организације  да  ствара  иновације,  а  иновативност  је  неопходан  фактор  конкурентности
организације.  До  нас  свакодневно  стижу  огромне  количине  података.  То  важи  и  за
руководиоце  и  запослене  који  су  укључени  у  активности  менаџмента  знањем.
Преоптерећење  многобројним  подацима  даје  значај  менаџменту  знања,  који  је  за  успех
компаније  важан  јер  омогућава  оспособљавање  у  доношењу  одлука  и  стимулише  и
подржава иновацију и промену у култури организације.

Знање је пре свега категорија која се схвата као свеукупност прихваћених и

акумулираних информација, вредности, стања. Однос према знању је увек био на врху
лествице у друштву, то се није променило кроз читаву историју. Иако однос није у сваком
моменту био апсолутно исти, знање није у сваком тренутку било довољно уважавано, али
се према њему друштво увек опходило са страхопоштовањем.

Ипак, повишена свест о функцији, потреби и неопходности знања је дошла до

изражаја тек у последњих неколико деценија. Знање је добило облик глобалног концепта.
Наука и друштво се окрећу као знању, прихватајући и признајући га као главни ресурс, онај
који  даје  снагу  и  полет  за  оптимизирање  тренутног  стања.  Свест  и  однос  према
неопходности  и  потреби  знања  није  иста.  У  земљама  где  се  популација  бори  за  голу
егзистенцију,  знање  и  управљање  знањем  нису  на  листи  приоритета.  Упркос  томе,
константни напори развијених земаља крећу се ка подизању знања на потребни и заслужени
ниво. Почетком 21. века знање се промовише као једини ресурс према коме ће глобална
компетенција  разврстати  учеснике,  сараднике  и  конкуренте.  Што  у  преводу  значи,
критеријум  свих  подела  и  напредака  ће  бити  управо  знање.  Крајем  прошлог  века,
потпомогнута знањем, информатика је била главна, али нови век доноси преокрет и полако,
али сигурно, поставља знање на прво место. Знање је за информатичко друштво еквивалент
ономе што је информатика била индустријском друштву.

2.1 Врсте знања

Знање је значајно јер у себи обједињује политике, циљеве и праксу стварајући

складну целину. Такође је пружило свету могућности континуираног напредовања и
постизања, на основу стечених искустава. Оно обезбеђује:



Информације о ефикасности бизниса



Информације о могућности испуњавања циљеве на основу могућности



Информације о процесима бизниса



Информације о резултатима у бизнису



Информације о томе како пракса и људи координирају ресурсе



Информације о потражњи, потрошачима и конкуренцији

Знање пружа неопходну сигурност, шта је исправно, а шта треба кориговати. Говори

нам шта безбедно можемо игнорисати, а шта обавезно морамо игнорисати. Артикулише

информације око правила бизниса, наметнутих од стране људи или природе, о препрекама
и саставу бизниса.  Улога знања је да хармонизује постојеће информације, креирајући од
њих  смислену  целину  за  коју  постоји  потреба,  која  гура  бизнисе  напред  и  доводи  до
остварења зацртаних циљева, без обзира на размере тог циља.

Постоје два типа знања, експлицитно и тацитно.

Слика 1 Експлицитно и тацитно знање

Експлицитно знање је кодификовано знање, лако за трансформисање у формалан,

систематичан и језик једноставан за разумевање. Може бити изражено и речима и цифрама,
као и пренесено другима у облику података, научних формула, спецификација, итд.
Складишти се у виду књига, архива, база података, научних радова...

То је знање које се може слати, брисати, мењати, уређивати, њиме се може

манипулисати. Његове основне карактеристике су:



Формалност



Систематичност



Лак за разумевање



Једноставно за преношење и умножавање