Upravljanje vodnim resursima i vodoprivrednim sistemima u Izraelu

FAKULTET ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE

UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Upravljanje vodnim resursima i vodoprivrednim
TEMA: Upravljanje vodnim resursima i vodoprivrednim sistemima u Izraelu

Student: Nikoleta Vlaskovic Mentor: Prof. Svetlana Stevovic
Br. Indeksa: 21/2012-M

Beograd, 2013.

Sadrzaj

1. UVOD…………………………………………………………………………….....……….4

2. PRIRODNI IZVORI VODE………………………………………………..………………..5

2.1.Galilejsko jezero …………………………………………………………………….…6

2.2 Planinski i primorski akvifer………………………………………………….………..8

3. PROIZVODNJA VODNIH RESURSA………...….......................................................……9

4. PONUDA I POTRAZNJA……………….....................................................................……10

5. PRAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA…………..................….11

5.1. Zakon o vodama (1959) I Amadmani……………….......................................…….13

5.2.Ostali zakoni…………………………………......................................................…..14

5.2.1.Zakon merenja……………….........................................................……..14

5.2.2. Zakon o kontroli busenja………………............................................…..14

5.2.3. Zakon o lokalnoj vlasti (kanalizacije)……..........................…………….15

5.2.4. Pravo vlasti za potoke………………..........................................……….15

5.2.5. Pravilnik o sprecavanju zagadjenja vode (ispiranje kontejnera za
prskanje)…………………………………….............................…………….….15

5.2.6. Pravilnik o sprecavanju zagadjenja vode (prskanje blizu izvora vode)….15

5.2.7. Pravilnik o sprecavanju zagadjenja vode (pH vrednost industrijskih
kanalizacija)…………………………………………………..........……………16

5.2.8. Pravilnik o sprecavanju zagadjenja vode (koriscenje mulja)…...........…..16

6. ORGANIZACIONA STRUKTURA ZA UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA…,,,,…16

6.1. Drzavna vlada…………………................................................................…………17

6.2. Ministarstvo poljoprivrede……………….....................................................………17

6.3. Ministarstvo finansija……………........................................................................…..17

1. UVOD

       Svetski sistemi sveže vode danas su u krizi - kako zbog globalnog zagrevanja, tako i zbog
rasta   stanovništva,   pa   i   korupcije.   Mada   voda   još uvek   ne   privlači   pažnju   medija,   poput
energetskih tema gasa i nafte, mnogi eksperti odavno već predviđaju da će ona biti centralni
resurs i tema 21. veka. Jer poodavno je jasno da ko vlada vodom, on je i kontroliše, distribuira,
prodaje, uskraćuje, skreće, raspolaže jasnim instrumentom dominacije. O vodi kao geopolitičkoj
činjenici,   te   kao   o   strateškom   i   vojnom   argumentu,   govori   knjiga   dr   Zorana   Petrovića
Piroćanca "Geopolitika   vode   -   hidropolitika,   hidrostresovi   i   sukobi   hidrauličkog   oružja   21.
veka" iz koje objavljujemo izvode u sledećih nekoliko brojeva.

Slika 1.1 Prikaz gde se nalaze izvori vode u Izraelu

Izraelci ostvaruju svoj projekat National Water Carrier, koji polazeći od jezera Tiberias -

odakle se ispumpava 400 miliona kubnih metara

godišnje - navodnjava čitavu zemlju, sve do

pustinje Negev.

U Izraelu je, inače, potrošnja vode po glavi stanovnika danas tri do četiri puta veća nego u

Palestini na okupiranim teritorijama pod palestinskom upravom. Količina vode u Cisjordaniji

se procenjuje na 800.850 miliona kubnih metara, a u Gazi na 5.080 miliona kubnih metara.
Ovi resursi omogućavaju Izraelu koji njima dominira da kompenzuje svoj hidraulički deficit.

Od 82 do 90 odsto vode koja se vadi u Cisjordaniji koristi se za potrošnju Izraelaca, a

Palestinci od te zapremine koriste 18 odsto.

Problem sa vodom je istovremeno i politički teško

opterećen. Circulus   viciosus destrukcije   hidrauličkih   resursa   nastaviće   se   sve   dok   opstaje
utrkivanje   država   za   vodom.   Pred   tenzijama   izazvanim   potragom   za   vodom,
najkonstruktivniji pristup bilo bi usklađivanje svih zemalja regiona koje se spore zbog vode,
kako bi upravljale problemima koji se tiću kvantiteta i kvaliteta vode. Hitnost je već takva da
države   u   slučajevima   sukoba   treba   da   se   drže   sledećih   principa:   da   napuste   svaku
hegemonijsku nameru, koja je istovremeno i ratoborna na mestu hidrauličkih resursa, u korist
izvesne integracije ili barem saradnje u upravljanju raspodele siromašnih resursa kojima se
raspolaže.

2. PRIRODNI IZVORI VODE

       Ukupna dostupna godisnja sveza voda u Izraelu iznosi 1 800 miliona kubnih metara, sto je
manje   od   300   kubnih   metara   po   glavi   stanovnika.   U   2005.   Godini   oko   45%   od   te   vode
korisceno je za opstinsku, pre svega stambenu potrosnju, a 50 % za poljoprivredu. Oko 80 %
vodnog potencijala korisceno je u severnom delu zemlje dok je preostalih 20 % snabdevalo
juzni deo zemlje. Normalno, vodosnabdevanje varira iz godine u godinu u skladu sa godisnjim
padavinama. Podzemne vode obezbudjuju 55-70% od ukupne vode, taj broj varira jer zavisi od
preovladavajucih klimatskih I hidrogeoloskih uslova.
U Izraelu slatkovodni resursi skladiste se u jednom jezeru i dva izdana. Galilejsko jezero je
najveci izvor vode u zemlji. Drugi izvor vode je planinski Akvifer a treci je primorski Akvifer.
Jezero i izdani obezbedjuju oko 80% sveze vode, dok se preostalih 20 % skladisti u drugim
manjim regionalnim resursima koji se nalaze u Gornjem Galileju, Zapadnom Galileju , dolini
Beit   Shin   I   dolini   Jordana,   raskolu   Mrtvog   mora,   Negevu   I   Aravi.   Dugorocna   prosecna
kolicina vode iz glavnih izvora je oko 1 800 MKM (miolion kubnih metara) , kao sto je
prikazano u Tabeli 1.

Izvor

Kolicina izracena po MKM/godina

Primorski Akvifer

320

Planinski Akvifer

370

Galilejsko jezero

700

Ostali regionalni izvori

410

UKUPNO

1 800