Управљање и регулисање саобраћаја
1
1. Управљање саобраћајем
Сваки саобраћани систем садржи подсистеме који управљају јавним (масовним)
превозом, индивидуалним возилима, немоторизованим кретањима итд. Ти
подсистеми треба да буду у одређеној равнотежи односно да се међусобно
допуњују.
Систем управљања саобраћајем је сложен систем са више нивоа.
Уобичајан је термин КАС (комплексан адаптивни систем). Комплексност се
огледа кроз више међусобно повезаних елемената као што су: путна мрежа,
саобраћајни трошкови, техничка средства, комуникационе везе итд.Адаптивност
представља потребу прилагођавања захтевима различитих корисника.
Управљање саобраћајем је организовано деловање са саобраћајни систем у
целини или на поједине подсистеме ради његове што боље ефикасности, тј.
Задовољења потреба друштва за превожењем људи и терета у свим условима.
Управљање саобраћајем је појам којим се описује оно што се непосредно
предузима да би саобраћај на некој конкретној мрежи био рационалан, безбедан,
ефикасан, што јефтинији, довољно брз итд. Управљање саобраћајем укључује
мноштво различитих мера, као што су: организационе, техничке, економске,
законодавне и сл. У ужем смислу речи, реч је о управљању саобраћајним токовима
на путној мрежи.
Урављање саобраћајем на путевима, односно управљање саобраћајним
токовима, предодређено је функционисањем целокупног саобраћајног система.
Управљање саобраћајем садржи мере и поступке који се односе на возаче,
саобраћајне услове, саобраћајне токове, режим кретања ради обезбеђења високе
Управљање и регулисање саобраћаја
2
пропусне и превозне способности саобраћајница, као и на економично, уредно и
безбедно кретање.
Основни задатак управљања саобраћајем је што ефикасније искоришћење
могућности постојеће саобраћајне мреже ради постизања што квалитетнијег
задовољавања актуелних саобраћајних захтева.
У путном саобраћају, саобраћајна мрежа представља просторно интегрисан скуп
чворова и линкова који је повезан у једну физичку структуру различитих облика.
Уопште, постоје два типа земаљске саобраћајне мреже:
-
Градска (улична) и
-
Ванградска (путна) мрежа.
Значај задатка управљања посебно долази до изражаја када се има у виду да је пуна
мрежа у већини развијених земаља углавном добила коначну форму по
конфигурацији, односно капацитету.
Процес управљања саобраћајем обухвата (слика 1):
-
Оцену стања система,
-
Анализу добијених информација и избор управљачких поступака,
-
Реализацију усвојених решења и
-
Контролу стања у саобраћајном систему.
Слика 1. Компоненте процеса управљања саобраћајем
ОДВИЈАЊЕ
САОБРАЋАЈА
РЕАЛИЗАЦИЈА
УСВОЈЕНИХ
РЕШЕЊА
КОНТРОЛА
АНАЛИЗА
ИНФОРМЦИЈА
ИЗБОР
УПРАВЉАЧКИХ
ПОСТУПАКА
ОЦЕНА
СТАЊА
Управљање и регулисање саобраћаја
4
Појам модел описује сложену структуру коју чини неколико процедура,
алгоритама, правила итд. Њиме се могу добити различити излазни резултати на основу
задатих улаза, могу се прогнозирати појаве и утврдити сагласност појаве и тренда итд.
Постоји читав низ модела, као што су: аналитички, математички, аналогни,
дескриптивни итд.
Стратегија управљања обухвата:
-
методе избора управљачких акција,
-
организациона и техничка решења,
-
опште шеме организације,
-
приоритете, забране и ограничења,
-
ресурсе,
-
организацију кретања у дужем временском периоду,
-
организацију и методе одржавања мреже,
-
избор техничких параметара и саобраћајно- експлоатационих карактеристика
путева на основу потреба и прогноза у фази пројектовања или у процесу
реконструкције.
Процес у прављања саобраћајним токовима се реализује кроз четири етапе:
-
оцену стања тока, тј.пријем почетних информација о параметрима тока,
-
анализу добијених информација и избор управљачких решења,
-
реализацију решења и
-
контролу стања у циљу предузимања датих управљачких акција.
2. Критеријум и ограничења
Начини остварирања циља управљања могу се разликовати и вредновати
према ресурсима који се марају ангажовати, односно према резултатима који се могу
остварити.
Расположиви ресурси, средства и услови се описују у виду ограничења, а
резултирајуће варијанте остваривања циљева се упоређују на основу унапред
дефинисаних критеријума.
Критеријуми треба да буду репрезентативни и да у потпуности одржавају
постављене циљеве управљања да би могли бити мера њихових достизања.
Природа оганичења може бити разнолика. Да би се сагледала оганичења у
свом појавном облику, неопходна је анализа кретања саобраћајних токова и услова у
којима се та кретања обављају.
Свако управљачко решење садржи скуп параметара неопходних за управљање
саобраћајним токовима на посматраном сегменту мреже. Да би се повећала ефикасност
Управљање и регулисање саобраћаја
5
кретања, као процеса, неопходно је оптимизирати улазне параметре у систем „возач –
возило- пут – окружење“ и њихова интерактивна дејства унутар саобраћајних токова.
Мора се водити рачуна о ограничењима која се могу јавити у домену
саобраћајних путних, временских, организационих и техничких услова. Ова
ограничења првенствено произилазе из самог саобраћајног система. Са друге стране,
постоје и ограничења ван система, а јављају се у облику различитих захтева друштва,
привреде, материјалне подршке или концепцијских решења.
Критеријуми, помоћу којих се упоређују и вреднују параметри решења, могу
бити саобраћајно – транспортни, безбедоносни, економски ид.
Систем „возач – возило – пут –окружење“ функционише у условима деловања
великог броја случајних фактора. У реалним системима унапред је познат део услова у
којима ће се реализовати кретање, док други део услова није унапред одређен, анеки
чак и садрже и елементе неодређености. У том случају, ефикасност кретања зависи од
три категорије услова, и то:
-
Услови кретања кји су унапред познати (p
1
,p
2
..........p
m
),
-
Услови кретања коији су унапред непознати (r
1
,r
2
,.......r
n
)
-
Елементи решења која треба одабрати (x
1
,x
2
,.......x
k
)
Ефикасност тока мери се критеријумом или скупом критеријума (К) који
зависе од три групе услова, односно фактора:
К = f (p
i
; r
j
; x
z
)
Задатак управљања је да при задатим услобвима кретања (p
i
) пронађе такве елементе
решења (x
z
) узимајући у обзир утицај непознатих фактора (r
j
) који би критеријуму
ефикасности дали екстремну вредност.
Са аспекта управљања саобраћајним током, систем „возач-возило-пут-
окружење“ је реалније посматрати у ткз.укрупњеном моделу система, као модел
„путни услови-саобрачајни ток-окружење“.
Под путним условима се подразумева целокупност геометријско – техничких
параметара, те саобраћајно-експлоатационих карактеристика пута. Ти утицајни
параметри могу бити непроменљиви и променљиви.
Непроменљиви су они параметри и карактеристике пута које се не мењају у
времену или се временски мењају врло ретко. Променљиви су они параметри и
карактеристике пута које се мењају под дејством климатских, метеоролошких,
саобраћајних и сличних утицаја и у зависности од нивоа одржавања.
Саобраћајни ток представља величину којом се описује скуп возила на
одређеном одсеку саобраћајнице. Унутрашње стање тока карактеришу: проток, густина
и брзин, али и структура, временска равномерност, ниво услуга и др.
