SEMINARSKI RAD
PREDMET: POSLOVNE FINANSIJE
ТЕМА: UPRAVLJANJE ZALIHAMA
Ментор: Студент:
prof. dr Jelena Petković Crnišanin Belma 0113/09
SADRŽAJ
1. UVOD.......................................................................................strana 2
2. OSNOVNI PROCESI U PODSISTEMU NABAVKE I
UPRAVLJANJE
ZALIHAMA..............................................................................strana 4
3. UPRAVLJANJE
ZALIHAMA.............................................................................strana 10
4. MODELI UPRAVLJANJA ZALIHAMA...............................strana 14
5. INTEGRISANI SISTEM KVALITETA................................strana 10
6. ZAKLJUČAK.........................................................................strana 20
7. LITERATURA......................................................................strana 21
U procesu nabavke može se odrediti i vreme potrebno za nabavku, od slanja
narudžbenice dobavljaču do vremena prijema poručenih artikala. Na bazi ovih
vremena moguće je planirati prodaju ili proizvodnju. Naravno, da li će ova
vremena biti ispoštovana od strane dobavljača zavisi od poslovne politike prema
dobavljačima i od kvaliteta sklopljenih ugovora; ali opet, program omogućava
rangiranje dobavljača na bazi prethodno definisanih kriterijuma, na osnovu čega
se može steći utisak o tome koliko je određeni dobavljač ispoštovao ugovor o
pravovremenoj dostavi i odgovarajućem kvalitetu poručenih artikala.
2.OSNOVNI PROCESI U PODSISTEMU NABAVKE I
UPRAVLJANJE ZALIHAMA
Da biste uspešno upravljali zalihama u preduzeću potrebno je angažovanje
različitih nivoa menadžerskog odlučivanja. Jer zalihe predstavljaju značajan
faktor uspešnosti svake organizacije i svakog preduzeća.A inače ako imamo
previli broj zaliha to je opasno po preduzeće,jer nemamo okret novca i dolazi do
blokade. Još u davna vremena su ljudi osiguravali svoje zalihe i skladištili ih za
makar neki mesec dana u napred i čak za sledeću godinu kako bi iz raznih razloga
koji bi se mogli odraziti negativno na njih imali osnovne potrepštine. Sistemi
proizvodnje i distribucije u svakom trenutku drže značajan obim zaliha koje su
neophodne, pre svega, za uravnoteženje proizvodnje i potrošnje tokom određenog
vremenskog perioda. U upravljanju zalihama firme, na svakom nivou
marketinških kanala, žele da obezbede potrebni nivo raspoloživosti proizvoda, sa
što manjim obimom zaliha. Od brojnih upravljačkih odluka o asortimanu i
zalihama koje firme donose, posebno su značajne one koje se tiču prostornog
razmeštaja zaliha, jer te odluke imaju snažan uticaj kako na visinu troškova
skladištenja, tako i na brzinu kojom zalihe mogu biti upotrebljene za
zadovoljavanjepotražnje.
Osnovni procesi u podsistemu nabavke
Proces snabdevanja treba posmatrati kao dva podprocesa: podproces
nabavke i podproces obezbeđenje proizvodnih procesa potrebnim resursima
(snabdevanje u užem smislu reči).
Upravljanje zalihama
Modeli upravljanja zalihama
Proces proizvodnje može s eposmatrati kao uzastopni niz zaliha, pod uslovom da
se i sama proizvodnja posmata kao zaliha, ili kao niz: zaliha – proizvodnja –
zaliha –proizvodnja –zaliha
Zato se u razmatranju upravljanja procesom proizovdnje posebno i analizira
aspekt upravljanja zalihama.
Model zaliha se može definisati sledećim slementima:
Nivo zaliha u nultom periodu So, Intenzitet ulaza u bayu f1(t), Intenzitet izlaza iz
baze f2(t).
Nivo zaliha se može izraziti kao:
Postojanje zaliha je neminovnost, potreba koja izaziva troškove. Sa aspekta
obezebđenja procesa proizvodnje potrebne su što veće zalihe, a sa aspekta
troškova zaliha treba da budu što manje. Zadatak upravljanja zalihama je
rešavanje ove suprotnosti. Zalihe se mogu klasifikovati po sledećim obeležjima:
Topologiji
Ponašanju u vremenu i određenosti. U topološkom smislu zalihe se mogu
predstaviti u vidu mreže u čijem se vrhu (čvoru) nalazi baza zaliha, a u grafu
kanal ulaza, odnosno izlaza. Topološki zalihe mogu biti sa: a) Jedinačnom bazom
b) Uzastoponom bazom c) Paralelnim bazama. mIdealan slučaj poanšanja sistema
je da se ulaz u zalihe izvede u isto vreme kada i izlaz, tako da baza postane
protočna i sadrži samo svoju optimalnu količinu.
