UPRAVLJANJE TRENINGOM
BRANISLAV MILIŠIĆ
1
BEOGRAD 2003
ISBN 86-904395-0-1 Recenzent prof Dr Predrag Gavrilović
Prevod na engleski Tamara Nikolić
SADRŽAJ
1. Uvod.
2. Sportska efikasnost i upravljanje treningom.
3. Višegodišnje planiranje. Periodizacija. Takmičenja.
4. Usavršavanje najvažnijih faktora efikasnosti.
4.1 Energetske sposobnosti.
4.2 Kontraktilna svojstva mišića.
4.3 Zglobna pokretljivost.
4.4 Oporavak sportista.
5. Sistem prikupljanja informacija (kontrola treniranosti).
5.1 Laboratorijska testiranja
5.2 Analiza takmičarske aktivnosti.
5.3 Kontinuirano praćenje trenažnih efekata kroz realizaciju trenažnog procesa.
5.4 Formiranje sistema.
6. Organizacija rada u toku trenažnog procesa (timski rad).
7. Upravljanje treningom u pojedinim sportovima.
7.1 Plivanje.
7.2 Fudbal.
7.3 Džudo.
7.4 Ritmičko-sportska gimnastika.
7.5 Skok u dalj.
7.6 Mogućnosti primene principa upravljanja treningom u drugim oblastima
(oružane snage i sl.).
8. Zaključak.
9. Osnovna literatura.
2
‚‚U prirodi je sve
jednostavno i lepo‚‚
Albert Ajnštajn
1. UVOD.
Usavršavanje metodologije razvijanja fizičkih svojstava ima izuzetan značaj ne
samo za poboljšanje rezultata u sportu, već i u svim oblastima gde se zahteva
veliko fizičko naprezanje prilikom ostvarivanja planiranih ciljeva.
U današnje vreme u teoriji i praksi vrhunskog sporta imamo prikupljeno
veoma mnogo materijala, koji se odnosi na problematiku razvijanja fizičkih
svojstava. Međutim postoje mnoga pitanja na koja je potrebno dati nešto jasniji i
precizniji odgovor. Naprimer u čemu se sastoji pravi značaj opšte fizičke pripreme.
Zašto je ona potrebna i koliko je potrebno na njoj raditi. Isto se odnosi i na
specijalnu fizičku pripremu, kao i na ostale vidove pripreme. Pitanje početka
bavljenja sportom je isto veoma interesantno, kao i to kako treba da izgleda
višegodišnji rad sa sportistima od početnika do vrhunskog majstora. Tu se ne
postavlja, kao najvažnije, pitanje kako treba vežbati, jer je to manje više već
poznato, nego zašto treba tako vežbati. Posebno interesantno pitanje je kako
odrediti faktore, pomoću kojih se vrši upravljanje treningom. Isto tako bitno, ako ne
i najbitnije, je šta predstavlja osnovni predmet upravljanja. To pitanje postaje sve
aktuelnije s obzirom na izuzetan napredak rezultata poslednjih godina. Mesto i
uloga testiranja fizičkih svojstava kao i određivanje nivoa treniranosti i
pripremljenosti su isto veoma važni. Barem tako se ističe u stručnoj literaturi. Ovo
su samo neka od pitanja, koja se javljaju u savremenom sportu, a na koja je
potrebno dati precizniji odgovor. Na osnovu rezultata dosadašnjih istraživanja i na
osnovu prikupljenih iskustava u radu sa sportistima moguće je odgovoriti ne samo
na ova, već i na ostala pitanja koja mogu da se jave.
Sistem priprema vrhunskih sportista treba posmatrati kao zaokruženi proces
formiranja i usavršavanja tehnike kretanja sportista, njihovih fizičkih i psihičkih
svojstava. Osnovni zadatak je kreiranje sistema koji omogućava ne samo bolji uvid
u stanje pripremljenosti sportista, već i adekvatan uticaj na faktore, od kojih zavisi
postizanje planiranog rezultata.
Nadam se da će izloženi materijal pomoći stručnjacima koji rade sa
sportistima da unaprede svoj rad. Mogu da ga koriste i stručnjaci koji se bave
problemima masovne fizičke kulture i fizičkim vaspitanjem dece i omladine.
Principi fizičke pripreme, koji su izloženi u ovom materijalu, mogu da
pomognu stručnjacima koji rade sa pripadnicima specifićnih organizacija, kao što
su vojska i policija, da ih što bolje pripreme za izvršavanje zadataka, koji se pred
njih postavljaju. Od dobre pripremljenosti pripadnika specijalnih službi zavisi ne
samo njihova efikasnost, nego, u velikom broju slučajeva, i njihov život.
4
2. SPORTSKA EFIKASNOST I UPRAVLJANJE TRENINGOM.
Pre nego što pristupimo rešavanju problema razvoja fizičkih svojstava i
upravljanja treningom, potrebno je odgovoriti na neka važna pitanja. Pre svega je
potrebno definisati konačni cilj, a to je rezultat koji se želi ostvariti na takmičenjima,
posebno onim najvažnijim. Zatim je potrebno definisati ciljeve, koje je potrebno
realizovati na treninzima, a čije postizanje bi trebalo da omogući realizaciju ciljeva
na takmičenjima. Posebno važno pitanje, kada govorimo o upravljanju treningom,
predstavlja definisanje predmeta upravljanja.
Cilj svakog trenera, koji on želi da ostvari na treninzima, je da osposobi svoje
sportiste da budu što uspešniji u onoj sportskoj aktivnosti, kojom se bave. Poznato
je da se razlike u kvalitetu sportista javljaju upravo kod uspešnosti izvođenja
izabrane sportske aktivnosti ili u
efikasnosti
. Povećanje efikasnosti je osnovno na
čemu treneri rade sa svojim sportistima. Može se reći da je cilj sportskog treninga –
povećanje efikasnosti. Prema tome ako želimo da definišemo predmet upravljanja
treningom, onda to može da bude samo efikasnost.
Analizom bilo koje sportske aktivnosti može da se vidi da efikasnost zavisi od
pet osnovnih faktora (10).
Pravilnosti izvođenja pokreta (sportske tehnike).
Energetskih sposobnosti.
Kontraktilnih svojstava mišića.
Zglobne pokretljivosti
Taktike.
Pokušaćemo svaki od ovih faktora posebno da opišemo.
Pravilnost izvođenja pokreta.
Pokreti kojima se vrši izabrana aktivnost
moraju biti dobro i pravilno naučeni i uvežbani. To predstavlja prvu fazu u
povećanju efikasnosti. U sportu se to naziva savladavanje tehnike izabrane sportske
discipline, dok se to u drugim oblastima naziva savladavanje osnovnih veština.
Energetske sposobnosti.
Pošto je za bilo kakvu sportsku aktivnost potrebna
energija, neophodno je, u smislu daljeg povećanja efikasnosti, do maksimuma
razviti mogućnosti organizma za njeno stvaranje. Preko aerobnog mehanizma vrši
se, uglavnom, snabdevanje organizma energijom za njegove potrebe. Osnovni
princip je taj da mora postojati ravnoteža između stvorene energije za rad i
potrošenog kiseonika koji je unet u organizam. Kada se ta ravnoteža poremeti
pojačanim radom aerobnog mehanizma ili povremenim uključivanjem anaerobnih
mehanizama stvaranja energije, u periodu po završetku rada ta ravnoteža mora
5
Osnovni parametri sile, koji karakterišu kontraktilna svojstva mišića su (3,14):
-
sila-dužina mišića (u našoj sportskoj praksi poznata kao ''maksimalna
snaga'');
-
sila-vreme (u našoj sportskoj praksi poznata kao ''eksplozivna snaga'');
-
sila-brzina skraćenja mišića (u našoj sportskoj praksi poznata kao
''brzinska snaga'').
Ako postoji potreba da se bilo koji od ovih parametara ispoljava u određenom
vremenskom periodu, onda se , u zavisnosti od intenziteta ispoljavanja, uključuju
odgovarajući energetski izvori. Ispoljavanje ovih parametara može biti u vidu
naprezanja ili u vidu pokreta. Ispoljavanje u vidu naprezanja odvija se u statičnom
(izometrijskom) režimu kroz stavove (održavanje poze) i izdržaje. Ispoljavanje u vidu
pokreta odvija se u dinamičnom (izotoničnom) režimu kroz repeticiju (ponavljanje
pokreta) i lokomociju (kretanje tela).
U svim navedenim vidovima ispoljavanja ograničavajući faktor je zglobna
pokretljivost. Ona uvek treba da se nalazi na optimalnom nivou.
7
