Upravljanje zalihama

ВИСОКА

ПОСЛОВНА

ШКОЛА

СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА

ЧАЧАК

С

EM

ИН

A

РСКИ

Р

A

Д

ПР

E

Д

MET: 

Корпоративне

финансије

TEMA: 

Управљање

залихама

Професор

:   

Студент

: 

Др

Ана

Ануфријев

Марија

Јовић

Бр

. 

инд

. 220-038/16 

Владичин

Хан

, 

Април

 2017. 

СAДРЖAJ  

 
 
1.

УВОД

 ................................................................................................................................. 3

2.

ВРСТЕ

ЗАЛИХА

 ............................................................................................................... 4

2.1. 

Залихе

сировина

и

материјала

 ...................................................................................... 4

2.2. 

Залихе

недовршене

производње

 .................................................................................. 4

2.3. 

Залихе

готових

производа

 ............................................................................................ 5

3.

РЕЛЕВАНТНИ

ТРОШКОВИ

ЗАЛИХА

 ......................................................................... 6

3.1. 

Трошкови

прибављања

залиха

 ..................................................................................... 6

3.2. 

Трошкови

држања

залиха

 ............................................................................................. 7

3.3. 

Трошкови

недостатка

залиха

 ....................................................................................... 7

4.

ОСНОВНЕ

ОДЛУКЕ

О

ЗАЛИХАМА

 ............................................................................ 8

4.1. 

Оптимална

величина

поруджбине

 ............................................................................. 10

4.2. 

Оптимална

величина

производне

серије

 ................................................................... 12

4.3. 

Оптимални

моменат

за

пласирање

поруџбине

 ......................................................... 14

5.

СИСТЕМ

УПРАВЉАЊА

ЗАЛИХАМА

 ....................................................................... 16

6.

ПОКАЗАТЕЉИ

ЕФИКАСНОСТИ

УПРАВЉАЊА

ЗАЛИХАМА

 ............................. 18

7.

ЛИТЕРАТУРА

 ................................................................................................................. 20

2.

ВРСТЕ

ЗАЛИХА

Све

залихе

у

предузећу

деле

се

на

три

глобалне

целине

, 

односно

врсте

, 

а

то

су

: 

1.

Залихе

сировина

и

материјала

2.

Недовршена

производња

3.

Готови

производи

тј

. 

роба

Сировине

и

материјал

су

добра

која

се

налазе

у

складишту

, 

односно

која

још

нису

предата

у

процес

производње

. 

Залихе

недовршене

производње

представљају

средства

која

се

налазе

у

текућој

производњи

на

којима

се

још

обављају

производне

операције

у

циљу

комплетирања

готовог

производа

. 

Готови

производи

су

завршена

(

финализована

) 

добра

у

производном

предузећу

која

су

спремна

за

продају

и

која

се

одмах

могу

испоручити

купцима

. 

У

трговинском

предузећу

то

су

залихе

робе

намењене

продаји

купцима

. 

Залихе

се

са

аспекта

финансијског

управљања

изучавају

не

само

посебно

, 

по

облицима

, 

већ

и

заједно

. 

2.1. 

Залихе

сировина

и

материјала

Залихе

сировина

и

материјала

обухватају

разне

врсте

реалне

активе

обртних

средстава

предузећа

. 

Ту

спадају

све

врсте

сировина

које

предузеће

користи

, 

затим

разне

врсте

материјала

, 

ситан

инвентар

, 

амбалажа

и

друго

. 

Колико

ће

сировина

и

материјала

предузеће

да

набавља

и

држи

на

залихама

, 

зависи

од

низа

различитих

фактора

: 

врсте

и

величине

предузећа

, 

услова

набавке

, 

величине

и

времена

трајања

поруџбине

, 

расположивости

обртних

средстава

, 

стања

на

тржишту

новца

и

других

фактора

. 

Врста

и

величина

предузећа

опредељују

висину

залиха

сировина

и

материјала

у

смислу

потреба

за

њима

, 

што

свакако

зависи

и

од

врсте

технолошког

процеса

. 

Услови

набавке

могу

да

буду

различити

и

да

различито

утичу

на

величину

залиха

. 

Ако

постоје

стабилни

извори

снабдевања

онда

предузеће

може

да

ради

са

мањим

залихама

. 

Ако

је

обрнута

ситуација

, 

тј

. 

ако

је

снабдевање

сировинама

и

материјалом

нестабилно

(

нередовно

), 

онда

ће

предузеће

бити

принуђено

да

ствара

веће

залихе

како

би

обезбедило

континуитет

производње

у

периодима

несташица

. 

То

условљава

повећано

улагање

у

залихе

и

уједно

повећање

трошкова

. 

Такође

, 

величина

поруџбине

битно

утиче

на

економију

средстава

предузећа

. 

При

томе

, 

предузећу

могу

одговарати

мање

и

чешће

поруџбине

, 

или

ређе

или

веће

поруџбине

. 

Осим

тога

, 

за

висину

залиха

је

од

значаја

и

време

од

момента

испостављања

поруџбине

до

момента

добијања

нових

залиха

. 

Најзад

, 

битан

фактор

залиха

јесте

и

расположивост

новчаних

средстава

. 

Ако

предузеће

располаже

са

довољним

износом

новчаних

средстава

, 

онда

ће

оно

бити

у

могућности

да

прави

и

одређене

комбинације

, 

у

смислу

избора

најповољнијих

решења

која

ће

му

омогућити

да

увек

обезбеди

редовну

снабдевеност

залихама

уз

максимално

респектовање

економије

средстава

. 

2.2. 

Залихе

недовршене

производње

Залихе

недовршене

производње

обухватају

разне

врсте

реалне

активе

над

којима

се

још

обавља

производња

у

току

. 

Прецизније

речено

, 

то

су

делимично

завршени

производи

који

се

налазе

у

неком

од

интермедијалних

стања

производње

. 

Отуда

, 

ангажовање

залиха

тј

. 

новчаних

средстава

у

овом

облику

за

производна

предузећа

представља

знатно

улагање

које

повећава

потребу

за

средствима

, 

с

једне

стране

, 

и

уједно

изазива

трошкове

, 

с

друге

стране

. 

Према

томе

, 

висина

залиха

у

овом

облику

зависи

од

више

фактора

међу

којима

треба

поменути

следеће

: 

технолошки

процес

, 

организација

рада

, 

пословни

партнери

, 

итд

. 

Технолошки

процес

, 

односно

његова

природа

и

трајање

представљеју

један

од

најбитнијих

фактора

који

утиче

на

висину

залиха

и

време

њиховог

ангажовања

у

овом

делу

процеса

рада

. 

У

вези

с

тим

, 

кључни

проблем

је

у

адекватној

комбинацији

технолошких

знања

и

филозофије

финансијског

управљања

у

смислу

финансијске

ефикасности

, 

а

све

у

циљу

изналажења

решења

која

ће

омогућити

скраћивање

технолошког

процеса

и

висине

улагања

у

производњу

. 

Организација

рада

такође

скраћује

време

производње

, 

а

самим

тим

и

време

ангажовања

залиха

. 

У

том

контексту

постоји

могућност

проширивања

кооперације

у

смислу

уступања

израде

појединих

делова

другим

предузећима

, 

што

може

да

утиче

и

на

скраћивање

производног

процеса

. 

На

крају

треба

имати

у

виду

и

то

да

на

дужину

производног

процеса

могу

утицати

и

пословни

партнери

 (

обично

кооперанти

и

сл

.). 

Наиме

, 

њихова

солидарност

у

квалитету

и

тачност

у

роковима

може

да

има

изузетан

утицај

на

време

трајања

производног

циклуса

и

обрнуто

. 

Аналогно

наведеном

, 

произилази

закључак

да

је

за

успешно

управљање

залихама

у

производном

процесу

, 

неопходна

темељна

припрема

. 

У

вези

с

тим

, 

неопходно

је

да

се

планом

предвиде

оптимална

технолошка

решења

, 

оптимална

организација

и

избор

најпоузданијих

пословних

партнера

. 

2.3. 

Залихе

готових

производа

Залихе

готових

производа

састоје

се

од

реалне

активе

над

којом

је

процес

производње

завршен

  (

финализован

). 

Ове

залихе

настају

од

момента

коначног

завршетка

производа

, 

односно

њиховог

преузимања

из

производње

и

складиштења

за

продају

. 

Залихе

у

овом

делу

процеса

рада

могу

да

буду

веће

или

мање

у

зависности

од

више

фактора

као

што

су

: 

пословна

оријентација

предузећа

, 

природа

производног

процеса

, 

стабилност

тражње

, 

итд

. 

Пословна

оријентација

предузећа

може

бити

на

производњу

по

поруџбини

, 

или

на

производњу

за

непознатог

купца

. 

Оријентација

на

једну

или

другу

опцију

зависи

од

врсте

производа

. 

По

правилу

, 

ако

се

ради

о

производу

веће

вредности

који

је

намењен

даљој

производњи

онда

се

предузеће

често

оријентише

на

производњу

по

наруџби

. 

Међутим

, 

ако

је

у

питању

производња

робе

широке

потрошње

, 

онда

се

производи

за

непознатог

купца

. 

Сходно

томе

, 

произилази

да

су

залихе

у

првом

случају

незнатне

док

су

у

другом

случају

значајније

, 

што

зависи

од

многих

чинилаца

.  

Даље

, 

природа

производног

процеса

такође

утиче

на

висину

залиха

. 

У

вези

с

тим

, 

треба

имати

у

виду

да

производња

одређене

врсте

производа

може

бити

исплатива

само

у

малим

серијама

, 

тј

. 

мањим

количинама

, 

док

код

друге

врсте

производа

таква

серија

не

мора

бити

исплатива

. 

Осим

наведеног

, 

на

висину

залиха

готових

производа

утиче

и

стабилност

тражње

. 

Наиме

, 

ако

је

тражња

стабилна

и

континуирана

, 

онда

залихе

могу

да

буду

на

релативно

ниском

нивоу

. 

Обрнуто

, 

у

случају

нестабилне

тражње

и

непредвидивих

колебања

поруџбина

, 

неопходно

је

рачунати

на

већи

обим

залиха

и

готових

производа

. 

На

крају

, 

није

сувишно

поменути

чињеницу

да

залихе

готових

производа

носе

са

собом

и

највећи

степен

ризика

. 

При

томе

управљање

залихама

садржи

и

изразе

конфликата

појединих

пословних

функција

предузећа

: 

финансијске

, 

продајне

, 

производне

и

набавне

функције

. 

Отуда

са

аспекта

управљања

залихама

, 

веома

је

значајно

познавање

проблематике

сваке

од

наведених

пословних

функција

.