Fakultet „Pravne i poslovne akademske studije
dr Lazar Vrkatić”
Seminarski rad
Opšti i bezbednosni menadžment
Tema:
Upravljanje u bezbednosnom menadžmentu
u privatnom sektoru
Mentor:
Student:
Prof. dr Momčilo Talijan
Bojan Perić
Br. indexa 37/12
Novi Sad, oktobar 2013
2
Sadržaj:
1. Uvod………………………………………………………………………………..3
2. Shvatanje bezbednosnog menadžmenta.....................................................................4
2.1.
Nivoi bezbednosnog
menadžmenta.....................................................................5
3. Privatna bezbenost – pojam i elementi………………………………………………5
3.1.
Nastanak privatnog sektora
bezbednosti………………………………………...6
3.2.
Popularizacija privatnog sektora
bezbednosti…………………………………..7
3.3.
Karakteristike sistema privatne
bezbednosti…………………………………….9
3.4.
Privatne bezbednosne
kompanije………………………………………………...9
3.5.
Privatne vojne
kompanije……………………………………………………….10
4. Specifičnosti bezbednosnog menadžmenta u privatnom sektoru…………………...12
4.1.
Ostvaivanje bezbednosnog menadžmenta u privatnom
sektoru………………...13
4.2.
Upravljanje ljudskim resursima u bezbednosnom menadžmentu………………
15
4.2.1. Analiza posla u privatnom sektoru bezbednosti………………………..16
4.2.2. Planiranje ljudskih resursa u privanom sektoru bezbednosti…………...17
4.2.3. Regrutovanje ljudskih resursa u privatnom sektoru bezbednosti………18
4.2.4. Selekcija kandidata u privatnom sektoru bezbednosti………………….18
4.2.5. Socijalizacija kadrova u privatnom sektoru bezbednosti……………….19
4.2.6. Obuka i usavršavanje radnika bezbednosti u privatnom sektoru……….20
4.2.7. Procena učinka u privanom sektoru bezbednosti……………………….21
4.2.8. Unapređenje motivacije za rad u privatnom sektoru bezbednosti……....21
4.2.9. Unapređenje, premeštaj, nagrađivanje i razrešenje u privatnom sektoru
bezbednosti……………………………………………………………...22
4.3.
Bezbednost i zaštita zaposlenih u privatnom sektoru
bezbednosti……………..23
4.4.
Zašto je neophodan menadžer bezbednosti u privatnom sektoru………………
24
4.5.
Kompetencije menadžera bezbednosti neophodne za uspešno rukovođenje u
privatnom sektoru……………………………………………………………….25
5. Zaključak……………………………………………………………………………26
6. Literatura……………………………………………………………………………27
4
2. . Shvatanje bezbednosnog menadžmenta
„Bezbednosni menadžment u širem smislu predstavjla način organizovanja i upravljanja
sistemom obebzeđenja koji se bavi čovekom, kao ključnim elementom svake organizacije, i
njegovom korelacijom sa unutrašnjim i spoljašnjim okruženjem. Bezbednosni menadžment
definiše i određuje zahteve i potrebe sistema obezbeđenja i uslovljava proces planiranja
potreba, realizaciju i implementaciju planiranog, kontrolu, izvršavanje zadataka, aktivnosti i
delatnosti postavljenih pred sistem obezbeđenja.“
1
Čak je i Henri Fajol na neki način dobrioneo sve intezivnijem značaju bezbednosnog
menadžmenta, u svojoj teoriji organizacije i upravljanja on je uvideo veliki značaj koji nosi
funkcija bezbednosti i zaštite. On je aktivnost obezbeđenja koja uključuje zaštitu imovine i
lica svrstao u jednu od šest grupa aktivnosti neophodnih u jednoj orgnaizacji.
„Sistem bezbednosnog menadžmenta iz oblasti zaštite predstavlja integralnu komponentu
opšteg menadžmenta na najvišem nivou hijerarhije, odnosno u okviru svojih poslova,
samostalni menadžment preduzeća koji:
1. Definiše i određuje zahteve i potrebe sistema obezbeđenja, samostalno i u saradnji sa
ostalim rukovodnim strukturama.
2. Ostvaruje proces planiranja potreba.
3. Obezbeđuje organizaciju, realizaciju i implementaciju planiranog kroz odlučivanje,
vođenje, koordinaciju i kotrolu.
1
Dr Milan Daničić, dr Ljubomir Stajić “Privatna Bezbjednost” god.2002 str:149
5
4. Omogućava neposredno i posredno izvršavanje zadataka, aktivnosti i delatnosti
postavljenih ciljeva pred sistem obezbeđenja radi postizanja njegove primarne
funkcije – zaštite imovine, lica i poslovanja.“
2
Sažeto bezbednosni menadžemnt je nauka o upravljanju u svakom smislu te reči koje
doprinosi povećanju i osiguranju bezbednosti lica i imovine, pa sve do bezbednosti koja
prevazilazi granice jedne države ne bitno da li oni pripadaju privatnom ili državnom sektoru.
To je nauka koja omogućava obuhvata previše podataka, previše stvari da bi mogla biti
svrstana u jednu definiciju, jer i sam pojam bezbednosti može biti posmatran iz više aspekata.
Ali zbog opširnosti ove nauke proizilazi i to da menadžer koji bi na sebe preuzeo tako
kompleksnu odgovornost mora imati određene kompetencije, i izrazite intelektualne
sposobnosti, koje svakako prevazila sposobnosti prosečnog čoveka.
2.1. Nivoi bezbednosnog menadžmenta
a) Strategijski nivo – je usko povezan sa glavnim menadžmentom preduzeća. Najviše se
oslanja na teoriske i naučne osnove. Trebalo bi da ima najviši stepen naučne
zasnovanosti i prognoze, i on predstavlja strategijski nivo upravljanja, a najmanje bi
trebalo da se oslanja na veštine sprovođenja u delo.
b) Operativni nivo – sadrži i praktičnu delatnost i teorisku, tj. povezuje u praksi teorijsku
razradu strategijskog nivoa i njegovu praktičnu primenu. Ovde su jednako zastupljeni
nauka a i veština sprovođenja u delo.
c) Taktički nivo, realizuje i materijalizuje prethodna dva nivoa. U njemu nalazimo
najviše veštine čiji je cilj primena razrađenih naučnih saznanja.
3. Privatna bezbednost – pojam i elementi sistema
2
Dr Milan Daničić, dr Ljubomir Stajić “Privatna Bezbjednost” god.2002 str:149
7
spovođenjem organizovanog nasijla, što je za posledicu imalo predaju svoje uloge nekom
legitimnom ne nasledniku nego možda bi to mogli definisati kao svom provajderu. Koji je
pristao da garantuje bezbednost, tako su nastale privatne vojne i bezbednosne kompanije.
Nastajanje privatnog sektora bezbednosti, unutar koje funkcionišu nedržavni legitimni
provajderi bezbednosti predstavljaju veoma značajan trenutak u razvoju savremenih
međunarodnih odnosa ali i funkcionisanja samih država. Te privatne industrije bezbednosti,
privatne kompanije bezbednosti, agencije itd... stvorile su industriski lanac koji danas
slobodno funkconiše na tržištu, a i ima tendenciju stalnog rasta i sve čvršćeg organizovanja
usled uspostavljanja gustih korporacijkih veza koje u današnjem svetu preobimnih transakcija
sve više jača..
Tri klučna činioca koja su dovela do nastajanja privatne industrije bezbednosti su sledeći:
1. Završetak hladnog rata, i posledice koje je izazvao u potražnji ali i pružanju
bezbednosti.
2. Sama transformacija u načinu ratovanja i revolucionarne promene u tehnologiji.
3. Demobilizacija vojnika koji su posao u „svojoj struci“ mogli pronaći samo u
privatnim preduzećima.
Završetak Hladnog rata doveo je do veoma značajnog smanjenja potrebnih vojnika, ali i do
poraste nesigurnosti na globalnom nivou. Mnogi su ostali bez posla i bez načina života koji
su poznavali, ogromna količina oružija je prokrijumčarana. Međutim takav razvoj događaja
stvorio je povljne uslove za snadbevanje privatne industrije bezbednosti sa ljudima koji su
obučeni za taj posao, sa ljudima koji imaju direktno iskustvo u ratnim okršajima, stvorili su
se uslovi za snadbevanje opremom, ali takođe su se i povećali zahtevi za angažovanje na
pojlu privatne bezbednosti.
Posle završetka hladnog rata demobilisano je više od 6. Miliiona vojnika od kojih su mnogi
posao pronašli upravo u tom privatnom sektoru. Dok su nestabilni odnosi i konflikti rasli što
je naravno dovelo do potrebe angažovanja takvih ljudi.
Takođe su se počele dešavati i promene na nivou ratovanja, što je dovelo i do rasta privatnog
sektora bezbednosti. Vojne operaciju su postale zavisne od visokosofisticirane tehnologije što
je dovelo do sve veće potrebe civilnih specijalista koji su naravno i angažovani iz civilnog
sektora. Isto tako u proteklim decenijama globalno gledano ovaj svet karakteriše pomeranje
ka privatizaciji počev od školstva, zdravstva, privatizacija vojne i zdravstvene industrije, tako
