Upravljanje rizikom deviznog kursa

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

BANKARSKO POSLOVANJE

TEMA:

UPRAVLJANJE RIZIKOM DEVIZNOG

KURSA

Student: Zogović Blagoje 70005/17 Profesor: Mirjana Mrvaljević

UVOD

Upravljanje bankarskim rizikom je takav proces pri kojem se faktori rizika
identifikuju, mere i kontrolišu.
Zadatak banaka nije da izbegavaju rizik, već da istim profesionalno upravljaju.
Bankarstvo je danas nauka i umetnost merenja i upravljanja rizicima u domenu
kreditnih i investicionih aktivnosti u svrhu sticanja odgovarajuć eg prinosa
prilagođenog za rizik. Profesionalno upravljanje rizicima čak ne znači da
banka bira isključivo aktivnosti koje sadrže niske rizike.
Generalni cilj upravljanja bankarskim rizicima je optimiziranje odnosa između
rizika i prinosa.

Rizici kojima je banka naročito izložena u svom poslovanju, prema Zakonu o
Narodnoj banci Srbije[16] i Odluci o upravljanju rizicima[12], su sledeći:

•

kreditni rizik,

•

rizik likvidnosti,

•

tržišni rizici (kamatni rizik, devizni rizik i rizik od promene
tržišne cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata i robe),

•

rizici izloženosti banke,

•

rizici ulaganja banke,

•

rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka
izložena,

•

operativni rizik,

•

pravni rizik,

•

reputacioni rizik i

•

strateški rizik.

Rizici se obično definišu kao negativan uticaj različitih izvora neizvesnosti na
profitabilnost banke. Merenje rizika zahteva obuhvatanje neizvesnosti i
potencijala negativnih efekata na profitabilnost banke.
Tržišni rizici obuhvataju kamatni rizik, devizni rizik i rizik od promene tržišne
cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata i robe. U ovom radu autor
poseban akcenat stavlja na kamatni rizik i devizni rizik.

KAMATNI RIZIK

Kamatni   rizik   je   vezan   za   postupak   izloženosti   finansijkog   stanja   banke
nepovoljnim kretanjima kamatnih stopa. Kamatni rizik je mogućnost nastanka
negativnih   efekata   na   finansijski   rezultat   i   kapital   banke   usled   promene
kamatnih stopa.(14) Kamatni rizik je rizik kod koga u periodu otplate kredita
dolazi do promene kamatne stope, što uslovljava promenu rate kredita.
Rizik promene kamatne stope je rizik pada prihoda banke usled pomeranja
kamatnih stopa, kao i pada vrednosti finansijskih aktiva usled rasta kamatnih
stopa(14). On utiče kako na zaradu banke, tako i na ekonomsku vrednost njene
aktive,   pasive   i   njenih   vanbilansnih   pozicija.   Kamatni   rizik   predstavlja
mogućnost   promene   kamatne   stope   u   budućnosti   koja   će   prouzrokovati
ostvarenje ekonomskog gubitka.
Povećan kamatni rizik može predstavljati znač ajnu pretnju zaradi banke i
njenom   osnovnom   kapitalu.   Posebnu   pažnju   bi   trebalo   pokloniti   riziku   u
zemljama gde kamatne stope imaju slobodno kretanje, kao i koeficijentima
(između stavki aktive i pasive) osetljivim na promene kamatnih stopa.
Najznačajniji   faktori   kamatnog   rizika   su:   ročna   transformacija   sredstava,
plasmani u hartije od vrednost, nekamatonsna pasiva, veličina banke, struktura
plasmana, pozicije na tržištu novca, želje klijenata i sl.
Ročna   transformacija   sredstava   predstavlja   najznačajniji   faktor   kamatnog
rizika.  Banka,  koja kratkoročna sredstva  delimič no  koristi  za  odobravanje
dugoročnih kredita izložena je ne samo riziku likvidnosti, već i kamatnom
riziku. Ukoliko se poveća kamatna stopa na kratkoročne izvore, tada banka
plasira   dugoročne   kredite   po   skupljim   kratkoro   čnim   izvorima   i   obrnuto.
Slična kretanja postoje i kod plasmana u hartije od vrednosti, jer rizik nastaje
zbog negativne korelacije cena hartija od vrednosti sa promenama kamatnih
stopa. Nekamatonosna pasiva i veličina banke predstavljaju faktor rizika, jer
banke sa višom nekamatonosnom pasivom i banke sa manjom velič inom, više
su izložene riziku promene kamatnih stopa. Struktura plasmana banke, njena
pozicija na tržištu i položaj njenih klijenata, imaju uticaja na rizik kamatne
stope.
Većina bilansnih pozicija banke generiše prihode i troškove koji su indeksirani
kamatnim stopama. Pošto kamatne stope nisu postojane, nisu ni prihodi. Svako
ko pozajmljuje je pod udarom kamatnog rizika. Zajmodavac koji ostvaruje
prihod sa promenljivom kamatnom

stopom ima rizik da će njegov budući prihod biti manji ako dođe do pada
kamatnih stopa. Dužnik koji plaća promenljivu kamatnu stopu ima veće
troškove kada kamatne stope na tržištu rastu. Obe pozicije su rizične pošto
generišu prihode i rashode indeksirane prema tržišnim kamatnih stopama.
Bazičnu meru kamatnog rizika predstavlja koeficijent između stavki aktive i
pasive koje su osetljive na promenu kamatne stope.
Visoka izloženost kamatnom riziku može ugroziti profitabilnost banke kroz
smanjenje kamatnih prihoda ili povećanje kamatnih troškova. ALCO Komitet

za upravljnje aktivom i pasivom (Asset and Liability Commitee), se obič no
sastaje svakog dana i određuje koje strategije treba koristiti u odnosu na rizik
kamatnih stopa.
ALCO treba da utvrdi portfolie sredstava i obaveza koji su najosetljiviji na
promene kamatnih stopa (krediti, hartije od vrednosti, depoziti i dr.) da bi se
zaštitio profit i ostvarila odgovaraju ća Neto kamatna marža - Net Interest
Margin (NIM). Brži rast kamatnih troškova u odnosu na kamatne prihode
smanjuje NIM. Brži pad kamatnih prihoda od kamatnih troškova će takođe
smanjiti NIM. Menadžment mora stalno da pronalazi načine da smanji odnos
kamatnih troškova i kamatnih prihoda.
NIM se određuje kao odnos razlike između kamatnih prihoda i kamatnih

troškova, i

prosečnog iznosa kamatonosne aktive.
Neto kamatna marža (NIM)
NIM se izračunava na sledeći način:

(kamatni prihodi – kamatni troškovi)

NIM = ----------------------------------------------------

ukupna kamatonosna aktiva

Tabela 1. NIM bankarskog sektora Srbije od 2005. do 2012. godine

Neto kamatna marža (NIM)

Godina

7,66%

31.12.2005.

7,46%

31.12.2006.

6,54%

31.12.2007.

5,4%

31.12.2008.

5,1%

31.12.2009.

4,9%

31.12.2010.

4,6%

31.12.2011.

4,3%

31.12.2012.

NIM bankarskog sektora Srbije kao što se na tabeli i vidi je smanjuje se
godinama, na početku posmatranog perioda iznosio je 7,66% krajem 2005.
godine, da bi na kraju 2012. iznosio samo 4,3%.

DEVIZNI RIZIK

brojne tehnike hedžinga, izbegavanja i minimiziranja deviznog rizika.

Neto devizna pozicija bankarskog sektora je na kraju 2011. godine kratka u
evrima i francima, dok je duga u dolarima i ostalim valutama:

- u evrima u vrednosti od - 2,8 mlrd RSD
- u dolarima 0,7 mlrd RSD
- u švajcarskim francima - 3,9 mlrd RSD
- ostale valute u iznosu od 0,3 mlrd RSD

Ukoliko banka ima veću aktivu nego pasivu u određenoj valuti, i ta valuta
apresira, to će onda imati pozitivan efekat na njen bilans, i obrnuto,
depresijacija te valute dovešće do negativnih efekata. U slučaju već e devizne
pasive u odnosu na aktivu u određ enoj valuti banci će da odgovara
depresijacija te valute a na štetu će joj ići njena apresijacija. Neto devizna
pozicija u bankarskom sektoru oscilira kretajući se između duge i kratke.

U valutnoj strukturi ukupne aktive bankarskog sektora dominantno je učešće
deviznih sredstava. Na kraju četvrtog tromesečja 2011. godine godine 63,5%
(bruto) vrednosti aktive bilo je u stranoj valuti (od ukupnog iznosa u stranoj
valuti: 85,2% evro, 7,5% švajcarski franak i 7,3% ostale valute). U valutnoj
strukturi pasive takođe dominantnu kategoriju predstavljaju devizna sredstva.
Devizna sredstva učestvuju sa 62,7% (od čega evro učestvuje sa 90,3%) dok
dinarska sredsva učestvuju sa 37,3%.

Tabela 2. Neto devizna pozicija bankarskog sektora po tromesečjima za 2010. i
2011. godinu

EUR

USD

CHF

Ostale valute

I 2010.

1.6

0.1

2.4

0.5

II 2010.

5.8