Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
UVOD
Valutni (devizni) rizik je vid tržišnog rizika i predstavlja rizik da će subjekt ostvariti gubitke u svom poslovanju usled promene u deviznim kursevima. Valutni rizik nastaje usled promene deviznog kursa, ukoliko banke imaju neravnotežu devizne aktive i pasive. U savremenom bankarstvu valutni rizik je znatno porastao iz dva razloga:
zato što su banke danas sve više uključene u devizne transakcije i time su višedevizno izložene,
u današnjem sistemu promenljivih deviznih kurseva stalno dolazi do oscilacija što se onda prenosi na devizne pozicije u bankarskim bilansima.
Takođe i preduzeća u sve većoj meri bivaju izlošena ovom riziku i to u trenucima:
kada poseduju novčana sredstva u jednoj valuti i očekuje da izvrše konverziju u drugu valutu, da bi se realizovalo profit;
kada su potraživanja denominirana u jednoj valuti, koja mora biti konkretizovana u drugu, po nekoj očekivanoj vrednosti;
kada poseduju novčana sredstva u nekoj valuti, i u trenutku vraćanja moraju izvršiti konverziju vlastite valute u stranu, da bi se dug vratio;
kada kupuju robu u jednoj valuti, prodaje u drugoj, a ostvareni prihod treba konvertovati u treću, da bi ostvarilo planirani profit.
Sve ovo prethodno navedeno, nas upućuje na shvatanje da je valutni rizik jedan fenomen u ekonomiji kojem se mora ozbiljno pristupiti. Jednostavno, ne postoji skoro ni jedan sektor prevrede koji njim ne može biti pogođen. Svi subjekti, eksterno orijentisani moraju biti spremni da na to da ih ovaj rizik očekuje. Zato njim, baš kao i svakim rizikom treba znati upravljati. Na bankama i preduzećima je da uspostave adekvatne politike i procedure, da osposobe visoko kvalifikovane kadrove, kako bi ovaj rizik bio sveden na što niži nivo i kako bi gubici po ovom osnovu bili minimizirani.
Kroz rad ćemo se prvo upoznati sa osnovnim pojmovima, vezanim za nastanak i ponašanje valutnog rizika, kao i faktora koji dovode do njegovog nastanka. Zatim sledi upoznavanje za načinom upravljanja ovim rizikom, kako teoretski tako i kroz primeri. I na kraju ćemo videti kako se poslovni subjetki nose sa ovim fenomenom u našoj zemlji i zemljama okruženja.
1
1. TEORETSKI ASPEKTI VALUTNOG RIZIKA
Rizik je određena verovatnoća da bi se opasnosti koje prete preduzeću ostvarile i time prouzrokovale smetnje na raznim segmentima poslovanja preduzeća, tj. svako odstupanje od očekivanog rezultata poslovanja preduzeća nastalo usled različitih promena u okruženju. Valutu jedne države je moguće u svakom trenutku zameniti za drugu valutu (devizni kurs se menja neprestano,u veoma kratkom vremenskom roku). Ako nastale promene deviznih kurseva utiču pozitivno na poslovanje preduzeća onda je to kratkoročni izvor zarade, ali u mnogim slučajevima promene deviznih kurseva utiču negativno na rezultate poslovanja. Preduzeće je izloženo valutnom riziku u trenutku kada deo njegovog poslovanja postane direktno ili indirektno povezan sa inostranim sredstvima plaćanja. Valutni rizik nije poznat unapred, jer predstvalja mogućnost buduće promene vrednosti jedne valute u poređenju sa drugom.
1.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VALUTE
Uspešnost akcije ekonomske politike se između ostalog ogleda i u stabilnosti deviznog kursa nacionalne valute. Devizni kurs je cena inostrane valute obračunata u domaćem novcu. Pojam valuta podrazumeva efektivan novac i novčane znake koji se nalaze u opticaju u jednoj zemlji, tj. novčanu jedinicu koja je osnova monetarnog sistema zemlje.Valuta je osnovna novčana jedinica koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u unutrašnjim finansijskim transakcijama. Ona predstavlja osnovno merilo vrednosti u svakoj zemlji.
1.1.1. Pojam i podela valuta
Valute su sve vrste stranog novca, sem kovanog zlata, koji u nekoj zemlji predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja. Valuta nije isto što i deviza, jer devize predstavljaju sva kratkoročna potraživanja prema inostranstvu u stranoj valuti. Devize predstavljaju širi pojam jer obuhvataju i efektivne valute, odnosno gotov novac, pa čak i zlato. Razlika između valute i devize je u tome što je deviza žiralni novac, a valuta efektivni novac.
Kada je u pitanju razmatrenje valuta, neophodno je upoznati se i terminima valutni paritet i intervalutarni odnos. Valutni paritet je vrednosni iznos jedne valute prema zlatu ili prema nekoj drugoj valuti i koji je određen zakonom ili nekim drugim propisom. Intervalutarni odnos je međusobni odnos dve nacionalne valute i formira se na berzi.
Valuta se u praksi prepoznaje po dva segmenta, kao kurentna valuta i egzotična valuta. Kurentne valute se nalaze u svakodnevnom opticaju u određenoj zemlji ( valute te
2
razmerama napretka i usavršavanja valutnog tržišta. Današnje globalno finansijsko tržište valuta ili Forex Market predstavlja najveće necentralizovano tržište. Na Forex Market-u se trguje valutama i valutnim parovima što je postalo jedno od vodećih poslova u svetu zahvaljujući visokom stepenu profitabilnosti. Ono što je jedan od preduslova za funkcionisanje ovakvog tržišta je neophodna likvidnost valuta i free-floating sistem, odnosno, da svaka valuta ima slobodno plutajuće kretanje na tržištu, a prema zakonima tog tržišta.
Model indikatora kvaliteta valute izradili su T. Padoa – Šiopa i F. Papadia. Ključna teza ovih autora je sledeća: Grešemov zakon – lošija valuta isključuje u prometu onu bolju i deluje samo na unutrašnjem planu dok na međunarodnom planu kvalitetnije valute isključuju one lošije. Dakle, zaključak je – viši kvalitet, viša predvidivost, veća stabilnost inflacije, novčane mase, kamate i deviznog kursa. Ovaj model autori temelje na sledećoj pretpostavci:
Kvalitet valute: mera kvaliteta valute je njeno korišćenje u svetu, a tu se može poći od sledećeg odnosa:
Udeo valute u svetskim rezervama – svetske monetarne rezerve
ND zemlje – svetski ND
Višak korišćenja valute je odraz njenog kvaliteta: nadprosečno korišćenje valute vezano je za nadprosečni kvalitet.
Izvor: pansveb.com (Preuzeto sa :http://pansweb.com/index.php? option=com_content&task=view&id=95345&Itemid=2033 22. maj 2012)
Na narednom grafikonu su prikazani podaci koji takođe govore da je naša valuta svakako najslabija u regionu. A najporažavajuća činjenica je da je u tekućoj godini (koja nije obuhvaćena ovim grafikonom), naša valuta dinar zabeležila istorijski najniži iznos u odnosu na evro.
5
Devizni kurs je cena novca jedne zemlje u odnosu na novac druge zemlje ili devizni kurs je cena jedne valute u obliku druge valute. Treba razlikovati direktno notiranje deviznog kursa od indirektnog. Kada izražavamo cenu domaće valute u odnosu na stranu valutu, reč je o direktnoj konotaciji što važi su gotovo svim zemljama sveta, dok se u Velikoj Britaniji koristi indirektna konotacija,prema kojoj se cena strane valute izražava u domaćoj valuti. Ova dva načina izražavanja deviznog kursa su ekvivalentne,a jedan način izražavanja kursa je recipročna vrednost drugog načina izražavanja. Mada se u teoriji devizni kurs određuje na osnovu ponude i tražnje, u praksi su devizni kursevi u većini razvijenih zemalja pod kontrolm centralne banke.
Razlikujemo nominalni i realni devizni kurs. Nominalni devizni kurs je kurs po kome se valuta jedne zemlje zamenjuje za valutu druge zemlje. Devizni kursevi se menjaju svakodnevno. Smanjenje vrednosti jedne valute u odnosu na drugu valutu se naziva depresijacija, što znači smanjenje vrednosti te valute. Rast vrednosti jedne valute u odnosu na drugu valutu se naziva apresijacija ili rast vrednosti valute. Realni devizni kurs pruža informacije da li je nešto skuplje ili jeftinije, u smislu određenih proizvoda i usluga, u jednoj ili drugoj zemlji. Realni devizni kurs je zapravo kurs po kom neki pojedinac u nekoj zemlji zamenjuje proizvode i usluge za proizvode i usluge u drugoj zemlji. Porede se troškovi korpe proizvoda u jednoj zemlji u odnosu sa troškovima iste korpe proizvoda u drugoj zemlji. Realni DK je važniji od nominalnog DK i on je mera relativnih cena proizvoda i usluga između zemlja. Domaća valuta je precenjena kada je nominalni devizni kurs ispode realnog nivoa. Kupovna moć precenjene valute veća je u inostranstvu nego u zemlji. Domaća valuta je potcenjena kada je nominalni devizni kurs iznad realnog i tada je kupovna moć u zemlji veća nego u inostranstvu.
Činioci koji utiču na devizni kurs u dugom roku su zakon jedne cene i teorija
pariteta kupovnih snaga. Zakon jedne cene se zasniva na pojmu arbitraže. Ideja je da se identični proizvodi trebaju prodavati po istoj ceni. Teorija pariteta kupovnih snaga pokazuje da kada se cene menjaju u jednoj zemlji,ali ne i u drugoj, menja se devizni kurs. Kada se cene povećaju u jednoj zemlji to je inflacija. Prema načinu formiranja, postoje:
Fiksni devizni kurs je cena deviza utvrđena od strane nacionalne monetarne vlasti
za relativno duži vremenski period, koja ne zavisi od ponude i tražnje deviza. Ovaj devizni kurs ima svoje pozitivne i negativne strane. Pozitivne strane su te što je pouzdana osnova za izračunavanje rentabilnosti uvozno-izvoznih poslova, štiti nacionalnu ekonomiju od prenošena poremećaja sa svetskog tržišta, smanjuje rizik i neizvesnos u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom i sl. Negativne strane fiksnog deviznog kursa su zahtev držanja većih monetarnih rezervi, umanjuje efekte monetarne politike i sl.
