKNADE

U skladu sa članom 38. Politike kamata, naknada i provizija Katalogom proizvoda

regulišu se bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine naknada i provizija za usluge
definisane Katalogom proizvoda.

Za usluge za koje nije predviđena naknada ili provizija iste se utvrđuju odlukom

Izvršnog odbora.

Cenovnim pravilnicima uređuje se konkretna vrednost naknada i provizija prema

vrstama naknada.

Procenjujući značaj klijenta sa stanovišta sveukupnog odnosa Banke i klijenta, Banka

može predložiti donošenje odluke o povlašćenoj ceni za pojedine klijente. Osnovni kri

terijumi navedene procene su:

karakteristike potencijalnog dužnika, odnosno rizik poslovanja s istim,

ukupni tržišni uslovi tj. konkurentsko okruženje,

kreditna zaduženost klijenta, kao i doprinos potencijalnog dužnika dosadašnjim

i budućim prihodima banke,
obim platnog prometa u zemlji i inostranstvu.

U skladu sa stavom 2 člana 43. Politike kamata, naknada i provizija, utvrđena su

ovlašćenja za odstupanja od Cenovnih pravilnika:

do 10% - direktori komercijalnih centara,

do 20% - direktor Sektora poslova sa pravnim licima,

do 30% - nadležni član Izvršnog odbora,

sva ostala odstupanja – Izvršni odbor.

U slučaju odstupanja koje odobrava nadležni član Izvršnog odbora ili Izvršni odbor pro

cedura predlaganja odstupanja u okviru Sektora poslova sa pravnim licima je sledeća:

Direktori profitnih i komercijalnih centara mogu za VIP, GOLD i GOLD SPECIAL klijente

predložiti - direktoru/zameniku direktora Sektora poslova sa pravnim licima smanjenje
naknade u domaćem platnom prometu i platnom prometu sa inostranstvom za konkret

nog klijenta.

Ukoliko je direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima saglasan sa

predloženim smanjenjem naknade, finalni predlog za usvajanje istog šalje Izvršnom od

boru na odobrenje, odnosno članu Izvršnog odbora.

Ukoliko direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima nije saglasan sa

predloženim smanjenjem naknade, finalni odgovor šalje direktoru profitnog ili komerci

jalnog centra.

Kriterijumi za podelu klijenata na VIP, GOLD i GOLD SPECIAL, odnosno STANDARD su:

obim poslovanja sa bankom,

značaj klijenta za banku,

očekivani efekti saradnje sa klijentom,

vremenski rok saradnje određenog klijenta i banke,

dosadašnje iskustvo u saradnji sa konkretnim klijentom.

348

Upravljanje rizikom

STANDARDNI KLIJENTI su oni koji posluju sa bankom u domaćem platnom prometu i

platnom prometu sa inostranstvom po zvanično usvojenom Cenovnom pravilniku.

VIP KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (gotovin

skom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po 30% nižoj ceni u odno

su na standardnu cenu iz zvanično usvojenog Cenovnika.

Uslovi da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman su:

da je klijent Banke najmanje 6 meseci,

da ima preko 100 miliona dinara potražnog prometa na tekućem dinarskom i

deviznom računu (preračunato u dinarsku protivvrednost),
kreditnu izloženost preko 250.000,00 EUR-a za SME klijente, i preko 300 milio

na za velike klijente i kreditnu izloženost preko 500.000,00 EUR-a ili na osnovu
posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog
odbora.
novi klijenti - baziraće se na proceni - da će klijent u kraćem vremenskom

periodu zadovoljiti kriterijume definisane za postojeće klijente ili na osnovu
posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog
odbora.

GOLD KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (go

tovinskom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po 50% nižoj ceni u
odnosu na standardnu cenu iz zvanično usvojenog Cenovnika.

Uslovi da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman su:

da je klijent Banke najmanje 6 meseci,

da ima preko 200 miliona dinara potražnog prometa na tekućem dinarskom i

deviznom računu (preračunato u dinarsku protivvrednost),
kreditnu izloženost preko 500.000,00 EUR-a za SME klijente, i preko 300 mil

iona za velike klijente i kreditnu izloženost preko 1.000.000,00 EUR-a ili na
osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana
Izvršnog odbora.
novi klijenti - baziraće se na proceni - da će klijent u kraćem vremenskom

periodu zadovoljiti kriterijume definisane za postojeće klijente ili na osnovu
posebne odluke direktora

Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog

odbora.

GOLD SPECIAL KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu

(gotovinskom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po nižoj ceni u

odnosu na GOLD tarifu.

Uslov da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman je da je

veliki klijent grupe:

postojeći klijenti - najmanje 6 meseci, da ima preko 500 miliona dinara

potražnog prometa na tekućem dinarskom i deviznom računu (preračunato u
dinarsku protivvrednost) i kreditnu izloženost preko 2.000.000,00 EUR-a ili na

350

Upravljanje rizikom

3. VALUTNA KLAUZULA

Valutna klauzula predstavlja ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta

obaveze) u zemlji s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima
(valuta isplate).

Za valutnu klauzulu primjenjuje se pravilo povraćaja i puštanja ugovorenih obaveza

po zvaničnom srednjem kursu NBS važećem na datum puštanja/plaćanja.

4. PREVREMENA OtPLAtA KREDItA

U slučaju delimične ili potpune otplate kredita pre ugovorenog roka Banka može

naplatiti naknadu u visini od 2% iznosa koji je prevremeno vraćen.

Korisnik kredita dužan je da pismeno obavesti Banku o nameri prevremene otplate

Kada je to od posebnog interesa za Banku, uz odobrenje Izvršnog odbora, može se ut

vrditi za pojedine korisnike kredita da isti nemaju obavezu plaćanja naknade na prevre

meno plaćeni iznos ili mogu odobriti naplatu smanjenog procenta naknade za prevre

meni povraćaj

U slučaju delimične otplate kredita, stručni saradnik se obavezuje da s klijentom

dogovori način zatvaranja nedospelog potraživanja (prva dospeća ili skraćivanje roka
otplate) i saglasno tome napravi aneks osnovnog Ugovora.

U slučaju da klijent prevremeno vraća kredit iz kredita dobijenog u drugoj banci i/ili

prelazi s većinom svog poslovanja u drugu banku, naknada za prevremeno vraćanje ne
može se smanjivati niti ukidati.

5. RASKID UgOVORA

Banka može proglasiti kredit dospelim zajedno sa pripadajućim kamatama kao i

tražiti 100% novčano pokriće po izdatim garancijama i drugim potencijalnim obavezama
u sledećim situacijama:

blokade poslovnog računa korisnika,

raskida Ugovora o otvaranju i vođenju poslovnog računa,

ukoliko korisnik tokom korišćenja kredita ili drugog proizvoda prenese više od

30% svog platnog prometa u zemlji ili platnog prometa sa inostranstvom sa
tekućeg računa otvorenog kod Banke za SME klijente, odnosno više od 5% za
velike klijente. Praćenje platnog prometa se vrši na nivou kvartala,
ukoliko klijent zakasni sa izmirenjem obaveza duže od 15 dana, po osnovu bilo

kod proizvoda / ugovora,
ukoliko nenamenski koristi odobrena sredstva,

usled promene poslovanja, likvidnosti odnosno materijalno finansijskog stanja

koje po oceni Banke dovode u pitanje uredan povraćaj duga,
u slučaju da korisnik ne ispuni bilo koju obavezu iz ugovora sa Bankom.

351

Prilozi

Banka može jednostrano raskinuti ugovore sa korisnikom ukoliko sprovođenjem re

dovne bonitetne analize utvrdi i dokumentuje ozbiljne probleme u poslovanju koris

nika

6. INStRUMENtI OBEZBEđENJA
U skladu sa Katalogom kolaterala Sektora upravljanja rizicima.

Svi instrumenti obezbeđenja navedeni u Katalogu kolaterala Sektora upravljanja riz

icima koriste se u međusobnoj kombinaciji jednih sa drugima, što zavisi od kreditne spo

sobnosti dužnika, visine i vrste plasmana i odluke nadležnog nivoa odlučivanja. Menice i
ugovorna ovlašćenja su obavezni instrumenti obezbeđenja uz svaki ugovor.

Kada se kao sredstvo obezbeđenja plasmana uzima nekretnina, upisuje se hipoteka.

Troškove procene obezbeđenja, i u slučaju ponovne procene,tj. ukoliko protekne više od

3 godine od datuma upisa hipoteke, snosi klijent.

Postoji i mogućnost uzimanja zaloge na pokretnim stvarima, kao vrsta obezbeđenja .

U tom slučaju se u sudu upisuje založno pravo na Banku.

Procenu vrednosti nekretnine ili pokretne imovine moraju da vrše banci prihvatljive

stručne osobe/društva (u skladu sa zakonom o Bankama, a po izboru sektora upravljanja
Rizicima).

Sektor za upravljanje rizicima može odobriti puštanje plasmana bez obzira da li su

prikupljeni svi instrumenti obezbeđenja, navedeni u Odluci o odobrenju pojedinačnog

plasmana. Minimalni uslov svakog takvog ovlaštenja su uredno prikupljeni, potpisani i

overeni likvidni instrumenti osiguranja (menice, ovlašćenje, barirani ček…), a za hipoteke
minimalno mora biti potvrda o podnetom zahtevu za upis hipoteke.

7. OStALE ODREDBE

Nije moguće puštanje kredita na poslovni račun klijenta otvoren u drugim poslovnim

bankama.

Uslovi za Kredite iz sredstava EAR-a, se mogu menjati samo po dobijenoj pismenoj

odluci od strane nadležnih organa koji procesuiraju ovu kreditnu liniju.

III - K R E D I t I

1. KRAtKOROčNI KREDItI

1.1. KREDIT ZA LIKVIDNOST

Namena:

Ovaj kredit korisniku služi za rešavanje kratkoročnih potreba za likvidnošću

(npr. isplatu zarada, plaćanje dobavljača, i drugih kratkoročnih obaveza).

Maksimalni iznos:

U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, maksimalno do 90%

poznatog novčanog priliva.

353

Prilozi

1.3. KREDIt ZA OBRtNA SREDStVA

Namena:

Ovaj kredit omogućava klijentu finansiranje obrtnih sredstava, tj. povećanje

prometa i prihoda uz stalan novčani tok. Namenjeni su i za finansiranje uvoza, kao
i obrtnih sredstava koja su potrebna za finansiranje manjih projekata (na primer
građevinskih) čija je izgradnja moguća u roku kraćem od 1 godine.

Maksimalni iznos:

100% prosečnog mesečnog prihoda korisnika u zadnjih 12 meseci,

ili do 35% prosečnih obrtnih sredstava.

Rok vraćanja:

Do 12 meseci.

Način vraćanja:

Jednokratno ili mesečne rate.

Kamate:

u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun se vrši mesečno i po dospeću.

Naknade:

u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna za obradu zahteva.

Instrumenti obezbeđenja:

adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno

sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i katalogom

kolaterala Banke.

Vrste kredita:

dinarski kredit; dinarski kredit sa valutnom klauzulom i devizni kredit

(u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju).

Ostalo:

Prosečan mesečni prihod utvrđuje se na bazi zadnjeg finansijskog izveštaja

koji je klijent bio dužan sastaviti (godišnji ili polugodišnji bilans uspeha), tako da se

ukupna prihod podeli sa 12, odnosno 6.

1.4. REVOLVINg KREDItI

Namena:

Kredit služi za finansiranje povremenih potreba za dodatnim obrtnim

sredstvima i za povremeno finansiranje održavanja likvidnosti

Revolving kredit

omogućava klijentu korišćenje i vraćanje kreditnih sredstava u skladu sa njegovim
potrebama, sukcesivno ili jednokratno.

Maksimalni iznos:

U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta ili do maksimalno

50% prosečnih godišnjih obrtnih sredstava.

Rok vraćanja kredita:

do 12 meseci.

Način vraćanja:

Sukcesivno po želji klijenta, a najkasnije na datum dospeća.

Kamate:

u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun i naplata kamate mesečna i po

dospeću.

Naknade:

u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna prilikom odobrenja kred

ita i naknada za rezervaciju neiskorišćenih sredstava koja se obračunava kvartalno
unazad i o roku dospeća.

Vrsta kredita:

dinarski, dinarski uz valutnu klauzulu, devizni (u skladu sa Zakonom o

deviznom poslovanju).

Instrumenti obezbeđenja:

adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno

sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i Katalogom

kolaterala Banke.

354

Upravljanje rizikom

Ostalo

: za vreme važenja ugovora o revolving kreditu klijent može povlačiti kredit i

vraćati ga najavljujući svoje zahteve putem faksa, e-maila ili u drugom pisanom ob

liku. Ukoliko je reč o valutnoj klauzuli najava povlačenja sredstava mora biti najmanje

dva radna dana ranije, a ukoliko je dinarski kredit jedan radni dan.

Kod vrste kredita :dinarski uz valutnu klauzulu i deviznih kredita korisnik je dužan da
prilikom svakog vraćanja sredstava revolving kredita u iznosu većem 50.000,00 EUR
i/ili u iznosu većem 50.000,00 EUR dinarske protivvrednosti obračunatoj prema sred

njem kursu NBS važećem na dan najave vraćanja sredstava, pismeno obavesti Banku
najkasnije jedan dan pre datuma nameravanog vraćanja sredstava kredita, te da
vraćanja sredstava kredita, izvrši u skladu sa instrukcijama datim od strane Banke.
U slučaju da Korisnik postupi suprotno odredbama prethodnog stava, Banka ima
pravo na naknadu štete koju je pretrpela takvim postupanjem u visini od 1% nena

javljenog vraćenog iznosa kredita.

1.5. KRAtKOROčNI VIŠENAMENSKI LIMIt (OKVIR)

Namena:

Kratkoročni višenamenski limit je aranžman s klijentom, u okviru koga se

klijentu mogu odobravati sve vrste kratkoročnih proizvoda iz kataloga Banke (krediti,
garancije, akreditivi, eskont, aval i dr.).
Po odobrenju kratkoročnog višenamenskog limita Banka i klijent zaključuju Ugovor o
limitu na osnovu koga se u periodu važenja limita pojedinačni proizvodi odobravaju
na nivou odlučivanja CC1.

Maksimalni iznos:

u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimal

no do 30% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci.

Rok važenja limita:

12+12 meseci, tako da nijedan pojedinačni proizvod ne sme ima

ti rok vraćanja/važenja duži od 12 meseci i da nijedan pojedinačni proizvod ne sme
biti odobren u periodu dužem od 12 meseci od dana odobrenja limita.

Odobravanje limita:

Okvir se inicijalno odobrava na 12 meseci. Produženje ovog lim

ita za narednih 12 meseci, radi se tako što se odobri novi limit u istom iznosu, i pri

tom se svi postojeći proizvodi koji su u korišćenju aneksiraju u korist novog limita.

Način vraćanja:

Limit ističe jednokratno, a povraćaj svakog proizvoda zavisi od samog

proizvoda.

Kamate:

prema pojedinačnom proizvodu, a u skladu sa Cenovnim pravilnikom

Banke.

Naknade:

jednokratno od iznosa odobrenog limita u skladu sa Cenovnim pravilnikom

Banke, a za pojedinačna odobrenja iz limita primenjivaće se tarife definisane Cen

ovnim pravilnikom Banke.

Vrste limita:

čist dinarski limit, dinarski limit sa valutnom klauzulom.

Instrumenti obezbeđenja limita:

adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja kli

jenta i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke.

356

Upravljanje rizikom

2.2. KREDIt ZA tRAJNA OBRtNA SREDStVA (tOS)

Namena:

Ovaj kredit omogućava klijentu finansiranje trajnih obrtnih sredstava

potrebnih za stabilno poslovanje preduzeća, povećanje njegovog prometa i dobiti.

Maksimalni iznos:

u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimal

no do 60% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci.

Rok vraćanja:

Do 3 godina (uz mogućnost odobrenja grace perioda do 12 meseci).

Rok vraćanja može biti produžen do 5 godina uz pismenu saglasnost direktora Sek

tora poslova sa pravnim licima.

Način vraćanja:

Mesečne, kvartalne, polugodišnje ili izuzetno godišnje.

Kamate:

u skladu sa Cenovnim pravilnikom. Kamata se definiše kao EURIBOR/LIBOR

+ određena margina; odstupanja su moguća za kredite ročnosti do 24 meseca, a duže
samo uz pismenu saglasnost direktora Sektora poslova sa pravnim licima; Kamata se
obračunava mesečno, tromesečno ili šestomesečno i po dospeću.

Naknade:

u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu zahteva.

Vrste kredita:

dinarski krediti uz valutnu klauzulu, devizni kredit (u skladu sa Za

konom o deviznom poslovanju).

Instrumenti obezbeđenja:

adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podno

sioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i Katalogom

kolaterala.

2.3. DUgOROčNI LIMIt ZA gARANcIJE

Namena:

Dugoročni limit (

DL)

za garancije namenjen je onim klijentima koji imaju

potrebu za čestim izdavanjem garancija i žele što jednostavniju proceduru u vezi odo

bravanja istih. Iz predmetnog limita izdaju se i kratkoročne i dugoročne garancije.
Po odobravanju DL-a za garancije banka i klijent zaključuju Ugovor o dugoročnom
limitu za garancije na osnovu koga se u periodu važenja limita izdaju pojedinačne
garancije, po skraćenom postupku.
DL se odobrava pravnim licima čiji bonitet mora odgovarati standardima i kreditnim
politikama Banke.

Maksimalni iznos:

u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimal

no do 50% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci.

Rok važenja DL-a:

24 meseca, izuzetak 36 meseci (samo za dobre klijente) u okviru

koga će se izdavati garancije čiji rok važnosti ne može biti duži od roka limita.

Naknade:

od 0,25% do 0,50% jednokratno od iznosa odobrenog limita, a za

pojedinačna odobrenja iz limita primenjivaće se tarife za garancije definisane Cen

ovnim pravilnikom Banke.

Vrste limita za garancije:

limit za dinarske garancije,

limit za dinarske garancije sa

valutnom klauzulom.

357

Prilozi

Instrumenti obezbeđenja po DL-u:

hipoteka, adekvatan broj menica i ugovornih

ovlašćenja
podnosioca zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke.
Svaka pojedinačna garancija u okviru odobrenog limita vezuje se za instrumente
obezbeđenja po potpisanom ugovoru o DL-u.

Ostalo:

Ukupni iznos garancija ne sme nikada u toku važenja DL-a biti veći od odo

brenog limita.

Napomena:

Limit se nakon odobrenja knjiži vanbilansno i evidentira u posebnu IT

aplikaciju.

3. ESKONt I AVALIRANJE MENIcA I OStALIH VREDNOSNIH PAPIRA

3.1. EESKONt MENIcA

Namena:

Finansiranje obrtnih sredstva kroz eskont menica klijenta pri čemu se mora

jasno definisati remitent i trasant, kao i tačan iznos menica koje se eskontuju i njihov
rok dospeća (obavezno dostavljanje finansijskih izveštaja i remitenta i trasanta, čije
potencijalne troškove obezbeđivanja snosi sam podnosilac zahteva).

Maksimalni iznos:

100% iznosa potraživanja na osnovu kojeg se izdaje menica (kod

trasiranih menica) i u skladu sa

kreditnom sposobnošću izdavaoca menice.

Rok dospeća:

do 12 meseci,

Način naplate:

po dospeću menica,

Kamate:

U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke,

Naknade:

U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu

zahteva.

Instrumenti obezbeđenja:

Adekvatan broj menica i ovlašćenja podnosioca menica

na eskont.

3.2. AVALIRANJE MENIcA

Namena:

Dodatni oblik garantovanja Banke, kreditno sposobnim klijentima u cilju

ispunjenja obaveza plaćanja (putem menice) prema njihovim dobavljačima.

Maksimalni iznos:

Iznos menice koja se avalira, odnosno do 100% prosečnog

mesečnog prihoda u poslednjih 12 meseci.

Najduži rok:

Do 5 godina,

Naknade:

U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke,

Vrsta menica:

dinarska i devizna menica (u skladu sa Zakonom o deviznom poslo

vanju),

Instrumenti obezbeđenja:

Od izdavaoca menice uzeti adekvatna sredstva

obezbeđenja u skladu sa kreditnom politikom

banke i prema Katalogu kolaterala.

359

Prilozi

2.1. PROcENA UtIcAJA PROMENE KURSA DINARA NA

FINANSIJSKI POLOŽAJ DUŽNIKA

Procena uticaja promene kursa dinara na finansijski položaj dužnika vrši se u sklopu

ocene boniteta dužnika, pre odobravanja plasmana, a na osnovu ove Metodologije

koja predstavlja nalog i uputstvo Sektorima za poslove sa pravnim licima i za poslove sa

stanovništvom o obavezi i načinu njene primene. Metodologija objašnjava unos potreb

nih bilansnih pozicija i izračunavanje

valutne usklađenosti klijenta na osnovu izvedenih

bilansnih pozicija iz poslednjih zvaničnih finansijskih izveštaja dužnika.

Pored dosadašnjeg unosa pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha za

pravna lica

(kod

onih dužnika koji su ove bilanse po zakonu obavezni da sastavljaju) u interni sistem ocene
boniteta klijenta, lica zadužena za kontakt sa klijentima pribavljaju i podatke o sledećim
vrednostima na posmatrani dan (dan poslednjeg zvaničnog finansijskog izveštaja):

prihodi iz poslovanja sa inostranim kupcima,

obaveze iz poslovanja prema inostranim dobavljačima,

tekuća dospeća glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klau

zulom,
kamatni trošak,

bilans tokova godine – SANI analiza (U skladu sa važećim Internim pravilima

ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi; Sistem SANI obezbeđuje SANI
finanski pokazatelj - SI, koji se izračunava na osnovu finansijskog izveštaja kli

jenta. SI ukazuje na moguću insolvetnost klijenta i koristi se za pravna lica.).

Navedene pozicije, osim bilansa tokova gotovine, preuzimaju se iz poslovnih knjiga

dužnika u dinarskim iznosima na posmatrani dan.

Za odobrene plasmane

fizičkim licima

u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom

klauzulom, uzimaju se sledeći podaci:

Podaci o zaposlenju

- naziv i sedište firme, radno mesto, godine radnog staža i

sl. ili drugi podaci vezani za izvor finansiranja (penzioner, izdržavano lice, vlas

nik firme, radnje i sl.),
Podaci o zaradi, penziji ili drugom mesečnom izvoru prihoda u stranoj valuti ili

s valutnom klauzulom u poslednja 3 meseca,

Obaveze po plasmanima u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom u poslednja

3 meseca,

Ostale obaveze u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom u poslednja 3 mese

ca.

Na osnovu uzetih podataka određuje se prihvatljivi deo neopterećenih primanja u

stranoj valuti, ili s valutnom klauzulom, u zavisnosti od vrste plasmana, a u skladu sa
Poslovnom politikom Banke i pravilima odobravanja za specifičnu vrstu kredita.

Pod pretpostavkom nominalne depresijacije kursa dinara za 10% i 15% na godišnjem

360

Upravljanje rizikom

nivou procenjuje se valutna usklađenost dužnika. Valutna usklađenost dužnika procen

juje se drugačije za pravna i fizička lica.

PROcENA ZA PRAVNA LIcA

Izračunavanje valutne usklađenosti za pravna lica bazira se na sledećoj formulii:

VU =

novčani priliv u stranoj valuti

x 100 = %

novčani odliv u stranoj valuti

Novčani priliv u stranoj valuti = Prihodi iz poslovanja sa inostranim kupcima.

Novčani odliv u stranoj valuti = Obaveze iz poslovanja prema inostranim dobavljačima +

Tekuće otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa F/X klauzulom.

Valutna usklađenost izračunava se po principu istih valuta priliva odnosno odliva,

tako da je klijent valutno usklađen ukoliko je rezultat gornjeg proračuna minimalno
100% po svakoj valuti.

PROcENA ZA FIZIčKA LIcA

Izračunavanje valutne usklađenosti za stanovništvo bazira se na sledećoj formuli:

VU =

godišnji prihod u stranoj valuti

x 100 = %

godišnje obaveze u starnoj valuti

Godišnji prihodi u stranoj valuti = redovna primanja u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom

(uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12).

Godišnje obaveze u stranoj valuti = postojeće i nove obaveze po plasmanima u stranoj valuti

ili plasmanima s valutnom klauzulom i ostale obaveze u stranoj valuti ili obaveze s valutnom

klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12).

Valutna usklađenost izračunava se po principu istih valuta priliva odnosno odliva,

tako da je klijent valutno usklađen ukoliko je rezultat gornjeg proračuna barem 100% po
svakoj valuti i ukoliko mesečne obaveze nisu veće od 30% prihvatljivog neopterećenog
dela primanja.

Dobijanjem pokazatelja valutne usklađenosti uz analizu boniteta dužnika u internom

sistemu Banke dobijaju se uporedni pregledi najznačajnijih pokazatelja sa i bez pret

postavke depresijacije kursa dinara, i postaju dostupni svim pojedincima, funkcijama i
organima Banke koji vrše dalje analize i donose odluku na osnovu ovih informacija.

2.2. PROcENA SPOSOBNOStI DUŽNIKA DA OtPLAćUJE OBAVEZE PREMA BANcI

362

Upravljanje rizikom

Ukoliko je klijent valutno neusklađen, da li su prihodi od prodaje na domaćem tržištu zaštićeni od

valutnog rizika?

1. NE

2. DA

Ako je odgovor DA, potrebno je zaokružiti jedan od odgovora, ili navesti drugi razlog:

1. cene proizvoda/usluga su vezane za valutne klauzule

2. cene prate rast cena na malo

3. Ostalo (navesti)

Valutni rizik MOgUć UtIcAJ / NE UtIčE na rejting klijenta

Uputstvo za popunjavanje projekcije

1. Prihodi od ino kupaca

- uneti ukupne prihode koje klijent ostvaruje na INO

tržištu, ukoliko klijent ne ostvaruje prihod na ino tržištu uneti vrednost 0.

2. Obaveze iz poslovanja prema ino dobavljačima

–potrebno je uneti ukupne

obaveze koje klijent ima prema dobavljačima iz inostranstva, ukoliko klijent
nema obaveza uneti vrednost 0.

3. Otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klauzulom

–

uneti tekuće otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom

klauzulom, u suprotnom vrednost 0.

4. Kurs

– upisuje se srednji kurs banke na dan poslednjeg zvaničnog finansijskog

izveštaja klijenta.

U donjem delu tabele treba odgovoriti na pitanja, ukoliko je klijent valutno neusklađen,

zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora, ili navesti potrebno objašnjenje.

Za odobrene plasmane u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, ili ovakve

plasmane koji se odobravaju na rok do godinu dana, uzima se projekcija za godinu dana
od dana poslednjeg zvaničnog finansijskog izveštaja.

Kod dugoročnih kredita prilikom svakog godišnjeg reodobravanja potrebno je utvrdi

ti valutni rizik.

363

Prilozi

2.2.2.

Obaveza kreditnih referenata Sektora za poslove sa

stanovništvom

je da od

svih dužnika koji imaju obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa
valutnom klauzulom, a koje prelaze dinarsku protivvrednost od 10.000.000 dinara (kao
i za klijente koji podnose zahtev za odobravanje ovakvih plasmana), popune sledeću

projekciju:

VALUTNI RIZIK

poslednjih 12 meseci

Kurs

cSD

EUR

godišnji prihodi u stranoj valuti

0,00

prihodi u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom

0,00

godišnje obaveze u stranoj valuti

0,00

obaveze po plasmanima u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom

0,00

ostale obaveze u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom

0,00

Odnos

#DIV/0!

85,5000

VALUtNO USKLAđEN

DEPRESIJAcIJA kursa dinara za 10% / projekcija za narednih 12 meseci

cSD

EUR

Godišnji prihodi u stranoj valuti

0,00

Godišnje obaveze u stranoj valuti

0,00

Odnos

#DIV/0!

94,0500

VALUtNO USKLAđEN

DEPRESIJAcIJA kursa dinara za 15% / projekcija za narednih 12 meseci

cSD

EUR

Godišnji prihodi u stranoj valuti

0,00

Godišnje obaveze u stranoj valuti

0,00

Odnos

#DIV/0!

98,3250

VALUtNO USKLAđEN

365

Prilozi

jekcije u vrednosti u eurima uz procenu dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci sa
pretpostavkom depresijacije kursa dinara za 10% i 15% na godišnjem nivou za svaku

godinu posmatranja.

Sve ostale pozicije se u tabeli automatski izračunavaju. Date tabele su prilog Metod

ologije u potrebnom sistemskom formatu za izračunavanje.

Kreditni referent je dužan da tabelu Valutne usklađenosti priloži uz redovnu doku

mantaciju u Kreditni dosije za svakog klijenta.

2.3. PROcENA UtIcAJA PROMENE KURSA DINARA NA KLASIFIKAcIJU -

NAčIN UPRAVLJANJA KREDItNIM RIZIKOM KOJI PROIStIčE IZ UtIcAJA

PROMENE KURSA DINARA

(Dopuna Internih pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranje rezervi Oranž banke

a.d. Beograd)

Potencijalni uticaj na klasifikaciju, u smislu propisa Narodne banke kojima se

definiše klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki, ocenjuje se za potraživanja od
pojedinačnih dužnika čije obaveze prema Banci na dan klasifikacije, ugovorene u stranoj
valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom iznose 10.000.000 dinara ili više.

Dužnik se klasifikuje za jednu kategoriju niže od prethodno utvrđene u skladu sa pro

pisima Narodne banke o klasifikaciji u slučaju kada se na bazi ove Metodologije proceni
da je dužniku ugrožena sposobnost otplate obaveza prema Banci.

Dužnik čije su obaveze prema banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima s valut

nom klauzulom klasifikuju se u jednu kategoriju nepovoljniju od one u koju bi bila klas

ifikovana - ako se kreditni savetnici / account manageri ne pridržavaju ove metodologije,
odnosno ako kreditni dosije takvog dužnika ne sadrži metodologijom propisanu analizu.

Sposobnost otplate obaveza prema Banci utvrđuje Menadžer za upravljanje rizicima

banke, Sektor upravljanja rizicima.

Obavezu promene klasifikacije dužnika ima Sektor upravljanja rizicima banke.
Obavezu dostave podatka o utvrđenoj valutnoj usklađenosti/neusklađenosti imaju

Sektori za poslovanje sa pravnim licima i za poslovanje sa stanovništvom (banke). Odnos

no, Kreditni referenti navedenih sektora dužni su da, po izvršenoj proceni sposobnosti
dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci i dobijanju pokazatelja valutne usklađenosti
na osnovu ove Metodologije, konstatuju dužnike kod kojih je moguć uticaj na rejting kli

jenta. Obaveza je da se lista ovih dužnika dostavi Sektoru upravljanja rizicima /Direkcija
nadzora i izveštavanja, zaduženog za klasifikaciju potraživanja, elektronski ili pisano uz
verifikaciju referenta koji je izvršio analizu, najkasnije 5 dana nakon datuma klasifikacije.

Direkcija nadzora i izveštavanja će po dobijanju liste dužnika razmotriti listu dužnika

i dobijene analize, te izvršiti korekcije klasifikacije beleženjem napomene o razlogu
izmene klasifikacije «uticaj promene kursa».

366

Upravljanje rizikom

Prema Oranž banci a.d. Beograd, klijent je valutno usklađen ukoliko su njegovi

novčani prilivi u stranoj valuti dovoljni za podmirivanje novčanih odliva u stranoj valuti.
U suprotnom, klijent je valutno neusklađen.

1. Ukoliko se u tabeli dobije rezultat

VALUtNO USKLAđEN

, znači da ne postoji

valutni rizik i Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik

NE UtIčE

rejting klijenta

2. Ukoliko se u tabeli dobije rezultat

VALUtNO NEUSKLAđEN

, znači da postoji

određen stepen valutnog rizika. Kreditni referent je dužan da (u saradnji sa
klijentom) da odgovor na pitanje da li se klijent na neki način štiti od pojave
valutnog rizika. Ukoliko je odgovor DA, potrebno je u tabeli zaokružiti jedan od
ponuđenih odgovora, ili navesti drugo objašnjenje.

Ako je klijent

VALUtNO NEUSKLAđEN

, a štiti se od valutnog rizika na neki od načina,

Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik

NE UtIčE na rejting klijenta

. Kreditni

referent u ovom slučaju izostavlja preporuku za promenu rejtinga u svojoj kreditnoj ap

likaciji.

Ukoliko je klijent

VALUtNO NEUSKLAđEN

i nije zaštićen od pojave valutnog rizika,

Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik može imati uticaja na rejting klijenta i
zaokružuje opciju

MOgUć UtIcAJ na rejting klijenta

U tom slučaju, Kreditni referent obaveštava nadležnog Risk Managera u

Banci, kroz kreditnu aplikaciju o stepenu valutnog rizika. Risk Manager u

Banci je odgovoran za krajnji rejting klijenta i na bazi sopstvene procene
daje mišljenje o uticaju valutnog rizika na rejting klijenta u sklopu Votuma
(kratka pisana forma koja sadrži procenu rizika i saglasnost/nesaglasnost
Risk Managera za odobrenje predmetnog plasmana), koji se redovno radi
za sve plasmane iznad nivoa odlučivanja CC1 (ovlašćenje za odobravanje

plasmana u okviru Sektora za poslove sa pravnim licima i za poslove sa

stanovništvom).
U slučaju da je nivo odlučivanja za odobrenje plasmana CC1, a postoji valut

na neusklađenost i klijent nije zaštićen od uticaja valutnog rizika, Kreditni
referent će putem mail-a konsultovati Risk Managera i zatražiti potvrdu
rejtinga.
Ukoliko Risk Manager zaključi da valutni rizik

NE UtIčE na rejting

klijenta

on Votumom ne vrši ispravku rejtinga i takva konstatacija izostaje iz Vo

tuma.

Ukoliko Risk Manager zaključi da valutni rizik

UtIčE na rejting klijenta

, on

tu konstataciju upisuje u Votum i menja rejting klijenta.

368

Upravljanje rizikom

PRILOg BR. 15.

PRIMER POLItIKE UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠćU BANKE

ORANŽ BANKA A.D. BEOgRAD
UPRAVNI ODBOR
Datum: 01.09.2006. godine
Broj: 100/2006-1/5

Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Bulevar JNA br. 125, kao i

člana 30. Zakona o bankama (‘’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Upravni odbor Oranž banke
a.d. Beograd, na svojoj sednici održanoj dana 01.09.2006. godine usvaja

Politiku upravljanja likvidnošću

ORANŽ BANKE A.D. BEOgRAD

OPŠtI DEO

član 1.

Politika upravljanja likvidnošću (u daljnjem tekstu: Politika) Oranž banke a.d. Beograd

(u daljnjem tekstu: Banka) predstavlja osnovni dokument kojim Banka propisuje način,
odgovornosti i dinamiku merenja, odredjivanje limita i izveštavanje o izloženosti riziku
likvidnosti u Banci. Osnovni cilj je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguću meru
putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava, praćenjem likvidnosti i donošenjem
odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti odnosno, izbega

vanje mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke
usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Politikom upravljanja likvidnošću osigurava se poslovanje Banke u skladu s važećim

propisima uz istovremeno pridržavanje načela sigurnog bankarskog poslovanja.

StRAtEgIJA I cILJEVI

član 2.

Ovom Politikom Banka definiše instrumente i načine za aktivno praćenje, uprav

ljanje i kontrolu izloženost riziku likvidnosti. Banka upravlja imovinom i obavezama
sa stanovišta finansijskih tokova, novčanih tokova i sa stanovišta disperzije imovine i
obaveza, a sa ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva Banke. Radi postizanja ovog
cilja obavezan je proces praćenja i planiranja likvidnosti, i to takav sa kojim je moguće
proceniti buduće potrebe za likvidnim sredstvima poštujući promene u ekonomskim,
političkim, zakonskim i drugim uslovima poslovanja. Adekvatan proces planiranja likvid

369

Prilozi

nosti obuhvata identifikaciju poznatih, očekivanih i potencijalnih novčanih odliva uz iz

radu različitih strategija upravljanja imovinom i obvezama kako bi se osigurale potrebe
Banke za novčanim prilivima.

član 3.

Ciljevi upravljanja likvidnošću banke su:

dnevno ispunjavanje svih obaveza povezanih sa novčanim odlivima,

izbegavanje pribavljanja sredstava po ceni koja je viša od tržišne ili pribavljanja

sredstava prodajom imovine po ceni koja je niža od tržišne,
ispunjavanje zakonskih propisa i odluka kojima se uredjuje područije likvid

nosti.

Strategija Banke je orijentisana na osiguranje adekvatnog nivoa likvidnosti kojim se

zadovoljavaju predviđene i nepredviđene potrebe za novčanim sredstvima.

član 4.

Banka, u cilju adekvatnog upravljanja likvidnošću, kontinuirano poboljšava informa

cioni sistem. Poboljšanja informacionog sistema vrši Sektor za IT i organizaciju a na os

novu zahteva Sektora sredstava koji je u obavezi da definiše:

aplikativni zahtev i željeno rešenje za dobijanje podataka koji omogućavaju

planiranje priliva i odliva novčanih sredstava,
aplikativni zahtev i željeno rešenje za merenje i praćenje likvidnosti za svaku

valutu značajnu za ukupnu likvidnost Banke,
aplikativno rešenje koje omogućava analizu kretanja i procenu stabilnosti de

pozita kao i koje olakšava izradu izveštaja u skladu sa ovom Politikom.

član 5.

Sektor za upravljanje rizicima je u obavezi da definiše aplikativna rešenja koje pojed

nostavljuju praćenje usklađenosti poslovanja sa uspostavljenim propisanim limitima i
limitima Banke za upravljanje rizikom likvidnosti.

Direkcija računovodstva je u obavezi da definiše i kontinuirano usaglašava prema

propisima utvrđivanje i praćenje pokazatelja likvidnosti odnosno propisanih izveštaja
koji se sačinjavaju u ovu svrhu.

član 6.

U svom poslovanju Banka mora kontinuirano osiguravati da njena likvidna sredstva

budu u skladu sa potrebama koje se javljaju po osnovu dospeća obaveza.

Kod rizika likvidnosti razlikujemo:

rizik strukturne likvidnosti – rizik nemogućnosti izmirenja obaveza koji nastaje

kao posledica ročne neusklađenosti novčanih priliva i odliva i,
rizik likvidnih instrumenata – rizik nemogućnosti prodaje likvidnih instrume

nata na tržištu u potrebnom roku po prihvatljivim cenama.

371

Prilozi

Ukoliko zbog internih i/ili eksternih poremećaja u poslovanju Direkcija za trgovanje

uvidi da bi ispunjenje obavezne rezerve moglo doći u pitanje dužna je da o tome odmah
obavesti Upravu Banke, kako bi ona poduzela potrebne mere za rešavanje problema.

MINIMALNA OBAVEZNA REZERVA

član 12.

Banka je obavezna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izd

vojene dinarske obavezne rezerve, na svom računu i, prosečno dnevno stanje devizne
obavezne rezerve, na deviznim računima Centralne banke, u iznosima obračunatim na
način definisan propisima kojima se reguliše obavezna rezerva banaka.

član 13.

Ostvarivanje prosečno dnevnog stanja izdvojene obavezne rezerve dinarske i devizne

postiže se balansiranjem dnevnog stanja dinarske i devizne obavezne rezerve oko
obračunate obavezne rezerve za određeni obračunski period, gde dnevno stanje može
biti veće ili manje od obračunate obavezne rezerve, s tim da ne sme biti manje od propi

sanog procenta obračunate obavezne rezerve – minimalna obavezna rezerva.

Direkcija trgovanja / Sektor sredstava je odgovorna za održavanje prosečnog dnev

nog stanja u skladu sa propisanim minimumom. Ukoliko zbog internih i/ili eksternih
poremećaja u poslovanju Direkcija trgovanja uvidi da neće biti u mogućnosti da izdvoji
minimalni iznos obavezne rezerve dužna je da o tome obavesti Upravu Banke, kako bi
ona poduzela potrebne mere za rešavanje problema.

POKAZATELJI NIVOA RIZIKA LIKVIDNOSTI

član 14.

Banka je obavezna da utvrđuje i prati pokazatelje nivoa rizika likvidnosti. Banka

utvrđuje i prati strukturne pokazatelje i pokazatelje koncentracije u koje spadaju:

POKAZATELJ LIKVIDNOSTI

član 15.

Pokazatelj likvidnosti utvrđuje se i dostavlja Centralnoj banci u skladu sa propisi

ma. Pokazatelj utvrđuje i Centralnoj banci dostavlja Direkcija računovodstva. Direkci

ja za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje utvrđenog pokazatelja i
obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih poremećaja planiranog i propisanog
nivoa likvidnosti Banke.

član 16.

Pokazatelj likvidnosti banka utvrđuje kao odnos zbira likvidnih potraživanja prvog i

drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po vidjenju i bez ugovorenog roka dospeća
i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća. Iz datog odnosa izračunava se koeficijent koji

mora:

372

Upravljanje rizikom

iznositi n

ajmanje 1,0 – ako je obračunat kao prosek svih radnih dana u

mesecu,

iznositi najmanje 0,8 – ako je obračunat za jedan radni dan i,

biti ne manji od 0,9 – ako je obračunat za period duži od tri uzastopna radna

dana.

Likvidna potraživanjima prvog reda čine gotovina i potraživanja Banke kod kojih je

ugovoreno da dospevaju u roku od mesec dana a to su:

gotovina u blagajni, sredstva na žiro računu, zlato i drugi plemeniti metali,

sredstva na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju

Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvršio
Moody’s sa najmanje Baa3,
depoziti kod Centralne banke,

čekovi i druga novčana potraživanja u postupku realizacije,

neopozive kreditne linije odobrene banci,

akcije i obveznice kotirane na berzi.

Likvidna potraživanja drugog reda su ostala potraživanja koja dospevaju u roku od

mesec dana.

Obaveze po vidjenju i bez ugovorenog roka dospeća čine:

40% depozita po viđenju banaka,

20% depozita po viđenju ostalih deponenata,

10% štednih uloga,

5% garancija i drugih vrsta jemstava,

20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija.

Obaveze sa ugovorenim rokom dospeća su ostale obaveze koje dospevaju u roku od

mesec dana.

član 17.

Likvidna sredstva banke priznaju se po tržišnoj vrednosti, ili u slučajevima u kojima

takva vrednost ne može da se meri, po knjigovodstvenoj vrednosti.

Dinarska protivvrednost deviznih likvidnih sredstava banke utvrđuje se primenom

zvaničnog srednjeg kursa za dinare na dan obračuna.

U slučajevima u kojima bilo koja potraživanja po sredstvima ili obavezama podležu

otplati u ratama, obračun koeficijenta likvidnosti uključuje bilo koje otplate po tak

vim sredstvima ili obavezama koje dospevaju u roku od mesec dana posle datuma
obračuna.

U svrhu izračunavanja koeficijenta likvidnosti, bilo koji depoziti po viđenju banke ili

depoziti sa najavom od jednog dana smatraju se depozitima za period od jednog dana.

Obračun koeficijenta likvidnosti ne sadrži potraživanja banke klasifikovana u katego

rije rizičnosti V, G i D u skladu sa propisima o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih

stavki.

374

Upravljanje rizikom

član 21.

Na osnovu pregleda navedenog u članu 20. Banka prati:

1. Rast primljenih depozita i procenat rasta primljenih depozita.

Rast primljenih depozita prati rast depozita u odnosu na stanje prethodnog

kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre
godinu dana.

2. Pokazatelj primljenih depozita i ukupne aktive,

3. Pokazatelj ukupnih depozita stanovništva i ukupnih depozita i procenat rasta.

Rast primljenih depozita stanovništva prati rast depozita stanovništva u odno

su na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu
na stanje depozita pre godinu dana.

4. Pokazatelj oročenih depozita stanovništva i ukupnih depozita stanovništva

i procenat rasta. Rast primljenih depozita stanovništva prati rast depozita

stanovništva u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle
godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana.

5. Pokazatelj ukupnih depozita klijenata pravnih lica (preduzeća) i ukupnih de

pozita i procenat rasta. Rast primljenih depozita ostalih pravnih lica prati rast
depozita klijenata - preduzeća u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na

stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana.

6. Udeo ukupno primljenih transakcionih i ostalih depozita po viđenju u ukupno

primljenim depozitima Banke.

7. Udeo ukupno primljenih oročenih depozita u ukupnim primljenim depozitima

Banke.

8. Koncentracija najvećih deponenata pravnih lica u primljenim depozitima.
Koncentracija se posmatra sa stanovišta smanjenja rizika koncentracije depoz

ita ka istoj delatnosti, i sa stanovišta vrste depozita (transakcioni ili oročeni).

9. Rast primljenih kredita.

Rast primljenih kredita prati rast kredita u odnosu na stanje prethodnog

kvartala, na stanje kredita krajem prošle godine i u odnosu na stanje kredita
pre godinu dana.

10. Pokazatelj primljenih kredita i ukupne aktive.
Primljeni krediti obuhvataju sva zaduženja banke putem kredita: kratkoročna

i dugoročna. U pokazatelj se uzima udeo primljenih kredita od nerezidenata i
udeo kredita od finansijskih institucija u ukupnim primljenim kreditima.

POPIS 50 NAJVEćIH DEPONENAtA I NJIHOV UDEO U PRIMLJENIM DEPOZItIMA

član 22.

Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pre

gled najvećih deponenata Banke. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva.

375

Prilozi

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje i analizu rizika

koncentracije depozita prema malom broju klijenata i za obaveštavanje Uprave Banke u
slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih nivoa koncentracije.

UDEO UKUPNO PRIMLJENIH DEVIZNIH DEPOZItA/KREDItA U UKUPNIM
PRIMLJENIM DEPOZItIMA/KREDItIMA BANKE

član 23

Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj ban

ci strukturni pregled aktivnih i pasivnih pozicija Banke prema sektorskoj stukturi
potraživanja i obaveza sa jedne i, prema valuti potraživanja sa druge strane. Pregled
priprema i dostavlja Direkcija računovodstva.

Pregled iz stava 1 ovog člana se izradjuje na mesečnom nivou i daje ukupne dinarske

pozicije, pozicije sa valutnom klauzulom i devizne pozicije te omogućava izračunavanje

udela iz naslova.

član 24.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje i analizu udela

kratkoročnih i dugoročnih deviznih depozita i kredita u ukupnim depozitima i kreditma
Banke i za obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih

nivoa deviznih depozita.

OStALI POKAZAtELJI OD ZNAčAJA ZA UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU

član 25.

. Koncentracija najvećih deponenata fizičkih lica u primljenim depozitima. Pre

gled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva.

2. Udeo kredita Oranž banke a.d. Beograd u ukupnim primljenim kreditima i

njihov rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prošle
godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja
Odeljenje pozadinskih poslova Sektora sredstava.

3. Udeo kredita i oročenih depozita Oranž banke a.d. Beograd u ukupnim prim

ljenim kreditima i oročenim depozitima i njihov rast u odnosu na stanje pre

thodnog meseca, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje pre
godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Sek-
tora sredstava.

4. Udeo kredita od Centralne banke u ukupnim primljenim kreditima i njihov

rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prošle godine
i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Direkcija

Računovodstva.

5. Pokazatelj ukupno datih kredita i ukupne aktive. Datim kreditima smatra

ju se svi kreditni plasmani klijentima: preduzećima, finansijskim instituci

377

Prilozi

DOSPEćA NAJVEćIH DEPOZItA

član 30.

Sektor sredstava prati dospeća najvećih depozita a u cilju smanjenja rizika likvidnosti.

Sektor za poslove sa pravnim licima i Sektor za poslove sa stanovništvom dostavljaju

preglede dospeća najvećih depozita Sektoru sredstava po zahtevu Sektora sredstava a
najmanje jednom mesečno poslednjeg radnog dana u mesecu.

Na bazi dostavljenih pregleda Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom izrađuje

Izveštaj o dospećima oročenih depozita i dostavlja ga Sektoru za upravljanje rizicima i
OLC odboru.

PROJEKcIJA NOčANOg tOKA – PLANIRANJE PRILIVA I
ODLIVA NOVčANIH SREDStAVA

DNEVNO UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU

Izveštaj o dnevnoj dinarskoj likvidnosti

član 31.

Izveštaj o dnevnoj dinarskoj likvidnosti obuhvata sledeće podatke:

Stanje gotovine, stanja na računima, itd.

Održavanje obavezne rezerve ,

Stanje depozita i plasmana iz poslova sa pravnim licima i stanovništvom, i

banaka,
Stanja hartija od vrednosti koje su izdali: država, Centralna banka, banke i

preduzeća koja se kotiraju na tržištu,

Podatke o otvorenoj deviznoj poziciji.

Direkcija Mid Office-a zadužena je za izradu izveštaja o dnevnoj dinarskoj likvidnosti

i dostavlja ga najkasnije do 10:00h Direktoru Sektora sredstava, Direkciji upravljanja ak-

tivom i pasivom, Upravi Banke i Sektru za upravljanje rizicima.

Izveštaj o dnevnoj deviznoj likvidnosti

član 32.

Direkcija Mid Office-a izradjuje izveštaj o deviznoj likvidnosti koji obuhvata prilive i

odlive u glavnim stranim valutama za sledeći radni dan.

Najave priliva i odliva novca

član 33.

Sve organizacione jedinice koje imaju prilive ili odlive novca obavezne su da do kraja

tekućeg radnog dana dostave Direkciji trgovanja sve prilive i odlive za naredni radni dan.

Velike odlive i prilive novca, za koje granične vrednosti određuje Direkcija trgovanja

/ Sektor sredstava, organizacione jedinice su dužne da najave u rokovima koje propiše
Direkcija trgovanja / Sektor sredstava.

378

Upravljanje rizikom

Ukoliko Banka nema dovoljno likvidnih sredstava Direkcija za upravljanje aktivom i

pasivom o tome obaveštava Direkciju trgovanja i ALCO odbor koji su dužni da postupe
na način kao da se radi o srednjoj krizi imena.

MESEčNO UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠćU

član 34.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom na osnovu pregleda dobijenih od Sektora

poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovništvom dostvalja Direkciji trgov-
anja:

Stanje odobrenih a ne puštenih kredita,

Stanje neiskorišćenih minusa po tekućim računima fizičkih lica,

Stanje neiskorišćenih okvirnih kredita pravnih lica.

Navedene preglede Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa

stanovništvom dostvaljaju Direkciji trgovanja i Direkciji za upravljanje aktivom

i pasivom najkasnije poslednjeg dana u mesecu.

član 35.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom prati dospeća anuiteta bančinih kreditnih

linija, te o odobrenim, a ne povučenim kreditnim linijama i o tome obaveštava Direkciju

trgovanja.

Šestomesečni / godišnji planovi likvidnosti

član 36.

Planirani prilivi i odlivi dostavljaju se na osnovu usvojenog i revidiranog Budžeta

Banke za nastupajući period.

član 37.

Organizacione jedinice koje vrše redovna plaćanja obaveza Banke (zarade, porezi,

osiguranje i sl.) obavezne su da minimum jednom godišnje preispitaju rokove plaćanja i

izmene u rokovima, kao i okvirne iznose i podatke dostave Direkciji trgovanja i Direkciji

za upravljanje aktivom i pasivom.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom nakon prikupljenih podataka izrađuje plan

potrebnih sredstava za narednih šest mjeseci / za narednu godinu, te ga dostavlja ALCO
odboru i Direkciji trgovanja.

Na osnovu sačinjenih izveštaja predlažu se mere ALCO odboru za efikasnijim upravl

janjem rizikom likvidnosti.

STRESS TESTOVI LIKVIDNOSTI

član 38.

Sektor za upravljanje rizicima u saradnji sa Direkcijom za upravljanje aktivom i pasivom

definiše stress testove na rizik likvidnosti kada su kamatne stope na međubankarskom
tržištu na visokim nivoima, odnosno kada su na tržištu prisutni ekstremni uslovi. Stress
testove sprovodi Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom.

380

Upravljanje rizikom

U tom smislu Banka planira likvidnost prema tri osnovna scenarija odnosno:

u normalnim uslovima poslovanja,

u krizi imena (srednja i ozbiljna), i

u krizi tržišta (srednja i ozbiljna).

U normalnoj situaciji poslovanja ne pretpostavlja se nikakva krizna situacija.

Kriza imena

član 42.

Kriza imena predstavlja krizu finansiranja kada organizacije koje obezbeđuju sred

stva gube poverenje u Banku. Ovakva kriza dovodi do toga da Banka ima manji pristup
novčanim tržištima, što je praćeno uvećanim troškovima za dugoročni dug i povlačenje
sredstava stanovništva; takođe neke date kreditne linije se mogu povući ranije nego što
je uobičajeno.

U većini slučajeva ono što pokreće krizu koja se odnosi na ime banke nije situacija u

vezi sa likvidnošću. Glavni razlog za takve krize su znatni kreditni gubici ili znatno pogo

ršanje uslova poslovanja što vodi do manjeg poverenja.

Glavni faktor rizika koji treba da se proceni su pretpostavke koje se tiču smanjenja i

otkupa sredstava.

član 43.

U slučaju kada se pojavi događaj u vezi sa krizom imena banke, poslovodstvo koje

upravlja likvidnošću mora da deluje shodno Planu finansiranja u nepredviđenim okol

nostima (Contingency funding plan – CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa

Procedurom za postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritično niskog nivoa
likvidnosti.

član 44.

Srednja kriza imena vezana je za:

povlačenje depozita pravnih lica i stanovništva više od 10% u toku jednog

meseca,

kršenje više od dva limita vezana za pokazatelje likvidnosti,

pad dobiti preko 20% u odnosu na isti period prethodne godine.

član 45.

Ozbiljna kriza imena povezuje se sa ozbiljnim problemima u poslovanju Banke kao

što su:

povlačenje depozita pravnih lica i stanovništva više od 20% u toku jednog

meseca ili više od 30% u poslednjih šest meseci,
kršenje svih limita vezanih za pokazatelje likvidnosti,

pad dobiti preko 30% u odnosu na isti period prethodne godine,

nemogućnost zaduživanja na dinarskom međubankarskom tržištu i

neispunjenje zakonske regulative odnosno odluka Centralne banke.

381

Prilozi

Kriza tržišta

član 46.

Kriza tržišta uključuje sve događaje koji znatno pogoršavaju situaciju likvidnosti bar ce

log regiona ili tržišta. Takve vrste slučajeva usredsređene su, s jedne strane, na utrživost
sredstava (ako je celo tržište zatvoreno, nema likvidnih sredstava ili su procene mogućeg
gubitka toliko velike da nema realne prilike za prodaju), a, sa druge strane, Banka se može
suočiti sa tržišnim problemima ili problemima koji se odnose na likvidnost neke valute.

Projekcije likvidnosti tokom neke tržišne krize se izvode sa prvim informacijama da se

makroekonomska situacija menja ili da ne stoje pretpostavke u vezi sa ponašanjem aktive
ili pasive Banke u normalnim uslovima poslovanja. Banka može preduhitriti potencijalnu
krizu tako što namerno menja ponašanje svoje aktive i pasive (tako što će postati agre

sivnija na tržištu; putem uzdržavanja od očekivanih dobiti ili na osnovu svog odnosa sa
određenim vrstama dužnika).

Upravljanje likvidnosti u tržišnoj krizi koncentriše se na kvalitet kredita sa znantnim raz

likama u pristupu sredstvima koji postoji među bankama. Kod ove vrste krize likvidnosti po

lazi se i od indirektne pretpostavke da će Nacionalna banka osigurati pristup sredstvima u
nekom obliku. Razlog za ovu pretpostavku je “lični” interes Centralne banke za proučavanje
ovakvog slučaja i ostvarivanje jednog od njenih osnovnih ciljeva tj. ublažavanja problema
likvidnosti bankarskog sektora i pronalaženje izvodljivih načina disperizije opterećnosti
problemima likvidnosti među glavnim bankama.

Najvažniji uzročnici tržišne krize jesu ostvarenja rizika kamatne stope i deviznog rizika.

član 47.

U slučaju kada se pojavi događaj u vezi sa krizom tržišta, poslovodstvo koje upravlja

likvidnošću mora da deluje shodno Planu finansiranja u nepredviđenim okolnostima (Con

tingency funding plan – CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa

Procedurom za

postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritično niskog nivoa likvidnosti.

član 48.

Srednja kriza tržišta povezuje se sa postojanjem recesije i političke krize, i vezuju se

za:

porast ON LIBOR-a od najmanje 3,00% iznad granične repo stope kod Centralne

banke,
rast GDP-a ispod 1% na godišnjem nivou, i

rast inflacije preko 5% na godišnjem nivou.

član 49

Ozbiljna kriza tržišta povezuje se sa ozbiljnom recesijom, krizom bankarskog sektora,

ili iznenadnim slučajevima povlačenja depozita iz bankarskom sistema. Kriterijumi za

proglašenja takve krize su:

porast ON LIBOR-a od najmanje 5,00% iznad granične repo stope kod Centralne

banke,

pad GDP-a na godišnjem nivou, i

rast inflacije preko 7,5% na godišnjem nivou.

383

Prilozi

nog stanja likvidnosti Banke, tržišne situacije, praćenje ispunjenja zakonskih ograničenja,
kretanja na tržištu i njihovog uticaja na likvidnost Banke i sl.

Predsednik ovoga odbora je

direktor Sektora sredstava.

član 55.

Članovi OLC odbora s pravom glasa su 2 člana iz Sektora sredstava (predsednik OLC

odbora i još jedan član iz Sektora sredstava), 1 član iz Sektora upravljanja rizicima, 1 član
iz Sektora poslova sa privredom, 1 član iz Sektora poslova sa stanovništvom i 1 član iz
Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom.

Svaki član ima i svog zamenika. Zamenik ima pravo glasa samo ako član OLC odbora nije

prisutan na sastanku.

Članove i njihove zamenike OLC odbora potvrđuje ALCO odbor.

član 56.

OLC odbor se sastaje jednom u dve nedelje (ili češće po potrebi).

član 57.

OLC odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova. Da bi zaključci bili

pravosnažni na sastanku mora prisustvovati najmanje 50% članova odbora.

član 58.

OLC odbor jednom godišnje podnosi izveštaj o radu članovima ALCO odbora.

Direkcija računovodstva

član 59.

Direkcija računovodstva dostavlja Direkciji za upravljanje aktivom i pasivom sve izveštaje

za interne i eksterne korisnike koji su predmet ALM analize, kao i preglede neophodne za

izradu izveštaja o analizi likvidnosti Banke. Odgovorna je za dostavljanje svih propisanih
pokazatelja i izveštaja Centralnoj banci vezanih za likvidnost u skladu sa propisima.

Sektor It i organizacije

član 60.

Sektor IT i organizacije odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema

Banke koji omogućava podatke za blagovremeno i kontinuirano upravljanje rizikom likvid

nosti a na osnovu zahteva koje definišu odgovorni Sektori / Direkcije u svom delu poslo

vanja.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom

član 61.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za izračunavanje pokazatelja

likvidnosti osim pokazatelja koje u skladu sa propisima izračunava Direkcija računovodstva,
za izradu i praćenje izvršenja nedeljnih, mesečnih i šestomesečnih / godišnjih planova
likvidnosti, sprovođenje stress testova i za utvrđivanje kriza i, za definisanje rešenja kojima
se unapredjuje interni evidencioni i izveštajni sistem Banke u cilju poboljšanja upravljanja
likvidnošću.

384

Upravljanje rizikom

Sektor za upravljanje rizicima

član 62.

Sektor za upravljanje rizicima je zadužen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvid

nosti kao i za definisanje rešenja kojima se kroz interni evidencioni i izveštajni sistem Banke
omogućava praćenje uskladjenosti poslovanja sa uspostavljenim limitima za upravljanje
likvidnošću.

ALcO odbor

član 63.

ALCO odbor, kao strateško telo banke, odgovoran je za upravljanje likvidnošću banke.

ZAVRŠNE ODREDBE

član 64.

Obavezu pridržavanja i izvršenja odredbi ove politike imaju svi organizacioni delovi

Banke.

član 65.

Limiti na pokazatelje likvidnosti donose se odvojenom Odlukom Uprave te kao takvi

nisu deo ove Politike.

član 66.

Politika ostaje na snazi neodređeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnosti od

eksternih i internih promena na predlog Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom, a naj

manje jednom svake dve godine.

član 67.

Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke

vrši periodično usklađivanje predmetne politike.

Politika stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja.

Predsednik Upravnog odbora

Oranž banke a.d. Beograd

386

Upravljanje rizikom

Nakon završetka tog konkretnog posla, banka

je dužna da ugasi escrow račun.

Inkaso - podnošenje menice ili dokumenata

na inkaso, tzv.collection, poslovnoj banci

kupca/uvoznika roba na naplatu. Obično se

primenjuje kada se kupac i prodavac znaju, a

podnošenje menice ili dokumenata poslovnoj

banci se vrši pošto je isporučena roba kupcu.

Inakaso naplata je kompromis za plaćanje,

jer kupac ne dobije dokumenta pre nego što

izvrši plaćanje ili akceptira menicu, ali isto

tako i ne plaća pre prezentacije dokumenata,

koja predstavljaju pravo svojine nad robom.

Insajder

– lice koje ima saznanja ili pristup

vrednim poverljivim informacijama o korpo-

raciji. Insajderi su zaposleni koji imaju pristup

poverljivim informacijama, direktori, rukovo-

dioci i akcionari korporacije.
Investicioni portfolio

– diversifikacija investici

ja u raznovrsne hartije od vrednosti i druge in

strumente za investiranje radi maksimiziranja

mogućnosti za ostvarivanje profita uz istovre

meno minimiziranje izloženosti riziku.

Klasifikacija kredita

– klasifikacija kredita i

vanbilansnih stavki se sprovodi na osnovu Od

luke Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilan

sne aktive i vanbilansnih stavki banke (Sl.list

RS br. 129/2007 i 63/2008) radi adekvatnog i

efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka

izložena u svom poslovanju.

Kolateral

– obezbeđenje kredita hipotekom,

zalogom na pokretnoj imovini, novčanim de

pozitom, hartijama od vrednosti ili drugom

aktivom koja se zalaže za slučaj da zajmopri

mac ne može da otplati svoju obavezu.

Koncentracija kredita

– jedna grupa kreditne

izloženosti sa potencijalom da proizvede gu

bitke dovoljno velike (u odnosu na kapital

banke, ukupnu aktivu ili ukupni nivo rizika

banke) da mogu da ugroze zdravlje banke

ili njenu sposobnost da obavlja poslovanje.

Koncentracija kredita je verovatno najveći

uzročnik velikih problema u bankama.

Korektivne mere – spadaju u mere koje

preduzima Narodna banka Srbije u postupku

vršenja kontrole nad bankama.

Korelacija

– mera uzajamne povezanosti dve

promenljive (od -1 do 1). Varijansa podeljena

sa standardnim devijacijama obe promen

ljive.
Kovarijansa –

statistički izraz za korelaciju

između dve promenljive pomnožen sa stand

ardnom devijacijom za svaku od promenljivih.

Predstavlja meru tendencije zajedničkog kre

tanja dve promenljive u tandemu. Pozitivna

kovarijansa ukazuje da se dve promenljive

kreću u istom smeru, dok negativna kovari

jansa označava da promenljive variraju u su

protnim smerovima.
Kreditna izloženost - sve transakcije u ko-

jima može doći do gubitka zbog činjenice

da partneri ne mogu da izvrše svoje ugov-

orne obaveze. Kreditna izloženost obuhvata

kredite, vanbilansne stavke (garancije, akredi

tive, odobrene a ne povučene pozajmice po

tekućem računu, odobrene a ne povučene

proizvode iz limita), derivate na otvorenom

tržištu i utrživu aktivu (obveznice, kredite i

proizvode sa fiksnim prinosom, kao i hartije

od vrednosti koje se prodaju).

Kreditna politika

– je akt kojim se određuju

principi i kriterijumi za donošenje odluka o

odobravanju kredita klijentima. Glavni cilj

kreditne politike je da se izbegne odobravanje

kredita klijetnima koji nisu u stanju da plaćaju

svoje obaveze. Kreditna politika može da bude

formalizovana sa posebnim dokumentarnim

smerniciama, kreditnim zahtevom, obradom

kreditnog zahteva i kreditnim proverama

tokom korišćenja kredita.

Kreditni portfolio

– su svi krediti u korišćenju

koje u jednom trenutku ima u svojoj aktivi

jedna banka. Banke naročito nastoje da svoj

kreditni portfolio uravnotežavaju prema razn

im kriterijumima radi umanjenja kreditnog

rizika.
Kreditni rizik iz vanbilansnih transakcija

– van

bilansne aktivnosti koje sadrže kreditni rizik

su sledeće kategorije: obaveza da se odobri ili

kupi kredit, garancija, akreditiv, učešće u ak

ceptu, fjučersi i terminski ugovori, opcije, spot

i terminski devizni ugovori, ugovori o kamat-

nom svopu.

387

Rečnik pojmova

KRI (Key Risk Indicator)

– ključni indikator

rizika je mera statusa identifikovanja rizika

putem merenja definisanih događaja odnosno

izloženosti riziku. To je mera izloženosti riziku

ili efektivnosti kontrole.

Levridž

– pruža veći potencijalni prinos investi

toru nego što bi to bilo moguće na drugi način.

Firma bez levridža je firma samo sa kapitalom,

dok firma sa levridžom pored vlasničkog ka

pitala ima dug. Odnos duga prema kapitalu

pokazuje njen levridž.

Likvidnost –

predstavlja mogućnost izmirenja

dospelih obaveza.

Limit (kreditni limit) - Maksimalni iznos kred-

ita koji je banka spremna da odobri korisniku

kredita.
Markowitz Harry

– nosilac Nobelove nagrade

1990. godine, koji je promovisao teoriju port-

felja.
Monte Karlo metoda

– numerička metoda koja

uključuje statističko uzrokovanje za rešavanje

problema.

Normalna raspodela

– kontinuirana raspode

la verovatnoće čija funkcija gustine ima oblik

„zvona“.

Opcija

– je ugovor koji daje pravo, ali ne i

obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda

određenu stvar po unapred utvrđenoj ceni u

ugovorenom roku. Vrsta derivata, koja daje

pravo ugovornoj strani da bira između više

mogućnosti. Ugrađena opcija – je opcija koja

čini sastavni deo nekog drugog instrumenta.

Može biti deo strukture bankarskog kredita,

obveznica ili finansijskog instrumenta.

Portfelj

– kombinacija investicija u različite

vrste aktive, najčešće različite vrste hartija od

vrednosti u posedu investitora ili institucije.

Prinos

– iznos novca koji je zarađen investiran

jem na godišnjem nivou.
Regulaciono ili regulatorno telo

– u domaćem

bankarstvu je prvo Narodna banka Srbije, a

potom odgovarajuća državna ministarstva kao

što su Ministarstvo finansija, Ministarstvo za

ekonomske odnose sa inostranstvom, itd.

Rizik

– u ekonomskoj teoriji, sastoji se od dve

katagorije: neizvenosti i izloženosti.

RiskMetrics

– metrika, besplatna usluga koju

je predstavio J.P. Morgan 1994. godine radi

promovisanja VaR.
Rizična vrednost

(

VaR - Value at Risk

) – mera

tržišnog rizika.

Sistemski rizik

– deo rizika hartija od vrednosti

koji je zajednički za sve hartije od vrednosti

iste opšte klase (akcije i obveznice) i zato se

ne može eliminisati diversifikacijom. Takođe,

je poznat pod nazivom tržišni rizik. Mera za

sistemski rizik kod akcija je beta koeficijent.

Standardna devijacija

– statistička mera stepe

na u kome pojedinačna vrednost u distribuciji

verovatnoće teži da odstupa od srednje dis

tribucije. Široko se primenjuje u savremenoj

teoriji portfelja.

Stress testing

– testiranje ekstremnih

događaja. Analiza koja se obično koristi u oce

ni tržišnog rizika.

Stejkholder – akcionar, vlasnik akcija odnosno

u najširem smislu reči zainteresovana strana u

poslu (npr. stejkholderi banke su: klijenti, za

posleni, menadžment i akcionari banke).

Sukob interesa

- između privatnih interesa i

javnih obaveza. Izraz koji se koristi da opiše

situaciju u kojoj javni službenik ili fiducijar,

nasuprot obavezi i apsolutnoj dužnosti da pos

tupa u korist javnosti ili određenog pojedicna,

iskorišćava taj odnos za svoju ličnu korist, po

pravilu novčanu.
Svop – sporazum da se plaćanje po fiksnoj

stopi zameni za plaćanje kamate po promen

ljivoj stopi (svop kamatne stope) ili jedna val

uta za drugu valutu (valutni svop).

SWIFT -

Society for Worldwide Interbank Fi

nancial Telecommunication (elektronski sis

tem komunikacije između poslovnih banaka).

Teorija portfelja –

teorija koja obrađuje načine

na koji investitori optimizuju svoj portfelj.

Faktor rizika –

slučajna promenljiva čija vred

nost utiče na vrednost portfelja.

389

Literatura

LITERATURA

Avdalović, V., „Menadžment rizikom u osiguranju“, ZENID, Beograd, 2000.

Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Poslovno bankarstvo

“

, Univerzitet Singidunum,

FFMO, Beograd, 2005.
Bazel II Međunarodna saglasnost o merenju kapitala i standardima kapitala, Udruženje ba

naka Srbije, Beograd, 2007.
Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Organizacija bankarstva

“

, Univerzitet Singidunum,

FFMO, Beograd, 2005.
Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Praktikum za bankarstvo i finansije“, Univerzitet

Singidunum, FFMO; Beograd, 2005.
Barjaktarović, L., „Implikacije razvoja tehnologije SWIFT na bankarsko poslovanje“, magistar

ski rad, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2001.

Basel Committee on Banking Supervision: „Risk management guidlines for derivates“, 1994.

Basel Committee on Banking Supervision

: „

An internal model-based approach to market risk

capital requirements“, 1995.
Basel Committee on Banking Supervision: „Supervisory framework for the use of backtesting

in conjuction with the internal models approach to market risk requirements“

, 1996.

Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorpo

10.

rate Market Risks“, Manusscript, January 1996.
Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorpo

11.

rate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998.
Basel Committe on Banking Supervision: „Credit Risk Modelling Current Practices and Ap

12.

plications“, Manuscript, April 1999.
Basel Committee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consulta

13.

tive paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit Risk“,

14.

September, 2000.
Basel Committee on Banking Supervision: „Sound Practices for the Management and Super

15.

vision of Operational Risk“, February 2003.
Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measure

16.

ment and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments,
June 2004.
Bessis, J., “Risk management in banking

17.

”

, John Wiley & Sons Ltd., Chichester, 2002.

Bjelica, V., „Bankarstvo, teorija i praksa

18.

“

, Stylos,Novi Sad, 2001.

Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, Mc

19.

Graw-Hill Prims, New Jersey, 2001.
Vaughan, E., Vaughan, T., „Osnovi osiguranja – Upravljanje rizicima

20.

“

, MATE (John Wiley&Sons,

Inc.), Zagreb, 1995.

390

Upravljanje rizikom

Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehes

21.

ter, 2005.

Vujović, R., „Upravljanje rizicima i osiguranje“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

22.

Gautrieaud, S., „Le risque pays : approche conceptuelle et approche pratique“, ATER – Cen

23.

tre d’Economie du Développement – Université Montesquieu Bordeaux IV, 2001.
Grupa autora, “Ekonomski rečnik – drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje”, Univerzitet u Be

24.

ogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
Grupa autora, „Osnovi osiguranja

25.

“

, udžbenik, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2007.

Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima

26.

“

, Mate ,

2006.

Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama“, PRONIKOM,

27.

Beograd, 2006.

Guerard, J., Schwaptz, E., “Quantitative Corporate Finance”, Springer, Science + Business me

28.

dia, LLC., New York, 2007.

Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Al

29.

location Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA,

Vienna, 2006.

Davidson, F., “Managing Risk in Organizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San

30.

Francisko, 2003.
Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hobo

31.

ken, 2006.

Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla - Extreme Value Theory Approach for Modelling

32.

Operational Risk, Operational Risk Modelling and Analysis, Theory and Practice“, Marcelo

Cruz, Risk Books, 2004.

Dorfman, M., „Introduction to risk management and Insurance“, 9th edition, Pearson Educa

33.

tion, Inc., New Jersey, 2008.
Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corpo

34.

rate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000.
Đukić, Đ., Bjelica, V., Ristić, Ž., „Bankarstvo“, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog

35.

fakulteta u Beogradu, 2004.

Erić, D.,

36.

„Finansijska tržišta i instrumenti

“

, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.

Ivaniš, M., „Upravljanje finansijama“, Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu,

37.

Beograd, 2008.

Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw Hill Companies, Inc., 2005.

38.

Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu, 1978.

39.

Jeremić, Z., “Finansijska tržišta”, Univerzitet Singidunum FFMO, Beograd, 2003.

40.

Jović, Z., “Menadžment finansijskih institucija”, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

41.

J.P.Morgan: Risk Metrics TM – Technical Document, New York, 1997.

42.

Jorion, P., „Value at Risk, The New Benchmark for Managing Financial Risk“, New York, Mc

43.

Graw Hill, 2001.

392

Upravljanje rizikom

The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory

70.

and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David
R.Koenig
The official book for the PRM certification / PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004.

Volume I: Finance theory, financial instruments and markets

The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory

71.

and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David
R.Koenig
The official book for the PRM certification / PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004.

Volume II: Mathematical foundations of risk measurement

The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory

72.

and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David
R.Koenig
The official book for the PRM certification PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004.

Volume III: Risk management practices

Uniform Customs and Practice for Documentary Credits, 1993, revision, ICC, Publications

73.

500

Unković, M., „Međunarodna ekonomija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

74.

Unković, M., „Savremena međunarodna trgovina“, Beogradska knjiga, Beograd, 2004.

75.

Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial management and analysis“, second edition, John Wiley

76.

&Sons, Inc., New Jersey, 2003.
„Finansijska tržišta“, Komisija za hartije od vrednosti, Beograd, 2008.

77.

Financial statement analyzes, prepared by DC Gardner London, London, 2001.

78.

Hadžić, M.,

79.

„Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Corporate Finance“, Prentice Hall, New Jersey 07458

80.

Hussain, A., „Managing Operational Risk in Financial Markets

81.

“

, Butterworth/Heinemann,

Oxford, 2000.
Cvetinović, M., „Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju

82.

“

, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2008.

Credit policy and procedure manual, prepared by DC Gardner London, London, 2001.

83.

Chorafas, N.D., „Operational Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital require

84.

ments“, Butterworth Heinemann, Oxford, 2004.
Welch, I., „A first course in Corporate Finance“ – book in development, Brown University,

85.

October 2006.
Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey & Sons, Inc.,

86.

New Jersey, 2006.

393

Literatura

Članci:

AMS incorporation: „A credible performance

87.

“

, Credit Risk Special Report, Risk Magazine,

April 1999.

Vuković, D., „Korporaciono upravljanje u bankama

88.

“

, Novo bankarsko zakonodavstvo, Zbornik

radova za savetovanje, Udruženje banaka Srbije, Palić, 13. i 14. april 2006. godine
Vuković, D., „Međunarodna finansijska arhitetktura

89.

“

, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo

br. 3 i 4, Beograd, 2006.
Jacobson, T., Roszbach, K., „Bank lending policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of

90.

Banking&Finance, 2001.
Zavišić, A., „U susret jedinstvenom finansijskom tržištu Evropske unije

91.

“

, Udruženje banaka

Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009.
Trifunović, A., „Principi korporativnog upravljanja u bankama u svetlu pravno-regulatornog

92.

okvira u Srbiji“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009.

Zakonski propisi

Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008

93.

Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i

94.

63/2008.
Odluka o načinu i uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke i

95.

upravljanja tim rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007
Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006,

96.

3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008
Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008.

97.

Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke, Sl. Glasnik RS br. 129/07

98.

Uredba o načinu i postupku prodaje akcija banaka koje su u vlasništvu Republike Srbije ili u

99.

vlasništvu banaka u stečaju i likvidaciji u kojima funkciju stečajnog i likvidacionog upravnika
vrši Agencija za osiguranje depozita, objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br.
59/2004, 108/2004 i 92/2005.
Zakon o deviznom poslovanju, Službeni glasnik Republike Srbije broj 62/2006 od 19.07.2006.

100.

godine

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Službeni glasnik Republike Srbije broj 101/2005 od

101.

21.11.2005. godine

Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine

102.

Zakon o NBS, Službeni glasnik Republike Srbije broj 85/2005 od 06.11.2005. godine

103.

Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik Republike Srbije broj 125/2004 od

104.

22.11.2004.