Upravni akt

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
NOVI SAD

SEMINARSKI RAD:

Upravni akti

Predmet: Upravno pravo- opšti deo

Profesor: Student:
Prof. dr Mirko Kulić Todorović Ivana
br.indeksa: 2108/16

SADRŽAJ

1. Uvod……………………………………………………………………………………….3

2. Pojam upravnog akta………………………………………………………………………4

3. Vrste upravnih akata………………………………………………………………………6



Upravni akti koji se donose po službenoj dužnosti i po zahtevu stranke…………6



Pravno vezani upravni akti i akti doneseni na osnovu slobodne ocjene………….7



Pozitivni i negativni upravni akti…………………………………………………8



Konstitutivni i deklarativni upravni akti…………………………………………..9



Individualni i generalni upravni akti……………………………………………..10



Akti koje donosi jedan organ i složeni upravni akti……………………………..10



Upravni akti ograničenog i upravni akti neograničenog trajanja……………….12



Rešenja i zaključci……………………………………………………………….12

4. Dodaci upravnom aktu……………………………………………………...……………13

5. Pravno dejstvoo upravnog akta…………………………………………………………..14

6. Pravosnažnost upravnog akta………………………………………………………...…..15

7. Pogrešni upravni akti……………………………………………………………….……17



Neispravni i protivpravni upravni akti……………………………………..……18



Rušljivi i ništavi upravni akti……………………………………………...……..18

8. Zaključak……………..…………………………………………………………………..20

9. Literatura…………………………………………………………………………………21

Pojam upravnog akta

Upravni akt je pojedinačni pravni akt javne uprave, kojim se, na osnovu zakona, rešava u

upravnoj stvari. Izraz upravni akt je francuskog porekla (acte administratif), a nastao je kao izraz
potrebe da uprava na koju se primenjuje načelo zakonitosti dobije i svoj odgovarajući pravni
institut. Ovaj termin se danas više primenjuje u teoriji upravnog prava, nego u zakonodavstvu i
praksi.

Upravni akt odlikuju sledeća svojstva: 1) konkretnost, 2) autoritativnost 3) jednostranost,

4) pravno delovanje, 5) zasnovanost na zakonu, 6)izvršnost i 7) njime se rešava upravna stvar.

Upravni akt se definiše kao pravni akt uprave kojim se na autoritativan način rešava jedan

konkretan slučaj. Upravni akt se uvek odnosi na jedan konkretan slučaj ili određen broj
slučajeva. Konkretnost kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akt
odnosi na određenu konkretnu pravnu situaciju. To znači da pravna situacija na koju se odnosi
upravni akt nije trajna i ponovljiva, već jednokratna i neponovljiva (npr. nekom licu se prizna
pravo na penziju ili se nekom licu utvrdi obaveza plaćanja poreza).

Drugo obeležje upravnog akta je autorirativnost, jer su oni pravni akti vlasti kojima

raspolaže državni organ ili imalac javnih ovlašćenja. Upravni akt koji sadrži dispoziciju donosi
ce autoritativno, sa jačom voljom i njime se zasnivaju pravni odnosi, određuju prava i obaveze,
nezavisno   od   pristanka   ili   saglasnosti   druge   strane   u   odnosu.   Međutim,   treba   primetiti   da
autoritativnost  u  smislu  prinudnosti  i  nametanja  određenog  ponašanja  postoji  pre svega  kod
upravnih akata kojima se utvrđuju i nameću pravne obaveze (dužnosti), a to su obavezujući
(onerozni) akti. Kod upravnih akata kojima se priznaju i utvrđuju prava ta autoritativnost nije
vidljiva. Jača volja i prinudnost nije potrebna kad je stranka podnoseći zahtev pokrenula upravni
postupak i tom prilikom je odlučeno u skladu sa zahtevom stranke. Autoritativnost ne treba
shvatiti   usko   kao   vršenje   vlasti   i   prinude,   već   kao   stručno,   efikasno   i   zakonito   donošenje
upravnih akata. Autoritativan je onaj upravni akt koji je zakonit, celishodan, efikasno donet i u
skladu je sa načelom materijalni istine. Autoritativnost kao vršenje prinude postoji i to u onim
oblastima   kakve   su   vojska,   policija   i   sl.   Ona   postoji   samo   u   nekim   specifičnim   upravnim
oblastima, materijama, a u ostalim autoritativnost se gubi, što pokazuje da se menja karakter
upravnog postupka i rad uprave u celini. Potrebno je zapravo razlikovati donošenje (izdavanje)
upravnog akta od izvršavanja upravnog akta. Donošenje akta se sastoji u rešavanju o konkretnim
pravima, obavezama i pravnim interesima pravnih subjekata propisivanjem primarne dispozicije

Prof. dr. Mirko Kulić – „Upravno pravo“, Privredna akademija, Novi sad

u upravnim stvarima, a izvršenje akta može biti dobrovoljno ili prinudno.

Za upravni akt je bitno

navesti da se može prinudno izvršiti dispozicija koju on sadrži, tj. da se može izvršiti nasilje.

Upravi akt istovremeno izražava i jednostranu izjavu volje državnog organa, u zakonom

predviđenim slučajevima. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu određuje
prava i obaveze druge strane. Ponekada se autoritativnost izjednačava sa jednostranošću.
Međutim, dok autoritativnost označava odnos između dve strane u kojoj jedna istupa sa jačom
voljom, dotle jednostranost označava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu određuje
prava i obaveze druge strane.

Upravni akt se mora zasnivati na zakonu- i to kako u pogledu sadržine akta, tako i u

pogledu ovlašćenja državnog organa da rešava u određenoj upravnoj stvari. Zasnovanost na
zakonu, odnosno drugom pravnom propisu, kao obeležje upravnog akta, proizilazi iz okolnosti
da je donošenje upravnog akta moguće samo ukoliko postoji zakonski osnov za to. Zasnovanost
na zakonu znači primenu principa zakonitosti u donošenju upravnih akata, odnosno pravilo da
upravni akt mora biti donet ne samo na osnovu zakona, već i u okviru zakonom utvrđenih
ovlašćenja. Opšta je pretpostavka da su svi upravni akti u trenutku donošenja zakoniti, što znači
da se nezakonitost ili neki drugi nedostatak (npr. necelishodnost) upravnog akta uvek mora
posebno i utvrditi. Sa druge strane, zasnovanost na zakonu znači da je upravni akt koji nije donet
na osnovu zakona nezakonit i da kao takav mora biti uklonjen iz pravnog poretka. Da bi se
obezbedila zasnovanost na zakonu, uprani akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je
propisan zakonom (tzv. upravni postupak). Osim toga, zasnovanost upravnog akta na zakonu
podrazumeva i mogućnost sudske zaštite (tzv. upravni spor) u slučaju da neko lice smatra da je
upravni akt koji se odnosi na njega nezakonit, odnosno da su nezakonitim upravnim aktom
potvrđena neka njegova prava.

Upravni akti, po donošenju, proizvode određeno pravno dejstvo- oni stvaraju, utvrđuju,

menjaju ili ukidaju prava i dužnosti pravnih odnosa na kje se taj akt odnosi. To znači da se
promene u konkretnim pravnim situacijama vezuju direktno za donošenje upravnog akta. U tom
smislu odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinačne upravne
situacije, bilo da ih uspostavlja, bilo da ih ukida.

Izvršnost kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akti kojim se

utvrđuju obaeze za stranku mogu prinudno izvršiti . Izvršnost kao mogućnost prinudnog
izvršenja upravnog akta karakteristična je za one upravne akte kojima se utvrđuje neka obaveza
(npr. poreska ili vojna obaveza). Za razliku od toga, izvršnost onih upravnih akata kojima je
priznato neko pravo nema obeležje prinudnog izvršenja, već se javlja kao proceduralna situacija
na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo može da pristupi njegovoj realizaciji (npr.
izgradnji objekta na osnovu dozvole za gradnju).

Prof.dr ratko Mirković- “Upravno pravo”, Pravni fakultete unverzteta u Beogradu