Za rukovodioca projekta je veoma važno da prihvati da rizici u realizaciji projekta postoje i da se sa njima
mora upravljati. Ako vi ne upravljate rizikom, on će upravljati vama. Upravljanjem rizikom sagledava se
šta može da krene u pogrešnom pravcu, kao i šta može da se učini da bi se smanjila verovatnoća pojave
neželjenih događaja i njihov uticaj na projekat.

Upravljanje rizikom obuhvat sledeće korake:



Korak 1 : Identifikacija rizika, koji se svodi na određivanje svih značajnih opasnosti (potencijalnih
problema, rizičnih događaja) do kojih može doći tokom realizacije projekta.



Korak 2 : Analiza i procena rizika, koji se svodi na odmeravanje i opasnosti predstavljaju najveću
pretnju postizanju uspešnog i predvidljivog ishoda projekta, uglavnom posmatrajući veličinu
opasnosti i verovatnoću njene pojave



Korak 3 : Planiranje mera (akcija) za izbegavanje i smanjenje rizika, koji se svodi na odredjivanje
najboljeg prilaza za postupanje sa svakim potencijalnim problemom ili rizičnim događajem i
planiranje akcija u takvim slučajevima

Sve ove korake je potrebno odratiti jos u fazi planiranja i oni su detaljnije opisani u nastavku. Pri tome ,
osnovni cilj planiranja treba da bude rano otkrivanje rizika i uzroka koji prouzrokuju te rizike, a koji su
značajni za dati projekat, a zatim procena uticaja tih rizika na projekat radi donošenja odluka o
eliminisanju ili ublažavanju rizika.

Identifikacija rizika

Identifikacija rizika, prema /Avlijaš, R., 2007./, obuhvata proces utvrđivanja i klasifikacije svih rizičnih
događaja koji, u budućnosti, mogu imati negativan uticaj na projekat koji se realizuje i dovede do
gubitka.

Prilikom identifikacije rizika, moraju se uzeti u obzir i “ mali “ rizici (tj. rizici koji nam se čine mali), jer
interakcija malih rizika moze dovesti do značajnih posledica. Treba znati da ukupna količina rizika zavisi
od međusobnog uticaja čitavog niza događaja.

Identifikacija rizika konkretnog projekta može se vršiti na osnovu iskustva i podataka sa izabranih sličnih
projekata koji su završeni. Izbor se vrši vodeći računa o uslovima u kojima će se projekat realizovati,
zahteva i očekivanja korisnika projekta i sličnosti sa ranijim projektima.

Problemi su ono što se mora otkriti i to određeni mogući problem i to što više njih. No, kako
identifikovati probleme ? Ne postoji magična formula za određivanje potencijalnih opasnosti za projekat.

Da bi se uopšte započeo proces identifikacije rizika, neophodno je pripremiti sve prethodno dobijene
informacije. Najpogodniji polazni dokument je struktura projekta prikazana WBS tehnikom, sa
definisanim svim poslovima (aktivnostima) na projektu. Ali, treba koristiti i sve druge raspoložive
dokumente.

Za identifikaciju rizika zaduženi su rukovodilac projekta i projektni tim. Vrlo određeno, proces započinje
okupljanjem čitavog tima. Po potrebi, a najčešće je tako, treba koristiti i znanja zaposlenih i drugih
funkcija preduzeća (komercijale, finansija, plana i analize, proizvodnje itd. ).

U identifikaciji rizika, projektni tim može da koristi različite metode, kao na primer:



Metoda anketiranja ili intervjua,



Brainstorming metoda,



Metoda uzroci-posledica.

S obzirom da su rizici, kako je vec rečeno, direktno povezani sa neizvesnostima ili nesigurnostima, jedan
od načina identifikacije rizika je da pođemo od oblasti neizvesnosti ili nesigurnosti i da njih opišemo,
kako je prikazano u narednoj tabeli.